32 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

3. МЕТОДА ДЕФОРМАЦИЈА ЗА ПРОРАЧУН СИСТЕМА ШТАПОВА

Линијским носачем називамо носач састављен од елемената чија је једна

димензија знатно већа од димензија попречног пресека. Познато је, да
конструкције – елементи који се оптимално димензионишу у погледу носивости и
утрошка материјала, чешће долази до губитка стабилности и пре појаве
пластичних деформација, тј. пре појаве материјалне нелинеарности.
Теорија еластичне стабилности се бавила искључиво проблемом геометријске
нелинеарности уз усвајање константног модула еластичности, тј. искључујући
сваку могућност симултане појаве материјалне нелинеарности.

Посебно питање обухватају утицаји деформације система на његову равнотежу

појавиле су се следеће теорије:
• Теорија првог реда базира се на претпоставци да су деформације система
тако мале да се њихов утицај при формирању услова равнотеже може
занемарити, тј. једначине равнотеже постављамо на недеформисаном
систему.
• Теорија другог реда подразумева да се деформације система морају узети
у обзир при формирању услова равнотеже, тј. једначине равнотеже
постављају се на деформисаном систему.

У линеарној теорији конструкција, анализа линијски носача заснива се на

Бернулијевој хипотези о равним недеформисаним пресецима. Све статичке и
деформацијске величине су функције само једног аргумента у правцу осе штапа.
Основне једначине ове теорије, захваљујући уведеним претпоставкама, су
линеарне, а то су:
• Везе између деформација и померања
• Веза између деформација и напона
• Услови равнотеже
У геометријској нелинеарној анализи задржава се претпоставка о недеформисаним
попречним пресецима, као и претпоставка о линеарним везама између напона и
деформација, док веза између деформација и померања, као и услови равнотеже
постају нелинеарни.
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 33

Слика 1 – Пример геометријске Слика 2 – Дијаграм σ – ε за челик

нелинеарности∗

Строго узевши, проблем теорије линијских носача по својој природи је нелинеаран.

Посебан случај геометријске нелинеарне анализе је теорија другог реда која је
интерполована између опште геометријске линеарне и нелинеарне теорије.

Проблеми стабилности конструкција

У теорији конструкција, под појмом стабилности се најчешће подразумева Ојлеров

концепт стабилности штапа, који подразумева да се поред основне (почетне)
равнотежне форме, при истом нивоу оптерећења, може јавити нова суседна
равнотежа блиска почетној равнотежној форми. При томе се подразумева да је та
форма нестабилна. На основу изучавања стабилности система са коначним бројем
степени слободе, дошло је до уопштавања Ојлеровог концепта и опште
формулације на бази динамичког понашања система. На основу ових теорија
развијени су критеријуми за испитивање стабилности који могу бити: статички и
динамички. Статички критеријуми се називају још и метод суседних равнотежних
стања, Ојлеров метод или енергетски, по томе што може да се формулише на
основу става о стационарности потенцијалне енергије система. Испитивање
стабилности конструкција помоћу нелинеарне анализе је скуп и сложен посао. Због
тога се у пракси, као "довољно" тачна примењује линеаризована теорија.
Линеаризација проблема се заснива на претпоставци да је распоред унутрашњих

∗ M(y) = M + S ⋅ x – (момент је у функцији угиба "x", а угиб у функцији момента –

0
нелинеаран проблем)
34 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

сила у току деформације увек квантитативно исти, а да се мења само њихов

интензитет и то пропорционално спољашњем оптерећењу. Овако линеаризована
теорија је ограничена на случај конзервативног оптерећења, малих деформација,
еластичних материјала, на системе без материјалних и геометријских
имперфекција. Конструктивни елементи на које се може да примени су: танки
стубови, оквирне конструкције и равни површински носачи оптерећени у својој
равни.

Стабилност штапних система

На стабилност штапних система утицај граничних услова на добијени ниво

критичног оптерећења је изузетан. С обзиром на тешкоће у прецизирању граничних
услова штапа изолованог из система даје се препорука да се што више прибегава
стабилитетној анализи целог система. Примена нумеричких метода омогућава да
било који и какав просторни систем третира стабилитетно. Такође је од значаја и
ниво тачности улазних параметара, јер уколико он није задовољавајући под знак
питања долази и сврсисходност стабилитетних анализа великог обима и тачности.
При разматрању критеријума стабилности такође треба стално водити рачуна да
његово задовољење има пуног смисла тек ако и када су задовољена и остала три
критеријума (чврстоћа, употребљивост, трајност). Сам посао на одређивању нивоа
критичног оптерећења или коефицијента сигурности за прописани ниво
оптерећења целог система је сложен. Ово је посебно изражено ако симултано
укључимо обе нелинеарности (геометријску и материјалну).
Према томе, реална опасност је да направимо озбиљне рачунске грешке.
Препоручују се пре улажења у обимне рачунске анализе одређивање реда
величине очекиваног критичног оптерећења. Обично треба размотрити два
приближна гранична случаја који детерминишу очекивани опсег резултата. Боља
опција је да располажемо резултатима експерименталних испитивања, у целини
битно је да не улазимо у сложене анализе чије резултате нисмо у стању да држимо
под "грубом" контролом. При овоме треба имати у виду да се не ради о грешкама
које се израчунавају у процентима, него о погрешним резултатима који могу да се
десетинама пута разликују од тачних. Уколико желимо анализирати систем као
целину без примене рачунарског софтвера, онда је реално ограничити се на
линијске системе у равни уз третман само геометријске нелинеарности и бити при
томе у стању критички анализирати резултат.
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 35

У циљу примене неке од аналитичких метода уведене се следеће претпоставке:

• оптерећења се своде на чворна, тако да је занемарено локално попречно
савијање штапова,
• занемарује се подужна деформација штапова
• дужине тетива штапова пре и после извијања сматрају се непромењене
• при изналажењу померања узима се у обзир утицај нормалних сила, али се
њихова промена при самом процесу губитка стабилности занемарује,
• код изналажења трансверзалних сила у савијеним штаповима занемарује
се промена угла нагиба пресека проузрокована савијањем штапа.
Како је показано да ниво наведених претпоставки и поједностављења изузетно
висок, тако да добијени резултати у оваквим линеаризованим методама могу узети
и прихватити као информативни.

