на аутопуту Е80

истраживања

Archaeological Explorations
Археолошка

at the E80 Highway

Археолошка истраживања на аутопуту Е80
Archaeological Explorations at the E80 Highway
 Републички завод за заштиту
споменика културе – Београд

Institute for the Protection of Cultural

Monuments of Serbia – Belgrade
Археолошка истраживања
на аутопуту Е80

Archaeological Explorations
at the E80 Highway

Београд, 2017
 ИЗДАВАЧ / PUBLISHED BY
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia – Belgrade

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК / DIRECTOR

Мирјана Андрић

УРЕДНИК / EDITOR
Ивана Продановић Ранковић

СЕКРЕТАР / SECRETARY
Мирјана Благојевић

РЕЦЕНЗЕНТИ / PEER REVIEWERS

Милош Јевтић, Михајло Милинковић, Ивана Поповић, Софија Петковић,
Владимир Петровић, Јасна Вуковић, Александар Капуран,
Дејан Радичевић, Дубравка Николић, Весна Манојловић Николић,
Маја Ђорђевић, Наташа Миладиновић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА / PUBLISHER`S READER

Марија Милосављевић Тодоровић

ПРЕВОД / TRANSLATOR
Верица Ристић

ДИЗАЈН И ТЕХНИЧКО УРЕЂЕЊЕ / GRAPHIC DESIGN BY

Милош Лугоњић

САРАДНИЦИ / ASSOCIATES
Јована Шуњеварић, Данијела Петковић, Јелена Шубаревић,
Катарина Лазаревић, Маја Бојанић

ШТАМПА / PRINTED BY
ЈП Службени гласник, Београд

ТИРАЖ / PRINTED IN
500 примерака / copies

ИЛУСТРАЦИЈА НА КОРИЦИ / FRONT COVER ILLUSTRATION

Локалитет Кладенчиште код села Шпај
Kladenčište Site near Špaj Village

Публикација је штампана финансијским средствима „Коридора Србије“ д.о.о.

This publication was made possible through a financial support of Koridori Srbije Ltd.

ISBN: 978-86-6299-028-0
 Садржај / Summary

УВОД / INTRODUCTION

Мирјана Благојевић, Маја Ђорђевић

Заштитна археолошка истраживања на Коридору 10 Исток:
аутопут Е80 (Ниш – граница Бугарске) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Protective Archaeological Explorations at Corridor 10 East:
E80 Highway (Niš – Bulgarian Border) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Мирослав Лазић
Археолошко рекогносцирање трасе аутопута Е80
и подручја Просторног плана инфраструктурног
коридора Ниш – граница Бугарске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Archaeological Recognisance of the E80
Highway and the Area of the Spatial Plan for the Infrastructural
Corridor Niš – Bulgarian Border . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

ДЕОНИЦА ПРОСЕК–БАНЦАРЕВО / PROSEK–BANCAREVO SECTION

Маја Ђорђевић
Вишеслојни археолошки локалитет Бара код Јелашнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Multilayer Archaeological Site Bara near Jelašnica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Драгана Стојић
Локалитет Бара – налази из затворене целине из периода средњег неолита . . 102
Bara Site – Findings from the Enclosed Whole from the Middle Neolithic Period . .111

ДЕОНИЦА БАНЦАРЕВО – ЦРВЕНА РЕКА / BANCAREVO–CRVENA REKA SECTION

Марина Бунарџић
Позносредњовековно налазиште у Глоговцу на потесу Поље . . . . . . . . . . . . . . . 115
Late Medieval Site in Glogovac at the Polje Site . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Мирослав Лазић, Марија Љуштина

Поље у селу Глоговац – вишеслојно праисторијско налазиште . . . . . . . . . . . . . 126
Polje in the Village of Glogovac – a Multilayer Prehistoric Site . . . . . . . . . . . . . . . 139

