Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за историју

Национална историја XX века

Положај Срба у Хрватској 1945-1990

Момчило Диклић

Ментор: Студент:

проф. др Слободан Бјелица aleksamilic034@gmail.com

мај 2019.
Биографија

Момчило Диклић рођен је 1954. године у Оточцу, где је завршио основну школу и
гимназију. У Ријеци је завршио Педагошки факултет, а Филозофски факултет у Загребу,
смер историја. Магистрирао је 1990. године на Факултету политичких наука у Загребу на
тему Положај Срба у Хрватској од 1945-1990. Објавио је више радова о Србима из
Хрватске као што су: Социокултурни развој српског народа из Хрватске, Срби из
Хрватске нису били привилеговани, Војска и полиција нису привилегија, Миграције и
старосна структура Старог села, Нови геноцид над Србима из ХДЗ-е Хрватске, Геноцид
над Србима Гацке долине, Старо село из Гацке долине. На почетку рата у Хрватској 1991.
године одлази из Ријеке, данас ради као професор историје у Класичној гимназији у
Београду. Докторирао је 2002. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Ову
књигу посветио је свом прерано изгубљеном брату, Буди.

О делу

Монографија Положај Срба у Хрватској 1945-1990 настала је у Загребу, 1990. као

магистарски рад, а делимично је допуњен 1993. у Београду. Књига се састоји из 13
поглавља, закључка и прилога пописа табела и карата. Написана је на 156 страница.

У уводу аутор даје објашњење шта га је подстакло на писање овог рада, даје кратак
преглед проблематике положаја српског народа у Хрватској и покушајима да се умањи
улога Срба у политичком и друштвеном животу у Хрватској. Говори о методама којима је
то чињено, ту пре свега даје значај средствима јавног информисања. За ову тему аутор се
одлучио 1987. а претходило је мишљење да положај Срба у Хрватској не сме бити табу
тема и да ту нема ничег о чему се не сме говорити. На самом почетку истраживања аутор
се нашао у веома тешкој позицији, научних радова о овој тематици готово да није ни било,
напомиње само два рада објављених у Збронику радова о повијести и култури српског
народа у Хрватској, користио је и друге радове који су му помогли у проучавању ове теме.

Прва глава носи назив „Срби у НОР-у и револуцији 1941-1945.“ аутор у овој глави
обрађује период од приступа Југославије Тројном пакту до краја рата 1945. Износи низ
података везаних за НДХ и њену пропаганду против Срба и истиче страх код Срба, чему
су допринеле пароле за њихово уништавање и исељавање. Наводи и прве акције партизана
у Хрватској и наводи да су у партизанима већину чинили Срби. На крају цитира
Владимира Бакарића, који каже: „Као што су Срби предњачили у току борбе, као што су
били основни камен на које се гради братство и јединство, тако ће увјерен сам, бити у
првим редовима у нашој изградњи.“

Друга глава носи назив „Стање приликом уласка у социјалистички период“. Аутор
истиче да су Срби у Хрватској слободу дочекали изузетно тешко, погођени невиђеним
злочинима, исељавањем, великим жртвама у НОБ-у итд. Поред уништавања од злочинаца,
овај народ у Хрватској је претрпео и велики унутрашњи сукоб и поделе по политичкој
основи. Након ослобођена велики број Срба је морао да се исели, немали број је
ликвидиран или затваран на дугогодишње казне.

Трећа глава носи назив „Миграције или велика померања Срба у социјалистичком
периоду“. Аутор у овој глави обрађује једно од највећих планских и организованих
пресељавања становништва. У колонизацији су суделовали сељаци из српских крајева
земље. Аутор и објашњава зашто је дошло до колонизације и даје кратак приказ Савезног
закона о колонизацији. Даје и приказ табела са подацима о Србима који су остали у
Хрватској након колонизације и структуром становништва на подручију СР Хрватске.

У четвртој глави аутор се осврће на оснивање политичких и културних

организација Срба у Хрватској и дао јој је наслов „Оснивање посебних политичких и
културних организација Срба у Хрватској“. Осврће се на Конгресе Срба у Хрватској,
набраја часописе које издају Срби и значај Српског културног друштва Просвјета за Србе
у Хрватској. И на самом крају објашњава нестанак посебних институција Срба у Хрватској
током последњих година пред распад Југославије. У шестој глави осврће се на привредни
развој Срба у Хрватској.

Седма и највећа, носи назив „Национално питање и међунационални однос“. Аутор

је овој глави посветио и највише пажње, што је и разумљиво. На почетку се осврћена
развој проблема националног питања Срба у Хрватској. У наставку је пажња посвећена
српском национализму и односу српског и хрватског национализма током последњих
година пред распад Југославије. Можда и најзанимљивији је део где аутор објашњава
употребу Српске заставе у Хрватској и даје примере на којима се користи. У осмој глави се
кратко осврће на утицај и положај СПЦ у Хрватској, иако је било простора да ову тему
обради детаљније. У наставку је приказан положај Срба у КП и Сабору СР Хрватске.

У последње три главе аутор се фокусира на положај Српског народа током

осамдесетих година. На проблеме очувања националног иденитета и поновног удара на
хрватско национално биће. Означава Брионски пленум као прекретницу и тренутак када
хрватски национализам почиње да јача. На крају аутор се пита да ли су Срби били
привилеговани у периоду од 1945-1990. и покушава да да одговор.

Закључак

Аутор је у већини дела мало субјективан, што је и разумљиво обзиром да је и сам

Србин из Хрватске. Монографија је значајна је по томе, што је то једини магистарски рад
на ту тему одбрањен у Хрватској. Издавач Каламус из Бечеја штампао ју је у само 100
примерака, па је било изузетно тешко наћи. Треба истаћи да је аутору био отежан додатно
посао јер је део грађе био недоступан, део живих актера одређених догађаја није желео да
говори. Овај рад за аутора представља научно описмењивање, знао је да може бити
критикован због неких ставова и свесно се упустио у ризик.