Нумеричке методе у решавању проблема стабилности

На слици 1. приказана су подручја геометријске и материјалне нелинеарности, уз

напомену да су ова два процеса у конструкцији најчешће симултана. Зависно о
типу конструкције и материјалу од кога је ова израђена обично једна од ове две
нелинеарности доминира, и такву карактеришемо као "водећу" нелинеарност. У
стабилности конструкција пре свега се бавимо геометријском нелинеарношћу,
водећи рачуна о томе дали се при одређеним нивоима оптерећења јавља и
материјална нелинеарност.
Евидентно је да анализа геометријске нелинеарности система, и ако занемаримо
материјалну нелинеарност, применом Методе сила и Методе деформација обиман
и сложен посао, чак и после уведених поједностављења. Практични лимити ових
двеју метода као чисто аналитичких своде се на могућност решавања система са
по неколико статичких неодређених, односно деформацијских непознатих
величина, уз одређена проширења заснована на примени симетрије и антиметрије.
Због свега овога је примена нумеричких метода за решавање стабилитетних
проблема још потребнија неголи код статичке анализе истог система. Уколико
симултано укључимо и материјалну нелинеарност, онда се проблем реално и не
може решити без употребе нумеричких метода. Овде нећемо понављати
формулације ових метода које су дате у оквиру Нумеричке анализе и Статике
конструкција и површинских конструкција.
36 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

То се односи и на формирање дискретних нумеричких модела конструкције где је

потребно нагласити да је нумерички модел формиран за потребе нпр. статичке
анализе неког система обично недовољан, те је за добијање резултата жељене
тачности потребно извршити његово усложавање. Ово се односи пре свега на зону
конструкције у којој ће прво доћи до изразито нелинеарног односа сила –
померање.
Због тога јако корисно је пре формирања нумеричког модела познавати слику
великих померања система. Најпоузданији начин је да се предходно изврши
експериментално испитивање модела конструкције уз њено довођење у
стабилитетно гранично стање. У најмању руку мора се познавати бар општа слика
могуће деформације система при задатом оптерећењу.
Сама техника нумеричког рада заснована је на примени Метода коначних
елемената где се одређивање нивоа критичног оптерећења заснива на следећим
поступцима:
• Бифуркациона формулација,
• Интерполационе функције по теорији другог реда,
• Инкрементална процедура.
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 37

ПРИМЕР – 08 ►►.
За задато оптерећења одредити утицаје у штаповима по теорији другог реда
користећи приближне изразе за матрице крутости, тј. приближно решење –
бифуркациона формулација. E=21000 МPa.
20 kN 2.0 kN/m 30 kN

10 kN

0.25/0.30 0.25/0.30

0.25/0.30

0.25/0.30

4.0
2.0
4.0 4.0

Слика 8.1 – Геометрија носача са оптерећењем

Прорачун пресечних сила по теорији првог реда

Y

7 2 5
3 6
3 1 1 4

1 1 2 2

3 4

8
4

11
12
10

5 X

Слика 8.2 – Избор генералисаних померања чворова система

38 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Укупан број генералисаних померања је 12

• Број непознатих генералисаних померања је 6
• Број ослоначких познатих померања је 6
Непозната генералисана померања су: 1,2,3,4,5,6

Подаци:
2 4
Штап i k L (m) А (m ) I (m )
1 3 1 4.00 0.075 0.000563
2 1 2 4.00 0.075 0.000563
3 1 4 4.00 0.075 0.000563
4 2 5 6.00 0.075 0.000563

Матрице крутости штапова у локалном и глобалном координатном систему:

7 2
3
1 1
7 2 3

3
⎡554.20 −554.20 −2216.81⎤ 7
1
[k1] = ⎢⎢ ⎥
554.20 −2216.81⎥ 2
4.0 ⎢⎣ сим. 8867.25 ⎥⎦ 3

[k1] = ⎡⎣kˆ1⎤⎦ = ⎡⎣k∗ ⎤⎦

Слика 8.3 – Компоненте померања штапа 1

2 5
3 6
1 4

1 2
4.0

Слика 8.4 – Компоненте померања штапа 2

1 2 3 4 5 6
⎡393750 0 0 −393750 0 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ 2216.813 4433.625 0 −2216.813 4433.625 ⎥ 2
⎢ 11823 0 −4433.630 5911.500 ⎥ 3
[k 2 ] = ⎣⎡k 2 ⎦⎤ = ⎣k ⎦ = ⎢
ˆ ⎡ ∗ ⎤
393750 0 0
⎥
4
⎢ ⎥
⎢ 2216.813 −4433.625 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 11823 ⎥⎦ 6
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 39

1 8
3
2 9

1 4

4.0

Слика 8.5 – Компоненте померања штапа 3

2 1 3 8 9
⎡393750 0 0 −393750 0 ⎤ 2
⎢ ⎥
⎢ 554.200 2216.810 0 −554.203 ⎥ 1
[k 3 ] = ⎡⎣kˆ 3 ⎤⎦ = ⎡⎣k ⎤⎦ = ⎢
∗
8867.250 0 −2216.810 ⎥ 3
⎢ ⎥
⎢ 393750 0 ⎥ 8
⎢ сим. 554.203 ⎥ 9
⎣ ⎦

4 10
6 12
5 11

2 5
6.0

Слика 8.6 – Компоненте померања штапа 4

[k 4 ] = ⎡⎣kˆ 4 ⎤⎦ = ⎡⎣k∗ ⎤⎦

5 4 6 11 10 12
⎡ 262500 0 0 −262500 0 0 ⎤ 5
⎢ 656.833 1970.500 0 −656.830 1970.500 ⎥ 4
⎢ ⎥
⎢ 7882 0 −1970.500 3941 ⎥ 6
⎡k ∗ ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 262500 0 0 ⎥ 11
⎢ 656.830 −1970.500 ⎥ 10
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 7882 ⎥⎦ 12

Матрица крутости система у глобалном координатном систему:

⎡K ∗ K ∗so ⎤
⎡K ∗ ⎤ = ⎢ ss ⎥
⎣ ⎦ ⎢K ∗ K ∗ ⎥
⎣ os oo ⎦
40 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Подматрица матрице крутости система за непозната генералисана померања:

1 2 3 4 5 6
⎡3943304.20 0 2216.81 −393750.00 0 0 ⎤ 1
⎢ 396521.02 2216.81 0 −2216.81 4433.63 ⎥ 2
⎢ ⎥
⎢ 29557.50 0 −4433.63 5911.50 ⎥ 3
⎡K ∗ss ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 394406.83 0 1970.50 ⎥ 4
⎢ 264716.81 −4433.63 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ сим. 19705.00 ⎦⎥ 6

• Подматрица матрице крутости система ⎡K ∗so ⎤

⎣ ⎦

7 8 9 10 11 12
⎡ 0 −554.20 0 0 0 0 ⎤ 1
⎢ −554.20 0 −393750 0 0 0 ⎥ 2
⎢ ⎥
∗
⎢ 2216.81 −2216.81 0 0 0 0 ⎥ 3
⎡K so ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 0 0 0 −656.83 0 1970.50 ⎥ 4
⎢ 0 0 0 0 −262500 0 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ 0 0 0 −1970.50 0 3941 ⎦⎥ 6

• Подматрица матрице крутости система ⎡K ∗os ⎤

⎣ ⎦

1 2 3 4 5 6
⎡ 0 −554.20 2216.81 0 0 0 ⎤ 7
⎢ −554.20 0 −2216.81 0 0 0 ⎥ 8
⎢ ⎥
⎢ 0 −393750 0 0 0 0 ⎥ 9
⎡K ∗os ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 0 0 0 −656.83 0 −1970.50 ⎥ 10
⎢ 0 0 0 0 −262500 0 ⎥ 11
⎢ ⎥
⎢⎣ 0 0 0 1970.50 0 3941 ⎥⎦ 12

