Основни појмови

Транспорт представља област материјалне производње којом се

обезбјеђују животно неопходне потребе друштва у превозу људи и робе.

Транспорт у ширем смислу подразумева сваку промену места једног

упакованог комада од тренутка паковања до коначног завршетка његове
дистрибуције.

Транспортни систем састоји се из скупа транспортних средстава,

саобраћајница по којима се крећу транспортна средства и техничких уређаја,
опреме и објеката који обезбеђују нормалан рад транспортних средстава.
Транспортни систем чине сви видови саобраћаја.

Саобраћај је организовано кретање транспортних јединица или

сигнала на мрежи саобраћајница.

Значај и улога саобраћаја у привредном развоју земље огледа се у

следећем:
- утиче се на повећање производње
- подстиче се размјена добара
- доприноси се стабилизацији и изједначавању цена
- утиче се на смањење цијена производа
- обезбјеђује се територијална подјела рада
- утиче се на искоришћење природних богастава
- омогућује се развој туризма
- омогућује се концентрација становништва
- доприноси се подизању животног стандарда људи
- подстиче се подизање културног нивоа становништва
1.1. Врсте и видови саобраћаја

Саобраћај се (према путу који се користи) дели на следеће гране:

1. копнени
- друмски
- жељезнички

2. водени
- поморски
- речни
- језерски
- каналски

3. ваздушни

4. ПТТ саобраћај

5. издвојени видови
- цевни
- жичаре...
1.2. Принципи организације саобраћаја

Трошкови транспорта су значајна ставка у цијени сваког производа, па

је зато потребно нарочиту пажњу посветити избору најповољнијег начина
превоза робе. Да би се трошкови транспорта свели на што мању мјеру, при
превозу и манипулисању робом примјењују се следећи принципи:
Принцип еластичног превоза подразумијева да се поједине гране
саобраћаја добро прилагођавају потребама корисника превоза тј. да по
потреби могу превозити и мале и велике количине робе.
Принцип економичности пута огледа се у што краћем транспортном
путу при превозу робе. Дакле, циљ овог принципа је да се саобраћај одвија
најкраћим путем.
Принцип економичности снаге односи се на погонску снагу
транспортног средства и радну снагу у опслуживању. Овај принцип захтијева
оптимално коришћење радне снаге и капацитета транспортног средства.
Принцип економичности брзине одражава се у тежњи да се превоз
обави у што краћем временском периоду тј. са што већом просјечном брзином
кретања. Брзина превоза директно зависи од техничких карактеристика
транспортних средстава и квалитета мрежа саобраћајница.
Принцип просторног дејства изискује да поједине саобраћајне гране
својим средствима покрију што већу територију неког подручја.
Принцип уредности превоза захтијева да се превоз транспортним
средствима обавља без прекида.
Принцип тачности превоза подразумијева обављање превоза у тачно
одређено вријеме, према утврђеном реду вожње.
Принцип безбједности превоза огледа се у шанси да не дође до
саобраћајне незгоде приликом превоза.
Принцип економичности превоза огледа се у тежњи да се превоз
обави уз што мање укупне трошкове транспорта по јединици превоза.
 Cаобраћајна производња
Производња која ствара употребне вредности промену места јесте
саобраћајна производња.
Људска делатност која мења место некоме и  нечему јесте саобраћајна
делатност.

Елементи саобраћајне производње:

1. Први елемент је сам рад односно људи са  својим радним искуством и
са својим радним навикама. То је рад људи који обављају саобраћајну
делатност: возачи, пилоти, машиновође, диспечери, капетани бродова.
2. Оруђа за рад односно средства којима се људи служе у обављању
саобраћајне делатности (разна превозна и преносна средства путна
мрежа и остала).
3. Предмети рада односно оно чему се мења место оно што се превози
или преноси (роба, путници, информације). Резултат саобраћајне
производње јесте промењено место ствари људи и вести. 

Појмови и термини

Реч саобраћај потиче од ОБРАЋАТИ СЕ, САОБРАЋАТИ и означава нека

повезивање.
Реч транспорт у директном преводу значи пренос или превоз, транс значи
преко, портире значи носити, транспортере значи преко носити односно
превозити.
Саобраћајна услуга је израз којем се жели нагласити да саобраћа обавља
производњу са предметима рада који нису његово власништво односно да
преносећи путнике, вести или туђу робу услужују своје кориснике.

