| srijed, 99, ruina 1984 2a odglavanje pomorsith plovnih putova (oSiut- Peni ist HN, be 46/6) 1 Ureabe 6 Ustanoyl 2a Garzavanse uauizeénjih plovnih putova (oStuzbent list PRRs, be, 4662) ostau'na snes, osm odedaisa koje Bisd u auglosnost| $ Ustavern Socljaliieke Pederativne lopublie Jugoslavije 4 odrecaba koje ea Ganom elu ania ta shemu Csnovaog akona 0 organimna tpiavise= Bie tu. ustanovama (Siuabent Hist SFAs, be 2/60 ‘presale vous. . Clan 52 Na dan 1. sijetmja, 1963, prestali oa vaditi: 1) Zaloon o stavljanju plovnih objekate na moru, keag 4 pomorsiih brodogrediista, Tokai. prlstanilta optedsdaynog snageja pod uprvu Ministarstva pomor= fshva, (*Shusbeni ‘list PNRJs, be. 89/4) 2) €1 60, do 64. Zakona.o iskoriftayaniu tuke 1 prlotanists GSiuzbeni list FNRI, br. 2461), 3) Uredbs 9 osnivanju uprava pomorskih oblasti (student list NRIs, br 1/8); ° 4 Odluke 0 poollrenju teritorijalne _nadleinostt Uprave pomorske oblast! Sjevernog Jadrana (Sludbent lst ENAU®, br. 40/53); 5) Riekense o teritorijalnoj nédletnosts uprave po- morskih oblast (oSluzbent list PNRJ« br 28/62)" © Pravilnik 0, ovganizaciii | redu Jugoslavenskos registra brodova (Prilog br. 6. sSlusbenog bate ENR, i i P - ao br a1), oe 1, Uredba 9 naknadi zi usluge elulbe [ wlovidhe (Sluibent ist PNRJe, ‘be. 31/00); : 8) cetals propel Kofi sua suprotnosti ¢ odredbama s ~ Clan 62 Donoin stupania na snogu Zaleria o tamfenama i veg 2akona, Gopunama Osnovneg zakona 0 slvlbi. sigumnoct pion Yidbe GrSiulbent Het SFRJe, be. S1/6) presiaje VEAL Uredba 0 nadleinosti 2a vodenle pootapkee © pomorsiam prakasajima @Siuzboni list FNRIs, br. 2/40 ¢ 20/59) oe Clan 54, Ovlatéuje se saverni sekreter za snobratej { ve- 20 da donosi propise 0 mierama 2a izbjegavenie. Sic ¢ara_na mont i na unutrasnjim "plovaim patoviene, © naginu obiljezavanja ploynih putova 1 o mjerame 22 osiayravanje sigurnosti plovidbe u poledinim dijelo vima obalnog' mora iit unuteaingih: plovaih Putova. Baz, feen® como! Glana 71, stav 1, Osnovnog zakona 0 Szgradnji investicionih objekata (oSlusbent list PNRJ«, ‘br 45/61), savemt sekrotay 2a industria propisuje - PRAVILNIK © THHNICKIM PROPISIMA ZA ISPITIVANIE, ISPO- RUKU I FRIMJENU ZICE ZA PREDNAPREGNUTL BETON aan 1, Ispltivanje, Ssporuioa -i primnjena tice 2 predno- Dregnuti belon vi8i se prema ‘Tebisisima propisima za ‘epitivante, sporucu | primjenu #ice 2a prednaptegnatt Beton, koji su odgtampani u Dedatieu sSkidbenog lista ‘SPRJ« 1 tine sastavai dio over pravilnike, SLU2BENT LIST SFR Bro} 99 — Strana 751 con 2. Ova} praviinyk stupa na anseu ome dana od dang celavifivania uw sBiuibenom llr SERS Br, 0698107 Beograd, 2. ruins 1964 7 Saveont sokietar 2a industri, Filip Bajkovié, v. 5, 548, gg 7Naomnovl Bana 7h. stav 1, Osnovnog zskona 0 fzgradaji investicionin objekata (#Siuzben! list FNRJS, br 45/61), savezni selcetar a industriju propisuje PRAVILNIK © PRIVREMENIM TEHNIGKIM PROPISIMA ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA lan 1, Projeldiranje, dimencionizanje i feyodenie zerada 4 arugih gradevihe w podrudjima seiamiseog inten feta Vil, ‘VI i TX stupnja prema skall Mercalll Cancani'— Sieberg i2vodit Ge se prema Privremesim fehnigkim, propisiia za. gradenje ‘usolzmiciam pod- rudjinmia, kojl su odstampani wDedatia sSiuzeasg Usta SFIJ« 5 tine sastavel dio ovog praviloilea, Clin 2. Denom stapenja na snegu_ovogpravilnika prow staje vatiti tatka 259. Privremenih tehnléllb propisa 22 opteretenje zgrada, koji su gastavnl dio Riesenia © privremenim tehnitkim propisima te optorecenie zgrada (oSlutbent list FNRI, Br. 61/48), kao 1 ostall ropisi Koj su u suprotnost! s Privremenisn, tehmige Kim proplsia 7a gradenje u seizmi¢kim pod?aé ima, ian 3. Ova} _provilnitc stupa na onegu osmog dema od dana objavijivania wShuzbenam lista SPR « Br. 04-351/66-64 Beograd, 19. rujna 1964. Sovernt, sekretar 29 industrizy, Filip Bajkovié, vx 549. . Ne osnov! taf, §. | 6, Odlake © dwvanju regress 2a prodane i isporutene Kaiiéine ogrjevnog matenjala 7a potrebe Sitdke potroinje (oSluzben! list FNRI«, br 52/62 | »Slusbent ist SPRI«, br. 30/63, 44/63 1 2868) M suglasnost! sa saveznim sekretacom za financije, $36 Veani sekretar za trgovinu indaje NAREDBU © LZMJENI 1 DOPUNI NAREDBE 0 PRIMIENT OD- LURE Q DAVANSU REGRESA ZA PRODANE T ISPORUCENE KOLICINE. GGRJEVNOG MATERIA. — LA ZA POTREBE SIROKE POTROSNIE, 1. U Naredbi o primjent Odluke ¢ davanju regresa za prodane isporutene kolitine ogrjevnog materialeDODATAK SLUZBENI LIST SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE ‘ROY 69 _GODINA XX | BNOGRAD, 60, SHPRENBAR leo GODINE ENA 99 DINARA PRIVREMENI TEHNICKI PROPISI ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA* * Ovi Privrement tehnidis propia; tine sestayni doo Pravilnika 0 Privremenim tehnitinm propisima za graden{e u seizmitkim podrutjima (Sluzbeni list SFRJx, br. 40/68,4a 12 asa 13 131 1s 18 13 aa PRIVREMENL TEHNICKI PROPISI ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA, OPSTE ODREDBE (Ovim Privremenim tehniticim propisima regulige se projektovyanje, dimenionisanje i izvodenie zgrada | Grugih ‘gradevina x podrudjima ceiz~ mifkog intenziteta VIZ, VIII 1 Ex stepena prema kali Mercalli-Cancani~Steverg (u daljem takstu: skala MCS), Podrutja seizmitkog intenziteta prema tatki 1.1 Polazeti od selamitnosti podrutja uw kome se podige odredena gradevina, 2a projektovanje ée Se uzetiprojekina selzmitnost 5. obzirom na Karakteristike gradevine prema tablicl 1. Ako eka vista gradevine nije havedena u ovo} tabli- l, uzece se 2a nyu projekine seizmitnast prema Karakteristikama Jz tablice Koje joj najblize codgovaraju. See pavceod etertve Oem eae ty gem og pba eS we ene Se eae oe 3 Petes eis Pored karte iz odredbe tatke 12 ovih propiss, |“ | Karaktoristika gradevine | seizmiGnost podrutia, move seu Pojedinim tepublikema primeniti | Nit | itt | 1X ea! avant Pe [a a moles Sas canoe roa, kes | 1 Bele od atieeh ropes, opeane | ESE pooniars wpe | rized alah rope oreane || GHG aeons tela Oaks ION TS TEE, | a, syoree derane Pa | Se evi. proplaima. l(bolnice, zgrade vatrogasne| 1 BEET ee cesta, wrath atom | agin, fied varopiad 1 | Grade a pomaumcame uh tems | ade ne agate | Toms tues pe. sproserey eters | Evenings rapublag sat ye ovim oropisima a rednim broiem 1 | jemopecenom opremom 1 sii Fee econ got sadam been 1 ope tabiles 1 tatie 21 ovin propisa, kao { za grade- | PETICS, ole nee Pail Sa reer Uae ais et ate; | led detente oedema | koje se nalaze u fodrutjima selzmitkog intenzi- | [fie bi, rulenje moglo. da ae Saat Faris mer, | eee Slee Mats 1 to za dobro tlo, bez ohaira na stvarni kvalitet | ee ra pene reece, snonauajatel| ; i james eta | | Gfadevine za koje zemljotesotigledno ne prede | frotesbiae & autobunkl depot | | | Gioteina tole sete tinea ne pete | ah nae ae Be eee ee ee a pro. | Ebina koma | Berar Boer crag aera te, |S at ache edt ; | serevania! Hamels olga Woman | tates ice hadi se eee eaten sae | fev aultere poe 3, eee ter oy eneteng see (GS Rape pone ! noel 1,83 odnosi se samo na nosive delove Kon- [robe eae ten yongtrukelje a so ag ir Mage EERE paceie u seomienin potcutia | [Obit seurvons, Steer | treba posvetitl naroditu peenju kvalitet mate pornt zidovi 1 ostali signi , od Ehren ose en | a ak ce | war secee.tee oe | Prilikom ' gradenja u seimzigkim podrutjima | 3 |Pomotne proizvodne zgrade| | j Bethe“ 2endeis ccetiin evdeaing |? amotas ptvone seats Pee sa, oe | 2, SEIZMICKE PRORACUN 4 Konstrukeije agrada { drugih gradevina, koje se projektuju u podrutjima selzmitkog intenzlteta Vil, VIIT i 1X stepena skele MICS, moraja biti profagunate, pored ostalog, i u pogiedu dejstva selzmigicin sila, osim zgrade predvidenih u tatkt 13. ovih: propisa mae lagrade Ue rulenje ne mose ldovesti u pitanje ljudske 2ie| seiamitki uticaj ne jvote f ofteenje supe opreme| uzima ge u obzir Ipriveement objekti ") Ratune se 20 opteregenje koie odgovara setamitno- 281 1x abona “ueedano’ Roehieentons 15)29 23. 24 25 Kao ‘ile Hije se dejstvo u proratunts kombinue sa istovrementn dejsivom selamitiih sila, trebe cima sledete: SNtelokupall sopstvenu tezinu gradevine; Gelokupnu teZinu nepokreine opreme w gr devine; — opteredenie snegom; = polovinu pokremnog opteresenja sa Kofim je ‘gradevina sratunata Ukoliko postoji reaina verovatnota da ¢e 2a yreme zemljotvesa gradevina biti optereéena elokupnim pokretnim opteretenjem, ono ée se uzimati ‘u raéun u-celokupnom, izosy. Ovo narotito ‘kod gradevina kod Irojih pokretno optereéenje fini znatan'deo ukup- og opieretenja (biblicteke, arhive i sl); —horizontalne sile, ‘koje spadaju u primams 95, optereéenja gradevine, a élje se dejstvo moze realno otekivati za vreme zemljotresa, kao Huticaj inereijelnih sila od oscilovanja tetno- sti 2a vreme zemljotresa (pritisal vode, zem- je, materijala u rezervoarima, silosima { sl). Prilikom proraguna selamalékih sla ne uzimsju se u obzir sledeea opteredenja: = opieretenja vetrom; tedinu fereta okadenth o ikranove preko uleta; <= sile Kofenja kranova i Sinslelb vouila ‘Uaima se da selemiéke sile dejetvuju na grade- vin u horvzontalnim ravnima.w proizvoljnom pravou, Kod zerada se uzima da seizmitke sile dojstvuju u visinema tevanica, Preraéun 99, po ‘pravilu, rll za dva ortogonaine ravea, 119 2a svaki cdvojeno, Utieaj vertiialnih komponenata seizmitith sila a veoma vaine i specijaine gradevine trebs uwzeli u obzir kod onih konstrakeija i konstrule- EWvnih clemenata kod kojih bi takvo dejstvo moglo da proizvede zamije povetanje napre- Zanje i da bgros! niihove stabilnest Veliéina projelctnih seizmidida sila izratunava se po obrascu: See Kfeme@ -- 22-22. @ U datom obiascu: Sas projekina selzmitika sila koja dejstvuje u fadkt k pr ftom obliku osellovanja gradevine; ate ‘poene udare kranova | sinslin vozila; 20; 254 K. = Koefleijent selamitnosti, zavisan od pod= Futja seizmicnosti, vrste | kvaliteta tia 2a oje. se" gradevina’ projectuje, Kao tod vvrsie | nainene gradevine U smislu tabiee Ti tadke 2f ovin propisa, oefieijent dinamiénosti 2a i oblik oset- lovanja gtadevines ‘nw = Koeficijent zavisan od oblike oscilovanja ‘gradevine I visinskog “polotaja opteree Senda; fezina objekte Koncentrisana u tat kw smilslu tatke 22 ovih propisa, © pojedinim Yanovima obrasca (1) daiu se sledeta objainienia: Pei proradunu po tatnljoj metodi u smistu tatke 13 ovih propisa velitine projextnih seizmiticis sila Su, po pravilu, se ragunaju same 2a pry) Obiike ostilovania, Samo kod visokih. 