КАЗНА ЗА ПОГРЕШНО ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА Page 1

КАЗНА ЗА ПОГРЕШНО ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА

Овлашћено службено лице дужно је да власнику врати возило, без обзира да ли је претходно власник возила платио казну за
прекршај због недозвољеног паркирања и трошкове премјештаја возила.

Из образложења: Оспореним одредбама Правилника о начину премјештања непрописно заустављених, паркираних или остављених
возила (''Службени лист РЦГ'', бр. 24/04 и 10/05) прописано је да је власник возила дужан да плати новчану казну за непрописно
заустављено или паркирано возило, као и трошкове утовара и истовара возила (члан 7. став 1.), да ако власник возила плати казну и
трошкове из става 1. овог члана и пружи тражене исправе, возило ће се истоварити и на лицу мјеста предати власнику, односно
кориснику возила (став 2.) и да је власник возила дужан да пружи доказ о плаћеној казни за непрописно заустављање или паркирање
и трошкове премјештаја возила (члан 9.). Према члану 56. Закона о безбједности саобраћаја на путевима (''Службени лист РЦГ'', бр.
72/05 и 27/06), возач не смије да заустави или паркира возило на мјесту на коме би оно угрожавало безбједност других учесника у
саобраћају или представљало сметњу за нормално одвијање саобраћаја и кретање пјешака (члан 56.), а према члану 65, ако возач или
власник паркираног возила из чл. 60, 61. и 64. став 2. , као и возач возила из члана 288. став 3. овог закона, није присутан или одбије
да поступи по наређењу полицијског службеника, премјештање возила на друго мјесто извршиће се специјалним моторним возилом
''паук'' или на други начин. Прописивањем одредбе члана 7. став 1. Правилника, у дијелу којим је власник возила дужан да плати
новчану казну за непрописно заустављање или паркирање и да плати трошкове утовара и истовара возила, након чега ће му се
предати возило, како је то прописано одредбом става 2. истог члана, као и прописивање одредбом члана 9. Правилника у дијелу којим
је власник возила дужан да у моменту преузимања возила пружи и доказ о плаћеној казни за непрописно паркирање или заустављање
и трошкове премјештања возила, по оцјени Уставног суда, несагласна је са начелом израженим у члану 17. став 2. Устава РЦГ, којим
се јамчи право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на закону заснованом
интересу. Оваквим прописивањем власник возила је онемогућен у изјављивању правног лијека, жалбе или другог правног средства
против одлуке, у конкретном случају потврде која му се сходно члану 10. Правилника издаје од стране службеног лица након плаћене
казне за почињени прекршај и плаћених трошкова за утовар, истовар и премјештање возила. Овакво прописивање је у несагласности
и са начелом из члана 45. Устава, којим се јамчи право својине и да нико не може бити лишен тога права, нити му се то право може
ограничити, осим у јавном интересу. Ово из разлога што се, како је то прописано наведеним одредбама, задире у својинско право
власника ствари, у овом случају власника возила, којим се ограничава његово својинско овлашћење располагања том имовином. Без
обзира што овлашћено службено лице има законско овлашћење да премјести возило које је непрописно заустављено или паркирано,
оно не може и нема право задржавања возила, јер је то учињено против воље власника возила. Стога, по оцјени Уставног суда,
задржавање ствари, у конкретном случају возила, на начин како је то прописано Правилником чије се одредбе оспоравају, у
супротности је и са одредбом члана 287. став 1. ЗОО, па је на тражење власника возила, овлашћено службено лице дужно да му врати
возило, без обзира да ли је претходно власник возила платио казну за почињени прекршај и трошкове утовара, истовара и
премјештање возила.

(Одлука Уставног суда Републике Црне Горе, У- бр. 117/05 од 28. 9. 2006)

http://propisi.net/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main//ShowDocumentServlet?docid=sp22241&encoding=%8E%E8... 16.2.2010 16:18:19