Upravljaĉko raĉunovodstvo

Rekapitulacija
Predavanje 11

Prof. dr Jovica Lazić

 Biljana Lazić, asistent
 Upravljaĉko raĉunovodstvo

 Literatura
1. Prof. dr Jovica Lazić: Upravljaĉko raĉunovodstvo,
 Univerzitet Novi Sad – Visoka poslovna škola SS
(elektronska forma)

2. Horngren Charles: Cost Accounting, Prentice Hall,

New Jersey

3. Horváth Péter: Controlling, Franz Vahlen Verlag,

München
 Struktura formiranja ocene
 Predispitne obaveze ukupno 45 poena
 Prisustvo na predavanjima 5 poena
 Kolokvijum-i 30 poena
 Ostale aktivnosti 10 poena

 Zavrsni ispit 55 poena

 Sve ukupno 100 poena
Sadrţaj predmeta
Nedelja Тema/aktivnost
I Uvod u upravljaĉko raĉunovodstvo
II Informisanje za potrebe informisanja
III Obraĉun troškova i uĉinaka
IV  YOUR SUBTOPICS GO HERE
Uĉinci i nosioci troškova, mesta troškova
V Faktori procesa rada
VI Metodologija sistema obraĉuna po stvarnim troškovima
VII Efekti sistema obraĉuna po stvarnim troškovima na periodiĉni rezultat i
zalihe
VIII Prvi kolokvijum
IX Obraĉun troškova po aktivnostima
X Prelomna taĉka rentabiliteta - Uticaj promene faktora na prelomnu taĉku i
poslovno odluĉivanje, zasnovano na tim informacijama
XI Alternativno poslovno odluĉivanje
XII Kupiti/proizvoditi, eliminisati/zadrţati proizvod
XIII UvoĊenje novog proizvoda, prodati poluproizvod/finalizovati proizvod,
izbor najpovoljnijeg uĉešća proizvoda u asortimanu - Budţetiranje
XIV Drugi kolokvijum

XV Raĉunovodstveni informacioni sistem i njegove komponente

 Svrha postojanja Upravljaĉkog
raĉunovodstva

Pomoć rukovodstvu (preduzeća) da ostvari

ciljeve koji su pred preduzeće postavljeni
1. Kako rukovodstvo ostvaruje ciljeve?
 Kroz proces donošenja odluka

2. Kako se donose odluke?

 Na bazi informacija

3. Koja je uloga Upravljaĉkog raĉunovodstva?

 prikupljanje, klasifikovanje i sumiranje podataka iz

raĉunovodstva
 Pripremanje, podnošenje i inerpretacija raĉunovodstvenih

izveštaja rukovodstvu preduzeća

 Računovodstveni informacioni sistem

Tipovi informacionih sistema:

- Proizvodni

- Marketinški

- Računovodstveni

- Kadrovski
 Raĉunovodstveni informacioni sistem

 Definicija: RIS je skup ljudi i  RIS pruţa informacije:

opreme koji po odreĊenoj 1. Redovno interno
organizaciji i metodama obavljaju izveštavanje
prikupljanje podataka o nastalim 2. Neredovno interno
ekonomskim promenama na izveštavanje
imovini, vrše proveru njihove 3. Eksterno izveštavanje
valjanosti, klasifikuju ih i obraĊuju
uz sastavljanje izveštaja, analiza i
inerpretacija i prenose ih licima
koja moraju doneti odluku ili dati
ocenu
 Definisanje
Upravljaĉkog raĉunovodstva

 Struktura RIS-a (sa aspekta vrste posla):

1. Finansisko knjigovodstvo
2. Obraĉun troškova (i uĉinaka)

3. Raĉunovodstvena kontrola i nadzor

4. Raĉunovodstveno planiranje i analiza

Struktura RIS-a (sa aspekta korisnika informacija):

- Finansijsko raĉunovodstvo
- Upravljaĉko raĉunovodstvo
 Definisanje
Upravljaĉkog raĉunovodstva

 Definisanje Upravljaĉkog raĉunovodstva – Podsistem RIS-a

 Management Accounting – Controlling

 Struktura Upravljaĉkog raĉunovodstva:

- Obraĉun trokova i uĉinaka
- Cost-Benefit analiza
- Raĉunovodstveno planiranje
- Raĉunovodstvena kontrola

- Finansijski obraĉun (kratk. srednj. i dug. likvidnost sa aspekta

rentabiliteta i rizika
- Obraĉun investicija (projekata)

Horváth Péter: Controlling, Franz Vahlen Verlag, München, 2008, S. 378-379

Poloţaj
Upravljaĉkog raĉunovodstva
 Razlike izmeĊu Upravljaĉkog i Finansijskog raĉunovodstva

- Korisnici

- Vreme izveštavanja

- Regulativa

- Kontni okvir

- Predmet posmatranja
 Etape
Upravljaĉkog raĉunovodstva

 Prva etapa: Faktori procesa rada i kontrola

 Druga etapa(1968): Priprema informacija za planiranje i

kontrolu

 Treća etapa (1985): Poslovna analiza i rukovoĊenje

troškovima

 Ĉetvrta etapa (1995): Value Chain, Wertkette

 Upravljaĉko
Raĉunovodstvo

www.dim.singidunum.ac.rs

www.fim.singidunum.ac.rs
Sadrţaj

1 Obračun troškova i učinaka

2 Računovodsto troškova

3 Ustrojstvo obračuna troškova i učinaka

4 Organizaciona struktura

www.fim.singidunum.ac.rs
 Suština i predmet Obraĉuna
troškova
Obračun troškova i učinaka predstavlja računsku
osnovu Upravljačkog računovodstva

Najčešći naziv: Računovodstvo troškova,

obračun troškova i učinaka, pogonsko
knjigovodstvo, interni obračun, obračun
proizvodnje, pogonski obračun

Sa stanovišta predmeta pojmovi Računovodstvo

troškova, obračun troškova i pogonsko
knjigovodstvo nisu sinonimi već su različiti delovi
računovodstvenog informacionog sistena
www.fim.singidunum.ac.rs
 Raĉunovodstvo troškova
 Mellerovich: “ Raĉunovodstvo troškova je obuhvatanje i
obraĉunavanje pogonskih troškova i uĉinaka. Njegovo
podruĉje otpoĉinje onde gde otpoĉinje proizvodni proces,
ulaganje dobara u proizvodnju, a završava se tamo gde su
uĉinci pripremljeni za prodaju” Ono obuhvata:
1. Obraĉun proizvodnje:
a) Obraĉun troškova po vrstama
b) Obraĉun troškova po mestima
c) Obraĉun troškova po nosiocima
2. Kalkulaciju
3. Kratkoroĉni obraĉun uspeha
4. Obraĉun planskih troškova
5. Pogonsko uporeĊivanje
6. Statistiku troškova
7. Analiza troškova www.fim.singidunum.ac.rs
 Obraĉun troškova i uĉinaka

 Obuhvata: pogonsko knjigovodstvo i kalkulaciju cene

koštanja

 uţi pojam od pojma Raĉunovodstva troškova

Pogonsko knjigovodstvo zadatak: sve podatke o nastalim troškovima poslovanja

prikupi, te da ih proknjiţi i na kraju obradi

Sadrţina pogonskog knjigovodstva odgovor na pitanja:

1. Šta se troši – finansijsko knjigovodstvo klasa 5
2. Gde i
3. U vezi sa ĉim se troši Obraĉun troškova i uĉinaka
www.fim.singidunum.ac.rs
 Obraĉun troškova i uĉinaka