• Подматрица матрице крутости система ⎡K ∗oo ⎤

⎣ ⎦

7 8 9 10 11 12
⎡554.20 0 0 0 0 0 ⎤ 7
⎢ 554.20 0 0 0 0 ⎥ 8
⎢ ⎥
⎢ 393750 0 0 0 ⎥ 9
⎡K ∗oo ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 656.83 0 −1970.50 ⎥ 10
⎢ 262500 0 ⎥ 11
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 7882.00 ⎥⎦ 12
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 41

Вектор еквивалентног оптерећења

20 30

2.0 kN/m 2 5
3 6
10 kN 1 4

1 2
1 2
4.0

Реакције ослонаца: ⎡ 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −4.00 ⎥ 2
⎢ −2.66& ⎥ 3
[Q2 ] = ⎣⎡Q∗2 ⎦⎤ = ⎢ 0 ⎥ 4
2.66 2.66
⎢ ⎥
⎢ −4.00 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎢⎣ 2.66& ⎥⎦ 6
4.0 4.0
Смер реакција за вектор еквивалентног ⎡ 10 ⎤ 1
оптерећења: ⎢ ⎥
4.0 4.0 ⎢ −20 ⎥ 2
⎢ 0 ⎥ 3
2.66 2.66 ⎡P2∗ ⎤ = ⎢
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥⎥ 4
⎢ −30 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ 0 ⎦⎥ 6

Слика 8.7 – Еквивалентно оптерећење штапа 2

• по штаповима: • чворно оптерећење:

⎡ 0 ⎤ 1 ⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −4.00 ⎥ 2 ⎢ −20 ⎥ 2
⎢ −2.66 ⎥
& 3 ⎢ 0 ⎥ 3
⎡Q∗s ⎤ = ⎢ ⎡Ps∗ ⎤ = ⎢
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥⎥ 4 ⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥⎥ 4
⎢ −4.00 ⎥ 5 ⎢ −30 ⎥ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 2.66& ⎥⎦ 6 ⎢⎣ 0 ⎥⎦ 6

Вектор еквивалентног система за непозната генералисана померања:

⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −24 ⎥ 2
⎢ −2.66& ⎥ 3
⎡S∗ ⎤ = ⎡Q∗ ⎤ + ⎡P∗ ⎤ ⎡S∗s ⎤ = ⎢
⎣ s⎦ ⎣ s⎦ ⎣ s ⎦ ⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥⎥ 4
⎢ −34 ⎥ 5
⎢ ⎥
&
⎣⎢ 2.66 ⎦⎥ 6
42 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Непозната генералисана померања • Реакције ослонаца:

су:

−1
⎡ q∗ ⎤ = ⎡K ∗ ⎤ ⋅ ⎡S∗s ⎤
⎡ 0.0109 ⎤
⎢ ⎥
1 [R0 ] = ⎡⎣K∗os ⎤⎦ ⋅ ⎡⎣q∗s ⎤⎦ ⎡ −1.699 ⎤
⎢ ⎥
7
⎣ s ⎦ ⎣ ss ⎦ ⎣ ⎦
⎢ −0.000049 ⎥ 2 ⎢ −4.314 ⎥ 8
⎢ −0.000779 ⎥ 3 ⎢19.294 ⎥ 9
⎡ q∗s ⎤ = ⎢
⎣ ⎦ ⎢ 0.010886 ⎥⎥ 4
[R0 ] = ⎢ −5.686 ⎥ 10
⎢ ⎥
⎢ −0.000154 ⎥ 5 ⎢ 40.514 ⎥ 11
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ −0.000743 ⎥⎦ 6 ⎢⎣18.523 ⎥⎦ 12

Срачунавање сила на крајевима штапова:

⎡ˆ ⎤ ⎡ ∗⎤
⎣⎡Ri ⎦⎤ = ⎣ki ⎦ ⋅ ⎣qi ⎦ − ⎣⎡Qi ⎦⎤

• Штап 1: ⎡ 0 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ 1.699 ⎤ 7
[R1] = ⎡⎣kˆ1⎤⎦ ⋅ ⎢⎢ −0.000049⎥⎥ − ⎢⎢0 ⎥⎥ = ⎢⎢ 1.699 ⎥⎥ 2
⎢⎣ −0.000779 ⎥⎦ ⎢⎣0 ⎥⎦ ⎢⎣ −6.799 ⎥⎦ 3

• Штап 2: ⎡ 0.0109 ⎤ ⎡ 0 ⎤ ⎡ 5.686 ⎤ 1

⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −0.000049 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ −2.514 ⎥ 2
⎢ −0.000779 ⎥ ⎢ −2.66& ⎥ ⎢ −10.464 ⎥ 3
[R2 ] = ⎡⎣kˆ 2 ⎤⎦ ⋅ ⎢ 0.010886 ⎥ − ⎢ 0 ⎥ = ⎢ −5.686 ⎥ 4
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −0.000154 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ 10.514 ⎥ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
&
⎣⎢ −0.000743 ⎦⎥ ⎣⎢ 2.66 ⎦⎥ ⎣⎢ −15.59 ⎦⎥ 6

• Штап 3: ⎡ −0.000049 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −19.294 ⎤ 2

⎢ 0.0109 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 4.314 ⎥ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
[R3 ] = ⎡⎣k 3 ⎤⎦ ⋅ ⎢ −0.000779 ⎥ − ⎢0 ⎥ = ⎢ 17.256 ⎥ 3
ˆ
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 19.294 ⎥ 8
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −4.314 ⎥ 9
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦

• Штап 4: ⎡ −0.000154 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −40.514 ⎤ 5

⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0.010886 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 5.686 ⎥ 4
⎢ −0.000743 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 15.595 ⎥ 6
[R4 ] = ⎡⎣kˆ 4 ⎤⎦ ⋅ ⎢ 0
⎥−⎢ ⎥ = ⎢ ⎥
⎢ ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 40.514 ⎥ 11
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −5.686 ⎥ 10
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ 0 ⎦⎥ ⎣⎢0 ⎦⎥ ⎢⎣ 18.523 ⎦⎥ 12
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 43

Дијаграми пресечних сила по теорији првог реда

6.799
15.590
17.256
4.0
10.646

18.523

Слика 8.8 – Дијаграм момената савијања [kNm]

10.514

2.514
1.699
5.686

4.314

Слика 8.9 – Дијаграм трансверзални сила [kN]

44 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

-10 - 5.686

- 19.294

- 40.514
Слика 8.10 – Дијаграм нормални сила [kN]

Контрола резултата апликативним програмом за CAA

Слика 8.11 – Tower 5: Дијаграм момента савијања по теорији првог реда [kNm]
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 45

Слика 8.12 – Tower 5: Дијаграм трансверзалних сила по теорији првог реда [kN]

Слика 8.13 – Tower 5: Дијаграм нормални сила по теорији првог реда [kN]
46 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

Проблем геометријске нелинеарности, у методи коначних елемената се могу

анализирати на више начина. Наиме матрица крутости штапа, која важи при
прорачуну конструкција по теорији еластичности овде се мора "поправити",
односно мора се узети у обзир и деформисана оса елемента, као и утицај
нормалних сила. У анализи методом бифуркације, матрица крутости је једнака
збиру матрице крутости штапа и геометријске матрице крутости тј. збиру матрице
крутости по теорији еластичности "K0" и геометријске матрице крутости "Kg".
Матрице крутости по теорији еластичности имају следеће облике у зависности од
типа штапа.