Услови, појаве и развој саобраћаја

Поузданим историјских података о појави првих саобраћајних средстава
и саобраћајне делатности нема. То је разумљиво јер се ова делатност појавила
још у праисторијском периоду. У таквој ситуацији упућени смо на повезивање
нађених материјалних трагова, цртана на зидовима пећина, фосилних остатака,
предмета нађених у ископинама и слично. У логичку целину представе о
могућим животу људи тога доба. Настанак прве потребе за превозом везујемо
за настањивање човека на једном месту, и појаву земљорадње зато што се тада
први пут одвојило место потрошне од места производње. Карактеристике
захтева за превозом у том добу су следеће: количина је била веома мала због
ниске продуктивности рада, а релације превоза су биле ограничене на кратка
растојања, а најдаље онолико колико 
се пешице могло прећи од сванућа до сумрака.
 Прва саобраћајна средства

Не постоје поуздани о првим саобраћајним средствима, али се

предпоставља да за мале количине и кратке релације била су потребна
једноставна превозна средства. Прва сувоземна саобраћајница била је стаза које
су утабале животиње а прва сувоземна превозна средства била товар на леђима
човека или животиње као и рачваста грана коју је човек вукао са теретом
натовареном на њу. 
Битно је нагласити да се не ради само о примитвним него и о
једноставним решењима јер једноставне потребе у превозу траже једноставна
саобраћајна средства.

Саобраћај античког друштва

Продуктивност рада знатно је повећана, човек може да створи више него

што му је потребно да преживи. 
Основне карактеристике потреба за превозом овог доба су следеће:
1.) превозе се производи натуралне привреде, количине су значајне али су
растојања мала јер се превоз обавља унутар поседа
2.) превози се трговачка роба која задовољава потребе мањег дела
становништва, превози се у мањим количинама али на дужим релацијама.
3.) за задовољењем државних потреба обавља се пребацивавање војних
ефектива са једног на други крај земље уз то је неопходно осигурати пренос
поруке.

Саобраћајна средства античког друштва су товарне животиње, запрежно

возило, дрвени бродови на весла а касније на једра. Огромни бродови на весла
мале корисне носивости и мали једрењаци били су сасвим довољни за превоз
скупоцене робе у малим количинама.

Саобраћај у феудализму

Код феудализма и даље највећи део произведених добара крећу се унутар

феудалног поседа. Уместо превожења целокупне производње до складишта
робовласника сада сваки кмет превози своје производе до своје куће на
занемарљиво кратким релацијама а само мањи део 1/10 до 1/3 превози се на
нешто дуже релације до замка феудалца.
Просто робна размена, трампа између сељака и занатлије који живе на
поседима није захтевало већи обим превоза. Сељаци кметови слободно су сами
превозили добра како са њива до својих кућа, тако и од кућа до замка. Занатлије
су превозиле своје производе до потрошача, а трговци су користили торбе када
су робу носили на леђима или на магарцем и запрежним колима, чамцима и
малим бродовима.
 ( запрежна кола )

Саобраћај у време рађања модерног доба
(ренесанса, хуманизам и реформа)

Развој градова робне производње и трговине у њему, утичу на село јер

феудалци су све више заинтересовани да купују робу коју нуде трговци а за то
им треба новац.
Са применом мануфактурне производње (ручне производње) долазе до
техничке поделе рада па се повећава обим производње. Поред обима превоза
повећава се и дужина превоза. Што значи да мора да се траже нова решења у
техници грађења саобраћајних средстава, али још увек се као извор погонске
снаге користе природни извори као што су ветар, снага реке, снага ветра, снага
човека и животиња. 
У овом периоду су се догодила два крупна техничка проналаска, компас
(прекоморски) и брана преводница (унутрашња пловидба). 

(компас)
 Индустријска револуција у саобраћају

Проналазак машине још увек не значи никакву револуцију у производњи,

тек примена машине означава револуцију.