1 vitaih gzadevina (fabri dimnjaci, antene, visoke zgrade I sl) ‘treba selemidwe sile ratunati za iva tri oblika oscilovanja. U_ovom slutaju Selzmitice gils se ragunaju za. svakd oblik oscllo~ vanja zascbno. Koeficijent seizmitnosti K. treba uzeti prema ‘sledeéo} tablici br a ‘Tablica 2 Pookie wimienon ff Vi] Vi |X Sizbo tio ff 003. | 005 | ona Srdaje lo || 0028 | oos | ato Dobro tio | og2 | 00s | 0.08 Dobra fla su: Gvrsta stena 1 homogena sjun- ‘ovita tla, Srecnja tia su: homogena peStana tla, prekon~ golidovana glinovita i laporovita tla, umereno heferogeno glinovita i peskovita Sijunkrovita tla. Slaba tla su: heterogena 21a, mek! laporit 1 line. Nie dopusteno izvodenje gradevina u seizmié- idm podrudjima sa narotito slabim dima, kala Karakteri8u sfiv! pesake } slléal fenoment. Kooficijent 6; se izxazava obvascem: @ gde Je 7, perioda posmatranog oblika sopstventh oscilovanja gradevine. Velitina koeficijenta Bi egranitena je sledeéini granicama’ 15038, 050 avedena vrednost kooticijenta 6, vali za uobi- Sajene tipove agrada, Koa visokia gradevina, | uuopste kod gradevina diji fe stepen priguiivanja osellovanja mali (fabritid’ dimnjacl, visoki.stu- bovi 1 slisne Konstrukeije), preporutuje se da Se dobivena vredsost:Koeticjents'P"pomnodi sa 16. U sluaju mekog tla znatne debijine, treba ume- sto obrasca (2) Koristitl sledeéi obrazec: @) Koeticijent ma zavisl of oblika sopsiventh osci- lovanja gradevine 1 izretunava se po obrascu: eo| 7 2 svalti pojedini obltk osetlovanja (= 128). Pored yanije navedenih oznaka ovde je uy at plitude pomeranja tadke 7 u Kojo} je koncen~ frisan teret @,. Za proratun projektnin seizmitkih sila za gra~ @evine navedene u stavu 2. tatke 18 ovih pro- isa, proragun projektnih’ seizmididh sila po Sbrasctt (1) iz tatke 25 ovih propisa, moze se ‘yeSiti po. prlblizno} metodi na tej ‘natin sto Ge go usvojiti vrednost = 1,5, Keeficijenti 1 e se tada Fagunati po obrasc Equn, et teh - 6a) Saint, yl Visina hy se mori od kote Isplaniranog terens do posmatrane tatke. Kod balkona i sligih konzolnih horizontatnih. fly vertikainih prepusta uobiéajenth dimencifa, vyelitina vertikaine odnosno horizentalne selz- @ ile, Koju treba uzet! uobzir, iznos = 2a projéltinu selzmitnost VII stepena + 0.25@ sa projektnu selzmitnost VIII stepena + 0,50 = ga projekinu soizmitnost DX stopena = 1/00Q Za sve veoma vatne { speclialne gradevine uzese se u obzir vertikalna Komponenta projeltine se- famitke sile sa vrodnoéu od % odgovarajuce horizontalne projekine seizmitke ile Dejstvo vertiksine komponente projektne set mitke sile uzete se w obzir kao podeljeno opte- reéenje preko cele konstrukeife. Prilikom prorafuna’ gragevine na dejstvo sefz- miskin sila Sn smatrace se da one dejstruju Stati8ki, Statitke velitine (momenti savijenis, ‘transverzaine i-normalne sile, moment) torziie) Kole su posledica mihovog delovanja na gva- devinu, fznalaze se po uobitajenim statithim ‘metodsrma. Kod gradevina ieod kofih se contar rotacije ne poklapa ga napadnom tatkom, rezultate seize mitkih sila treba cuzeti u obzir, pri raspodeli Utleaja ne Konstruktivne olomente, i obrtanjy fosnove gredevine oko vertliaine ose, ‘Ovakay provatun radi se 2a svak oblile oseite- vanja_posebno. Pr elementima, odreduia sa ieao rezuléat, zajednic~ og. dejstva selzmiteih sfla svih oblixa oscilo- vanja koji suu proratunu tretirani, po obrascu enV argtOSER vse Ovde joO=statidka velitina koja se posmatra (momenat, normalna ili transver- zalna sila); Gea =maksinalna od statitkth velitina ‘od svih oblike oscilovenia; Dy = statidke velitiia za {+t1 oblik osci- Iovanje, sem One Noseéi i nenosedl aldovi, aldovi ispune kod ske- Totnth konstrukelfe, parapeti, zidane ogvade | sligno, moraju se proratunavati na dejstvo seiz~ middh sila upravnih na njihovu ravan, Veliging seizmitke sile odgovara obrascu (1) iz tatke 25 ‘ovih propisa, za dati sprat 1 najopasniji obltiy oscllovanja, pri emu umesto @, treba uzeti te Zinu zidz Q. pom? ovaklo. dobijena sclzmicka sila ne sme bitf manja od misSwe 5+ Kye de = © aut aaa aaa 83 a2. 38. Naponl_u_ Konstrukelfi_ prousrolcovant_ sefemit— kim silama ratunaja cena natin uobiéajen 8 ‘primenjent materijal 1 datt tip konstrukcle. Bicupni napon prouerokovani primarmim opto redenjima i selsmitkim silama ne smeju pred sledete granice: — kod betona, armiranog 1 prednapregnutog be- fona 15 ob — kod felidne Zico za_prednaprezanje 0/73 odnomo 060ess, uzima se manja od ovib ave vredno: — Kod gelitnih konstrukelja 1 telitne armature armiranog betona 1,5 0x0 5 oni — kod zidova od opeke 1 Kamena 1,5 cin no ‘piltisals — kod drventh konstrukcija 1,5 dim Gore upotrebtjene oznake imaju sledege zatenie’ Sim = dozvoljen napon (normalni i tangeneijalni) za dati material, apon veliiih izduéenja kod Celika, ateona Evzstoéa Gelitne Zice za predna- prezanie, wlovna granica elastidnost! Selitnih Zico za prednaprezanie. ‘Svi konstruktivnl element! t2tofent dejstru pric tiake usted seizmitiih sila moraju se kontrolisati na izvitanje, a narotito vitki element! izioZen! zatezaniu od primernih sila ‘WU slutajevime kad jo sigumost od izvijanja ne- osporna, ova kontrola moze se izostavit ‘VU proraéunt doavoljenog opteretenja tle, s obzi- rom na opasnost od loma tla 1 § obzirom na doevelieno sleganje, treba selzmitke ile tre- Hrati Keo. sile momentanog dejstva, a prema yatetim priveemenim tehnigkim propisima 2a obitno gragevinsio fundiranje i fundiranie ne Bpovitaa PTP-1. Za grednie to j dobro tlo se mmoeu koeficllent! sigurnostl Koil se uvode s ob- Fisom, na otpemost tla na smicanje, reducirati (elit a koeficljentom Kr = 12 as 3. OPSTA NACELA 7A PROJEKTOVANIE GRADEVINA Tebora lokaciie zgrade i igvitivanja tla treba ‘posvetiti narotitu.paznfu. Navelno, w seizmit- Kom pogied dobra tla su homogena i Evrste stene, a zatim — dobro slogeni sliunkovl, pes Kovl I komaktne, prekonsolidovane line. Mek, nehomogeni maverijall, narotito nasuti sereni, spsdaju u setzmitkom poxiedu siaba tla Visoke podzerne vode povedavaiu dao de\- sivo selzmitkih talasa, ‘pa tu Cinjenicu treba imatiu vidn. pri biranju lokactie odnosno px geeniivanju siepena stizmltnerti odnoenog Podizanie 2grada, 1 gradevina wopite, na Isore- pucalim terenime, resedima ! terenima sklonim Eveaniu f ebureavaniu. treba izbogavatt Gde goa posiaji Izraden elaboratmikroreton!~ zaciie podrutia na Kame 62. ge graditl, proiek~ fanti su obeverni da se pridréavaju podataka Puputstava datih a niemu, Prilikor odabirania Konstruletimog sistema 1 materijala za aarade 4 podrutjima Ga le selz- gnigneet VET etepens, It viteg. po skali NCS. pr. Yenstvo trea davai! oni sistemima { mater- Jalima ‘koji obezbedulu elastiénost, ilavost f Aovoljan steven prigusenia cscllovanja uz naj- manju moguéu tezinu. Mogu se primenfiveti i montadni sistemt zara: ko se spajanje elemenata izvodl tako da ga Fentuje pant monoliimost 1 eajednitil rad elo- menata sa Kojima se ratunalo.35. 36 37 28 39 310 312 4 43 Osnova grade treba da Je, po moguéstry, jed- hostavaa | simetriéna u oba pravea, Kako & po- Bled ienitosti nosetih clemenata tako iu po- ledu resporeda masa, Preimutstvo imaju saZeti f prostt oblici, kolo w osnovi tako 1 po visint ‘Ako te mora graditi zgrada slodene osnove, tak Ya osnovu treba. 2delltl seizmitikim razdelni cama na jednostavne sekcije, Koje se seizmigii fretira)t zasebno. Gontar zotaclje grade i njeno tetiste treba da se, Po moguéstvu, poklapaju, ‘Stinetritnost agrade w pogledu krutosti | respo~ reda masa, treba saduvatl Iu vertikalnom smisin. ‘Veée mase, po pravilu, treba postavijati unite apratove, ako 2a to ima moguénosti. ‘Nagle promene u krutosti Konstruktivnog sistema treba Lzbegavati Prelomi { upadi zidova nisu povoljni kod gra @evina izlogenih zemljotzesu, ak ni, kada. su u-pitanju pregradni nenosetl zidovi. Kod nose- ein zidova treba th lzbeti. Prepustl 2ldova, zidni ubvasi i druga izbotenja“ ‘ne preporutuju’ se. ZErkeri sa noseim zidovima od opeke ili emena isu dozvoljeni. Konzolni prepusti, ‘ballon! 1 sl__mogu se raditi ako su ukolvuleni uw meduspratnu konstrukelju, ednosno ako predstavijaja njihove prepuste, Bekoratival Konzalasti ispusti do 7S cm pre- usta, treba da se uljeste w serkled Konablnk stepeniita ukljettena w zidove nisu dopustena ‘Treba gradifi to lakbe krovove, a od sidanih zgrada treba oni da budu takvi da ne daju ho- Fizontalne potiske na zidove. Krovna Konsirukelja treba da je povezana sa Baovima, Kako bi se spretilo medusobno po- meranje. ‘Tomelji trebo da budu postavijeni na isto} due ‘bint 1 medusobno dobro povezanl, AKO se razlic Sit delovi zerate moraju fundirati na racnim dubinama, prelaz iemedu dva nivoa mora biti ‘odvojen selzmickom razdelnicom 1 invrien po Sepeno sloponicama tia fe visina naiviée 50, fa odnos duzine prema visini 1:2 fli Dlazi, Prva stepenica mioie poteti najmanje na jedan me- fF od razdeinice, Osim u slutajevima navedenim u tab. 34 1 39 ovih propisa, selzmizkim razdeinicama odvaiaja se sekelJe sa razliticim visinama, sa raziititim Konstruktivnim sistemom, zatim na mestima gde se kvalitet terena monja, kao 1 tamo gde se ‘aglo menja vertikalno opteretenie, Diltacione razdelnice talsode se rade kao seiz~ nice Sirina selemidkih razdelnica je 3 em za zgrade do 6,00 m visine, a za svakih daljih 5,00 m visine = po 2 em vets. Kod skeletnib 2grada Sirina seizmitke razdel= nlce treba da Je veta od dvostrulsog zbira am- plituda susednih deonics, ali ne manja od wred- Rosti datih u stavu 1. ove taéke. ‘Visoke zidane dimnjake i siiéne zidane kon- strukelje treba graditi dovot}no udaljene od su- sednih. gradevina, da bi se izboglo oftacenie Sean objekaia pel eventualnom ruteniy imme ike, KONSTRUKTIVNI ZAHTEVI 2A PROJEKTO- ‘VANJE ZGRADA Bezbednost. zgradé od zemljotresa_u_velikoj meri zavisi od mera koje su preduzete prilikom projeltovsinja i gradenja. a u zavisnosti od Miaterijala od Koga se gradevine ievod! 