 Pojmovi:
 UĈINCI: rezultat odreĊene aktivnosti
 TROŠKOVI: novĉani izraz trošenja dobara
i usluga u vezi sa stvaranjem uĉinaka
 KALKULACIJA CENE KOŠTANJA:
utvrĊivanje ili obraĉun troškova jednog
proizvoda ili usluge

www.fim.singidunum.ac.rs
Obraĉun troškova i uĉinaka

 Ustrojstvo obarĉuna troškova i uĉinaka predstavlja

sloţen proces i zavisi od sledećih faktora:
a) Organizaciona struktura preduzeća
b) Faktori procesa rada
c) Zadatak i smisao obraĉuna troškova
d) Zakonski propisi
e) Prilagodljivost sistema obraĉuna troškova

 Mora se voditi raĉuna o EKONOMIĈNOSTI

 Zbog ĉega?
 Organizacioni delovi
preduzeća
 Sva proizvodna preduzeća imaju:
a) Proizvodnu delatnost
b) Neproizvodnu delatnost
 Ova podela uslovljava razvrstavanje troškova za potrebe
kalkulacije na:
1. Troškove proizvodnje u širem smislu
2. Troškove opšteg upravljanja i prodaje
3. Troškovi preduzeća kao celine

www.fim.singidunum.ac.rs
 Proizvodna delatnost
preduzeća
 Delatnost preduzeća se moţe podeliti na:
 Osnovnu delatnost
 Sporednu delatnost
 Pomoćnu delatnost

U šta spadaju Troškovi istraživanja i razvoja?

www.fim.singidunum.ac.rs
Neproizvodna delatnost
preduzeća
 Uţe celine su:
o Nabavka - ?
o Uprava - ?
o Prodaja - ?

www.fim.singidunum.ac.rs
 Šema proizvodnog preduzeća
“Šumadijka d.o.o.”
Šumadinka

Proizvodni Komercijalni Finansiski

Opšti sektor
sektor sektor sektor

PJ
RJ RJ Šumski RJ
Koncentrati RJ suvo voće RJ Rakija RJ Sokovi
Hladnjaĉa plodovi Odrţavanje

Proizvodni sektor: Osnovna i Obraĉun troškova se ne vezuje za

pomoćna delatnost delatnosti već za mesta troškova
(najuţe organizacione delove
Komercijalni sektor: 3 delatnosti: preduzeća
1. Nabavka
2. Prodaja
3. Pomoćna delatnost (transport)
Možemo reći da podela preduzeća na delatnosti predstavlja
početni korak u podeli preduzeća na mesta troškova

Za shvatanje pojma mesta troškova neophodno je prvo

objasniti pojmove učinaka i nosioce troškova
 Uĉinci i nosioci troškova
Učinci predstavljaju rezultat rada preduzeća, to jest
pojednih njegovih delatnosti to jest pojedinih
organizacionih delova.

REZULTAT RADA PREDUZEĆA

UĈINAK TROŠAK

TROŠAK TREBA
VEZATI ZA NEŠTO ?
UĈINCI SU U STVARI
NOSIOCI TROŠKOVA
 Uĉinci i nosioci troškova
Treba razlikovati dve vrste učinaka:
A. Učinci pojedinih organizacionih delova preduzeća
B. Učinci preduzeća

Prvi učinci (A) predstavljaju PRIVREMENE NOSIOCE

TROŠKOVA
Drugi učinci predstavljaju KONAČNE, KRAJNJE NOSIOCE
TROŠKOVA
 Uĉinci – privremeni nosioci
troškova
 Uĉinci organizacionih delova preduzeća su
usluge koje oni pruţaju proizvodima ili drugim
organizacionim delovima preduzeća. Zbog toga
se njihova vrednost, odnosno troškovi koje su
oni “poneli” ukljuĉuje u vrednost proizvoda ili
usluga i uĉinaka drugih organizacionih delova
preduzeća. S obzirom da ovi uĉinci samo
privremeno “nose” troškove nazivaju se
privremeni nosioci troškova.
 Uĉinci – konaĉni nosioci
troškova
 Konaĉni nosioci troškova su konaĉni uĉinci preduzeća
namenjeni trţištu, tj uĉinci koji imaju karakter robne
proizvodnje, kao i uĉinci u vidu faktora procesa rada
prozvedenih u preduzeću i aktiviranih na
odgovarajućim raĉunima sredstava
Podela konačnih nosilaca:
1. Delatnosti u kojoj se izraĎuju
2. Tipu proizvodnje u kojoj se javljaju
3. Tome na koliko se užih organizacionih delova jedne delatnosti
proizvode

1. Delatnosti u kojoj se izraĎuju

a. Nosioci troškova iz osnovne delatnosti
b. Nosioci troškova iz sporedne delatnosti
c. Nosioci troškova iz pomoćne delatnosti
Troškovi konačnih nosilaca obuhvataju se na računima
klase 9 grupa 5

 950 - Nosioci troškova iz osnovne delatnosti

 951 – Nosioci troškova iz sporedne delatnosti
 952 – Nosioci troškova iz pomoćne delatnosti

2. Prema tipu proizvodnje nosioci se mogu podeliti na:

a. Masa prozvoda kao nosioc troškova
b. Individualne porudžbine kao nosioci troškova
 MESTA TROŠKOVA
Konaĉni nosioci troškova su konaĉni
uĉinci preduzeća namenjeni trţištu
 PROBLEM U OBRAĈUNU TROŠKOVA:
sastoji se u što taĉnijem vezivanju
troškova za nosioce tj njihovom
raporenivanju na nosioce
PRINCIP UZROĈNOSTI: SVAKI UZROĈNIK TROŠKOVA TREBA DA
BUDE ZADUŢEN ZA DATI TROŠAK SRAZMERNO TOME U KOJOJ MERI
GA JE PROUZROKOVAO ILI IZAZVAO
DIREKTNI TROŠKOVI –
mogu se “direktno” vezati OPŠTI TROŠKOVI – ne mogu
za nosioce troškova se direktno vezati za nosioce
troškova
 OPŠTI TROŠKOVI
 Raspodela Opštih troškova:
najpogodnije poći od pitanja gde nastaju troškovi?

 ODGOVOR: Na nivou celog preduzeća (jedinstven kljuĉ)

 PROBLEM: U većini preduzeća izranuje se veći broj razliĉitih
proizvoda pri ĉemu svaki od proizvoda nejednako angaţuje
pojedine organizacione delove preduzeća (ne moţe se
primeniti jedinsten kljuĉ – zbog principa uzroĉnosti)
 OPŠTI TROŠKOVI
 LOGO REŠENJE: Troškove vezati za niţe organizacione
delove preduzeća – DELATNOSTI
 Problem: isto kao i preduzeće (ista delatnost više proizvoda
proizvodi)
 REŠENJE: U okviru delatnosti mogu se formirati uţi
oragnizacioni delovi za koje je moguće vezati troškove. Ovakvi
delovi su u najdirektnijem kontaktu sa nosiocima troškova i
nazivaju se MESTA TROŠKOVA
 Mesta troškova