• Штап типа "k" (обострано укљештен)

Ic ⎡ A A ⎤
LI = L ⋅ 0 0 − 0 0
I ⎢I ⋅ L Ic ⋅ L ⎥
⎢c ⎥
⎢ 12 6 12 6 ⎥
⎢ I 2
0 − ⎥
⎢ L ⋅L LI ⋅ L LI ⋅ L2 LI ⋅ L ⎥
⎢ 4 6 2 ⎥
⎢ 0 − ⎥
LI LI ⋅ L LI ⎥
⎡⎣k ⎤⎦ = EIc ⋅ ⎢
⎢ A ⎥
⎢ 0 0 ⎥
⎢ Ic ⋅ L ⎥
⎢ 12 6 ⎥
⎢ − I ⎥
⎢ LI ⋅ L2 L ⋅L ⎥
⎢ 4 ⎥
⎢ сим. ⎥
⎢⎣ LI ⎥⎦

• Штап типа "g" (укљештен на левом крају)

⎡ A A ⎤
⎢I ⋅ L 0 0 − 0 0⎥
⎢c Ic ⋅ L ⎥
⎢ 3 3 3 ⎥
⎢ I 2
0 − 0⎥
⎢ L ⋅L LI ⋅ L LI ⋅ L2 ⎥
⎢ 3 3 ⎥
⎢ 0 − 0⎥
⎡⎣k ⎦⎤ = EIc ⋅ ⎢ LI LI ⋅ L ⎥
⎢ A ⎥
⎢ 0 0⎥
⎢ Ic ⋅ L ⎥
⎢ 3 ⎥
⎢ 0⎥
⎢ LI ⋅ L2 ⎥
⎢ сим. 0 ⎥⎦
⎣
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 47

Геометријска матрица крутости ја дата следећим изразом:

⎡k g ⎤ = ⎡k gu ⎤ + ⎡k gv ⎤ + ⎡k gM1⎤ + ⎡k gM2 ⎤
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦

При анализи методом бифуркације удео матрице ⎡⎣k gu ⎤⎦ у геометријског матрици

крутости штапа је доминантан, тако да се он треба задржати, док се матрице

⎡k gv ⎤ , ⎡k gM1⎤ , ⎡k gM2 ⎤ могу занемарити.
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦

• Матрица ⎡⎣k gu ⎤⎦ за штап типа "k"

⎡ 0 0 0 0 0 0 ⎤
⎢ ⎥
⎢ 36 3 ⋅ L 0 −36
3 ⋅L ⎥
⎢ 4 ⋅ L2 0 −3 ⋅ L −L2 ⎥
⎡k k ⎤ = EI ⋅ λ ⋅ ⎢ ⎥
⎣ g⎦ c
⎢ 0 0 0 ⎥
⎢ ⎥
⎢ 36 −3 ⋅ L ⎥
⎢сим. 4 ⋅ L2 ⎥⎦
⎣

• Матрица ⎡⎣k gu ⎤⎦ за штап типа "g"

⎡ 0 0 0 0 0 0⎤
⎢ ⎥
⎢ 36 6 ⋅L 0 −36 0⎥
⎢ 6 ⋅ L2 0 −6 ⋅ L 0 ⎥
⎡k g ⎤ = EI ⋅ λ ⋅ ⎢ ⎥
⎣ ⎦g c
⎢ 0 0 0⎥
⎢ ⎥
⎢ 36 0 ⎥
⎢⎣сим. 0 ⎥⎦

N
λ= ⋅ EIc где је λ – фактор пропорционалности.
30 ⋅ Lik

Прорачун пресечних сила по теорији другог реда

Матрице крутости штапова по линеарној теорији су предходно срачунате.

Геометријске матрице крутости штапова у глобалном координатном систему су:

48 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Штап 1 7 2 3
⎡ 3 −3 −2⎤ 7
⎡k1 ⎤ = ⎢ ⎥
3 −2⎥ 2
⎣ g⎦ ⎢
⎢⎣сим. 8 ⎥⎦ 3

• Штап 2 1 2 3 4 5 6
⎡ 0 0 0 0 0 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ 1.705 0.568 0 −1.705 0.568 ⎥ 2
⎢ 3.032 0 −0.568 −0.758 ⎥ 3
⎡k ⎤ = ⎢
2
⎥
⎣ g⎦ ⎢ 0 0 0 ⎥ 4
⎢ 1.705 −0.568 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢сим. 3.032 ⎦⎥ 6

• Штап 3 2 1 3 8 9
⎡ 0 0 0 0 0 ⎤ 2
⎢ ⎥
⎢ 5.788 3.859 0 −5.788 ⎥ 1
⎡k ⎤ = ⎢
3
15.435 0 −3.859 ⎥ 3
⎣ g⎦ ⎢ ⎥
⎢ 0 0 ⎥ 8
⎢сим. 5.788 ⎥⎦ 9
⎣

• Штап 4 5 4 6 11 10 12
⎡ 0 0 0 0 0 0 ⎤ 5
⎢ ⎥
⎢ 8.085 4.042 0 −8.085 4.042 ⎥ 4
⎢ 32.34 0 − 4.042 −8.085 ⎥ 6
⎡k ⎤ = ⎢
4
⎥
g
⎣ ⎦ ⎢ 0 0 0 ⎥ 11
⎢ 8.085 −4.042 ⎥ 10
⎢ ⎥
⎣⎢сим. 32.34 ⎦⎥ 12

Срачунавање глобалне матрице крутости ⎡⎣K 0 ⎦⎤ и ⎡⎣K g ⎤⎦ .

