1.

Zahtevi kod ekonomskog razmisljanja

-Pri analiziraju ekonomskih problema, moramo razmisljati o 3 glavna zahteva. Vazno je: 1.
pazljivo koristiti jezik 2. pridrzavati se prostih pravila logike. 3. razmeniti alatke koje koriste
eknomisti i koristiti ih onako kako treba da se koriste.
-Efektivna komunikacija zahteva da reci zaista prenose ono znacenje koje treba da prenosi.
One trebaju da imaju isto znacenje za govornike i za slusaoce i za pisca i za citaoce.
-Najcesce dolazi do zablude u ekonomiji usled upotrebe velikog broja svakodnevnih termina
u tehnickom smislu. Neki ekon termini imaju nekoliko znacenja. Npr tesko da cete naci grupu
ljudi (cak i ekonomista) koji ,,novac,, definisu na isti nacin. Svi nam oni mogu ponuditi razne
definicije, ali usled toga sto svi oni razlicito posmatraju iste stvari, definicije se razlikuju.
,,Takmicenje,, , ,,depresija,, , ,, potraznje,, i ,,prihod,,. Sve to su primeri termina koje treba
posebno definisati kada ih koristimo u pazljivoj analizi.
-Resenje ek problema zahteva upotrebu principa logicnog misljenja. Ta pravila ne mogu biti
izneta ovde detaljno kao sto bi to bilo u knjizi logike. Ali mozete biti upozoreni na nekoliko
tipova gresaka, na koji se cesto nailazi u obicnoj diskusiji.
Prva zabluda je tek da ako jedna stvar prethodi drugoj ili joj uvek prethodi onda je ta prva
stvar uvek druga. Ta greska je jasno ilostrovana na primeru obdanice koja sledi noc.
Obdanica nije uzrok noci ili obrnuto. Ove pojave su rezultat funkcionisanja solarnog sistema.
Druga zabluda je greska u razmisljanju da pojedinacni faktor uzrokuje dati rezultat posto, u
stvari uzrok treba traziti u kombinaciji faktora koji su odgovorni. Npr mnogi ljudi imaju
pogresnu ideju da je porast plata bio jedini uzrok inflacije koja je sledina posle 2 sv. rata. U
stvari, tu je bilo ukljuceno vise izvora.
Treca zabluda je pretpostvaka da celina izgleda kao delovi koji su poznati pojedincu. Npr,
uobicajna je greska pretpostavka da vladino finansiranje funkcionise na istom principu kao i
finansiranje domacinstva pri cemu se mora naglasiti da je vladino finansiranje potpuno
drugacije. Generalno, vlada ima sustinsku vecu sposobnost da prilagodjava svoje priode
svojim troskovima i sustinski ima vecu moc da pozajmljuje.
Cetvrta je zabluda da ako su se stvari u proslosti desile odredjenim redom, desice se opet
tako. To zapazanje je mnogo ljude dovelo do zakljucka da se moze ocekivati kolaps cena,
ubrzo posle 2.sv rata.
Peta je greska zeljnog razmisljanja- vidjenjeonoga sto neko zeli da vidi i verovanje u ono u
sta zeli da veruje. Upravo to je bilo cesto raspolozenje pre velikog kraha na trzistu berze
1929.godine.
-Razumno resenje problema takodje zahteva objektivnost i udaljavanjre od problema.
Moramo biti sposobni da prihvatimo logicke rezultate,a ne da zmurimo pred njima zato jer
nam se ne svidjaju. Naravno objektivnost je nesto sto svi odobravaju ali je retko definisana.
To znaci da smo sposobni da sebe oslobodimo pretpostavki koje bi inace stvarale predrasude
pri analiziranju i zakljucivanju. Vazno je da razumemo prirodu nekih od najvaznijih
pretpostavki.
-Ostale pretpostvke proizilaze iz proslog iskustva. Kada jednim prilagodimo nase razmisljanje
odredjenom vremenu, skloni smo da nastavimo da tako razmisljamo cak i ako se okolnosti
promene i ako se pojave novi modeli razmisljanja.
-Rezonovanje o ekonomskim problemima provereno zahteva upotrebu i razumevanje
statistike. Mnogi problemi mogu biti mnogo tacnije procenjeni, uzimanjem u obzir cifru u o
platama, zaposljavanju, proizvodnji, kao i o nekim drugim faktorima, ali se statisticki dokazi
moraju koristiti pazljivo.