 Opšta definicija: Svako mesto u preduzeću

gde nastaju troškovi
 Problem: Neekonomiĉnost – pratiti svako
mesto gde nastaju troškovi – besmislenost
 RAĈUNOVODSTVENO MESTO TROŠKOVA:
UŢI ORAGANIZACIONI DEO ODREĐENE
DELATNOSTI U OKVIRU KOJE SE OBAVLJAJU
HOMOGENI POSLOVI
 Mesta troškova

 da bi se otvorilo mesto troškova mora se voditi

raĉuna o sledećim kriterijumima:
A. Poslovno – oraganizacione strukture preduzeća
(poznavanje oraganizacije i tehnologije procesa –
tehniĉka sluţba)
B. Opšti kriterijumi izbora mesta troškova
1. Homogenost poslova i uĉinaka
2. Teritorijalni kriterijum
3. Kriterijum ekonomiĉnosti
4. Kriterijum preglednosti
5. Kriterijum odgovornosti
 1. Homogenost poslova i uĉinaka
 Homogenost poslova DA, homogenost proizvoda NE
 Primer:
 Homogenost uĉinaka – Kriterijumi
a. Ako se mogu izraziti istom jedinicom mere
b. Ako postoji pribliţna jednakost visine troškova po jedinci
uĉinka
c. Ako postoji pribliţna jednakost strukture troškova po jedinici
uĉinaka
 Posledica-dopuna definicije: RAĈUNOVODSTVENO MESTO
TROŠKOVA: UŢI ORAGANIZACIONI DEO ODREĐENE
DELATNOSTI U OKVIRU KOJE SE OBAVLJAJU HOMOGENI
POSLOVI I NASTAJU HOMOGENI UĈINCI
 2. Teritorijani kriterijum

 U okviru jednog mesta(hale) više mesta troškova, ali i

jedno mesto troškova moţe biti na više razliĉitih
lokacija (mesta, hala) u okviru jednog preduzeća
 Problem prostora : delovi preduzeća se nalaze
odvojeno jedni od drugih.
 Udaljeni pogoni, obavljaju se homogeni poslovi,
nastaju homogeni uĉinci da li formirati jedno mesto
troškova?
 PRAVILO: Mesto troškova teritorijalno ne moţe preći
veliĉinu centra rentabilnosti
 Centar RENTABILNOSTI: uţi deo preduzeća za koga
ima svrhe utvrnivanja rezultata.
 Izbor jedinice mere uĉinaka
mesta troškova
 Homogeni uĉinci mogu se izraziti istom jedinicom:
 Kriterijumi za odabir jedinice mere:
1. Mora biti lako i taĉno utvrdiva
2. Mora da obezbedi jasnu predstavu o koliĉini izvršenih uĉinaka
 Koliĉina uĉinaka u jednici mere treba da bude ili je poţeljno
proporcijalna opštim varijabilnim troškovima datog mesta
troškova
 Mora da bude što nezavisnija od promene u strukturi
individualnih porudţbina, od promene u veliĉini serija
 PODELA MESTA TROŠKOVA PREMA DELATNOSTIMA
92 – Raĉuni mesta troškova nabavke, tehniĉke uprave i
pomoćnih delatnosti
93 – Raĉuni glavnih proizvoda mesta troškova
94 – Raĉuni mesta troškova uprave, prodaje i sl aktivnosti
 Faktori procesa rada

 Neophodan uslov za otpoĉinjanje rada

preduzeća
 Faktori proca rada: postrojenja, ureĊaji,
razliĉite vrste materijala, usluga, radna snaga i
dr.
 Podela:
 Pojavni oblik (materijalni, nematerijalni)
 Gde su nabavljeni
 Kada se nabavljaju
 Utrošci i troškovi

 Utrošci predstavljaju koliĉinski izraz trošenja FPR

 Troškovi predstavljaju vrednosni izraz trošenja FPR
 Novĉani izraz trošenja FPR u vezi sa stvaranjem
odrenenih uĉinaka predstavljaju troškove poslovanja
preduzeća
 CENOVNU (vrednosni osnov)
 TROŠKOVI dve komponente
 KOLIĈINSKU
 Cena koštanja

 Opšta definicija: Zbir (suma) troškova koji su nastali

u vezi sa stvaranjem odgovarajućeg uĉinka
 Preciznija: Cena koštanja proizvoda je iznos troškova
koje je trebalo uĉiniti, odnosno ukupna vrednost koja
je utrošena da bi se taj proizvod doveo u oblik,
stanje i prilike u kojima se nalazi u posmatranom
trenutku
 Razlika
 Troškovi i izdaci
Podela troškova

A. Ukupni proseĉni i marginalni

B. Primarni i sekundarni
C. Stvarni, planski i standardni
D. Pojedinaĉni i opšti
E. Fiksni i varijabilni
F. Troškovi po funkcionalnim podruĉjima
G. Troškovi proizvoda i perioda
 Izazivaĉi troškova u preduzeću

A. Organizaciono pogonska spremnost kao

izazivaĉ opšte fiksnih troškova
B. Proizvodni uĉinci kao izazivaĉi opštih
varijabilnih troškova
C. Nosioci troškova kao izazivaĉi pojedinaĉnih
varijabilnih troškova
 Zadatak i smisao obraĉuna
troškova
 Pruţanje informacija = Cilj Obraĉuna
troškova i uĉinaka
Ko postavlja ciljeve i odrenuje zadatke?
Rukovodstvo preduzeća
ZADATAK OBRAĈUNA TROŠKOVA I UĈINAKA su delatnosti
i aktivnosti koje se vrše da bi se ispunili postavljeni ciljevi
Odrenivanje kvaliteta, kvantiteta, rokova i mesta na
kojima se podaci prikazuju predstavlja zahteve koji se
postavljaju obraĉunu troškova i uĉinaka
 Zadatak i smisao obraĉuna troškova

 Podaci obraĉuna troškova i uĉinaka sluţe za:

A. BILANSIRANJE
B. PLANIRANJA I KONTROLE POSLOVANJA
C. VOĐENJE POSLOVNE POLITIKE
PREDUZEĆA
 Bilansiranje
 Podaci potrebni za bilansiranje koriste se prilikom
sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha
 U razgraniĉenju vrednosti izmenu BS i BU finansijsko

knjigovodstvo se oslanja na:

1. Zakonsku i profesionalnu raĉunovodstvenu
regulativu
2. bilansnu politiku preduzeća

 Zbog ĉega Obraĉun troškova i uĉinaka?

 Samo obraĉun troškova i uĉinaka moţe da odgovori
na pitanja:
 GDE I U VEZI SA ĈIM nastaju troškovi
 Bilansiranje - nastavak