1-veste njene Konstruketie. 42 Zprade zidane od opeke 421 Zgrade aidane od opeke mogu se podeliti u dva sledeéa Konstruktivna sistema: a) zgrade sa armlranobetonskim serldagima 1 Erulim horizontalnim, dijagragmama (tavani- ama}; ) zgrade sa srmiranobetonskim serklazima 1 amniranobetonskim vertikalnim vezama (stu- hovima) 1 kratim horizonialaim dijafragmama (favanicama). 422 Gradevinski sistem! sa noseéim kkonstruktivnim zidovima treba da bucu Sto Sstijl, kako uy osnovs Gtaga tako tu vertikalno} povezanosti izmedo elaza. 428 ‘Trea tediti da aldovi pojedinih etaza budu sto ravnomernije iskori8éeni, a kvalitet materijela mora odgovarati normativime i zahtevima vaze~ 6h propisa. U nosetim zidovima jedne etate zabraniuje se upotreba maliera rozhditin vista i mazeke, Tesina 1,00 m* sida gomnje’ etafe ne ame biti vvoéa od {ezine 1,00 m® zida donje etate, 424 Noseti i veri zidovi moraju se_graditi istovre- meno u svakoj etast 1 poverati sevklagima u jedna monoliina celinu, 42.5 Pregradni nenoseti zidovi, koji obitno lete na meduspratno} Konstrukel, grade se naknadno Hmoraju da budu dole, gore i sa strane dobro apojeni. sa. nosetim zidovima i tavanicama, rad ‘obezbedenja botne stabilnost 42.6 Medovite sisteme, sa nosotim zidovima od opeke i noseéim armuranobetonskim stubovima u os novi jedne etaze, treba, po pravilu, izbegavati ‘Ovo je naroéito ‘nepovel|no ako se radi samo © prizemlju zerade (loleall, kolski prolazl i sl). ‘Ako Je neophodno da se take sistom primeni, farodita paanju treba obratiti da se, obezbedi dovoljna seizmidka otpomost faleve etate (putem famova, anmiranobetonsisih platna { sl). 494 Uisupna visina naseéih zidova { bro} eteza zerada ‘od opeke ne smeju biti veel nego Sto je nave- Seno & teblic! 3. ‘Tanttes 9. [Bais oe | Zee oe ; fod) 12 2 Projshing eemisto | he 221 | te 224 Podatien f° |Lisehe 21) tabke $2 Bes, [Uke Vit ween jt ap Vill sepen [as | 1K siepen 3 a | Bro} eta#a i ukupna visina dat! u tablici 3 ratunaju. se od kote isplaniranog terena do gor nje ivice tavanice nad poslednjom etazom. 428 Noseéi zidovi debijine 12 cm nisu dopuitent. Ze oba tna zgreda data u tablici 3. dopuita se samo uputreba dobrog produinog maitera. Tru- getno, za jednoetaine (Drizemne) zgrade u pod- ruGiima VII } VII stepena selzmitnosti, dopusta be upotreba kreéneg maltera. Upoizeba tistog cemeninog maltera nije dopa stena429 Rammaci femedu osovina nosebih zidova ne smeju iti veél od sledetibs uu slugajt-projekine selzmitnost! VII step. 20 m; 4 slutaju projekine seizmitnosti VII step. 16 mj 1 slitaju projekine selzmitnosti IX step. 12m. 4210 Rastojanje veznih zidova, ako su meduspratne onsirekelje o8 armiranog betona, ili konstruk- cije ekvivalentne krutostl, a za tame debljine nosedih aidove, ne sme preti sledeée velicine: kod noseéih 2idova od 25 em — — — 6.00 mi kod noseéih aidava od a8 cm — — — 7,60 m. Vemi aid treba da je debljine najmanje 25 em 49:11 Sirine otubaea jamedu otvora ne mogu bitl ma~ je od dole navedenth: tu slutajuprojeltine seizmitnostl VIE step. oom) uu slutaju projektne seizmignostt Vill step. 77 em} uu sluéaja projelsine selamignosti IX step. 99om; tim da odnos visine i Sirine stubaca ne bude eb od 4:1 za VII stepen projektne seizmitnosti 3:1 za VII stepen projektne seizmitnosti 2:1 2a IX stepen projekine seizmitnosti pri temu se visine stubaca meri od parapeta do gornje ivice otvora. U isto vreme Hirina stubsea, u zavisnosti of ve~ Uigine otvors iamedu kojih s@ stubac nalazt, more ‘da tanosi: == & slutaju projekine seizmitnosti ‘VII stepena najmenje % otvora; —~ u slutaju projekine seizmitnostt alr stepena najmanje #/s otvora; — u slutaju projekine seizmitnosti 1X stepena najmanje % otvora, 42,12 Najveéa Bivina otvora mode biti =u slutaju projektne solzmignosti VIE stepena najvise — 5,50 m =u slutaju projeltine soizmitnostt ‘VIII stepena najvise — 3,00 m — u slutaju projekine selamitnostt x stepena najvise— — 250 m 42: Otvor w nosegem 1 vernom zidu mora da bude udaljen od suteljavanja sa drugim noseéim ili vernim zidom naimanje 22 debljinw zida, Udaljenost iviee otvora od kraja zida (ugle zgrade) more da bude jedinaica merama datim U'tadki 4211 ovih proplsa uveéanim za 38 cm, 4244 Velitina otvora prema tat. $211 i 4242 ovih propisa mogu ge | poveéati ako se otvor tiokvir! Eemiranobetonskim elementima tvrsto povezanim sa armiranobetonskim serklagima u visini te- vanica, 4215 Meduspratne i, tevanske onstrukcije, Kao i erovne Konstrulkcije zgrada, treba da imaiy Sto vetu Krutost u horlzontalng) ravnl {| moraju bith vyezane za spoljne { unutrainje zidove. ‘Ukotwijenie armature tavanice u serklaze zidova, mora biti najmanje 20 cm. Montane armiranobetonske tavanice i krovne Konstrukeije treba posle montiranja_pretvoriti umonolline, U podrutjima IX stepena seizmié- ost sve montoine armiranobetonske tavanice. favanice od supijih tela 1 slitne, moraju di fmnajustmiranobetonsku_plotu debijine najmo- nje£em, poverane ga serklalima spoljnih zidova. 4216 Redetkaste, gredne i zasvedene konstrukelje ve Gib raspona potrebno jo utvrstiti ma svakom osloncu. 42.17 Dozvoljavaju_se krovni vezati talevih sistema oli ne prenose na zidove horizontalne slle. Pro= storna krutost krovne konstrukeije mora bith obeztedena, 42.8 4249 Delove zidova iznad tavanske onstrulcesje, alto Hoaja violin prokto 40) om, potrebno je armirati sn uicotvijavaniem armature u antiseiznitil if obitan seria. Terada stubaca jznad tavanske konsirukeife 29 oslanjanje vezata ne dozvoljava se. Zebaine zidove na tevanima treba osigurati ser~ Idazima, ‘Ti seagi moral da budu bri2ljive yezani za krovnu konstrukelju, Koja mora, da Ende dimensionisana aa seizmicke sile, ukiju- eojuel sile kode prenose navedeni zabatnl zidovi. U" podrugiima 1X stepena seizmitnosti zidani gabatal tavantki aldovi nisu preporudljivi; ako Se favanski zabati ipak moraju raditi od apeke, trebe obeabediti njihovu soizmisica otpornost. U visini tavanice svakog sprata mora se izxa~ ditt serkia# od ammiranog betona. Sirina serkloza Jednake je Sirini zida, eventu- alo smanjeno} 2a debijinu toplotne !zolactie, ‘Svi nogetl | veznl zidovi jednog sprata moraju imatt jednoiea armaturu serkieza ‘Armiranobetonski serkls?i moraju imal{ visinu hajmanje 18 om i moraju biti inradeni od betone jnarke 160 i vote, Visina serilaza (h) 1 Koll~ Ena armature zavise od broja etaza, slobodne dune zidova { projekine seizmiénosti, a mini- fnaine visme 1 Tmimimaine obavezne armature date su tabliel_4, § tim da, visina setilaza ne Dude manja od visine meduspratne konstruleije ‘Tabliea 4 4220 421 4222 eo Projekina seizmitnost | Dudina objekia leis va | ovm fox fjaléi ag |" | Boj eae | Ble [AI [15 |¥.0 10) 15[4 10] 16) 40 12 15] 4a 1015] 40 10/18) 40 14 (5 42 10| 16/4 12 20) 49 16 T/is|4a9[18 [414 22/4 0 1 “2 is|ao la | amg 22 4 57 /is|4atdaa|a018 29 «029 ("sie ota) 22| 42 18 22 4020) 37 |20|4at6\22| 4018 [re Vaalawid | i [2 3 a Ls [6 ‘Ako je sexlad Kombinovan s nosaéein, olevirom i nionolitnom medusprainom: plotom, dopusta se da se armaturi serklaga, prema gornjo} tab- Tiel, doda jo! onoliko armature Kollko Je po~ trebno da bi se doblla armatura koja je potrebna ada s¢ taj sonilad ratuna tao noseti clemenat onstrukeije za vertixaino opteretenie. Ako su elaie vile od 328 m, treba corklate srazmero ojatatl Kod projektne selzmitnosti IX slepena, za_vi- sinu etade iznad 600 m, na polovini visine etaze treba postaviti Jof jedan moeduserilaZ srmiran hajenanje polovinom armature serklaéa w visini tavanice. Poloda} ovog serkiata treba da Je najmanie.u 4g visine zida, ako je nemoguce serklad posteviti na sredini visine. Zidane zgrade treba Ga se ojataju vertikelaira ‘armiranobetonsiim vezema (stubovima) koje overuiu armiranobetonske serklate uw visint fevanica, ‘Verlikalne armirancbetonske veze (stubovi) me- raj ge Paditi u podrudju IX stepena nezavisno4228 4228 4235 4228 sna 43 432 432 433 ‘od visine zgrade | brofa etaza, a u podragiu VET S°VIE stepena — za zgrade sa preko ave etate. Vertikxine armiranobetonsice veze (stubovi) se postavilaju na svim uglovima zivade i ne me- ‘ima auteljavania nosesih { vemih zidova. Raz mak jomeda ovin veza (stubova) ne sme biti ves! od 7,00 m. ‘Ove -armiranobetonske vee (stubovi) armiraju ge.s0.4.Q i mm za dve gomnje ctele, a sa #0 16 mm za sve donje etaze. Uzengiie u ovim yezama (stubovima) treba da su @ 6 mm no svokih 25 em. Armatura ovib vertikalnih veza (stubova) pove- zuje se s3 armaturom horlzontalnih. serkiata predvidenih u tatki 42.19 ovil, proplsa, Dimen= Bie ovih vertikelnsh veza (stubova) treba da su jednake dimensijama zidova u Kojima s° po- Stavijaju, oduiosne Tedna od dimenzija avin. veza treba da Je Jednaka firini gorklaga ca Kojim se povensie, Marea betona ovi vartixalnih. armi~ Fenobetonskih veza Istubova) mora da je MB 60 it veta. Ove vertikalne armivanobetonske vere (stubovil treba da se Betoniraju u~ svakoj etal! po ravrietky Zidania” Kole Ge se. prekinutl na Semoree da bi ge dobila monolitna medusobna ‘U zgradama u kojima se rade vertikalne armi- Tencbetonske vere (stubovi), mogu so dimenciie Zidanih stubaca navedene u tate! 42.11 ovib propise smanjiti za 25 om. Zidovl dimajaka uw zevadama treba da budu nalmanje takvih kvaliteta koji dopustaju sledete napont — u podrusiu VIT stepena projektne seizmitnosti 10.00 kgiem® — u podeubju VIIE stepene projekeine seizmitno. st ~ 6 = 1300 kglem?: — u podrutfu IX stepena projekine seizmitnosti 17,00 glen’ Zidovedimnjaka trebs djagati_w_podrudtima VIIT FT stepeno projektne selzmitnost! vertilcalnom armaturom @ 8 mm na neiveéos udalienosti od 25 cm, Horizontalny armaturu (azengiie) od O Gram Kole povemule verfikelnu armatury, treba postavijati w soojnice dimnjaka na najveco} ‘edalfenost! od 80 cm. U podrutiu VIT stepens proicktne seizmitnosti nije potrebrio ojaéanje dimnjeka armaturom. Dimntael se moraiu povezatl sa krovnom kon= strutiom, ¢ Him da ee obeabedi sigumost pro ‘iv polar. Kamene zgrade i zgrade od punih betonskih blokova Visina agrada od Ieemena_{ punth betonskih blokova mote tnnositi najvite 2 etaze, Zigovl gradeni od nepravilnog ‘kamena moral. ‘iti na nige navedenim meduvisinama poravnian! { povevant dodatim sevklazima dimenzifa propi- senihu ta8. 