2. Neelasticna i elasticna traznja

- Biće ocigledno da ni ne smanjujemo nasu kupovinu neophodnih namirnica, kao sto su hleb i
mleko,cak iako cene skacu znacajno, ne kupujemo vise, mnogo vise od ovih proivoda cak
iako cene padnu. Razlog je taj sto ne mozemo bez ovih namirnica. Nase potrebe su tako
bitne stvari, da su neelasticne.ne menjaju se uopste, ili se menjaju malo, cak i sa znacajnom
promenom cena.
- S druge strane nase potrebe za stvarima za koje mi smatramo da su udobne, luksuzne,
variraju u velikoj meri, kako njihova cena variraa. Blagi pad cena televizora ili motornih vozila
npr dovesce do znacajnog povecanja traznje dok ce povecanje cene imati suprotan efekat.
Mnogi od nas kupuju pecurke kada su u sezoni jeftinije, ali vecina nas moze bez njih i kada su
van sezone i kada je njihova cena visoka. Povecavamo potrosnju pecuraka kada postanu
jeftinije,a u prolece ili jesen kupujemo kape,odecu i ostale stvari bez kojih ne mozemo.
Potraznja za ovom robom je elasticna i mali porast ili pad cena izaziva znacajnu promenu u
visini- iznosu potraznje.
3. O statistici inostrane trgovine
- S. i. Trg. Pokriva ekonomske transakcije izmedju stanovnika UK i stanovnika drugih zemalja.
Kao i sve druge statistike mnoge od cifara o inostranoj trgovini su rezultat administrativnih
regulativa, kontrole i predstavljaju promenljiv oblik i operaciju takve kontrole.
- Do skoro je vladina administrativna kontrola nad inostranom trggovinom bila
koncentrisana na samo glavna dobra koje izlaze i ulaze u zemlju,tako da se zvanicno
statisticki odnosila na trgovinu takvih dobara, ili kako se ponekad naziva- prodaju robe tj
vidljivu prodaju. Sa ek tacke gledista i ostale transakcije izmedju UK i drugih zemalja, iako
neevidentirane u statisticom smislu, jesu jednako vazne kao i trgovina dobara i robe. Takve
transakcije obuhvataju spediciju,osiguranje, bankarstvo, druge usluge, turisticke uplate i
priznanice, prihode od inostranih investicija i placanja stranaca koji investiraju u UK. Ove i
druge transakcije ove vrste se uglavnom smatraju ne robnom trgovinom ili trgovinom
nevidljivih predmeta.
- Ako povezemo statistiku robne i nerobne trgovine, mozemo videti ukupna placanja koja UK
obavlja za robu i usluge uvezene iz intranstva i sve priznanice koje UK dobije od izvezene
robe i usluga. Takvi obracuni koji pokusavaju da pokriju sve transakcije sa prekomornim
zamljama obicno se smatraju balansom payments statistic. Posto balans platne statistike
pokriva sve predmete trgovine, oni mogu biti sastavljene jedino za periode za koje postoje
cifre, za nerobnu,i za robnu razmenu. Iz tog razloga su tek poslednjih godina formirane
regularne i detaljne statistik balansa placanja.
- Cak i sada, dok se statistika robne trgovine obavlja svakog meseca statistike nerobne
trgovine i balansa placanja dostupna je samo za polugodisnje periode.