 Osnovni zahtev koji se stavlja pred obraĉun troškova i

uĉinaka je obezbenenje podataka o troškovima za
potrebe bilansiranja zaliha nedovršene proizvodnje,
poluproizvoda sopstvene izrade i gotovih proizvoda u
bilansu stanja i rashoda u bilansu uspeha
 Obraĉun troškova (bilansiranje) se dalje prema
pruţanju podataka moţe rasĉlaniti na:
1. Zvaniĉno bilansiranje rezultata preduzeća
2. Kratkoroĉni obraĉun rezultata preduzeća
3. Kratkoroĉni obraĉun uţeg organizacionog dela
 Bilansiranje - nastavak
 Za bilansiranje su potrebni podaci o:
1. Koliĉini zaliha NP, PP i GP
2. Bilansirana cena po jedinici NP,PP i GP
3. Koliĉina realizovanih proizvoda i usluga
4. Komercijalna cena koštanja realizovanih proizvoda i usluga
 Raĉunovodstvena regulativa po kojoj se raĉuna
bilansna cena zaliha:
1. MRS 2 – industrijski proizvodi i proizvodnja industrijskih
proizvoda
 Zalihe vrednuje po ceni koštanja ili NPV ako je niţa
2. MRS 11 – proizvodi i proizvodnja iz oblasti
granevinarstva, brodogradnje i mašinogradnje. Na datum
bilansa zalihe vrednuju po ceni koštanja
3. MRS 41 – Poljoprivredni proizvodi. Zalihe se vrednuju po
fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje
 Bilansiranje - nastavak
 Troškovi koji ĉine cenu koštanja u skladu sa MRS 2
1. Troškovi materijala za izradu
2. Troškovi konverzije (prerade)
a) Troškovi direktnih zarada
b) Opšti fiksni troškovi (Troš. Amortizacije, odrţanja i
osiguranja)
c) Opšti varijabilni troškovi (troškovi pogonske energije)
 TROŠKOVI KOJI SE NE UKULJUĈUJU U VREDNOST ZALIHA
 Neuobiĉajan iznos otpadnog materijala za izradu, troškovi
nepotrebnog rada,
 Troškova skladištenja (gotovi proizvodi)
 Administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose
dovonenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje
 Troškovi prodaje. Zbog ĉega?
 Bilansiranje - nastavak

 Cena koštanja MRS 11 Ugovor o izgradnji

1. Troškovi koji se direktno odnose na odreneni
ugovor o izgradnji
2. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o
izgradnji
3. Druge troškove sa kojima se moţe posebno teretiti
naruĉilac
 Kontrola poslovanja
 Dva aspekta:
 Finansijski aspekt planiranja i kontrole i (BS,
solventnost)
 Poslovni aspekt planiranja i kontrole (prihodi,
troškovi rezultat – BU)
 Treba da pruţi podatke u vezi sa:
 Kontrolom razvoja pojedinih vrsta troškova
 Kontrolom ekonomiĉnosti pojedinih podruĉja
(uporenenje stvarnih i plansih troškova po mestima)
 Kontrolom ekonomiĉnosti proizvodnih procesa i
poslovanja kroz uporenenje troškova sa proizvodnim
uĉincima
 Rašĉlanjivanje troškova po kontrolnim jedinicama
 VoĊenje poslovne politike-
politike cena

 Cilj preduzeća
 Politika cena faktori:
1. Traţnja
2. Ponuda
3. Mere ekonomske politike zemlje
4. Troškovi
 Racionalna politika cena uvaţava troškove
 Obraĉun troškova treba da obezbedi podatke
za potrebe predlaganja, formiranja i kontrole
prodajnih cena
 Istorijski troškovi - mana bolje rešenje –
planirani troškovi (predkalkulacija)
 VoĊenje poslovne politike-
poslovno odluĉivanje
 Korist i troškovi
 Relevantnost troškova za poslovno
odluĉivanje:
- moraju se odnositi na budućnost
- razliĉiti izmenu alternativa
- rašĉlanjeni na fiksne i varijabilne
 Izbor sistema obraĉuna
troškova i uĉinaka
 Svaki izabrani sistem daje podatke neophodne za
bilansiranje, kontrolu i poslovne politike
 Izbor sistema zavisi od podataka kojima se pridaje primarni
znaĉaj
 Tradicionalni sistem obraĉuna:
1. Sistem obraĉuna po stvarnim i
2. Sistem obraĉuna po planskim troškovima
 U zavisnosti da li se u cenu koštanja ukljuĉuju svi troškovi
poslovanja ili pak samo deo tih troškova razlikujemo:
1. Sistem obraĉuna po potpunim (apsorpcioni sistem obraĉuna)
2. Sistem obraĉuna po nepotpunim troškovima (mogu se ukljuĉiti samo
varijabilni troškovi)
 Izbor sistema obraĉuna
troškova i uĉinaka
 Savremeni:
- Obraĉun troškova i uĉinaka na bazi aktivnosti
Activity-Based Costing
- Obraĉun troškova i uĉinaka po operacijama
Operation Costing
- Throughput costing
- Koncept planiranja i upravljanja ciljnim
troškovima
 Zakonski propisi

 Dvokruţni sistem organizovanja:

1. Aritmetiĉka ravnoteţa (Duguje=potraţuje)
2. Ne moţe samostalno da egzistira
3. U jednom stavu za knjiţenje nalaze se samo raĉuni iz Klase
9.
 KLASA 9 se bavi
1. RaporeĊivanjem troškova po mestima troškova i uĉinaka
2. Povezivanjem prihoda i uĉinaka
3. UtvrĊivanje uspeha po poslovnim jedinicama
 Rašĉlanjivanje klase 9 na raĉune izvršeno je po
procesnom ili funcionalnom principu
UPRAVLJAĈKO
RAĈUNOVODSTVO
Obaraĉun troškova
i uĉinaka - Rekapitulacija

Prof. dr Jovica Lazić

Asistent Biljana Lazić
 Faktori procesa rada

 Angažovanje ekonomskih vrednosti i trošenje

ekonomskih vrednosti.
 Prema pojavnim oblicima razlikujemo: materijalne i
nematerijalne elemente procesa rada.
 Prema poreklu razlikujemo: faktore procesa rada
nabavljene van preduzeća i faktore procesa rada stvorene u
preduzeću i
 Prema tome kada se nabavljaju razlikujemo: faktore
procesa rada koji se nabavljaju i pre i u toku procesa rada i
faktore procesa rada koji se nabavljaju samo u toku
procesa rada.
 Utrošci i troškovi
 Utrošci predstavljaju količinski (naturalni) izraz
trošenja
 troškovi predstavljaju vrednosni izraz trošenja.
Definišu se kao novčani izraz trošenja faktora
procesa rada u vezi stvaranja određenih korisnih
učinaka, kao i obavezni novčani doprinosi uslovljeni
postojanjem i poslovanjem preduzeća.
 trošenja koja nisu usmerena na stvaranje učinaka
predstavljaju rashode preduzeća.
 cena koštanja

 cena koštanja proizvoda … u datom preduzeću je

iznos troškova koje je trebalo učiniti, odnosno
ukupna vrednost koja je utrošena da bi se taj
proizvod doveo u oblik, stanje i prilike u kojima
se nalazi u posmatranom trenutku (Dimarsej).
 Razlikujemo proizvodnu cenu koštanja (uključuje
samo troškove proizvodnje) i prodajnu
(komercijalnu) cenu koštanja (uključuje troškove
proizvodnje i troškove prodaje).
 troškovi i izdaci

 Izdaci predstavljaju sve novčane isplate (odlive

gotovinskih sredstava) u datom periodu.
 Odnos troškova i izdataka:
 troškovi sada, izdaci sada;
 troškovi sada, izdaci kasnije;
 troškovi sada, izdaci ranije i
 troškovi sada, izdaci nikada.
 Podele troškova

 Ukupni, prosečni i marginalni troškovi;

 Primarni i sekundarni troškovi;
 Stvarni, planski i standardni troškovi;
 Pojedinačni i opšti troškovi;
 Fiksni i varijabilni troškovi;
 troškovi po funkcionalnim područjima i
 troškovi proizvoda i troškovi perioda.
 Ukupni, prosečni i marginalni troškovi

 Ukupni troškovi predstavljaju ukupan iznos troškova za

Preduzeće kao celinu (finansijsko knjigovodstvo) ili
ukupan iznos troškova po mestima i nosiocima troškova
(pogonsko knjigovodstvo).
 prosečni troškovi su troškovi jedinice posmatranja i
jednaki su za svaku jedinicu posmatranja za dati
obračunski period.
 Marginalni troškovi su troškovi koji bi nastali ili nestali
sa dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti.
 Primarni i sekundarni troškovi

 Primarni troškovi – novčani izraz trošenja

faktora procesa rada kupljenih izvan preduzeća,
kao i onih stvorenih u samom preduzeću, ukoliko
su bili aktivirani na nekom od računa stanja, kao i
obavezni novčani doprinosi (prirodni troškovi).
 Sekundarni troškovi – novčani izraz trošenja
faktora procesa rada u obliku usluga, stvorenih u
preduzeću i utrošenih u istom obračunskom
periodu, bez aktiviranja na nekom od računa
stanja.
 Vrste primarnih (prirodnih) troškova

 troškovi materijala;
 troškovi rada;
 troškovi stranih usluga;
 troškovi amortizacije;
 troškovi doprinosa i članarina i
 troškovi pozajmljivanja.
 Stvarni, planski i standardni troškovi

 Razlika u količinskoj komponenti.