Матрица ⎣⎡K 0 ⎦⎤ = ⎡K ∗ss ⎤ , док ⎡⎣K g ⎤⎦ има облик:

⎣ ⎦
1 2 3 4 5 6
⎡5.788 0 3.859 0 0 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ 4.705 −1.432 0 −1.705 0.568 ⎥ 2
⎢ 21.467 0 −0.568 −0.758 ⎥ 3
⎡K ⎤ = ⎢ ⎥
g
⎣ ⎦ ⎢ 8.085 0 4.042 ⎥ 4
⎢ 1.705 −0.568 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ сим. 35.372 ⎦⎥ 6
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 49

Веза између генералисаних сила и генералисаних померања на крајевима штапа

формално остају исте ко и у линеарној теорији с разликом што се сада, у Теорији
другог реда, матрица крутости јавља у виду збира две матрице, матрице крутости

⎡⎣K 0 ⎤⎦ и геометријске матрице крутости ⎡⎣K g ⎤⎦ тако да она постаје:

⎡⎣R ⎤⎦ = ⎣⎡K 0 + K g ⎦⎤ ⋅ ⎡⎣ q⎤⎦ − ⎡⎣S ⎤⎦ (11)

У изразу (11) вектор еквивалентног оптерећења S има исто значење као и у

линеарној теорији. Приказано решење проблема Теорије другог реда представља
приближно решење, јер се промена померања v(x) претпоставља у облику
полинома трећег степена који не представља тачно решење диференцијалне
једначине проблема, осим када је N=0.
На тај начин, кубним полиномом се само апроксимира функција стварног
померања. Та апроксимација је добра, осим у случају када је аксијална сила
притиска N великог интензитета.
Међутим, приказано решење може се применити у том случају, с тим да је
потребно штап делити на мање коначне елементе, чији број зависи од геометрије
штапа, интензитета аксиалне силе и потребне тачности траженог решења.
Овај облик приближног решења је једноставан и погодан за одређивање
својствених вредности, односно за решавање проблема линеаризоване
бифуркационе стабилности линијских носача.

Вектор еквивалентног оптерећења система

Неопходни подаци:
• Штап 2

ω = 0.088 ∆ = 2 ⋅ ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ − ω ⋅ sin ( ω)

Интеграли за штап тика "k" и оптерећење једнако подељено p=const.

p ⋅ L2
I1 = p ⋅ L I2 = ⋅ ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦
ω2

−p ⋅ L p ⋅ L2 ⎡ ω2 ⎤
I3 = ⋅ ⎡ω ⋅ sin ( ω) ⎤⎦ ⋅ ⎢1 − cos ( ω) −
N⋅ ω ⎣ I4 = 2
⎥
2 ⎥⎦
N ⋅ ω ⎢⎣

Изрази за генералисане силе су;

50 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

Q1=0

N ⎧ω ⎫
Q2 = ⋅ ⎨ ⋅ sin ( ω) ⋅ I4 − ⎣⎡1 − cos ( ω) ⎦⎤ ⋅ I3 ⎬
∆ ⎩L ⎭

−N ⎧ L ⎫
Q3 = ⋅ ⎨ ⋅ ⎡ω − sin ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 − ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I4 ⎬
∆ ⎩ω ⎣ ⎭

Q4=0

−N ⎧ ω ⎫
Q5 = ⋅ ⎨ ⋅ sin ( ω) ⋅ I4 − ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 ⎬ + I1
∆ ⎩L ⎭

N ⎧L ⎫
Q6 = ⋅ ⎨ ⋅ ⎡ω ⋅ cos ( ω) − sin ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 + ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I4 ⎬ − I2
∆ ⎩ω ⎣ ⎭

Вектор еквивалентног оптерећења за непозната померања:

• По штаповима:
⎡ 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −4.00 ⎥ 2
⎢ ⎥
⎡Q ⎤ = ⎢ −2.66701⎥ 3
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ 4
⎢ −4.00 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ 2.66701 ⎦⎥ 6

• У чворовима – чворно оптерећење:

⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −20 ⎥ 2
⎢ ⎥
⎡P ⎤ = ⎢ 0 ⎥ 3
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ 4
⎢ −30 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ 0 ⎦⎥ 6

Укупни вектор еквивалентног оптерећења система:

 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 51

⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −24 ⎥ 2
⎢ −2.66701⎥ 3
⎣⎡S ⎦⎤ = ⎣⎡Q ⎦⎤ + ⎣⎡P ⎦⎤ = ⎢ 0
⎥
4
⎢ ⎥
⎢ −34 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎢⎣ 2.66701 ⎥⎦ 6

Непозната генералисана померања

−1
⎡⎣ q⎤⎦ = ⎣⎡K 0 + K g ⎦⎤ ⋅ ⎡⎣S ⎤⎦
⎡ 0.011057 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −0.000049 ⎥ 2
⎢ −0.000787 ⎥ 3
⎡⎣ q⎤⎦ = ⎢ ⎥
⎢ 0.011043 ⎥ 4
⎢ −0.000155 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎢⎣ −0.000756 ⎥⎦ 6

Срачунавање пресечних сила у штаповима по теорији другог реда:

• Штап 1: ⎡⎣R1⎤⎦ = ⎡k1 + k1g ⎤ ⋅ ⎡⎣ q1⎤⎦ − ⎡⎣Q1⎤⎦

⎣ ⎦
⎡ 0 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ 1.77 ⎤ 7
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎡⎣R1⎤⎦ = ⎡k1 + k1g ⎤ ⋅ ⎢ −0.000049 ⎥ − ⎢0 ⎥ = ⎢1.717 ⎥ 2
⎣ ⎦
⎢⎣ −0.000787 ⎥⎦ ⎢⎣0 ⎥⎦ ⎢⎣ −6.87 ⎥⎦ 3

• Штап 2: ⎡⎣R2 ⎤⎦ = ⎡k 2 + k g2 ⎤ ⋅ ⎡⎣ q2 ⎤⎦ − ⎡⎣Q2 ⎤⎦

⎣ ⎦

⎡ 0.011057 ⎤ ⎡ 0 ⎤ ⎡ 5.678 ⎤ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −0.000049 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ −2.605 ⎥ 2
⎢ −0.000787 ⎥ ⎢ −2.66701⎥ ⎢ −10.635 ⎥ 3
⎡⎣R2 ⎤⎦ = ⎡k 2 + k g2 ⎤ ⋅ ⎢ ⎥−⎢ ⎥=⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 0.011043 ⎥ ⎢ 0 ⎥ ⎢ −5.678 ⎥ 4
⎢ −0.000155 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ 10.605 ⎥ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ −0.000756 ⎦⎥ ⎣⎢ 2.66701 ⎦⎥ ⎢⎣ −15.783 ⎦⎥ 6

• Штап 3: ⎡⎣R3 ⎤⎦ = ⎡k 3 + k 3g ⎤ ⋅ ⎡⎣ q3 ⎤⎦ − ⎡⎣Q3 ⎤⎦

⎣ ⎦

⎡ −0.000049 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −19.112⎤ 2
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0.011057 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 4.322 ⎥ 1
⎡⎣R3 ⎤⎦ = ⎡k 3 + k 3g ⎤ ⋅ ⎢ −0.000787 ⎥ − ⎢0 ⎥ = ⎢ 17.501 ⎥ 3
⎣ ⎦ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 19.112 ⎥ 8
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −4.322 ⎥ 9
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
• Штап 4: ⎡⎣R 4 ⎤⎦ = ⎡k 4 + k g4 ⎤ ⋅ ⎡⎣ q4 ⎤⎦ − ⎡⎣Q4 ⎤⎦
⎣ ⎦
52 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

⎡ −0.000155 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −40.605 ⎤ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0.011043 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 5.678 ⎥ 4
⎢ −0.000756 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 15.783 ⎥ 6
⎡⎣R 4 ⎤⎦ = ⎡k 4 + k g4 ⎤ ⋅ ⎢ ⎥−⎢ ⎥ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 40.605 ⎥ 11
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −5.678 ⎥ 10
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ 0 ⎥⎦ ⎢⎣0 ⎥⎦ ⎢⎣ 18.731 ⎥⎦ 12