Мирјана Благојевић
Локалитет Кладенчиште код села Шпај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Kladenčište Site near Špaj Village. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

5
ДЕОНИЦА ЦРВЕНА РЕКА – ЧИФЛИК / CRVENA REKA–ČIFLIK SECTION

Мира Ружић, Јелена Цвијетић

Локалитет Слатина код Беле Паланке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Slatina Site near Bela Palanka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Мира Ружић
Локалитет Гладно поље код Беле Паланке (Remesiana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Gladno Polje Site near Bela Palanka (Remesiana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Јелена Цвијетић
Касноантичка некропола на локалитету Латинско гробиште. . . . . . . . . . . . . . . 255
Late Antiquity Necropolis at the Latinsko Grobište Site. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

Мирослав Лазић
Локалитет Римски мост код Беле Паланке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
Rimski Most near Bela Palanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

ДЕОНИЦА ЧИФЛИК–СТАНИЧЕЊЕ / ČIFLIK–STANIČENJE SECTION

Мирјана Благојевић
Локалитети Селиште и Црквиште у селу Сињац. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Selište and Crkvište Sites in Sinjac Village . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309

Данијела Петковић
Старчевачки културни слој на локалитету Селиште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
Starčevo Cultural Layer at the Selište Site . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327

Антонија Ропкић Ђорђевић

Остаци старог села Сињац на локалитету Црквиште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Remains of the Old Village of Sinjac at the Crkvište Site . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347

Предраг Пејић
Локалитет Чесма – Горње поље у селу Црноклишту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
Česma Site – Gornje Polje at Crnoklište Village. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374

ДЕОНИЦА СТАНИЧЕЊЕ–ПИРОТ / STANIČENJE–PIROT SECTION

Мирјана Благојевић
Хумка на локалитету Мађилка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379
Mound at the Mađilka Site . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392

Предраг Пејић
Старо пиротско гробље Три крста. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
Old Pirot Cemetery Tri Krsta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

6
Драгица Бизјак
Три крста – резултати антрополошке анализе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413
Tri krsta – Results of Anthropological Analysis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420

Предраг Пејић
Археолошки локалитет Сарлах – југ у Пироту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421
Archaeological Site Sarlah – South in Pirot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462

ДЕОНИЦА ПИРОТ–ДИМИТРОВГРАД / PIROT–DIMITROVGRAD SECTION

Катарина Лазаревић
Локалитети Лазиње и Бело Поље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
Lazinje and Belo Polje Sites . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471

Мирослав Лазић
Срећково код села Обреновац – насеље винчанске културе . . . . . . . . . . . . . . . . 472
Srećkovo near Obrenovac Village – Vinča Culture’s Settlement . . . . . . . . . . . . . . 483

Мирослав Лазић
Мало кале код Димитровграда – раскрсница на римском друму Via militaris . 501
Malo Kale near Dimitrovgrad – Crossroad at the Roman Road Via Militaris. . . . . 519

Мирослав Лазић, Милорад Миљковић

Селиште код Димитровграда – неолитско насеље и римски пут . . . . . . . . . . . . 522
Selište near Dimitrovgrad – Neolithic Settlement and Roman Road . . . . . . . . . . . 541

АРХЕОЛОШКИ НАДЗОР / ARCHAEOLOGICAL SURVEILLENCE

Марин Брмболић, Катарина Лазаревић, Зоран Митић

Резултати археолошког надзора у току извођења земљаних радова
на изградњи аутопута Е80 2012. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 561
Results of the 2012 Archaeological Surveillence during the Conducting of
Earthworks Related to the Construction of the E80 Highway . . . . . . . . . . . . . . . . 569

ДОДАТАК / APPENDIX

Мирјана Благојевић
Поље у селу Глоговац – наставак истраживања у 2017. години . . . . . . . . . . . . . 573
Polje in the Village of Glogovac – continuation of the explorations in 2017. . . . . 598