42:19 ovih propise, a sa minimal- fom armaturom od 4 @ 8 mm, ‘Medusobna udallenost th dodatin serklaza po visini, treba de jer u profekt, selamig, podrutiu Vitstep.do 40 mj tu projekt, selamié. podrugju VIlEstep. do 20 mi 4 projekt, selamié. podrugja [Xstep. do 1,0 m. Za ridanje kemenom pravilnog oblika i punim ‘betonsitim blokovima vade,shodno pravila 23 ‘iganje opelom normalnog formata, 454 Pri iaradi zidova od blokova drugih dimensija Fhevaliteta treba ce dctatl istth pravila koja vale 2 zidave od opeke normalnog formata, 44 Zgrade skeletnog tipa o@ armiranog betona ili eelike, As] Zgrade skeletnog tipa od armicanog betona ii tellka mogu se projekiovati i izvoditi tako da ave soizmitke sile preuzima: a) sam skelet. ‘) zidna plaina it refetke, ©) kombinacija skeleta { zidnth platna ii reSethc U selzmigkim podrutjima nije dopustena pri- mena livenog gvozda. ‘Vere { gvorove Selitne Konstruketje treba Kon: straisati { iavestl tako da mogu sa sigumnostu Ga prenesu naprezanja ikoje se u tim tatkama javliain. Naroéity pafnju treba obratitl aa dobro ievo~ Genie vers | fvorova. Oni se mogu izvodit bilo rakivanjem bilo zavazivaniem. 4423 Za zavarene Konstrukelje dopulia se samo elektro-lutno zavarivanje, Matesijal za armirani beton mora biti prve kklasan, a ¥ svomu prema privremenim tehniékim propisima 22 beton { armalran! beton PTP-2. Krajevi armature moraju imati kul, da bi se spretilo izviagente iz betona, Truzetno, kuke ne treba Ievodit! ako. se primenjuje armatura od profilfeanih Sclifnih sipele. Nastavke ‘armatura’ treba vr8itl na mestima gde su najmanje zatezuéi noponi, Duzina nastavala treba da ianosi naimenje 30 preénike pojedinih Sipaka armature. AKO se armatura mova nasts vill na mestime veéih zatezuéih nanons, dusina nastavia mora biti najmenje 40 preénikn sipako armature. Duzina enkera armature etubova treba da ian: naimanje 40 pretnika Sipaka armature. Razmaci uzenslte u gredama 3 stubovima, nepo~ sredno uz nifhove medusobne snoieve, treba da ‘bud na dufini od 70 em uz te spoieve, upole manji nego ta je potrebno arema PTP- ‘Ako je u gredama, na mestima neposredno uz stubove, “stetigieim proragunom dobiien manii rarmak’ wzengia nego to ie to uobiéaieno po PTP-3, mote se odstupiti od zehteva w stavu 1 ove taiiee. ‘Troba voditi ratuna da Sipke armature budu dobro zestigene betonom, driedi se strogn mera © zaitiinom slofu betona datim u privremenim tehniticim propisima za,‘beton 1 armirani betoo PIP-3, U agradama od armiranobetonskog- {ll telitnog. skeleta preporutuje se primena lakih zidnih loka kao ispune skeleia, Ba ispunu skeleta dozvoliava se { peimena zida ziganog Drvensiveno od Iakih materijala ili od Oblénih fit Supljin opeka dobro povezanih so Skeletor, ‘Treba nastojati da se zidana Ispuna veze sa stubovima skeleta armaturom polozenotn u hoti- zontalne spojnice u dabin! do 60 em. 442 441 422 443 saa 4492 4499 4434 4435 488 445 45° Zgrade od drveta Pri projektovaniu $ ievodenu- drvenih zgrada potrebuo je obvatiti posebaa paznju vezama F uteeuéenjima, Vers moraja biti takve da potpuno obezbeduiu kkrutost Konstruketje I prenolenje sila, Poveri- 481 te81 52 58. 34 55 62 63 Baa vanje noseée konstrukelje sa temeljime je obs- Potrebmo Je posvetiti marositu patnju obecbe- denju devenih 2grada od pozara, 8. MOSTOVE Pri selzmickom proratunu mostova horizontalne seizmitke sile se odveduju po obrascu: S=15.K..Q ade je Ke — koeticijent u smislu tate 2.52 ovib ropisai Q — vertiixaino opteretenie, Opteretenie Q sadrZi: — kod mostova na putevima samo sopstvenu fezinu; Kod Zelezni8kin mostova gopsivent: tedinu 1 polovintt pokreinog opteresenja, U pogledu docvolienin napona vale odredbe tatke 2.11 ovih propisa, Pri izboru_tipa _noseée Konstrukelje_mostova, treba. davati pevenstvo dinamitiel poy onstrukeljame ako u podudnom take! U por pretaom praveu Konstrukel Kod mostova grednih sistema preporutuju se proste | kontinualne grede. Konstrukelje sa 210 bovima u seizmitkim podrucjima IX stepena treba izbegavati ‘MontaZai sistem! mogu se upotrebljavati ako je uu monteznim spojevima obezbedena puna sto tka monolitaost Leditta mostove treba cbezbediti od pomerania usled seizmiskih sila, kako u podwanom falco i popretnom praveu. 8. vopovop Pri projektovanju vodoveda za nagelja i indu- strijska preduzata 0 oblastima izlozenim dejetva zemljotresa, moraju se predvidell narotite mere koje’ ée obezbediti snabdevanje vodom za plée, Kao 1 vodom za potrebe. industrije, a naretits dovod vode za gaSenje polara, Koil lako nastajy 2a vreme zemijotresa, U tu svehu prepcrutule se da se u_ vetim a ili vadnim industrijskim postrojenjima redvide nazmanje ava odvojena izvorista vode, po moguéstvu na suprotnim stranama greda il! Industrijskaih postrojensa. Ako to iz ekonomskih I tehnoletlsih razloga nije ostvarljive, trebalo bi predvidell dva odvo- jena zahvaia na Slo udaljenijim taékama istog lnvoriita. Ako ni to nije moguee, treba predvi- deti = dvostruiu: sezervu vode 22 gatenje polara; — povetanu rezervu vode za piée; — rezervu industrijske vode u toj meri da se spreti ofieGenje postrojenja i veta steta 0 prolzvodinji, Ako se radio manjem naselju_gde postoje bunari ili drug! izvorl 2a snabdevanje vodom 23 piée, zahtey Za povesanom rezervom mcze se ofpisati. Radi povetanja bbezdednosti vodovoda preporu- Gaje se preduzimanje sledetin mer: Decentralizovati uredaje istog znaéaja i funkelje, Yesporedujudi sh na suprotnim stranama pod tugja koje se iz njih snabdeva vodom. 632 Prodviati moguénost povesivania odvojene mmreze gradeeog snabdevania piiadom vodor ! gnteie industrijeke vode odnosno Vode za galenie pozara. otvorenth tevorita, potrebno Je primenit! erm Fant beton, 834 U podrudjima VIE i IX stopena sotzmitnosti preporusuje se izrada ukopamih crpnin stanica Ovaitve stanice se moraju obezbediti of poplav- Tvania u sludaju da oblnji rezervoarl budu oftagent V podrudjima VIII i IX stepena selzmitnost! nije dozvoljona kombinaclja zgrada orpue stanice sa Kakvien deugin zgredama, osim vodoaahvaine Gradovine i zgrade sa uredajima za hlotisanje Rezervoare predvidene 2a Guvanje reserve vode reba raditi pod zemljom; najbolie Je da su olruglog oblika, od armizanog botons, pred~ napregnutog betona iti Gelika Bolja je izvaditi veéi broj manjth rezervoara nego jeden veti, a ako se takav redi, on mora biti izdeljen na konstrakeijski odvojene komore, U poarusjima Vit { IX stepena seizmignosti veea svekog Pojedinog rezervoara Ill komore sa mreiom mora biti samostalna, bez cajednitkih Kemora 2a peikijueivanie, 64 Za izradu cevovoda pod pritiskom mogu_ se upotrebiti evi dosad primenjivant tipovi cevi, stim da se mora obezbealti deformablina vera inmedu cevi koje omogutava i translaciono po- moranje, Ovakvi se spojevimoraju preaviaeti nerotito na sledesim mestima: na ulazu { izlazu iz zgrade, rezervoara 4 sl; — na mestu spajanja sa erpkama; — na mestu spafanja vertikalnin i orizontalnin 835 evi; na svin mestima nagith promena pravea ‘race; —na_avim mestime o¥trih promena profila terena Dopuita se spafanje detitnih cevi zavarivaniem, dll se takvi spojevi moraiu posebno ojatatl, Zavacivanje felitnih cevi za fezonsice koraade od tivenog gvotda ilt kakvog drugog krtog matarl~ Jala nije dopustenc. 85 U podrusjima VIE 1 TX stepena selzmitnosti evi fggfanci od glavnih dovoda moraju se raditl u Sahtovima, 3 tim da se na ograncima predvide vuredaji 2a" zatvaranje, Koji se mogu lake skidett. 86 Potarni hidcanti, spolint uredaji za regullsenje protoke, kao 1 ahtovi sa 2aivaratima cevovods moraju'se postavijati tako da je moguénost nji- hovog zaispavanja reevinaina svedena na mir ninum, 7. KANALIZACIA T1 Pri projektovanju industrijske ili gradske fe kalne Kanalizacije u_sefemitk! ugrozenim pod- Fulilma treba predvideti mere koje ée u slutaia oStesenja Kanalizacionin ‘vodova i postrojenja spredili moguénost potapanja podrutja_kanal- skom sedréinom kao { zagadivanje podzemne vode i otvorenin vodnih vezervoara (jezera i sl) 72 Pri biranju Some kenalizacije preporutuje se davanje prvenstva decentralizovanom razmestaja Kanalizacionih postrojenia, ‘ako to ne. iaziva suyige velike teikote 1 znaino ne poskupljule radove u poredenju sa centralizovanom Semorn Preporutuje se da se tehnoloski elementi, ure18 14 18 83 afi za pretiséavanje, itd, dele u posebne sek- ie. U_ selamitiim podrutlima IX stepena treba nastojati dase u Kanalizaciono]_mresi grade Uinije koje “poverajut pojedine deonice, da bi otpadne vode (pod ppritiskorn) mogie da_se pre~ Note i olteéenth “deoniea ‘mrese u susedne ‘Seonice. Za ingracnju kanalizacionth cevovoda bez pri- tiska mogu se primenjivati sve vesie cevi koje se inate upotrebijavaiu, Ieuzetno, u selamititm podrutiima IX stepena ne mogu se primenjivati nearmirane betonske avi, niti Kolektori naéinjeni od opeke, Atmita- obetonske evi { Kolaklon! moraju imati pole> Sanu poduina armatiars Veze cevi moraju biti deforma Kom od sstalinog mestiksa { sl). Kanallzacion! cevovodi pod pritiskom moraju se fzvediti u siledu sa uputstvime 2a vodovodne Iinije pod pritiskom, datim ranije u odeljku pVodovods, u taticl 64 ovli propisa. e (6a zaptiv- 8, ADAPTIRANJE 1 REKONSTRUKCUE GRADEVINA Gradevine gradene pie stupanja na snagu ovih propisa, odnosno propisa za gradenje u selzni- Ekim podrudjima SE Sloventje 1 SR Makedo- lje, mogu se adaplizali 1 rekonstruisatl, all, pri tom, moraju biti ispunjeni sledee! zahtevi Papeete Bid Ze objekte kod kolih se ne predvidaju bitnije (promene postojese nosive konstrukeije pei adap= acijl, rekonstrukeifi i drugim tzmenama, mora Se u projekino} doleurmentacl}i dati dokaz da. Ge Objekt pesle predvidenih radova biti najmanie follko otporan prema dejsivu zemljoiresa Keo fo je bio pre promena. 