Дијаграми пресечних сила по теорији другог реда

6.870
15.783
17.501
4.0
10.635

18.731

Слика 8.14 – Дијаграм момената савијања [kNm]

 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 53

10.605

2.605
1.770
5.678

4.322

Слика 8.15 – Дијаграм трансверзални сила [kN]

-10 - 5.678
- 19.112

- 40.605

Слика 8.16 – Дијаграм нормалних сила [kN]

ПРИМЕР – 09 ►►.
За задато оптерећења одредити утицаје у штаповима по теорији другог реда
користећи тачне изразе за матрице крутости, тј. применом тачног решења – строга
теорија другог реда. Е=21000 МРа
54 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

20 kN 2.0 kN/m 30 kN

10 kN

0.25/0.30 0.25/0.30

0.25/0.30

0.25/0.30

4.0
2.0
4.0 4.0

Слика 9.1 – Геометрија носача са оптерећењем

Ако би се при формирању матрице крутости штапа кренуло од интерполационих

функција које представљају еластичну линију штапа при јединичним померањима
крајева штапа (у правцу сваког степена слободе), уз истовремено деловање
нормалне силе, добијају се матрице крутости у зависности од типа штапа.
• Штап типа "k" – обострано укљештен

Ic ⎡ A A ⎤
LI = L ⋅ 0 0 − 0 0
I ⎢I ⋅ L Ic ⋅ L ⎥
⎢c ⎥
⎢ 12 6 12 6 ⎥
⎢ I 2
⋅ φ1 I ⋅ φ2 0 − ⋅ φ1 ⋅ φ2 ⎥
⎢ L ⋅L L ⋅L L ⋅ L2
I I
L ⋅L ⎥
⎢ 4 6 2 ⎥
⎢ I
⋅ φ3 0 − ⋅ φ2 ⋅ φ4 ⎥
⎢ L LI ⋅ L L I
⎥
⎡⎣k k ⎤⎦ = E ⋅ Ic ⋅
⎢ A ⎥
⎢ 0 0 ⎥
⎢ Ic ⋅ L ⎥
⎢ 12 6 ⎥
⎢ ⋅ φ1 − I ⋅ φ2 ⎥
⎢ LI ⋅ L2 L ⋅L ⎥
⎢ 4 ⎥
⎢ сим. ⋅ φ 3 ⎥
⎢⎣ LI ⎥⎦

У претходној матрици функције φi (i=1,2,...,4) дате су следећим изразима :

ω3 ⋅ sin ( ω) ω2 ⋅ ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦

φ1 = φ2 =
12 ⋅ ∆c 6 ⋅ ∆c
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 55

ω ⋅ ⎡⎣sin ( ω) − ω ⋅ cos ( ω) ⎤⎦ ω ⋅ ⎡⎣ω − sin ( ω) ⎤⎦

φ3 = φ4 =
4 ⋅ ∆c 2 ⋅ ∆c
∆c = 2 ⋅ ⎣⎡1 − cos ( ω) ⎦⎤ − ω ⋅ sin ( ω)

• Штап типа "g" – укљештен на левом крају

⎡ A A ⎤
⎢I ⋅L 0 0 − 0 0⎥
⎢c Ic ⋅ L ⎥
⎢ 3 3 3 ⎥
⎢ I 2
⋅ φ5 ⋅ φ6 0 − ⋅ φ5 0⎥
⎢ L ⋅L LI ⋅ L LI ⋅ L2 ⎥
⎢ 3 3 ⎥
⋅ φ6 0 − ⋅ φ6 0⎥
⎡k g ⎤ = E ⋅ Ic ⋅ ⎢⎢ LI LI ⋅ L ⎥
⎣ ⎦
⎢ A ⎥
⎢ 0 0⎥
⎢ Ic ⋅ L ⎥
⎢ 3 ⎥
⎢ ⋅ φ5 0⎥
⎢ L ⋅ L2
I ⎥
⎢ сим. 0 ⎥⎦
⎣

• Штап типа "g" – укљештен на десном крају

⎡ A A ⎤
⎢I ⋅L 0 0 − 0 0 ⎥
⎢c Ic ⋅ L ⎥
⎢ 3 3 3 ⎥
⎢ ⋅ φ5 0 0 − ⋅ φ5 − I ⋅ φ6 ⎥
⎢ LI ⋅ L2 L ⋅ L2
I
L ⋅L ⎥
⎢ 0 0 0 0 ⎥
⎡k g ⎤ = E ⋅ Ic ⋅ ⎢⎢ A
⎥
⎥
⎣ ⎦ 0 0
⎢ Ic ⋅ L ⎥
⎢ ⎥
⎢ 3 3 ⎥
⎢ ⋅ φ5 − I ⋅ φ6 ⎥
⎢ LI ⋅ L2 L ⋅L ⎥
⎢ 3 ⎥
⎢ сим. I
⋅ φ6 ⎥
⎣ L ⎦

У претходним матрицама функције φi (i=5,6) дате су следећим изразима :

ω3 ⋅ cos ( ω) ω2 ⋅ sin ( ω)
φ5 = φ6 =
3 ⋅ ∆c 3 ⋅ ∆c

∆c = sin ( ω) − ω ⋅ cos ( ω)
56 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

За случај затегнутог штапа, изрази се мењају сменом "ω" са "i⋅ω" и " – i⋅sin (i⋅ω)=sh
(ω)", "cos (i⋅ω)=ch (ω)" и тада се уместо "cos (ω)" ставља "ch (ω)", а уместо "sin (ω)"
ставља "sh (ω)". Уведене функције (φ1,...,φ6) за ω=0 имају вредност "1.0". На начин
како су функције (φ1,...,φ6) дате у горе наведеним изразима за ω=0 су недефинисане
(добија се облик 0/0), те их је потребно развити у Taylor – ов ред. Тако да се добија:
1 3
φ1 = 1 − ⋅ ω2 − ⋅ ω4 + ...
10 25000
1 3
φ2 = 1 − ⋅ ω2 − ⋅ ω4 + ...
60 25000
1 11
φ3 = 1 − ⋅ ω2 − ⋅ ω4 + ...
30 25000
1 13
φ4 = 1 + ⋅ ω2 + ⋅ ω4 + ...
60 25000
Овим поступком је доста тешко добити комплетне изразе са бесконачним бројем
чланова реда, тако да се у изразима узима само по неколико првих чланова реда.
У случају мале силе, оправдано је узети само прва два члана реда, одакле се
добијају две матрице крутости и то класична матрица крутости и геометријска
матрица крутости, где су те матрице крутости идентичне матрицама крутости које
су дате у приближном решењу теорије другог реда анализи бифуркационе
стабилности.
Y

7 2 5
3 6
3 1 1 4

1 1 2 2

3 4

8
4

11
12
10

5 X

Слика 9.2 – Избор генералисаних померања са ознакама чворова и штапова,

 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 57

Непозната померања су: 1,2,3,4,5,6

Геометријске карактеристике штапова

Штап i k L (m) А (m2) I (m4)