4. Marketing
Kroz marketinski proces neophodno je da sadrzi i cuva robu u razlicitim vremenskim
periodima. To je jedna od vaznih funkcija lokalnih i terminalnih psenicnih liftova. Za psenicu i
druge poljoprivredne proizvode ova uloga je veoma vazna, zato jer je tipicna situacija da
prilicno stabilna potraznja bude zastupljena kao i potraznja sezonskih proizvoda. Npr.
proizvodnja jaja u jednoj zemlji posebno je velika u martu, aprilu, maju i junu. Pre nego sto
su izmisljene hladnjace, to je znacilo da je ovih meseci na trzistu bila velika kolicina,a da je
cena bila veoma niska,a da je veoma visoka u ostatku godine. Ali sada kada rano u martu
poraste kolicina, hladnjace pocinju da otkupljuju jaja, da cena ne bi padala toliko. Sto
rezultira veliku potraznju.
- Kod neke robe, neophodno je skladistenje da bi se zadovoljila redovna potraznja ne zato
jer je proizvodnja sezonska, vec sto je transport sezonski. Ovo je istina, za na primer ugalj,
rude gvozdja i druge proizode koji se transportuju vodenim putem, i mogu biti zadrzani i
pojavomleda delom godine.
- Za proizvedena dobra skladistenje postaje znacajna funkcija kad god je potraznja
naeregularna. Potraznja za klizaljkama i skijama za zimske spotove i oprema za bejzbol i tenis
je takve prirode. Sa proizvodne strane o tim proizvodima, najednostavnije je ako se radi u
toku cele godine, skladistenje je potrebno samo van sezone.
- Konacno, velika kolicina skladistenja je potrebna kao zastita protiv neizbeznih zastoja u
isporuci, da bi ispunila svaku razumnu potraznju i da dozvoli transport u okviru ekonomskih
jedinica. Na primer,jedna od najbitnijih funkcija trgovaca na veliko jeste da obezbedi tok
robe koja je spremna u svakom trenutu za maloprodaju i maloprodaja obavila istu funkciju
za krajnjeg potrosaca. Nekoliko trgovaca na veliko znaju tacnu kolicinu narudzbina koju ce
njihov prodavac prodati iz dana u dan , cak ako su prodali da izbegnu zastoje transporta
malih jedinica zahteva da imaju malo skladiste. Ovo vazi i za prodavce na malo.
- U marketingu poljoprivrednih proizvoda bitnost funkcije skladistenja je znacajno porasla
tokom proslih 20 godina.
- Srce marketinskog zadatka jeste prodaja i ona je povezana sa formiranjemprodajne politike
i metoda koje ih prate u izvodjenju, tada se testira pravi karakter proizvodjaca i posrednika.
Drugim recima, osnovni cilj marketinskog napora je da donese konacnim (krajnjim)
potrosacima i industrijskim korisnicima dobra koja zele, u zeljenoj kolicini i u fer cenama
moze biti ostvaren samo kroz dobro shvacenom, propisano izvrsenom prodajnom politikom.
- Prodajna funkcija se sastoji od tih aktivnosti koje su upletene u stvaranje potraznje,
nalazenje kupca,pregovaranje prodaje i prebacivanju tapija.
- Prodajne politike su uslovljene aktivnostima koje su ukljucene u prodajnu funkciju.
- One kontrolisu metode koje se koriste da odrze ciljeve proizvodjaca i posrednika. Siroke
varijacije postoje u prodajnoj politici i praksi proizvodjaca, posrednika i prodavca na malo.
Ocigledno je npr da proizvodjac potrosnih dobara moze da usvoji razliciteu prodajnu politiku
od proizvodjaca industrijskih dobara ili bar iskoristi drugacije metode u njihovom obavljanju.
Slicno tome, prodavac mlinskih zaliha na veliko moze odabrati politiku i praksu koja se
razlikuje od one koju koristi prodavac namirnica. Isto vazi i za dosta vrsta prodavaca na malo.
- Uprkos ovim varijacijama, moguce je sazeti neke od bitnih metoda koje se koriste u
unapredjenju prodaje i u opisu nekih praksi koje ih prate. Nikakav pokusaj nije napravljen u
klasifikaciji prema vrsti dobara, proizvodjaca ili posrednika, ali nece biti tesko za studenta da
pripremi informacije u bilo kojoj situaciji.
- Iako sira i detaljnija klasifikacija prodajnih metoda je moguca, sledeece je zadovoljavajuce u
nasu svrhu:
1.licna prodaja, 2.reklamiranje, 3.narucivanje, 4.automatski prodajni automati,
5.korepodencije,6.uzorci, 7.sajmovi,emisije,izlozbe i trzista, 8.aukcije.