 Stvarni troškovi – količina stvarno utrošenih
faktora procesa rada.
 Planski troškovi – projektovani troškovi,
pokazuju očekivanje koji će troškovi nastati i u
kom iznosu.
 Standardni troškovi – pokazuju očekivanje koji
bi troškovi i u kom iznosu trebali da nastanu.
 Fiksni, varijabilni i mešoviti troškovi

 Ponašanje troškova u uslovima promene obima

aktivnosti.
 Fiksni troškovi – troškovi za koje se očekuje da u
ukupnom iznosu u kratkom roku ostanu nepromenjeni.
 Varijabilni (proporcionalni) troškovi – troškovi čiji se
ukupan iznos u kratkom roku menja srazmerno i u istom
smeru sa promenama obima aktivnosti.
 Mešoviti troškovi – ne menjaju se srazmerno
promenama obima aktivnosti (stepenasto, pravolinijsko i
krivolinijsko). Za potrebe obračuna troškova i učinaka
obavezno je podvajanje mešovitih troškova na fiksnu i
varijabilnu komponentu.
 Direktni i indirektni troškovi

 Podela sa stanovista nosilaca troškova i sa

stanovista mesta nastanka troškova.
 Direktni troškovi – vezuju se za nosioce
troškova ili za mesta troškova direktno
(neposredno), na pr. materijal za izradu, troškovi
zarada izrade, posebni pojedinačni troškovi
proizvodnje i prodaje, i sl.
 Indirektni troškovi – vezuju se za nosioce
troškova ili mesta troškova primenom određenih
ključeva za raspodelu (alokaciju).
 troškovi po funkcionalnim područjima

 troškovi osnovne, sporedne i pomoćne delatnosti,

nabavke, uprave i prodaje;
 troškovi proizvodne i neproizvodne delatnosti;
 troškovi proizvodnog i prodajnog funkcionalnog
podrucja ili
 troškovi po mestima troškova.
 troškovi proizvoda i troškovi perioda

 Kriterijum – bilansni tretman troškova preduzeća.

 troškovi proizvoda – deo troškova preduzeća koji
se u fazi proizvodnje prenosi na nosioce troškova
(ukalkulisava u cenu koštanja).
 troškovi perioda – preostali deo ukupnih troškova
preduzeća.
 Izazivaci troškova u preduzeću

 Organizaciono-pogonska spremnost preduzeća

(kapacitet pojedinog mesta troškova za pružanje
usluga).
 Proizvodni učinci – prilikom stvaranja učinaka
troše se odgovarajući faktori procesa rada, kao i
usluge drugih organizacionih delova preduzeća.
 Nosioci troškova (materijal za izradu i posebni
pojedinačni troškovi).
 Podela troškova prema izazivačima troškova
Red. Izazivač troškova Vrsta troškova Karakter troškova
broj

I Primarni troškovi
troškovi amortizacije
troškovi osiguranja
1. Organizaciono troškovi popravki Opšti
pogonska troškovi ostalog materijala, i sl. fiksni
spremnost II Sekundarni troškovi troškovi
Usluge rezije pogona
Usluge uprave preduzeća
Usluge kotlarnice, i sl.

I Primarni troškovi
troškovi plata izrade
Proizvodni troškovi pogonske energije Opšti
2. učinci troškovi maziva, i sl. varijabilni
(usluge) II Sekundarni troškovi troškovi
Usluge kotlarnice
Usluge odrzavanja, i sl.
troškovi osnovnog materijala Pojedinačni varijabilni
3. Nosioci troškovi pomoćnog materijala troškovi
troškova Posebni pojedinačni troškovi
 U P R A V LJ A C K O
RACUNOVODSTVO

 Donošenje poslovnih odluka na bazi podataka

upravljačkog računovodstva
 Alternativno poslovno odlučivanje

 Promeniti ili zadržati postojeće odnose između proizvoda u

asortimanu;
 Uvesti novi proizvod;
 Napustiti ili zadrzati proizvod;
 Prerađivati ili prodavati poluproizvod;
 Kupovati ili proizvoditi u sopstvenoj reziji proizvod, deo, alat, i sl.;
 Prihvatiti porudžbinu ili ne;
 Uvesti sopstveni prevoz;
 Uvesti sopstvenu prodajnu mrežu;
 Zameniti opremu;
 Menjati veličinu serije; i sl.
 Analiza troškova i koristi

 Koji troškovi i koje koristi su relevantne za analizu pojedinih

alternativa;
 Kako izvršiti pravilnu procenu relevantnih troškova i koristi;
 Problem vremenske vrednosti novca i stope za diskontovanje na
sadašnju vrednost i
 ograničenja vezana za alternativu koja se razmatra.
 Koncept marginalnih troškova – u situacijama kada Preduzeće ima
neiskorišćene kapacitete (prihvatljiva je svaka alternativa koja
obezbeđuje pokriće VT i doprinosi pokriću FT) ili
 Koncept ukupnih troškova – u situacijama kada Preduzeće vrši
dodatno investiranje (prihvatljiva alternativa mora da pokrije sve
troškove i da doprinese ostvarenju dobitka preduzeća).
 Proizvoditi ili kupovati

R.B. Trosak Proizvoditi Kupovati

1. troškovi materijala za izradu 100,00
2. troškovi zarada (plata) izrade 20,00
3. Opšti varijabilni troškovi 10,00

4. Dodatni fiksni troškovi 5,00

5. Fakturna vrednost 140,00
6. Direktni ZTN 5,00
7. Ukupno 135,00 145,00
 Prodati ili prerađivati

R.B. Proiz. Količ. u VT po Ukupni VT Prod. Prihod Kontr.

kgr. jed. cena (u 000) dobitak

1 2 3 4 5 (3 x 4) 6 7 (6x3) 8 (7-5)

1. A 10.000 60,00 600.000,00 80,00 800 200.000

2. B 9.000 110,00 990.000,00 130,00 1.170 180.000

3. V 8.000 80,00 640.000,00 110,00 880 240.000

 Eliminisati ili zadržati proizvod

Proiz. Prihod VT FT Ukupni Kontrib. Dobitak

troškovi rezultat (Gubitak)

1 2 3 4 5 (3 + 4) 6 (2 – 3) 7 (2 – 5)