812 U_ slutajy oxbiljni{th tzmeng, rekonstruketia i adepfacila, Kojima se vrie bitnije promene u ‘postojeso} nosivo} konstrukelji, mora se U sverai, ostupiti po ovim propisima. 9. ZAVRSNE ODREDBE 2.1 Kod gradevina koje Se na dan stupanja na snagu ‘ovih propisa biti u fazl gradenja preporutuje se reduzimanje mera da se poveta njihova otpor- Fost prema dejstru selamickih sila, au smishu ovih propisa. 83 Odredbe ovih propisa obaverne su za sve gra~ devine, iia uerednja, nile zapoteta do, dans stupanja na snaga ovih propisa, bez obzira na Slanje njlhove Investicione tehni@ike dokumen- taclfe. Br. 04-351/86 18, septembra 1964. godine Beograd Saverni_selweter a industria, Filip Bajkovié, s 10 — TEERACLAVISODOF VINVE VHSOTONZIaS ueDODATAK SLUZBENI LIST SOCWALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE BROT 6 GODINA XX | BEOGRAD, 28, DECENBAR 100 GODINE | ___ CENA 00 DINARA PRIVREMENI TEHNICKI PROPISI ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA® © Ovi Privremeni tehnitki propisl Eine sastavnl deo Pravilnika o Privremenim tehniékim propisima za gradenje u selzmiticim podrudjima (»Slusben! lst SFRI« br. 30/64).aa 1a 18 18 2a PRIVREMENI TEHNICKI PROPISI.ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA. 1. OPSTE ODREDBE Ovim Priveemenin tehnidhim propisima reguli¥e se _projektovanje, Gimenzionisanje 1 tzvodenje agrada-i drugih 'geadevina u podcutiima selz~ mitkog intenziteta VIT, VIII i LX stepene prema sical Merealli-Cencani+Sieberg (4 daljem tekst! kala MCS). Podrubja seizmitkog intenzitete prema tatkt 11 ‘ovih propisa prikazana sa u Selemolosko} karti Sugoslavije, Koju je Izdzo Seizmolosil zavod ‘ENRS "1050, godine, Ova karta odslampana Je ‘uz ove propise | ini njihov sastavn! deo. Pored karte iz odredbe tatite 12 ovih propise, ‘mote seu pojedinim republiizemna primeniti setamoloska Karla odnosne republike, IM Karta milrrorejonizacije pojedinih podrutia ako. je prihvacena od nadiemih republitxih “organa Gradevine |sa_Konstrukeijama' gipkih sistema treba da budu projestovane na osnovu gro" ratuna po tatnijim (dimemi¢kim) metodame, a Borleda dejstva selzmichin sila, 2 w saglasnbstt Sa ovim prepisima. Gradevine Sa. kconstrukeljama Jeutih sistema mogu se kontrolisati po uprostenim metodama Upogleds dejstva selzmitiih sila, & U saglasnostt 2 ovim propisime Za gradevine navedene pod rednim brojem 1 ablice 1 taéke 2.1 ovin propisa, kao 1 za grade- yim! stambene zgrade ‘vise od 20 m,- antenc, fabritke dimnjake, vodotornjeve, siloge 1 sitne, koje se nalaze u podrudjima soizmi¢kog inten: teta_manjeg od "VII stepena, treda -pHimeniti propise za selzmith! intenaitet od Vil stepens, { fo za dobro tlo, bez obzima na stvarni iva’ tet tla Gradevine za koje zemljotres adigledao ne pred= stavlsa opasnost, ne moraja se racunk konto" fisati w pogieda dejstva seizmicisin le, Dozvoijava se primena J deugih postupala pro- yacunavanja 4 Konstruisania objekata s obzirom ha delovanje soizmictin sila, ako su teorelsi jessperimentaino dowazant ‘Ako se raci po teorit toma, Woofloffent sigur hosti mora biti najmanje 183. Koetteljent.si- guruesti 1.33 odnosi se samé ne nosive delove Konsteulesje, Prilikom gradenja uw selemitkim podruésima treba posvetiti narotita paznju kvalitet mate Mlala, onstrukeiy 1 zvocenyt, Kvalitet materijala { konstrukelJa moraju_od- Koverati vazetim jugosiovenskim standardima 1 ropisima. Prilikom ‘gradenja fi solzmigkim poarutjima mora investitor obezbediti efikasan { stalen struéni madzor, 2, SEIZMICKI PRORACUN Konstiukeije zgrada i drugih gradevina, koje se Profektuju u podruéjima selzmickog intencitets VIL, VIIL i TX stepene skaie AMUS, moray bit! proracunate, péred ostalog, | u pogledu delstva ‘Selamickit silo, osimt 2graga predvidenin w tadkt 421 ovih propisa. Red, br Is proizvodnias Polegeti od seizmitnosti podmutja u kome ge podie odredona gradevina, 2a projelstovenie é© Se uzeti projektna setamiérost’ = obzirom ne Karakteristie gradevine prema tablici 1. Ako neka vrsta gradevine nije navedena u ovaj tab- lick“ zeée “se za nju projektna, selzmitnost prema Kerakteristicama 1 tablice koje io} naj- blige odgovaraju, ‘Tablise 1. Projlana,seimifaoa scizmitnast podrutja va | vin] 1x Karakteristika. gradevine Zgrade sit prostor'jama pred- | videnim ua skupove judi (kele, bioskopsice sale, pozo- rigta, ‘sportsie dvorane | al); zgrade fija Je funkelja naro- Sito vakna posle zemijolresa (olnice, zgrade ‘vatrogasne sluzbe i 31); vagne zgrade Saveanog irepubliclog anata | ja; industrljsie gradevine #2 skupocenom opremon {shi zarade koje sadrée predmeta od izuzeine veadnosti (vaznl}i | muzeji i sl), kao t gradevine | tiJe ‘bi rulenje moglo ca zazove dalje’ kalastrofalne | posledice Stambene zgrade,_hoteli, re- storani, Zeleznitk, tramvajele, trolejbisicl 1 autobusk. dep: muzeji Grofi. nisuukljugen! pod 1) ‘biblioteke, “institut, administrativnl 1 komunalni ‘Objekt, prolzvodne industri} Ske zgtade (koje lst ull Sene pod 2), zgrade PTT sluzhe (icoje nieuukljusene pod 1), skladista skupocane opreme { robe inzenjerske Konsiruketie (entene, fabri¢kl dimnjecl, mostovi, rezervoarl, silos, potpornl zidovi | ostali sliéni objekti); instalacije vodovoda i kanalizacije; sve ostale gre Gevine koje nisu svrstene w kategorije 1, 314 Pomoéne proiayodne zgrade od kojih ne zavisi csnowna - energetskt ob= Jekti loktainog znatajay staje ia stoku na drustyenimn aobrima Bgrade Ue rusenje ne mose ovesti u pitanje Iudske 2i- vote i ofteenje skupe opre- ‘me; privrement objekti va | va | x ve | vir | vine selzmidkl utical ne taima seu obait ) Ratuila se 20 opterecenje Kose edgovarn selamitno- sti ne Hapena, Uvetana ioestalentom ts22 23 25 Kao sile tije. se dejstvo w proraduma kombinuie sa istoyremenim dejstvom selamiéaih sia, treba Utimati sledete ~ celokupne sopsivenu toziny gradevine; gelokupmu fetinu nepokretne opreme it gra = opteredenje snegom; = polovinu pokretnog opteresenja sa Kofim Je gradevina eragunata, Ukoliko postoji realna verovatnoéa da ée 2a vreme zemljotcesa. gradevina biti opleresena celokupnim pokreinim optereéenjem, ono 62 se: uzimati_ u ratun u_celokupnom izes. Ovo nerotito kod gradevina kod koji olaretno opteresenje fini znatan deo uleup- hog, opteretenja (biblioteke, arhive 1); horizontaine sile, koje spadaju u primarna opteretenja gradevine, a tije 90 dejeive moze Fealno obekivati za vreme zemljotesa, eo 4 uticaj inereijainih sila od oscilovanja tetno~ sii za vreme zemijotresa (pritisak vode, 2am- Jje, materijala u rezecvoarima, silosime 4 sl). Prillkom proraéuna telamiékih sila ne usimaj se u obzir sledeéa opteretenja: = optereéenja vetromn; = feZina tereta okatenih o kranove preko seta: = done udare krenova i ginskin vozilay < sile koéenja kranova { Siuskih vozila Valina se da sevzmitke sile dejstvuja na grade~ vinu u horizontalnim ravnima. w proizveljnem praveu. Kod zgrada se uzina da selzmitke sile Gejstvuju wu visimama taveniea. Proraéun se, Do pravilu, wSi za dva ortogonalnia pravea, i 10 7a Bvaki odvojeno. Utica} veritkalnih komponenata seizmidkih sila za veome vaine i specijalue gradevine treba Ugeti uw obzir kod onih konoteuxelja 1 konstralee tivnit elemenata kod Kove bi takuo. dejetva moglo da proizvede znatniie povetanje napre- zanje ili da ugro2! njlhow stabilnost Yelling projekinih "setamitish ila iraéunava 5 po obrascu: Sy KesBie mee : a ¥ datom obras Sa projekina seizmitka sila koja dejstvuje u fadkl k pri istom obtiku oscilovanja gradevine; 25. 