1 3 1 4.00 0.075 0.000563
2 1 2 4.00 0.075 0.000563
3 1 4 4.00 0.075 0.000563
4 2 5 6.00 0.075 0.000563

Ако је;

Nik
ωik = Lik ⋅
E ⋅ Iik

Тада имамо за:

• Штап 1 – 3:

N13 10
ω13 = L13 ⋅ = 4.0 ⋅ = 0.116 → 1.318⋅ω
E ⋅ I13 11823

• Штап 1 – 2:

N12 5.685
ω12 = L12 ⋅ = 4.0 ⋅ = 0.088 → ω – упоредна вредност.
E ⋅ I12 11823

• Штап 1 – 4:

N14 19.294
ω14 = L14 ⋅ = 4.0 ⋅ = 0.162 → 1.841⋅ω
E ⋅ I14 11823

• Штап 2 – 5:

N25 40.425
ω25 = L 25 ⋅ = 6.0 ⋅ = 0.351 → 3.989⋅ω
E ⋅ I25 11823

Матрице крутости штапова у локалном и глобалном координатном систему

• Штап 1 – тип "g":

7 2 3
⎡33.304 0 0 −33.304 0 0 ⎤
⎢ ⎥
⎢ 0.04 ⋅ φ5,1 0 0 −0.04 ⋅ φ5,1 −0.18 ⋅ φ6,1⎥ 7
⎢ 0 0 0 0 ⎥
⎡⎣k1⎤⎦ = ⎡kˆ 1⎤ = ⎡k1∗ ⎤ = EIc ⋅ ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎢ 33.304 0 0 ⎥
⎢ 0.04 ⋅ φ5,1 −0.18 ⋅ φ6,1⎥ 2
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 0.75 ⋅ φ6,1 ⎥⎦ 3
58 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Штап 2 – тип "k":

⎡⎣k 2 ⎤⎦ = ⎡kˆ 2 ⎤ = ⎡k∗2 ⎤

⎣ ⎦ ⎣ ⎦
1 2 3 4 5 6
⎡33.304 0 0 −33.304 0 0 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ 0.18 ⋅ φ1,2 0.37 ⋅ φ2,2 0 −0.18 ⋅ φ1,2 0.37 ⋅ φ2,2 ⎥ 2
⎢ φ3,2 0 −0.37 ⋅ φ2,2 0.5 ⋅ φ4,2 ⎥ 3
⎡k ∗ ⎤ = EI ⋅ ⎢ ⎥
⎣ 2⎦ c
⎢ 33.304 0 0 ⎥ 4
⎢ 0.18 ⋅ φ1,2 −0.37 ⋅ φ2,2 ⎥ 6
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. φ3,2 ⎥⎦ 6

• Штап 3 – тип "g":

2 1 3 8 9
⎡33.304 0 0 −33.304 0 0⎤ 2
⎢ ⎥
⎢ 0.04 ⋅ φ5,3 0.18 ⋅ φ6,3 0 −0.04 ⋅ φ5,3 0⎥ 1
⎢ 0.75 ⋅ φ6,3 0 −0.18 ⋅ φ6,3 0⎥ 3
⎡ˆ ⎤ ⎡ ∗ ⎤
⎣⎡k 3 ⎤⎦ = ⎣k 3 ⎦ = ⎣k 3 ⎦ = EIc ⋅ ⎢ 33.304 0 0⎥
⎥
8
⎢
⎢ 0.04 ⋅ φ5,3 0⎥ 9
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 0 ⎥⎦

• Штап 4 – тип "k":

⎡ˆ ⎤ ⎡ ∗ ⎤
⎣⎡k 4 ⎦⎤ = ⎣k 4 ⎦ = ⎣k 4 ⎦

5 4 6 11 10 12
⎡22.2 0 0 −22.2 0 0 ⎤ 5
⎢ ⎥
⎢ 0.05 ⋅ φ1,4 0.16 ⋅ φ2,4 0 −0.05 ⋅ φ1,4 0.16 ⋅ φ2,4 ⎥ 4
⎢ 0.66φ3,4 0 −0.16 ⋅ φ2,4 0.33 ⋅ φ4,4 ⎥ 6
⎡k ∗ ⎤ = EI ⋅ ⎢ ⎥
⎣ 4⎦ c
⎢ 22.2 0 0 ⎥ 11
⎢ 0.05 ⋅ φ1,4 −0.16 ⋅ φ2,4 ⎥ 10
⎢ ⎥
⎢⎣ сим. 0.66φ3,4 ⎥⎦ 12

Чланови глобалне матрице крутости система:

3 3
A11 = 33.304 + ⋅ φ5,3 А12=0 A13 = ⋅ φ6,3
64 16
A14 = −33.304 А15=0 А16=0
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 59

3 12 3 6
A 22 = 33.304 + ⋅ φ5,1 + ⋅ φ1,2 A 23 = − ⋅ φ6,1 + ⋅ φ2,2 А24=0
64 64 16 16
12 6
A 25 = − ⋅ φ1,2 A 26 = ⋅ φ2,2
64 16

3 3 6 2
A 33 = ⋅ φ6,1 + φ3,2 + ⋅ φ6,3 А34=0 A 35 = − ⋅ φ2,2 A 36 = ⋅ φ4,2
4 4 16 4

12 6
A 44 = 33.304 + ⋅ φ1,4 А34=0 A 46 = ⋅ φ2,4
216 36

12 6 4
A 55 = 22.2 + ⋅ φ1,2 A 56 = − ⋅ φ2,2 A 66 = φ3,2 + ⋅ φ3,4
64 16 6

Веза између генералисаних сила и генералисаних померања (12) на крајевима

штапа формално остају исте ко и у линеарној теорији, с разликом што се сада, у
теорији другог реда, вектору еквивалентног оптерећења придодају додатне

компоненте вектора еквивалентног оптерећења ⎡⎣Qb ⎤⎦ услед ефеката теорије

другог реда, тако да она постаје:

⎡⎣R ⎤⎦ = ⎡⎣K ⎤⎦ ⋅ ⎡⎣q⎤⎦ − ⎡⎣Q ⎤⎦ + ⎡⎣Qb ⎤⎦ (12)

Одређивање вектора еквивалентног оптерећења ( Qb=0)

• Штап 2
ω = 0.088 ∆ = 2 ⋅ ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ − ω ⋅ sin ( ω)

Интеграли за штап тика "k" и оптерећење једнако подељено p=const.

p ⋅ L2
I1 = p ⋅ L I2 = ⋅ ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦
ω2

−p ⋅ L p ⋅ L2 ⎡ ω2 ⎤
I3 = ⋅ ⎡ω ⋅ sin ( ω) ⎤⎦
N⋅ ω ⎣ I4 = ⋅ ⎢1 − cos ( ω ) − ⎥
N ⋅ ω2 ⎣⎢ 2 ⎦⎥

Изрази за генералисане силе су;