A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000

B 95.000 90.000 10.000 100.000 5.000 - 5.000

V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000

G 55.000 45.000 25.000 70.000 10.000 - 15.000

 400.000 205.000 60.000 265.000 195.000 135.000

 Eliminisati ili zadržati proizvod

Proiz. Prihod VT FT Ukupni Kontr. Dobitak

troškovi rezultat (Gubitak)

1 2 3 4 5 (3 + 4) 6 (2 – 3) 7 (2 – 5)

A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000

B 10.000 10.000 - 10.000

V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000

G 25.000 25.000 - 25.000

 250.000 70.000 60.000 130.000 180.000 120.000

 Eliminisati ili zadržati proizvod

Proiz. Prihod VT FT Ukupni Kontrib. Dobitak

troškovi rezultat (Gubitak)

1 2 3 4 5 (3 + 4) 6 (2 – 3) 7 (2 – 5)

A 100.000 30.000 10.000 40.000 70.000 60.000

B 95.000 90.000 10.000 100.000 5.000 - 5.000

V 150.000 40.000 15.000 55.000 110.000 95.000

G 25.000 25.000 - 25.000

 345.000 160.000 60.000 220.000 185.000 125.000

 Donošenje poslovnih odluka na bazi
podataka upravljačkog računovodstva
 Računovodstvo odgovornosti

 Računovodstveno planiranje se bavi projektovanjem,

sistematizovanjem, obradom i prikazivanjem podataka
koji se odnose na buduce poslovanje preduzeća. Krajnji
proizvod računovodstvenog planiranja jesu
računovodstveni predračuni koji obuhvataju podatke o
predviđenim stanjima ili promenama u budućnosti.
 Računovodstvena analiza je prosuđivanje i
objašnjavanje stanja i uspešnosti poslovanja, utvrđivanje
odstupanja, njihovih uzroka i posledica i formiranje
predloga za poboljsanje poslovnog procesa.
 Računovodstvo odgovornosti je sistem koji povezuje
planove i akcije svakog centra odgovornosti u preduzeću.
centar odgovornosti je deo preduzeća čiji je rukovodilac
zadužen za konkretni set aktivnosti preduzeća.
 centri odgovornosti

 centar troškova – rukovodilac centra troškova je odgovoran za

visinu troškova koji nastaju u centru i obezbeđuje podatke o visini i
strukturi troškova centara troškova (kontrolnih jedinica), kao i
podatke o visini i strukturi cene koštanja usluga centra troškova.
Uticaj nadležnog rukovodioca na visinu i strukturu troškova je
delimično ograničen. Postoje i tzv. kalkulacione jedinice koje
obuhvataju grupe mašina ili operacija sa prilično različitim
troškovima po jedinici učinka.
 centar prihoda – rukovodilac centra prihoda je odgovoran za
prihode koje taj centar ostvaruje.
 Profitni centar – rukovodilac profitnog centra je odgovoran i za
prihode i za troškove tog centra i
 centar investicija – rukovodilac centra investicija je odgovoran za
investiranje, prihode i troškove tog centra.
 Planiranje zadataka mesta troškova

 Redosled planiranja: planiranje zadataka mesta troškova iz osnovne

delatnosti, mesta troškova iz sporedne delatnosti i mesta troškova iz
pomoćne i neproizvodnih delatnosti. Planiranje zadataka mesta
troškova iz pomoćne i neproizvodnih delatnosti vrši se simultano u
slučajevima kada ova mesta troškova međusobno razmenjuju
(pruzaju) usluge.
 Kapacitet mesta troškova – praktični kapacitet (teorijski kapacitet
umanjen za nužne zastoje), odnosno količina proizvodnje koja se
može ostvariti, korigovana za iznos zaliha na kraju obračunskog
perioda i zaliha koje ce biti preuzete iz prethodnog obračunskog
perioda.
 Pri planiranju zadataka mesta troškova iz pomoćne delatnosti treba
uzeti u obzir i činjenicu da ova mesta troškova mogu da rade i za
treća lica, sopstveno skladiste, sopstvene investicije i za sopstveno
investiciono održavanje.
 Planiranje troškova mesta troškova

 Planiranje primarnih i sekundarnih troškova.

 Planiranje troškova mesta troškova iz pomoćne i neproizvodnih
delatnosti (tzv. prethodnih mesta troškova).
 Planiranje troškova vrši se na osnovu broja zaposlenih, planiranih
bruto cena rada, planirane amortizacije, trošenja ostalih elemenata
procesa proizvodnje (na osnovu iskustva).
 Planiranje OFT – ukupan iznos OFT se deli sa zadatkom mesta
troškova i dobija se planska kvota OFT po jedinici zadatka.
 Planiranje OVT – normativ utroška varijabilnih faktora procesa
rada po jedinici usluge množi se sa količinom usluga iz plana
proizvodnje.
 Planiranje pojedinačnih varijabilnih troškova – množenje
normativa utroška pojedinih vrsta materijala sa planiranim
nabavnim cenama.
 Analiza trošak – prihod – dobit
(CVP analiza)

 Poslovno odlučivanje na bazi podataka upravljačkog

računovodstva zasniva se na praćenju odnosa troškova, prihoda i
dobiti.
 U zavisnosti od odnosa prodajne cene, varijabilnih troškova,
fiksnih troškova i obima proizvodnje i prodaje moguće su sledeće
situacije:
 Preduzeće ostvarenom prodajnom cenom ne može da nadoknadi ni
varijabilne troškove po jedinici proizvoda i iskazuje gubitak;
 Razlika između prodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici
proizvoda nije dovoljno velika da pokrije sve fiksne troškove ili
 Razlika između prodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici je
dovoljno velika da se mogu pokriti svi fiksni troškovi, pa
preduzeće ostvaruje dobitak.
 Prelomna tačka

 Obim realizacije kod kojeg je iznos prihoda jednak zbiru fiksnih

troškova i varijabilnih troškova po jedinici.
 Prelomna tačka se utvrđuje za određeni vremenski period i
iskazuje se naturalno (obim prodaje) ili vrednosno (iznos prihoda
od prodaje).
 Planiranje prelomne tačke podrazumeva:
 Nepromenljivost prodajnih cena proizvoda i usluga preduzeća, kao
i nepromenljivost ulaznih cena faktora poslovanja;
 Mogućnost dovoljno tačnog identifikovanja posebno fiksnih, a
posebno varijabilnih troškova;
 Proporcionalnu promenu varijabilnih troškova u odnosu na obim
poslovanja;
 Podudarnost obima i asortimana proizvodnje i prodaje i
 Ne uzima u obzir vremensku vrednost novca.
 Izračunavanje prelomne tačke

 Prelomna tačka u vrednosnim jedinicama dobija se iz odnosa:

 Iznos fiksnih troškova (FT) x 100/100 - % VT (procentualno
učešce varijabilnih troškova u prodajnoj ceni ili ukupnim
prihodima).
 Prelomna tačka u količinskim jedinicama dobija se iz odnosa:
 Fiksni troškovi (FT)/kontribucioni dobitak po jedinici (razlika
između prodajne cene i varijabilnih troškova po jedinici).
 Prelomna tačka u dinarima iz primera 1 iznosi:
 1.000.000 x 100/100 – 54,545454 = 2.200.000 dinara.
 Prelomna tačka u jedinicama proizvoda iz primera 1 iznosi:
 1.000.000/50 dinara/komad = 20.000 komada.
 Izračunavanje prelomne tačke i
ostalih parametara