7
 УДК 904:624.21"652"(497.11)

Мирослав Лазић,
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за археологију

Локалитет Римски мост

код Беле Паланке
Апстракт: Локалитет Римски мост налази се северно од Беле Паланке,
поред десне обале Нишаве. Ту су испитани остаци два стара моста. За први
се показало да је зидан после Првог светског рата. Археолошки остаци дру-
гог моста, са картографским подацима, упућују на закључак да је настао у
античком периоду – на месту где је важан римски пут Remesiana – Timacum
Maius – Ratiaria прелазио Нишаву.
Кључне речи: Бела Паланка, Нишава, Римски мост, антички период, пут
Remesiana – Timacum Maius – Ratiaria.

Локалитет Римски мост регистрован је 2002. године, током рекогносцирања архе-

олошких налазишта на траси аутопута Е80 (деоница Ниш–Димитровград).1 Налази се
северно од Беле Паланке, поред десне обале Нишаве (карта 1). Археолошка екипа Репу-
бличког завода за заштиту споменика културе, током августа 2011. године, пробно је
испитала ово налазиште будући да је било угрожено изградњом аутопута Е80.2
Пре почетка истраживања обављено је детаљно тематско рекогносцирање подручја
у близини тзв. бетонског моста на десној обали Нишаве, где су раније уочене рушеви-
не за које се претпостављало да би могле да потичу из римског или турског периода. У
подножју високог насипа, за пут према Сврљигу, установљене су три локације на којима
би могли да се налазе остаци старог моста. Оне су означене као Римски мост 1, Римски
мост 2 и Римски мост 3 (ситуациони план 1).

РИМСКИ МОСТ 1
То је база зидана од камена, непосредно поред тзв. бетонског моста. У њеном правцу,
десетак метара од леве обале Нишаве, у води, јасно се уочава ниско очуван камени стубац
1 – Локалитет бр. 13: М. Лазић, Археолошко рекогносцирање трасе аутопута E80 и подручја Просторног плана
инфраструктурног коридора Ниш – граница Бугарске, у овом зборнику стр. 30.
2 – Стручном екипом руководио је др Мирослав Лазић, виши научни сарадник у Археолошкој збирци Фило-
зофског факултета у Београду.

272
Карта 1. Положај локалитета Римски мост
Map 1. Position of the Rimski most site

Ситуациони план 1. Положај локација Римски мост 1–3

Situation plan 1. Position of the Rimski most 1–3 sites

273
који по техници градње одго-
вара остацима моста на десној
обали. Старији мештани сећа-
ју се овог моста, под називом
дрвени мост, и кажу да су се
дуго назирали и његови дрвени
стубови. Они, такође, тврде да
је изграђен после Првог свет-
ског рата, што потврђују и одго-
варајуће топографске карте.
База моста укопана је
у стрму обалу. Грађена је од
теса ни ка (ква де ра) и при-
тесаног камена различитих
величина, који су заливени
квалитетним малтером. Нај-
боље је грађен јужни (чеони)
зид, у коме доминирају обра-
ђени камени блокови, док су
западни и источни формирани Сл. 1. Југоисточни угао базе моста на локацији Римски мост 1
претежно од необрађеног или Fig. 1. South-east corner of the bridge’s base at the Rimski most 1 site
само притесаног камена. На
лицу источног зида уочавају се
фуге (сл. 1).
Њена неправилно-трапе-
заста основа шири се ка севе-
ру (скица 1). Најбоље очувано
јужно лице има дужину 5,35 m,
западно је откривено у дужини
од 3,97 m, а истражена дужи-
на источног зида базе износи
4,35 m. Основа, уз северни про-
фил, откривена је у дужини од
сса 7,0 m (скица 2). Очувана ви-
сина јужног зида износи 2,92 m,
западног 2,73 m, а источног
1,59 m.Истраживања унутра-
шњости базе показују да су
зидови различитих дебљина. Скица 1. Основа базе моста на локацији Римски мост 1
Јужни зид је дебео приближно Sketch 1. Ground plan of the bridge’s base at the Rimski most 1 site
0,80 m, а источни сса 0,60 m.
На јужном лицу налазе се четири накнадно изведена плитка удубљења, од којих су
прва три постављена на приближно једнаким удаљеностима од 1,0 m. Стиче се утисак да
су служила као ослонци за дрвене греде. Четврто удубљење, које се налази ближе источној
ивици, обликовано је као свод везан бетоном и малтером (скица 2).
База моста испуњена је набијеном песковитом земљом са доста кречњачке дроби-
не и ситног шљунка. Завршни слој испуне састоји се од густо насутих крупних речних