25.8 254 Ke koeficijent selemignosti, zavisan od pod- sutja seizmiénosti, veste i kvaliteta da za ‘koje se gradevina projektuje, ao J od ‘veute L'namene gradevine u smislu tablice 11 take 2 ovin propisa; oeficijent dinamitnosti za i-ti oblite osal- ovanja gredevine; ‘te = Koeficijent zavisan od oblitta osellovanja gredevine i visinsiog polodaja optere- enya; tetina objekta Koncentrisana u tatki kw smishi tacke 22 ovh propisa © pojedinien Sanovima obrasca (1) daju se sledeta objainjenja: PH proratumu po tatmijo} metodi u smisiu taske 1,3 ovih propisa velitine projektnih selzmitk!h sila Su, po pravilu, ee ratunsja samo 2a. prvi oblik ostllovanja. Samo ied visokin. i vitaih gradevina (fabrigki dimnjeci, antene, visoke rprade { sl) treba selamidke’ elle ratumati 28 prve trl oblika oscllovanja, U ovom. slutaju selamitke sile se ragunajut a8 svaki oblikt oscllo- vanja zasebno. Kooficijent selamitnosti K, treba uzeti prema sledeéo} tebliet ‘Tablica 2 Projekina seizmitaost || VIT Vin x | Sabot | aos | 006” | ona | Sesuw'to | toes | ome | aio Boo 002 | 004 | 008 Dobra tla su: twsta stena i homogena, sljun- kovita tla Svednja tla su: homogena péséena ta, prekon- solidovana glinovita { laporovita fla,’ simareno ‘heterogeno glinovita i peskovita sljuniovita tla, Slabs fla su: heterogena. tla, meki laporiti i gline. Nie dopusteno izvodenje pradevina u selzmic- kim podruéjima sa neroéite slabim tina, koja karaiktenisu »Zivi pesaie i siiéni fonomeni, Koefictjent 8, se izradava obrascem: 9.75, “T dé je ', periods posmatranog oblika sopstventh oscilovanja gradevine. Velitina Kosticijenta pi ogranivena je sledeéim granicama: 1,50 2 Br 20,50 Navedene vrednost koefioljenta By vaii za uobi- tajene tipove zgrada. Kod visokih gradevina, i uopste kod gradevina ijl je stepen prigusivenja oscilovanja mali (fabriéki| dimnjaci, visokistu- ovi i slicne Konstrukelje), preporutuje se da Se dobivena vrednost Koelicijenta 6: pomnoli sa 16. rl U slutaju mekog tla anatne debljine, treba ume= sto obrasca (2) koristiti sledeti obrazaci ® Be @s) Kosficijont a zavisi od obllica sopstventh osel- lovanja-gradevine 1 igratunava ‘se po obrascu: Foyxi, en Xu ® Box, Fs : |26 24 28 29 210 2a svakl pojedini-obiik: oscilovania (1 Pored ronije navedenih oznaka ovde je X, em- plitada pomeranja tatke 7 u Kojo} Je koncen~ frisan teret Za proratun projektnih selzmigkih sila za gra~ Gevine navedene w etayu 2 tatke 18 ovlh pro- isa, mroratuin prajektm| gelemitiath sila po Obrascu’ (1) i tate 25 auth propisa, move se Yreiti po pribldino; metodi na taj ‘natin sto Ge se: tsvojltt vrednost = 1.5. Koetietjentl m Ge se tala ratunati po obrescu EQ E eh 0 EQyhYy ® Visina he se meni od kote isplaniranog terena do posmatrane tatke, Kod balkona i slitnih Konzolnih horizontainih Di vertikelnih, prepusta vobitajenih dimenaije, velitina vertikalne odnosno horizontalne sei inioke sile, Koj treba, uzetl u obzir, Lznost Siva projekinu seizmignost VIL_stepena 0.25 Q = ga brojekinu selemitnost VEIT stepens $0.50 = ba projekeinu seizmitmost IX stepena Za eve veoma vaine i specljaine gradevine uzete se U obzir vertikalne Kamponenta projektne se~ fumitke ale sa vrednoléu od 74 odgovarajuce hotizontaine projekine seizmitke ile Dejstvo vertikaine Komponente projektne seiz- migke sile uzece seu obzir kao podeljeno opte- Fecenje preko cele konstrakelj Priltkom proratuna gradevine' na dejstvo selz- mitkih sila S, smatrace soda one dejetvuja Stati, “Statieke velitine (momenti savijania, fransverzalne 1 normalne sile, momenti torzile) Roje su posledica njshovog delovanja na, gra~ Gevinu,. ienalaze se po uobicajenim statitkim metodama, Kod gradevina ‘cod kotih se centar gviactje ne poklape. sa napadnom tatkom, rezultate solz 3, buekin sila treba tzati 'w oben pal raspodell Uilcaja nakonstruktivne elements, 1 oortanju foanove gradevine oko vertiicalne ose. 3a. ‘Ovakav proratun radi se 2a svaki obli oscilo- ‘vanjaposebno. Bkstremae staticke velltine koje, se wzimaga, w obar pH proratunu napona u_konstrukiivnim elementima, odreduju.se kao rezultat zajednit kkog dejstva setzmiokih sila svi oblike oscilo- vanja koji su u proratunu tretirenl, po obrascu. B= Va qgitOSERy + +) Ovde je @ = statioka velidina ‘koja se posmatra (momenat, normaina ii transver~ zalna lia); Sau'= maksimalna od statin velitina od evih oblika oseilovanja; = statiGka velitina za 1-ti obUik osc! ovanja, sem Gem Nose | nenoseti zidovs, zidovi ispune Kod ake. *? Tetaih. konstruketfa, parapet, zidane ograde ‘ino, moras se Proracunavatl na deistvo sei2~ mitkih sile. upravnih na njinove raven. Velitine Solamibke sile odgovara abrasea () iz tacke 25 fovin propisa, za dats sprat 1 najopasnijl oblik eselovanja, ‘pH emu umesto Qi treba wzeti 5.9 fesin ide’ qu po me ovako dobijona seizes sha ne sme bill mania 0@ mnSar lS Keays + o —s- ge. 2a 100Q 242 233 Noponi_u konstrukeiji prouzrokevant_selzmié~ jem Slama Tagunaju se na natin uobléajen za primenjeni materijel { dati tip konsirukeije. Ukupni naponl prouzrekoveni primarnim opte- retenjima i seizmitkim sllama ne smeja preci sledece granice: = kod, ‘betons, stmiranog i prednapresnutos etna 1,9 oan — kod Gelltne Hee za prednaprezanie 075 o ‘oanosno 000 one, uzima se manja od ovin Sveju vrednost!; — Kod Zolidnih konstrukelja 4 gelifne armature avjniranog betona 1,5 ou Sou; — kod zidova od opeke J kamena’15 Gow na paisa, + kod drventh konstrukelfa 18 daw Gore upotrebljene oznake imaju sledeée nagenje: jozveljen napon (nornalnil tangencijalni) za dati material, japon velikih iadufenja kod telika, zatezna Evretoga teliéne ice za predna- prezanje, ‘ont = uslovna granica elastiénosti Gelitnih tea za. precnaprezanie. ‘Sui konstruktival elomenti falofeni dejstvu pri ‘ska usleg selzmididh sila moraju se konirolisatl ha izvijanje, @ narotito vitki elementi ialozeni gatezanju od primamih sile, U stutajevirns kad je sigucnost od: ievijanja ne~ ‘spore, ove kontrola moze se izostavitt U proratunu dozvoljenog optereéenja tis, s obzi- rom na opamost od loma ta | s obzizom na Gozvoljeno sleganje, treba seizmitke stle tre- firati kao sile momentanog dejstva, a prema vaieeim prviemenim ‘tebnitiim propisima za obiéne sradevineko Jundiranje 1 fundiranje na Sipovima PTP-1. Za grednje lo 1 dobro to se mogu koeficljenti sigurnosit koji se uvode s ob= Zirom na otpomost la na smicanje, reducivati (auth ‘sa Koefteljentom Kr = 12. OPSTA NACELA ZA PROJEKTOVANIE GRADEVINA Ieboru lokectie zgrado 1 ispitivanju te treba posvetitl narosita. pezniu, Natelno, wu selzmit- Kom posledu dobra tla su homogena i &vrste stone, a zatim — dobco sloueni sljuniovl, pes kovl | kompatne, prekonsolidovane sline. Meki, mehomogent matenijell, naro&ito nesuti fereni, spadaju w selzmitkom pogiedu slaba tla Visoke podzemne vode poveéavaju udamo de)- stvo. selzmigih talasa, “pa tu Ginjenieu treba Emad a vidw pol biranju lokacije oGnosno pri ‘ocenjivanju stepena seizmiénosti odnosnog terena. Podizanie zgrada, | gradevina uopéte, na Ispre- ‘pucalim terenima, rasedima } terenima sklonim Elzanja | oburvavanju, treba izbegavatl Gale. goa postojl izzaden elaboret. milrorejont- zacije podratie na kome &e_se graditi, projek- fant su obaveen! da ce pridréavaju podataka Fuputstava datih w njemu, Prilikjom odablianja konstruktiviog sistema i materijala za ggrade u podtudjima Gje je seiz- mitnost Vilstepena, ii videg, po kali, MCS, prvenstvo treba davati onim sistemima 3 ‘mate Hijallma ‘soli obecbeduju,elasticnost, Bilavost i Govoljan stepen priguéenja oscilovanja uz nal- manjur moguéa tezind, Moga se primenjivati | montatint sistem! =grada, ‘ko se. “spajanje elemenata izvodi tako | 48 Zarontuje Pune monolitnost | zajednitki cad ele Srenata sa ojima se racunat.34 35 38 37 ' 38. 39 310 31 aa 4a Osnova 2erade treba da je, po moguéstvu, jed- hostavna 1 simetsidna U oda pravea, Keio i po~ led hratost! nosebih elemenaia tako 4 ul po fled resporeda masa. Preimutstvo imaju sezeti Pprosti oblicl, kako w osnovi tako i po visini ‘Ako se mora geaditi tgrada slozene osnove, fale osnovn treba lizdelitt selamickim vazdelni cama na jecnostawne sekeije, koje se seizmitii frotiraju zasebno, Centar rolaci/e zarade 1 njeno tediste treba do se, po moguéstvu, poklapay. Siinetriénost 2grade u pogleda krutosti | raspo~ Fede, mesa, treba safuvati (uy vertivelnom Vee mate, po pravilu, treba postavliati u nite spratove, ko 74 {o ima moguénosti Nagle promene u lorutosti konstrulstivnog sistema reba ‘zbegavatl Prelomi i apadi zidova nie povolini kod gra~ ina izlozenih zemijotresu, Cak ni kada si u pilanju pregradni nenosed! tidovi. Kod nose- Ein ldova treba ih izbee! ‘Prepusth 2id6te, zldnl ukrasi i druga iabotenja he preporutuju se Brkeri sa osedim zidovime o@ opeKe ili kamena isu. dozvoljent, Ronzolni prepustl, balkoni i si. mogu se raditi ako su usetvijent’ uw meduspratnu Konsirwkclju, Qdnosno ako predstaviiaju njihove prepuste. Decorative Konaolasti ispusti do 76 em pre pasts, treba do se ukljeSte u serilad. Konzlna stopeniéta ubljesiona u zidove niu dopuistena, ‘Treba graditi Ho lakée krovover_a kod ‘zidanih zgrada treba oni da budu takvi da ne daja ho~ Peontalne poliske na aidove, Krovna Kogstrukelja treba da je povezana sa Eldovima, Irak bi se spresilo medusobno po- meranje, ‘Temnelji treba da Uudui posiavljeni ma isto} dus bin! | medusobno dobro ‘povezani. Akko se rezli~ Siti delov: zgrade moraja fndivati na raznim Gubinama, prelaz famedu.dva mivoa mora biti odvoien selamidkom razdelnicom 1 ievrsea po~ Stepeno stepenieama éija je visina najvise 60 cm, 2 ednos dwzine prema visini 1/2 ili bladl, Prva Stepenica mote poceti najmanje’ne: jedan me- tar od razdelnice sim u sludajevima navedenim u ta’. 34 1 3.9 ovih propisa, selzmaititim razdelnieama odvajajit Se sekelje s8 raalicitim vismama, sa razliGitim Konstruktivnim sistemom, zatim na mestima gde se kvalitet terena menja, kao i tamo gde se haglo menja vertikaino opterecenye. Dilgacione racdenice Uikode se zade Keo seis- Silvina selzmiMith razdelnica je 9 cin za zerade do 600m visine, a za svakih daljih 6,00m visine Spo 2'em voce. Kod skeletnih. zgrade_Sieina seizmithe razdel- nice treba de jo veta od dvostrukog zbira am~ plituda susednin deonica, all ne manja od vred= ost datih u stavu 1. ove tatice Visoke tidane dlmnjake { sliéne zidane kon~ struicije treba graditi Geveljno udaljenc of su~ Sednih. gradevina, da ib se ivbeglo ostecenie Susednih objekata pri eventuslaom —rugenju dimnjaka, KONSTRUKTIVNI ZARTEVI ZA PROIEKTOVANJE ZGRADA Bezbednost zgrade od zemljotresa ut veliio} meri zaviel od mera koje su preduzete p 42 421 432 423 aad 42s. 426 a7 ane projektovenia i gradenia, au zavisnosti od Fnaderijala od oga se gradevina izvodi 1 vrste iene Ronstrakeije Zgrade ridane of opeke ‘grade zidane od apeke mogu se podeliti a ava siedeéa Konsiruktivaa sistema a) zgrade 3a armirsnobetonekim sexklatima i Ikratim hoszontsinim @ijatragmama Gavant- cama); ) zmrade sa_armirenobetonsieim serklazina arauranobetonsisim vertikalaim vezama (sti- bovime) i lasitim horizontalnim dijazrasmama (aventeama). Gradevineli sistemt sa nosedim konstruktivnim Tidovima treba da budu sto éistfl, Keko-u osnovi Glad tako 1 U vertikalno} povezanosti iamedu ota, ‘treba tebiti da zldovi pojedinih etaZa budu Ho ravnomernie iskorigéeni, a kvalitet materiisla