Карактеристике индустријске производње
1.) масовна производња
2.) концентрација сировине, радне снаге и готових производа на једном
месту
3.) примена програма рада машине су ретке
4.) индустријска револуција је обавезна робна производња
5.) проширује се круг добара који добијају употребну вредност
6.) индустријски производи су знатно јефтинији од ручног радa

Саобраћајна револуција

Правци промена потреба у превозу не мењају се од 5. Века до 19. века,

међутим, интензитет и ширина промена је толико велика да почиње да се
појављује нови квалитет (увођење машине у саобраћај ). Инжињерски капетап
Француске армије Кињо је пројектовао и изградио парно возило -трактор за
вучу топова.

( трактор за вучу топова )

После Кињоа експериментисало се са конструкцијом парних кочија и

њихова практична примена је била мала као замена за динилижансе на неким 
поштанским линијама.
Валтер Хенкок је између 1833. И 1836. Године организовао редовни
превоз у Лондону омнибусима на парни погон са 14 и 22 седишта (градски
линијски масовни превоз).
 ( омнибус )

Амерички инжињер Фултон је конструисао први практично употребљиви

пароброд ''клермон'' који је почев од 1807. Године одржавао редовну путничку
линију на реци Хадсон. 1812. Године у Америци је већ било 50 пароброда. За
Амерички брод '' Савана'' сматра се да је био први пароброд који је прешао
Атлантски океан 1819. године.

( клермон )

Холандски пароброд ''Кирасо'' препловио је 1826. Године Атлантски

океан без помоћи једара. 
Прву парну локомотиву после неколико модела парних кочија
конструисао је енглески
механичар Тревитик 1804. године и назвао је ''непобедива''.
 ( парнa локомотиву )

Иако је ''непобедива'' успела да превуче терет од 10 тона робе и 60

путника на растојању од 14 километара после пет месеци је престала да ради.
Џорџ Стивенсон се сматрао оснивачем парног железничког саобраћаја јер
је 1814. Године конструисао прву употребљиву парну локомотиву намењену за
вучу вагона у рудницима, 1825. Године прву парну локомотиву за међумесно
градски саобраћај. 
Електричну телеграфију пронашли су 1833. Године Немачки физичари
Гаус и Вебер али се творцем телеграфије сматра Амерички сликар и проналазач
Семјуел Морз, чија су унапређења 1837. Године омогућила ширу примену
телеграфије.

( електрични телеграф )
 1844. године пуштена је у рад прва међумесна телеграфска линија
Балтимор – Вашингтон а већ 1858. Године полаже се транс Атлантски кабал,
те се успоставља редовна телеграфска линија између Европе и Америке.

Друмски саобраћај
Историјат друмског саобраћаја

За прво возило без запреге сматрају се кола са два човека који су седећи у
колима покретали возило са механизмом слично онима које су имали велики
часовници на катедралама тога доба, конструктор је био Француз Бокансон
1784. године.
Мердок конструише свој први троточкаш а 1786. Године Симинктон
конструише своја кола на 4 точка. У периоду од 1797. До 1808. Године енглески
механичар Тревитик конструисао је кола са парним котлом са високим
притиском који су моглa да савладају успоне и до 20%. 1821. Године Грифит
приказује кола са два цилиндрична парна мотора, али до развоја у друмском
саобраћају долази се проналаском диференцијала (уређај састевљен од више
зубчаника који омогућава да се погонски точкови по потреби обрћу различитим
брзинама).

(кола са два цилиндрична парна мотора)

Захваљујући диференцијалу Расел 1834. Године постиже брзину од 12

километара за  40 минута (18 km/h).
Британски парламент је 1835. Донео а тек 1896. Укинуо закон по коме су
се друмска возила са сопственим погоном смела кретати највише 4 миље а
испред тих је морао ићи човек са црвеном заставицом.
Прва саобраћајна средства које је пробило брзинску баријеру од 100 km/h
био је електрични аутомобил Белгијанца Женаса, 1. Маја 1899. Године од 105
km/h.
 За развој моторног друмског саобраћаја од посебног значаја био је
проналазак пнеуматика која је коришћена прво за бицикле 1888. године, 1900.
Године за аутомобиле а 1920. Године за аутобусе.
Проналазач пнеуматика је Даун 1888. године, а значајна усавршавања
извео је Мишелин 1895. године.
Хенри Форд је између 1906. И 1928. Године произвео и продао
око 15 милиона кола под знаком '' Т '' који ни један модел није превазишао.