TЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

АНТИКОАГУЛАНТИ

ПРОФЕСОР:
Љиљана Мојовић СТУДЕНТ:
Аничић Стево
бр. индекса 231/12
 БЕОГРАД,ЈАНУАР 2016

Садржај

Антикоагуланти-појам и значај...............................................................................2
Хепарин.....................................................................................................................3
Антиметаболити витамина К..................................................................................4
Хирудин....................................................................................................................5
Антитромбин............................................................................................................6
Литература................................................................................................................7
Антикоагуланти-појам и значај

Појачано нежељено згрушавање крви карактеристика је тромбоза и

емболија.Једном речју таква стања називамо тромболитичка стања.Емболуси
су у 80-90 % срчаног порекла.Најчешће су у питању срчане мане,инфаркт
миокарда,примарне миокардиопатије,уграђене вештачке вавуле,срчане и
артеријске анеуриѕме.Емболије се често јављају код поремећаја срчаног
ритма,нарочито код фибрилације преткомора.Тромбозе настају услед
повећања атероматозног плака и надовезаног тромба и чешће се јављају код
дехидратације,хипотензије,инфективних болести,карцинома и других
патолошких стања.
Антикоагуланти јесу лекови за спречавање згрушавања крви.Они су
полипептидне или гликопротеинске хемијске структуре,структуре сличне
кумарину,или пак претежно угљенохидратног састава.У антитромботике
спадају антикоагуланси (хепарин и антагонисти витамина К).
Антикоагуланси се примењују у зависности од стања пацијента,па се тако у
случају тромбозе вена на ногама користе привремено.

Плућна емболија
Хепарин

Ендогени,директни антикоагуланс хепарин присутан је у маст-ћелијама и

базофилним гранулоцитима.У питању је полианионски полисахарид с
молекулско масом од 6000 до 30000,који у својој структури садржи
карбокслине и сулфатне функционалне групе.Састоји се од више различитих
дисахаридних јединица које се понављају.Најзаступљенија дисахаридна
јединица се састоји иѕ 2-О-сулфатинске индуронске киселине и 6-О-
сулфатисаног,Н-сулфатисаног гликозамина.

Хепарин је једна од најјачих киселина у људском телу.Хепарин инхибира

коагулацију крви нападајући неколико тачака коагулационог
система.Комплекс хепарин-антитромбин инактивише IX,Xa,Xia и XII факторе
згрушавања крви и спречавања формирања тромбина.Надаље,комплекс
блокира дејство већ формираног тромбина.У већим коцентрацијама хепарин
блокира и агрегацију тромбоцита.
Хепарин поседује и ,,пречишћавајуће,,дејство за липемичну плазму
ослбађајући липопротеин из ендотела крвних судова, а која раствара
хиломикроне.Хепарин убрзава деградацију хистамина подстичући
ослобађање диамин оксидазе и смањује формирање алдостерона.
Предност хепарина је у томе што почиње да делује одмах након
примене.Брзо се разграђује,па његово дејство траје врло
кратко.Међутим,могуће је произвести посебне облике депо хепарина чије
дејство може трајати 1-2 дана.
Хепарин у облику ињекције се примењује у:лечењу дубоке венске тромбозе
и тромбофлебитиса,лечењу плућне тромбоемболије,лечењу акутног
инфаркта миокарда,као део комбиноване терапије,у свру смањења ризика
тромболитичких компликација,профилакси дубоке венске тромбозе.
Највећи недостатак,који ограничава његову клиничку употребу,је то што
може да инхибира тромбин који се везао за фибрин.Хепарин се не сме
користити код тромбоцитопенија,хемофилије и других хеморагичких
поремећаја,јаких посттрауматских крварења,малигне хипертензије,тешке
болести јетре и бубрега.

Антиметаболити витамина К

Кумарински антикоагуланси укључујући вафарин и дикумерол спречавају

редукцију витамина К епоксида у микросомима јетре и на тај начин изазивају
стање слично недостатку витамина К.Дикумерол и његови аналози су
антагонисти витамина К и инхибишу синтезе протромбина као и фактора
VII,IX,X у јетри.Зато би се могло рећи да су они индиректи
антикоагуланси.Механизам деловања јесте инхибиција витамином К
посредоване гама-карбоксилације глутаминске киселине.Тиме се спречава
претварање дескарбоксипротромбина у протромбин.Антагонисти витамина
К ометају синтезу фактора коагулације у јетри.
Антагонисти витамина К користе се за лечење и спречавање
тромбоемболија.Нарочито су добри за дуготрајну терапију.
Вафарин је антикоагулнс из групе 4-хидроксикумарина.Према деловању
спада међу антагонисте витамина К који је неопходан за нормалну синтез
фактора згрушавања II,VII,IX,X.Спречавањем настајања наведених
беленчевина вафарин смањује способност згрушавања крви и посебно
спречава настанак и раст крвних угрушака у срцу и крвним судовима.Највећи
антикоагулациони ефекат постоже за 72 до 96 сати након лечења.Дехство
траје још 4 до 5 дана након завршеног лечења.Користи се ѕа лечење венске
тромбозе,плућне емболије и исхемичне срчане болести.
Приликом употребе антикоагуланата ове врсте,као споредни ефекат се може
јавити продужено крварење,па је зато потрбно врло пажљиво одабрати
терапеутску дозу.

Хирудин

Хирудин је антикоагулант који настаје код паразита крвопија и који делују

тако што директно инхибира тромбин.Велики број паразита које сисају крв
животиња или живих бића,садрже у својој пљувачки супстанце које
инхибирају неке елементе у систему коагулације.
Хирудин је кратак полипептид(65 аминокиселина),молекулске масе 7000Да.У
позицији 63 полипептида садржи аминокиселину тирозин која је спцифична
по томе што садежи сулфатну групу.
Хирудин показује антикоагулантно дејство тако што се снажно везује за
тромбин и инактивира га.Тромбин има значајну улогу у згрушавању крви,пре
свега у формирању фибринског угрушка.Поред тога има и неколико других
биолошлих функција које су важне за одржавање циркулације крви као што
су:
-активира крвне плочице да се накупљају
-хемијски привлачи моноците и неутрофиле
-стимулише ендотелни транспорт

Антитромбин

Антитромбин (АТ) је мали протеински молекул који инактивира неколико

ензима коагулационог система.Антитромбин је гликопротеин који форимара
јетра и састоји се од 432 аминокиселина.Он садржи и три дисулфидне везе и
четри могућа места гликолизације.Алфа-Антитромбин је доминантна форма
антитромбина нађена у крвној плазми и садржи олигосахарид у сва четри
места гликолизације.Једно место гликолизације је конзистентно незаузето у
другој форми антитромбина,Бета-антитромбину.Његова актовност се
вишеструко повећава антикоагулантским леком хепарином,који појачава
везивање антитромбина за фактор II и фактор X.
Локације четри потенцијална метса гликолизације унутар терцијарне
структуре антитромбинског мономера су приказана.Уоваој структури је
једино Асн 155 гликолизиран додатком једног Н-ацетилглукозамина.

Просечна молекулска маса му је 58 кДа.Представља снажан инхибитор

тромбина(фактора Iiа) као и фактора Ixa I Xa.Инхибира тромбин тако што
директно везује са њим у стехиометријском односу 1:1.

Данас је произведен рекомбинантни антитромбин у генетички

инжењеризованим CHO ћелијама.Овај поступак се,међутим,показао
прилично скуп па је развијен други поступак му коме се рекомбинантни
антитромбин производи у млеку трансгених коза.
Литература

Фармацеутска биотехнологија-Љиљана Мојовић