fora odgovarati normativima 1 zahtevima vaie- tt propia U nosedim Zidovima jedne-etaie zabranjuje se lipotreba maltera razi(eitin wsta i maraka, Tezme 100 mé sida gornje etate ne sme biti veta od iedine 1,00 m® zida donje etaze, Noseéi i veunt zidovi moraju se, graditt istovre- ymieno v vaio} etail 1 poverati seridazima uw Jednt monolitnu celinu. rogrétnlnenosel cid ot ohne Joe oa meduspratno} konstrukelsi, grade se naienadno Pinorau de buda dole, gore i sa strane dobro ‘spojent, se niase¢im midovima i tavenioame, radi ‘oberbedenja bone otabilnest Mesovite sisteme, sa noseim zidovima od opele [nosed anmniranobetonskim stubovima a os novi jedne etaze, traba, po pravilu, lebegavatl, Ovo je nazodito nepovolino ako se-radi samo © pazemiia zerade (kali, Kolskt prolezi i sl) ‘Alo Je tieophodno da se tekav sistem primeni, herouita pasngu tebe obratill da_s® oberbedi Goveljna selzmiska otpornest takve eteze (puiem ramova, armiranobetonskih plas { sl). ‘Ukupna visina noseéih zidova 1 bro} eteta darada ‘od opece ne smefu bili'veti nego Ho je nave Geno u tablict 3 ‘raplica 3, i cae pa | Zu Ts | ee | Tole Projeking eiomitko | facke 421 | athe 424 | poduge ate 221 Be ||Ueeapna| Beg) [Ueapea ita PS vit Broj etaéa {i wkupna visina dati_w tablicl 9: ratunaja se od kote isplaniranog terena do gor- je ivice tavaniee ad poslednjom etazom, Noseéi 2idovi debijine 12 cm. aisu “dopustent. Za oba ipa zgrada data u tablict 9. dopuits s0 Samo upotreba dobrog produznog malters. Tau- zetno, 28 Jednoetamne (prizemne) zgrade u pod~ Totiina VILL VII stopena seizmiénosti, dopasta se upotreba kretnog maltera, Upotreba élstog cementnog maltera nij stena. dope429 4230 gat 422 4348 4238 425 42.6 daar Razmaci izmedu otovina nosetih zidova ne Smeji BILL vee! od sledesih: & slutaja projekine seizmitnosti VIE step. 20m; Ui slu€aju projektne seizmiénocti VIII step. 16m} 1 slutaju projektine seizmitnosts IX step. 12 m. Rastojenje veznih zidova, ako su meduspratne onstruklje od armiranog betona, fi konstruke eje ekevivalentne krutostl, @.za razne debljine hoseéih aidove, ne sme preti sledece velitime: kod nosetih zidova od 25 em — + — 600m; kod noseéih zidova od 38 om — — — -7,50 m. Vern! zid treba da je debljine najmanje 25 cm. ine stubaca izmedu otvera ne mogu biti max je od dole navedenth: tu slagaju projektne selemlénosti VIE step. 64 em; Ui slugaju projektne seizmitaostl VIM step. 77 em! ta sluéaja projektne selzmiénosti IX step. 90 om; $ tim ca odnos visine { Sirine siubace ne bude yes! od 4:1 za VIT stepen projektne seizmitmosti 3:1 2a VIM stepen projektne seizmitnosti 211 za IX stepen projektne seizmiénosti pH demu ee Visina stubaca, meri od parapets So gorje ivice otvore U isto vreme Sivina stubsea, u zavisnostt od veligine otvora jzmedu kojih’ se shubac nalezi, mora da iznosi é —u slutaju projektne seizmitnesti VIE stepens najmanje ¥ otvora; — 3 slatalu projeine setzmitnost: VIII stepena najmanie 34 otvora; =u slutaju projelsine séiemiénosti IX ‘stepena najmanje % otvore. Najveta sirine otvora mote biti; a slutaju projektne seizmitnosti VIE stepena naive — — — 350m = u slutaju projekine selzmitnosti VITI stepena najvite 300m —u sluéaju projekine selzmitnosti IX stepene navies — 2,50 Otvor u noseéom ili venom zidu mora de bude udaljen od suéeliavenja sa-crugim noseéim it veznim zidom najmanje za debljinu zi Udaljenoat vice olvora od raja’ aida (ugla netade) mora da bude jednaka merama dati Watt 4211 ovih propisa ‘uvetsnim za 28 cm. Veligine otvora prema tat. 4211 4 4.212 ovih ‘propisa mogu ce 1 povetatl ako se olvor uokviri Ennixanobetoneliim elementima evrsto povezenim Se armiranobetonskim serielazima u visini ta Meduapratne i tovencke Konstrukeije, kao i krovne KonstrukelJe 2grada, treba da imaju sto ‘yetu Keutost w horizontalne) ravai { moraju biti vezane za spoljne i unutrasnje aidove. ‘UkotvIjenje armature tavanice u serklaze zidova mora biti najmanje 20:cm, Mentaine ‘armiranobetonske, tavanice 4 krovae Konstrukelje treba posle montizanja pretvoriti umonolitae. U podruéjima TX etepona seizmie~ Bostl sve montane armiranobetonske tavanice, Tavaniee od fupliin tela 1 slitne, moraju da imaju armiranobetonsku plotu debijine najmanie dem, povezanu ea serlazima epoljmin zidova Reletkaste, gredne | zeavertene konstrukeije, ve- Ek "saspond potzebao. Je ubvrsl! na svakor Dozvoljavaju se krovni_vezati takvih, sistema Koji_ne prenose na zidove horizontalne sie, Prostorna kerutost Hovne konstrukelje mora biti obezbedene, " 4218 429 42.20 4221 4222 zidova ienad tavansico Konstrulceije, sic visinu preko 40 em, potrebno je armiratt 52 wkotvijevanfem ermature u anticelzmitht if fobiéan serele2, Torada stubsea jona@ tavanske konstrukesie 2a Qslanjanie vezata ne dozvoljava se. Zebsine zidove na tavanime treba osigurati sex~ Klazime. ‘Tl serkla# moraju da budw briziivo verani ze keomu konstrukeiju, Koja mora da bude dimensionisena na seizmitke site," ukliu- Sujet sile koje prenose naveden! zabatal zidovi ‘U" podrutjima 1% stepena seizmiénosti zidani Zabaini tavanske zidovl niu preporutliivi; elo Se tavanskl zabat! ipak moraju raditi od opel, treba obeabedlti njihovu seizmisien otpornost U_vising tavanice svaltog sprata mora se iata~ Gi perklat od armiranog betons, Sinina serklazs jednaka je flrini ‘zida, eventu- Sino smanjeno} za deblsinu toplotne izdiacife. Sui nosed | veani zidovi Jednog sprata moraju ‘nati Jednaku armaturu secklaza. Armiranobetonae gerkladl moraja simatt visiny ajmenje 15,cm | moraju biti teradeni od betons Marke 160 i vee, Visina eeridage (h) 1 Koli- Zine armature zavise od broja etaza,,slobodne Gulime zidova | projektne seizmiénosti a mini- fmalne visine i tminimelne obaveane armature Gate su us tabllel 4, 5 tim da visina serklaga ne bude menja od visine mneduspratne Konstrukeife Delove ns ‘Tablioa 4 Dudina objekta Projektina selamiénost x | | vn [vim | ize Wis]ao 06 |15| 42 10) 15) 40 10 18 $2 17 ae 14 ‘Ako je seeile# komibinovan ¢ nosatem, olevirom ‘Oy“menolitnom meduspretnom ploéom, dopusta se da ge ammatari serisaza, “prema gornjo} fabliel, Goda jo! onoliko amature Koliko je po~ trebno da bi ge doblla armatura koja je potrebna ada se ta} sorkla® taéuna kkao noseti elemenat Tonsiruicelje. za vertikalno opteretenje, ‘Ako ou tate vibe od 325 m, treba serkloze ‘Sraamemo ojaéatt Kod projeine selzmignosti IX stepena, 2a vic sinu ‘ade iznad 6,00 7, na polovin! visine etaze teebe postaviti jos jedan medusoridag ermiran hajenje polovinom srmature serklaza w visini favanice. Polokaj ovog sevidaza treba da je najmanfe wu 5 ving ad, ‘ko Je momoguée seria postvit rng sredini visine, Zidene zgrade trebe da se ojataju vertikealnim armitanobetonskim vezama (etubovime) | Kose poveauje armiranobetonske serklaze wu visini Yevanica. Vortikalne armirancbetonsice veze (stubov) mo- Teja se Tadie u podeusiu IX stepena nezavisnoa2 42.26 42.95 a2i6 4227 493 od visne zgrade i broja etada, a u podruéiu VITE 1VIT stepena — ze zgrade sa preko ave etate. Vertiksine armiranobetonsiee vere (stubovi) se ostavijaju na svim ugioyima grade i ma me- Stima suécljavanja noseéih i veznih zidova. Razmatt izmedu ovih veza (stubova) ne sme biti vebi od 7,00 m. Ove’ armiranobetonske véve (stubovi) armizaju se sa 4 14 mm 2a dve gomje etal, a 39 49 16 mm za sve donje etaze, Uzengija ui ovim vezama (stubovime) treba da su @ 6 mm na evakcin 25cm. Armatura ovih vertilainih veza (stubova) pove- maje se sa armaturom. horizontalnin serklags predvidenth u tagki 4219 ovih propisa, Dimen- Bije ovih vertialnih vean (stubova) treba da av jednake dimenzijama zdova % kopma se po- stavijaju; odnosno jedna od dimenzija ovih veza fweba da je jeduelia sivini gerklaza sa ojim se overuje. Marka betona ovin vertikalnin. armic ranobetonskin vera (stubova) more da je MB 160 ill yess. Ove vertikalne armiranobetonske voze (stubovil freba dase betoniraju u svako) etazt po zavr- Setku zidanja koje Ge se prekinutl na »imoree dg bi se dobila monolitna ‘medusobna vezs. U zgradema u Kojima se rade vertikalne armi- ranobotonsie veze (stubovl, mogu se dimenzije zidanih stubaca navedene ' tackt 42,11 Ovi ppropisa smanjiti za 25 em, Zidovi dimnjaka uw zgradama treba da_budu najmanje takvih kvallteta ko dopustaju sledece napone: 4 podzudju VIT stepena projektne seizmitnosti 5 = 1000 kg/emt; = godruéju VIET stepena projestne seizinid- ostl 5 13,00 keg/erats u podrutju IX stepena projektne selzmitnosti 9 = 17,00 seg/em? Zidoie cimnjaka teoba ojatatl u podrudjima VEIT {TX stepena projekine selzmitnosti vertikalnom armaturom @ 8 mm na na:veto) udaljenosti od 25 em. Horizontainu atmaiura (uzengije) od @ mm koje povesuje vertikalnu armaturu, treba postavljali u ‘spojnice dimnjaka na" najvegol Udaljerasti oa 30cm. U podratju VII stepena projektne seizmién nije polrebno ojaéanje dimnjeka armeturom. Dimnjaci se moraju povezati sa krovnom kon sttukeijom, s tim da 6 obezbed! sigunost pro- tiv pozara. Kemene rgrade i zgrade od punih betonskih blokova Visina agrada od -kemena i punth_betonskih Dlokova mote tmositi najvise 2 etate. Zidovi gradeni od nepravinog tamena moraju biti na nize navedenim meduvisinama poravn)anl ‘povezani codatim serklszime dimenzija prop! sanih u fai. 42.19 ovih propise, a sa minimal- hom amiaturom od 4 9'8 mm. Medusobna udaljonost tih dodetnih serklaza po visini, treba da je: projekt, seizmié, podrugju VIE step. do 40m: ta projekt, selzmig. podrubju VAI etep. do 2,0 x} a projekt. selzmié, podrugiu IX step. do 10 m. Za zidanje kemenom pravilnog oblika 1 gunim botonsikin lokovima "vase shodno pravila za uidanje opekom normalnog formats 494 Pri teradi zidova od blokova drugih, dimensije Lkvallteta treba se dvaatiistih pravila koje vaze 2a zidove od opeke normalnog formata. 