274
 Скица 2. Јужно лице базе моста Римски
мост 1, са фотограметријским
снимком
Sketch 2. South front of the base of Rimski
most 1, with a photogrammetric
shot

Скица 3. Испуна базе моста Римски мост 1

Sketch 3. Filling of the base of Rimski most 1

облутака заливених малтером (скица 3). У испуни није било археолошких налаза. Пред-
мети нађени изнад и око основе су рецентни и потичу из друге половине 20. столећа.
Већи део базе моста био је прекривен слојем смећа, чија је дебљина на појединим
местима износила до 1,50 m.
Показало се да у зидовима моста нема трагова ранијих – римских, средњoвековних
или турских – грађевинских фаза. Он није уцртан на топографским картама издатим
крајем 19. столећа (Ђенералштабна карта и Generalkarte von Mitteleuropa), што потвр-
ђује приче мештана да је грађен после 1900. године и да је био у употреби до изградње
постојећег бетонског моста (1935. године).

РИМСКИ МОСТ 2
Позиција означена као Римски мост 2 налази се на десној обали Нишаве 150 m
узводно од тзв. бетонског моста на путу Бела Паланка – Сврљиг. Ту је на стрмој коси
насипа за асфалтни пут уочена већа концентрација крупних камених блокова, од којих
су неки притесани (ситуациони план 1). Рашчишћавање терена и пробна истражива-
ња скромног обима били су довољни да се установи да је ту насут камен из локалног
каменолома како би се учврстио насип за пут Бела Паланка – Сврљиг.

РИМСКИ МОСТ 3
Пози ци ја озна че на као Рим ски мост 3 нала зи се на десној оба ли Ниша ве,
200 m узводно од тзв. бетонског моста, поред пута Бела Паланка – Сврљиг (ситуаци-
они план 1).

275
 Ту су испитани остаци основе старог моста преко Нишаве, која се састојала од
подзида начињених од облутака и притесаног камена везаних малтером. Јужни подзид
недостаје, источни је најбоље сачуван – у испитаној дужини од cca 8,0 m, а западни је
очуван само делимично (скица 4). На основу сачуваних архитектонских остатака може
се претпоставити да је база моста била трапезаста. У основи, ослоњеној на косину обале,

Скица 4. Основа базе моста

на локацији Римски
мост 3
Sketch 4. Ground plan of the
bridge’s base at the
Rimski most 3 site

Скица 5. Профил и основа

источне стране базе
моста Римски мост 3
Sketch 5. Profile and the
ground plan of the
east side of the base
of Rimski most 3

276
Сл. 2. Источна страна базе моста на локацији Римски мост 3
Fig. 2. East side of the bridge’s base at the Rimski most 3 site

Скица 6. Римски мост 3 – источни

профил сонде 2, са
фотограметријским
снимком
Sketch 6. Rimski most 3 – east
profile of probe 2, with
photogrammetric shot

Скица 7. Основа западне стране

базе моста Римски мост
3, са фотограметријским
снимком
Sketch 7. Ground plan of the
west side of the base
of Rimski most 3, with
photogrammetric shot

широка је приближно 7,0 m, док ширина њене чеоне (јужне) стране и самог моста нису
могли бити утврђени.
Источни подзид очуван је до висине од 0,94 m. Његова највећа ширина износи
1,70 m. На спољној страни поседује малтерисано лице са две подужне шупљине дужине
1,30 m и ширине сса 0,20 m, које су служиле као ослонци за дрвене греде (скица 5, сл. 2).