1. Prihodi od prodaje (30.000 x 110 din./kom) 3.300.000,00

2. Varijabilni troškovi (30.000 x 60 din./kom) 1.800.000,00
3. Kontribucioni (marginalni) rezultat (1 – 2) 1.500.000,00
4. Fiksni troškovi 1.000.000,00
5. Dobitak (3 – 4) 500.000,00
6. Stopa varijabilnih troškova ((2 : 1) x 100) 54,545454%
7. Prelomna tačka (4 x 100/100 – 6) 2.200.000,00
8. Dan dosezanja PT (7 x 365/ 1) 243,33 dana
9. Stopa kontribucionog dobitka (3 : 1 x 100) 45,454545%
10. Stopa dobitka (5 : 1 x 100) 15,151515%
11. Stopa marže sigurnosti ((1 – 7) : 1) x 100 33,333333%
 Uticaj promene obima poslovanja
(realizacije) na prelomnu tačku

1. Prihodi od prodaje (40.000 x 110 din./kom) 4.400.000,00

2. Varijabilni troškovi (40.000 x 60 din./kom) 2.400.000,00
3. Kontribucioni (marginalni) rezultat (1 – 2) 2.000.000,00
4. Fiksni troškovi 1.000.000,00
5. Dobitak (3 – 4) 1.000.000,00
6. Stopa varijabilnih troškova ((2 : 1) x 100) 54,545454%
7. Prelomna tačka (4 x 100/100 – 6) 2.200.000,00
8. Dan dosezanja PT (7 x 365/ 1) 182,5 dana
9. Stopa kontribucionog dobitka (3 : 1 x 100) 45,454545%
10. Stopa dobitka (5 : 1 x 100) 22,727272%
11. Stopa marže sigurnosti ((1 – 7) : 1) x 100 50,00%
 Uticaj promene prodajnih cena na
prelomnu tačku

1. Prihodi od prodaje (30.000 x 130 din./kom) 3.900.000,00

2. Varijabilni troškovi (30.000 x 60 din./kom) 1.800.000,00
3. Kontribucioni (marginalni) rezultat (1 – 2) 2.100.000,00
4. Fiksni troškovi 1.000.000,00
5. Dobitak (3 – 4) 1.100.000,00
6. Stopa varijabilnih troškova ((2 : 1) x 100) 46,153846%
7. Prelomna tačka (4 x 100/100 – 6) 1.857.142,85
8. Dan dosezanja PT (7 x 365/ 1) 173,81 dana
9. Stopa kontribucionog dobitka (3 : 1 x 100) 53,846154%
10. Stopa dobitka (5 : 1 x 100) 28,205128%
11. Stopa marže sigurnosti ((1 – 7) : 1) x 100 52,380952%
 Uticaj promene fiksnih troškova
na prelomnu tačku
1. Prihodi od prodaje (30.000 x 110 din./kom) 3.300.000,00
2. Varijabilni troškovi (30.000 x 60 din./kom) 1.800.000,00
3. Kontribucioni (marginalni) rezultat (1 – 2) 1.500.000,00
4. Fiksni troškovi 1.400.000,00
5. Dobitak (3 – 4) 100.000,00
6. Stopa varijabilnih troškova ((2 : 1) x 100) 54,545454%
7. Prelomna tačka (4 x 100/100 – 6) 3.080.000,00
8. Dan dosezanja PT (7 x 365/ 1) 340,67 dana
9. Stopa kontribucionog dobitka (3 : 1 x 100) 45,454545%
10. Stopa dobitka (5 : 1 x 100) 3,030303%
11. Stopa marže sigurnosti ((1 – 7) : 1) x 100 6,666667%
 Uticaj promene varijabilnih
troškova na prelomnu tačku

1. Prihodi od prodaje (30.000 x 110 din./kom) 3.300.000,00

2. Varijabilni troškovi (30.000 x 70 din./kom) 2.100.000,00
3. Kontribucioni (marginalni) rezultat (1 – 2) 1.200.000,00
4. Fiksni troškovi 1.000.000,00
5. Dobitak (3 – 4) 200.000,00
6. Stopa varijabilnih troškova ((2 : 1) x 100) 63,636363%
7. Prelomna tačka (4 x 100/100 – 6) 2.750.000,00
8. Dan dosezanja PT (7 x 365/ 1) 304,17 dana
9. Stopa kontribucionog dobitka (3 : 1 x 100) 36,363636%
10. Stopa dobitka (5 : 1 x 100) 6,0606061%
11. Stopa marže sigurnosti ((1 – 7) : 1) x 100 16,666667%
 UPRAVLJACKO
Računovodstvo

Kalkulacije cene koštanja

 Diviziona kalkulacija u proizvodnji
mase kuplovanih (vezanih) proizvoda
 U uslovima kuplovane proizvodnje se pored glavnih
proizvoda mogu javiti i nusproizvodi, kao i korisni otpaci,
tako da diviziona kalkulacija cene koštanja u proizvodnji
vezanih proizvoda treba da resi pitanja:
 cene koštanja glavnih proizvoda;
 cene koštanja nusproizvoda i
 cene koštanja otpadnih materija – za vrednost
upotrebljivih otpadnih materija koje se vracaju u
proizvodni proces treba da budu umanjeni troškovi koji se
alociraju na glavne proizvode i na nusproizvode. Predlaze
se koriscenje tzv. oportunitetnih troškova (nabavna
vrednost materijala koji se stede ponovnom upotrebom
otpadaka ili cena takve komponente na trzistu nabavke).
 Kalkulacija cene koštanja nusproizvoda

 Nusproizvodi su proizvodi relativno male vrednosti koji se proizvode

istovremeno sa jednim ili više proizvoda veće vrednosti.
 U trenutku njihovog osamostaljenja nusproizvodi mogu da budu finalni
proizvodi ili poluproizvodi koji zahtevaju doradu.
 Dva osnovna postupka u vezi sa nusproizvodima su:
 troškovi se ne alociraju na nusproizvode - u situacijama kada se
nusproizvodi iznose na tržište bez dodatne prerade. Za prodajnu vrednost
takvih nusproizvoda može se: povećati prihod glavnih proizvoda,
umanjiti troškovi realizovanih proizvoda ili korigovati neto rezultat.
Nedostatak ovakvog postupka je precenjena proizvodna cena koštanja
glavnih proizvoda po kojoj se vrši bilansiranje.
 troškovi se raspoređuju i na nusproizvode – u situacijama kada se
nusproizvodi dodatno prerađuju ili se upotrebljavaju kao ulazna
komponenta u sopstvenom proizvodnom procesu. Koristi se neto
prodajna vrednost nusproizvoda kao mera zajedničkih troškova koje
nusproizvod u tački odvajanja odnosi sa sobom u fazu prodaje ili fazu
dalje prerade.
 Kalkulacija cene koštanja
nusproizvoda
R.b. Elementi Vrednost

1. Prodajna vrednost nusproizvoda (3.000 x 20) 60.000,00

2. Predviđena bruto marža nusproizvoda 12.000,00
a) Pretpostavljeni dobitak 15% 9.000,00
b) Prodajni troškovi 3.000,00
3. Neto vrednost nusproizvoda (1 – 2) 48.000,00
4. troškovi dodatne prerade nusproizvoda 8.000,00
a) Materijal za izradu 3.000,00
b) troškovi plata izrade 3.000,00
v) Opsti troškovi proizvodnje 2.000,00
5. Vrednost nusproizvoda za umanjenje troškova glavnog proizvoda (3 – 4) 40.000,00
6. Proizvedena količina 3.000
7. Komercijalna cena koštanja po jedinici 17,00
a) Proizvodna CK po jedinici (48.000,00 : 3.000 jed.) 16,00
b) Prodajni troškovi po jedinici (3.000,00 : 3.000 jed.) 1,00
 Određivanje visine troškova
glavnih proizvoda