Q1=0
60 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

N ⎧ω ⎫
Q2 = ⋅ ⎨ ⋅ sin ( ω) ⋅ I4 − ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 ⎬
∆ ⎩L ⎭

−N ⎧ L ⎫
Q3 = ⋅ ⎨ ⋅ ⎡ω − sin ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 − ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I4 ⎬
∆ ⎩ω ⎣ ⎭

Q4=0

−N ⎧ ω ⎫
Q5 = ⋅ ⎨ ⋅ sin ( ω) ⋅ I4 − ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 ⎬ + I1
∆ ⎩L ⎭

N ⎧L ⎫
Q6 = ⋅ ⎨ ⋅ ⎡⎣ω ⋅ cos ( ω) − sin ( ω) ⎤⎦ ⋅ I3 + ⎡⎣1 − cos ( ω) ⎤⎦ ⋅ I4 ⎬ − I2
∆ ⎩ω ⎭

• По штаповима • Чворно оптерећење

⎡ 0 ⎤ 1 ⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −4.00 ⎥ 2 ⎢ −20 ⎥ 2
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎡Q∗ ⎤ = ⎢ −2.66701⎥ 3 ⎡P∗ ⎤ = ⎢ 0 ⎥ 3
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ 4 ⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ 4
⎢ −4.00 ⎥ 5 ⎢ −30 ⎥ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ 2.66701 ⎦⎥ 6 ⎣⎢ 0 ⎦⎥ 6

Вектор еквивалентног оптерећења система:

⎡ 10 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −24 ⎥ 2
⎢ ⎥
⎡S∗ ⎤ = ⎡Q∗ ⎤ + ⎡P∗ ⎤ = ⎢ −2.66701⎥ 3
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ 4
⎢ −34 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎢⎣ 2.66701 ⎥⎦ 6

Глобална матрица система је:

1 2 3 4 5 6
⎡ A11 A12 A13 A14 A15 A16 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ A 22 A 23 A 24 A 25 A 26 ⎥ 2
⎢ A 33 A 34 A 35 A 36 ⎥ 3
⎡K ∗ ⎤ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ A 44 A 45 A 46 ⎥ 4
⎢ A 55 A 56 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢сим. A 66 ⎦⎥ 6
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 61

Непозната генералисана померања

−1
⎡ q∗ ⎤ = ⎡K ∗ ⎤ ⋅ ⎡S∗ ⎤
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦

⎡ 0.011058 ⎤ 1
⎢ ⎥
⎢ −0.000049 ⎥ 2
⎢ ⎥
⎡ q∗ ⎤ = ⎢ −0.000787 ⎥ 3
⎣ ⎦ ⎢ 0.011043 ⎥ 4
⎢ −0.000155 ⎥ 5
⎢ ⎥
⎣⎢ −0.000756 ⎦⎥ 6

Срачунавање пресечних сила на крајевима штапова:

• Штап 1:

⎡⎣R1⎤⎦ = ⎡kˆ 1⎤ ⋅ ⎡⎣ q1⎤⎦ − ⎡⎣Q1⎤⎦

⎣ ⎦

⎡ 0 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ 1.77 ⎤ 7
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎡⎣R1⎤⎦ = ⎡kˆ 1⎤ ⋅ ⎢ −0.000049 ⎥ − ⎢0 ⎥ = ⎢ 1.72 ⎥ 2
⎣ ⎦
⎢⎣ −0.000787 ⎥⎦ ⎢⎣0 ⎥⎦ ⎢⎣ −6.867 ⎥⎦ 3

• Штап 2:

⎡ˆ ⎤
⎣⎡R2 ⎦⎤ = ⎣k 2 ⎦ ⋅ ⎣⎡ q2 ⎦⎤ − ⎣⎡Q2 ⎦⎤

⎡ 0.011058 ⎤ ⎡ 0 ⎤ ⎡ 5.678 ⎤ 1
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ −0.000049 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ −2.608 ⎥ 2
⎢ −0.000787 ⎥ ⎢ −2.66701⎥ ⎢ −10.635 ⎥ 3
⎡⎣R2 ⎤⎦ = ⎡kˆ 2 ⎤ ⋅ ⎢ − ⎥=⎢
⎣ ⎦ ⎢ 0.011043 ⎥⎥ ⎢⎢ 0 ⎥ ⎢ −5.678 ⎥ 4
⎥
⎢ −0.000155 ⎥ ⎢ −4.0 ⎥ ⎢ 10.605 ⎥ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢⎣ −0.000756 ⎥⎦ ⎢⎣ 2.66701 ⎥⎦ ⎢⎣ −15.784 ⎥⎦ 6

• Штап 3:

⎡⎣R3 ⎤⎦ = ⎡kˆ 3 ⎤ ⋅ ⎡⎣ q3 ⎤⎦ − ⎡⎣Q3 ⎤⎦

⎣ ⎦

⎡ −0.000049 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −19.112⎤ 2
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0.011058 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 4.322 ⎥ 1
⎡ˆ ⎤
⎣⎡R3 ⎤⎦ = ⎣k 3 ⎦ ⋅ ⎢ −0.000787 ⎥ − ⎢0 ⎥ = ⎢ 17.502 ⎥ 3
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 19.112 ⎥ 8
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −4.322 ⎥ 9
⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦
62 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

• Штап 4:

⎡⎣R 4 ⎤⎦ = ⎡kˆ 4 ⎤ ⋅ ⎡⎣q4 ⎤⎦ − ⎡⎣Q4 ⎤⎦

⎣ ⎦

⎡ −0.000155 ⎤ ⎡0 ⎤ ⎡ −40.605 ⎤ 5
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎢ 0.011043 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 5.678 ⎥ 4
⎢ −0.000756 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 15.784 ⎥ 6
⎡⎣R 4 ⎤⎦ = ⎡kˆ 4 ⎤ ⋅ ⎢ ⎥−⎢ ⎥ = ⎢ ⎥
⎣ ⎦ ⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ 40.605 ⎥ 11
⎢ 0 ⎥ ⎢0 ⎥ ⎢ −5.678 ⎥ 10
⎢ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ ⎥
⎣⎢ 0 ⎦⎥ ⎣⎢0 ⎦⎥ ⎣⎢ 18.732 ⎦⎥ 12

Дијаграми пресечних сила по теорији другог реда

6.867
15.784
17.502
4.0
10.635

18.732

Слика 9.3 – Дијаграм момената савијања [kNm]

 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 63

10.605

2.608
1.770
5.678

4.322

Слика 9.4 – Дијаграм трансверзалних сила [kN]

-10 - 5.678
- 19.112

- 40.605

Слика 9.5 – Дијаграм нормалних сила [kN]

64 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА

Контрола резултата апликативним софтвером за САА:

Слика 9.6 – Tower 5: Дијаграм момента савијања по теорији другог реда [kNm]

Слика 9.7 – Tower 5: Дијаграм трансверзалних сила по теорији другог реда [kN]
 СТАБИЛНОСТ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА 65

Слика 9.8 – Tower 5: Дијаграм нормалних сила по теорији другог реда [kN]