44 Zgrade skeletnog tipa od armiranog betona 1 ‘ellie, 441 Zgrade skeletnog tipa of armiranog betona ili Gelika mogu se projektovatl 1 izvoditt tako da sve selzmiéke sile prevsima: a) sam skelet, ~ >) zidna patna Mi resetico ¢} Kombinacija skeleta i zdnth platna ill revetki 442. U. seismitkim podrudjima nije copustena pri- mena livenog gvoZda 4421 Veze 1 Svorove toliine Kkonstruiceije treba Kon- struisati | i2vesti tako da mogu sa sigumosea da prenesu naprezanja koje se u tim tatkama javdjaia. 4422 Narotitu painju treba obratiti na dobro tzvo- denje veza i Svorova. Oni ae moga lvoditi bilo zekivanjem bilo zavarivanjem, 4429 Za zivarene konstrukelje dopusta se samo cloxtro-Iuéne zavarivanje. 449 Materijel a azmirant beton mora bit! prvo- klasan, a wevemu prema privremenim tehntt kim pYopisima 2a beton | armirani beton PIP-8, 4431 Krajevi armature moraju imati luke, da bi se Spretilo fvlatenje iz betona. Iauzsing, uke ne treba lovodill ako se primenjuje armature od profilicanth éetiénth sipaka. 4432 Nastavke armature treba vrSitl na mestima gde su najmanje zatezuéi naponi, Duzina nastavala treba da Janos! najmanje $0 pronike pojedinsh Sipska armature. Ako se armatura. moza nasta- vith ne mestima veélh 2atebuéih napona, duzina astavka mora bi najmanje 4) preenika sipaka armature, 4433 Duzina ankera armature stubova treba da lenos! najmanje 40 pretnika Sigaka armature. 4434 Razmacl uzengija u grodama i stabovima, nepo- ‘sredno ud mjlhove medusobne spojeve, teeba da Dadu na dudin! od 70 cm uz te spojeve, upole manji nego #0 je potrebno prema PIP-3, Ako je U gredaina, na mestima neposredno uz stubove, statitkim’ proragunom dobijen manji razmak’ wrengija nego 810 je to wobiCajeno po PEP/S, mode se odsnupiti od eahteva u stavu'T 4435 Treba voditl raSuna da ipke armature bude dobro zaétiéene beioncm, arseti se strogo mera 6. zeitinom clos etona datim 1 pivremenizn fehnitkim propisima za beton { arinirant beton PrP-3, 444° U agradama od armiranobetonékog iii Gelitnog skeleta_preporutuje se primena lekih zidnih plota eo ispunie skeleta, Za Ispunu skeleta dozvoijava se i primena aida Zidanog prvenstveno od lakih ‘materijala 1 od obitaih ili supljth opeka dobro povezanih sa skeletom, 44.5 ‘Treba nastojati da se zldana ispuna veie sa stubovima skeleta armaturom polozenom u hori= zontalne spojnice u dubini do 90 am, 45 Zgrade od arveta 45.1 Pri_projektovanju 1 ievodenju_deventh zgrada Potrebno, jo obraliti posebnw paznu vezama 1 lkruéeniime, Vere moraju biti takve da potpuno obezbedujti lknutost kanstrukelje | prenotenje sila. Povez'=i ALLELE LLL LLL LLL LLL LLL LLL LLL LLL A een eee eter 52 55 34 35 61 62 6a vanje noseée konstrokelje sa temeljima je oba- Potrebuo je posvetlti narotita pazoju Genju devenih 2grede od pozara. obezbe~ MOSTOVI Pui selzmitkom proratuna mostova horizontalne selamithe sile se odreduju po obrased SHE Ke Q@ de je K. — kooticijent u smista tatke 252 ovih ropisa Q — vertikaine opteresenie, Opteregenfe @ sadrat kod mostova na putevima tezinu; = kod Zelesnitkéh mostova sopsivenu teZim 1 polovint pokreinog optereéenja. U ‘pogledu dozvoljenih nopona vale odredbe tadke 2.11 ovin propiss, samo sopstvenu Pri izbomn tipa_nosece konstrukeije_mostova, treba davati prvenstvo dinamitki _ povolialm Konstrukcijama kako u poduznom too tu po- pretnom praveu konstrukeie. Kod, mostova grednih sistema preporuduju se proste 1 Kontinualne grede. Konsteukelje sa Zglohovima u_ selzmitkim podrueiima IX ate- pena treba lubegavatl ‘Monta2ni sistetni mogu se upotreblfavat! ako. je ymontagnim spojevima obezbedena pana pte fieka monollinst Leziita mostova treba obezbediti od pomeranja usled selzmitiinh sila, kalo u podusnom tako 1 0 popretuem praveu, voovon Pil projeklovanju vodovoda za naselja i indu- strijska preduzeta u oblastiga idlozenim dejstvu zemijotresa, moraju so predvideti narotite mere Koje ée obecbediti snabdevanje vodom 2a Diée, loo 1 vodom za potrebe industrije, a narotite dovod vode 2a gaienje polars, koji isko nastaja za vreme semnbjotresa, a proporutuje. oe, da seu vesim vainim industrijekim postrojenyima predvide najmanje ava odvojena izvorista vode, po moguéstvu na suproimim stranama grada iif Industrisskah postrojenja. Ako to lz ekonomskih i tehnolosiah razloga nije osivarljivo, trebalo bi predvideti dva odvo- jena zahveta na sto udaljeniiim taékema lstog Jeyousie. Ako ni to alle moguts, treba pred~ vided — dvostruku recerva vole za gaienje pozara; — povetenu rezervu vode xa pice; —tezervu industrijske vode u to} meri da se spreti offetenje postrojenja i veéa steta u rolzvodnjt AKo se radi o manjem naselju gée_postoje buneri it drugi javori za snabdevanje vodom 2a pie eahtev za poveéanom rezervom mose se otpisati. Radi poveéanja bezbednosti vodovoda preporu- Giaje se preduzimanje slededin mers Decentrallzovati uredaje istog anataja i funkelje, rasporedujuéi ih na suprotnim stranama pod~ nutla Kojé se iz njih snabdeva vodom. 652 638 e4 635 64 85. 66 1 13. Predvidati moguénost povezivanja_odvojene mreie gradskog enabdevanja pijacom, vodom. | mreze Industrijsie vode odnosno vode 23. gt Senje podaca. Peililcom.isrede zahvatnih gradevina za yoda iz otvorenth avorista potrebno je primenit! armi= rani beton| Upodnudjima VIII i IX stepena seiamicnosti prenocuéuje se Jarade uopanih expnih stantce. ‘Ovakeve stanies se moraju obezboaiti od poglay- hhivanja uw siuéaja da oblianji rezervoari budu otetent, U podnitilims VILE § IX stepena seizmistiosti nije dosvoljena Kombinaeija 2grada crpne sianice sa kelevim dragim zgradama, osim vodozahvatne gradevine | zgrade sa Uredajima za hlorisanje Rezervoare predvidene za tuvenje rezerve vode treba vaditl pod zemljom; najbolje je da su olwuigiog obUka, od atmizanoz, belona, ored~ apregnutog betona ill Geli. Bolje je izraditi veéi broj_manjih rezervoara nego jedan veti a ako se tskev redi,.on mora Diti isdelven na konstrukeljskt odvojerie komnore U podeudjima VI | IX stepena.selzmiénosti vezi svakog pojedinog rezervoara ili Komore sa mretom mora bit! samostalna bez zajedniGkih Romora za prikijutivanje 2a izredu cevovoda pod pritiskom mogu se upotrebiti. svi dosad primenjivani tpovi. cevi, 5 tim da se mora obszbediti deformabilna vera hmedu eevi koja omoguéava & tronslaciono po- meranje, Ovakvi se spojevi moraju predvidetl arodito sia aledesim mectima: —na ulezu i ielezu iz zgrade, sézervoara 1 sls ha mestu spajanja sa erpkama; = na mesta spajanja vertikelnth 1 horizontal~ nih cov; — pa _svim mestima naglth promena pravea rose; —na_svim mestima osirin promena profile terena, Dopuita se, spajanje Gelidnih cov! zavarlvanjem, ali'so-takvi epojevi moraju posebno ojatat Zavarivanje fellinih covi za fazonske komade o¢ Hivenog gvo%da ili Kakvog. drugog krtog mate- Hijela nije dopusteno, U podrudjima VIET 4 TX stepena seizmiénosti svi ogranci od glavnih dovods moraju-se raditi u Sahtovima, § tim da se na ograncima predvide uredas! za zatvaranje, ioji se moga lake skidati. Poigrni hidrantl, spolini uredaii ze regulisanje proiaka, kao 1 saltovl sa zatvaratima cevovoda mnoraju'se postavijati tako da je moguénost nji- hoveg 2atrpavanja rugevinama svedena na ml- niraum. KANALIZACWA Pri projektovanju industrijeke li gradske fo kalne Kanalizaciie u selzmitki ugrogenim pod- ruljima treba predvideti more koje ée u slutaju oltatenjakanalioacionin vosova i postrojen)s spreeiti' moguénos: potapania. podrutja kenal- skom sadriiaom kao [ zagadivanje podzemne vode { otvorenih vodnih rezervoara (jezera { sl), Pel biranju feme Kanalizacije preporutujé, se Gavenje prvensiva decontralizovanom razmeitaja kenelizadionin postrozenja, sko to ne tzaziva suviie vellke seShote | anatno ne poskupljuje Fedove u pocedenju sa. cantralizovanam Semon. Preporuduje se da se tehnologkt elementi, ure~ma ry al dati 2a qarebi8tavanje, itd. dele u posebne sek- cije. U seizmnitkim podtutjima IX stepena treba hastojati-da seu Kanalizaciono) mredi grade finije Koje povezuiu pojedine deonice, da bi ofpadne vode (pod priasiom) mogle da’ so pre~ ede iz ostacenin "denice mieie w suseane Za ingradnju kanalizscionih cevoveda bez pric fiske inoga se pelmenfivail sve viste cevl Ko; se inate upotretl)avasu. Tavzeino, w selzmitkim podrutjima IX stopene he mogu 9 primenjivati nearmirane hetonske evi, nil olektor! natinjent od opeke, Armirs obetonske cew 1 kolektori mozaju imati poja- Banu poduinu armataru, ‘Veze cov moraju biti deformabiine (sa zaptiy- kom od astalimog mastikse 1 sh) Kanalizacioni cevovodi pod pritiskom moraju se fpvoditiu sidadw se upustvima za vodovodne Hinge ped pritiskom, datlm ranije u odeljku sVodovods, & tad 64 ovin proisa, ADAPTIRANJE 1 REKONSTRUKCIE GRADEVINA Gredevine gradene pre stupanja na snagu ovih Dropisa, odnosno propiss za gradenic. u seit fiitkiin podruejima SR Slovenije i SR Makedo- je, mnogu se adaptirati { rekonstruisati all, pri tom, moraju bill éspunjeni sledeé: ‘zahtevis B41 Za dbjekte kod Kofih se ne predvideju bitnlie T Dremene postejeée nosive konstrukeije pri edap~ ji, rekonstrukei 1 drugim izmenama, mora Se u'projesino} dokumentaciji dati dokez da ée objekt posle predvidenth radova biti najmanie fotko Stporen prema dejstva zemljotresa kao ato je blo pre promens, 84.2 U_ sluvoja odbltjaitih tzmene, cekonstrukelia | adaptaciia, Kojima se vise itnije promene Sastojeco} nosivo} konstralzeiji, mora se w svem. postupiti po ovim propisima. 9. ZAVRSNE ODREDBE 91 Kod gradeyina koje Go na dan stupanja na snag Ouh propisa biti v dazt gradenja preporusuje se (preduzimenje mera da se poveca njihova otpor- Rost preme dejstva seizmidih sila, au smisla ovih. propisa, 92 Odredbe ovih propisa obavezne su za sve gra Gevine ja isgradnje nije zapoteta do dana Shupania na snagu ovh peopisa, bez obtira na Stanje njihove davesticione tehnitke dokumen~ tackje. Br 04-951/86 49, soptembra 186i. godine ‘Beograd Savezn sekretar a industiju, Filip Bajkovié, 5 © 0AFTAVISODAF VIAIVE. VagOTONZaS —ua