R.b. Elementi Vrednost

1. troškovi materijala za izradu 164.000,00

2. troškovi zarada (plata) izrade 100.000,00

3. Opšti troškovi proizvodnje 120.000,00

4. Vrednost nusproizvoda za umanjenje troškova glavnih

proizvoda 40.000,00

5. troškovi proizvodnje glavnih proizvoda (1 + 2 + 3 – 4)

344.000,00
 Kalkulacija cene koštanja glavnih
vezanih proizvoda

 Metod prodajne vrednosti proizvoda – polazi od pretpostavke da

je cena koju je kupac voljan da plati veran odraz troškova proizvoda;
 Metod zajedničke fizicke jedinice mere – primenjuje se u slučaju
vezanih proizvoda koji se u tački osamostaljenja pojavljuju u
međusobno neuporedivim jedinicama mere zbog različitog
agregatnog stanja ili drugih karakteristika proizvoda;
 Metod prosečnih troškova – primenjuje se samo za onu kuplovanu
proizvodnju u kojoj se proizvodi izražavaju istom jedinicom mere i
međusobno se ne razlikuju i
 Metod ponderisanih prosečnih troškova – primenjuje se u
uslovima vezane proizvodnje u kojoj se kao rezultat pojavljuje više
proizvoda koji se međusobno značajno razlikuju po svojim
hemijskim, fizičkim, vrednosnim ili nekim drugim karakteristikama.
 Metod prodajne vrednosti

Prodajna Prodajna troškovi Ukupni CK po

Proizvod količina cena vrednost po jed. troškovi jedinici
prod. vr.

1 2 3 4 5 6 7

A 5.000 20,00 100.000 0,50 50.000 10,00

B 4.000 30,00 120.000 0,50 60.000 15,00

V 1.000 40,00 40.000 0,50 20.000 20,00

10.000 260.000 130.000

 Metod prodajne vrednosti

Trošk Neto Zaj. tr. Zaj. tr.

Prod. Trošk. posle prod. po 1 Ukup. po
Proiz. Količ. Prod. vred. posle osam vred. din. trošk. jedin.
cena (3x2) osam. jed. (4–5) prod. (7x8) proiz.
(5:2) vredn. (9:2)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
A 1.000 5,00 5.000 1.000 1,00 4.000 0,50 2.000 2,00

B 2.000 6,00 12.000 - - 12.000 0,50 6.000 3,00

V 3.000 4,00 12.000 2.000 0,67 10.000 0,50 5.000 1,67
Svega 6.000 29.000 3.000 26.000 13.000
 Metod prodajne vrednosti

Elementi cene koštanja Proizvod A Proizvod B Proizvod V

1. Zajednicki trošk. proiz. 2,00 3,00 1,67

2. troškovi posle osamos. 1,00 - 0,67

Proizvodna cena koštanja 3,00 3,00 2,34

3. Prodajni troškovi 0,30 0,20 0,50

Komercijalna cena koštanja 3,30 3,20 2,84

 Metod zajedničke fizičke jedinice
mere

Prinos Odnos Iskorišć. % Trošk.

po toni sirovine tone učešća u Ukupni Količ. po jed.
Proizv. sirovine prema sirovine iskorišć. troškovi proiz. proizv.
jed. u kgr. sirovine (6 : 7)
proizv. (2 x 3)

1 2 3 4 5 6 7 8
A 420 kgr. 0,90 378 44,84 807.120 42.000 19,22
B 200 lit. 1,30 260 30,84 555.120 20.000 27,76
V 10 m3 12,50 125 14,82 266.760 1.000 266,76
G 100 lit. 0,80 80 9,50 171.000 10.000 17,10
S v e g a: 843 100,00 1.800.000
 Metod ponderisanih prosečnih
troškova

Apsorbovana kol. Odnosi dužine i težine Odnosi energetske

Proizv. sirovine tehn. post. vrednosti Opšti
ponder
Nepond. Pomnozsa Nepond Pomnož sa Nepond. Pomnož
3+5+7
vrednost pond. 1,00 vrednost pond. 2,00 vrednost sa pond.
3,00

1 2 3 4 5 6 7 8
A 0,5 0,5 0,4 0,8 0,4 1,2 2,5
B 0,3 0,3 0,4 0,8 0,2 0,6 1,7
V 0,2 0,2 0,2 0,4 0,4 1,2 1,8
Svega 1,0 1,0 1,0 2,0 1,0 3,0 6,0
 Metod ponderisanih prosečnih
troškova

Zajed. tr. troškovi po

Kalkul. Uslovna po jedinici Ukupni jedinici
Proizv. količina ponder količina uslovne troškovi proizvoda
proizvoda proizvoda količine proizvoda (6 : 2)

1 2 3 4 5 6 7
A 1.000 2,5 2.500 2,00 5.000,00 5,00
B 2.000 1,7 3.400 2,00 6.800,00 3,40
V 3.000 1,8 5.400 2,00 10.800,00 3,60
Svega 6.000 11.300 2,00 22.600,00
 Dvostepena i višestepena kalkulacija
CK u proizvodnji vezanih proizvoda

 Dvostepena kalkulacija - primenjuje se u slučajevima

kada su zalihe proizvoda i nedovršene proizvodnje
promenljive iz perioda u period.
 Višestepena kalkulacija – primenjuje se u slučajevima
kada se pored promenljivih zaliha proizvoda i
nedovršene proizvodnje pojavljuje i problem
promenljivih međufaznih zaliha nedovršene proizvodnje.
 Dodatna kalkulacija cene koštanja

 Suština dodatne kalkulacije cene koštanja sastoji se u tome da se

pojedinačni troškovi svakog proizvoda ili usluge vezuju direktno,
dok se opšti troškovi dodaju pomoću odgovarajuće stope
(indirektno).
 Jednostepena (kumulativna) dodatna kalkulacija – koristi se
jedinstvena stopa dodatka opštih troškova (kumuliraju se opšti
troškovi za celo Preduzeće na jednom mestu) i
 Višestepena (selektivna) dodatna kalkulacija – prethodno se
vezuju opšti troškovi po mestima troškova i koriste se posebni
dodaci za opšte troškove svakog mesta troškova.
 Komadni radni nalog predstavlja istovremeno i cenu koštanja po
jedinci odnosnog proizvoda, dok serijski radni nalog
pretpostavlja primenu čiste divizione kalkulacije (dele se ukupni
troškovi sa brojem proizvedenih jedinica) ili dvostepene čiste
divizione kalkulacije.
 Kalkulacija cene koštanja i neto
prodajne cene

R.b. Vrsta troškova Ukupno Po jed.

1. troškovi materijala za izradu
1.Osnovni materijal za izradu
2. Pomocni materijal za izradu
2. troškovi prerade
I Proizvodna cena koštanja (1 + 2)
3. troškovi prodaje
II Komercijalna cena koštanja (1 + 2 + 3)
III Prodajna cena
IV Neto prodajna cena (III – 3)
V Ako je I > IV negativna razlika neto prodajne i
cene koštanja (IV – I)
VI Dobitak (gubitak) na prodaji proiz. (III – II)
HVALA NA PAŢNJI