Сложенице су речи које настају спајањем, тј. слагањем барем две пунозначне речи.

Изведенице су речи које се састоје од једне пунозначне речи и наставака. Како их писати?
Некада смо сигурни, а некада бисмо морали да погледамо шта правопис каже.

 Ево примера за спојено писање неких сложеница и изведеница које одликује:

а) несамосталност једне или обеју саставница: ледоломац, трозуб, мамипара,

кривоклетство, двосед, агрономија, прабаба, прапрабаба, чукунчукунбаба, библиографија;

б) обједињеност акцента – изговор с једним акцентом и без паузе између саставница:

Београд, Југославија, страховлада, чуваркућа, кривоклетство, малолетник;

в) ново значење које настаје спајањем саставница: купопродаја, бабарога, северозапад,

примопредаја, Евроазија.

 С цртицом ћемо писати речи када њихове саставнице задржавају известан степен
значењске самосталности, акценат и непроменљивост прве од њих:

а) традиционални оријентализми: диван-кабаница, Курбан-бајрам, шиш-ћевап,    ћетен-

алва, сахат-кула, сиктер-кафа, али дуванкеса, ћорсокак, башчаршија и Башчаршија (део
Сарајева);

б) традиционални спојеви који су сликовити и значењски обједињени: рак-рана, ремек-

дело, спомен-збирка, спомен-музеј, спомен-парк, спомен-чесма, жар-птица;

в) стилска скраћења код којих се први део, тј. именица осећа као замена за придев: бисер-
грана, див-јунак, меч-лопта, трач-партија, сет-лопта, гол-разлика, секс-бомба, гас-маска,
шах-гарнитура, клуб-гарнитура, спорт-клуб;

г) нетипични спојеви код којих први део одређује други у смислу који подсећа на нешто:
добош-торта, лимун-жута, веш-машина.

Важна напомена! Када се речи с цртицом, тј. полусложенице преносе у други ред, тада
цртицу пишете на крају првог реда и на почетку наредног. Дакле, имаћете две цртице.
Проблем настаје када користимо рачунар, па нам машина прави проблем, као што се
десило у овом чланку на неколико места.