277
Разлика у висини ових шупљина износи 0,70 m. Западна страна источног подзида
састоји се од ломљеног камена и облутака везаних малтером (скица 6). Простор између
источног и западног подзида испуњен је облуцима и набијеном глиновитом земљом
помешаном са кречњачком дробином (скице 6–7).
Покретни археолошки налази релевантни за датовање овог моста недостају. Гор-
њи слојеви су „контаминирани“ и поремећени градњом асфалтног пута за Сврљиг и
дивљом депонијом ђубрета, као и
другог отпада који је ту гомилан
деценијама. Испод преовлађује
рецентна грнчарија (19. и 20.
столеће), праћена сведочанстви-
ма о борбама које су се на мосту
и у његовој околини водиле у
другој половини 19. и почетком
20. столећа (пушчана зрна, чауре
пушчаних метака, ручна бомба
итд.). У смеђем глиновитом сло-
ју, у који је укопана база моста,
нађени су само дршка праисто- Сл. 3. Римски мост 3 – археолошки налази
ријске посуде и један кремени Fig. 3. Rimski most 3 – archaeological findings
стругач (сл. 3).
Упркос чињеници да су остаци овог моста и археолошки налази недовољни за његово
поуздано датовање археолошком методом, има посредних индиција да је он изграђен у
античком периоду. Наиме, начин градње базе (притесан камен и речни облуци повезани
малтером) одговара техници зидања која се у касној антици користила у Белој Паланци
и њеној околини – као код зидова касноантичке грађевине откривене у Гладном пољу и
истовремених гробница на оближњем Латинском гробишту.3 Са друге стране, испуна од
облутака између зидова базе личи на statum римског пута (скица 6), а њена ширина у основи
(више од 7 m) одговара ширини римског пута откривеног код Димитровграда (скица 4).4
Анализа старих топографских података такође иде у прилог претпоставци да
су остаци овог моста из античког периода. На војним топографским картама из 19. и

Карта 2. а – Ђенералштабна карта Краљевине Србије; b – Generalkarte von Mitteleuropa

Map 2. а – General Staff’s map of the Kingdom of Serbia; b – Generalkarte von Mitteleuropa

3 – Лазић и Ружић 2014.

4 – Лазић и Миљковић 2011; Лазић и Николов 2011.

278
са почетка 20. столећа уочава се да је стари мост преко Нишаве, на путу Бела Палан-
ка – Сврљиг, био управо на том месту (карта 2).5 Јасно је, међутим, да су мост и пут
картирани као наслеђе из турског доба. Будући да су Турци користили већину путе-
ва грађених у античком периоду, није искључено да се деоница тог друма код Беле
Паланке поклапала са важном античком саобраћајницом Remesiana – Timacum Maius
– Ratiaria.6 Уосталом, близину тако важног античког пута наговештавају и истовремени
археолошки споменици на оближњем Гладном пољу.

БИБЛИОГРАФИЈА / REFERENCES
Generalkarte von Mitteleuropa 1900 (R 1 : 20.000). Wien: K. u. k. Militärgeographisches Institut.
Ђенералштабна карта 1894 – Ђенералштабна карта Краљевине Србије (Р 1 : 75.000). Београд:
Топографско одељење Главног Генералштаба.
Лазић, М., Миљковић, М., 2011 – Via militaris – римски друм код Цариброда, Гласник Друштва
конзерватора Србије 35, 69–74.
Лазић, М., Николов, В., 2011 – Римският пят края Цариброд – De parte via militaris Romanae in
provincia Thracia, Мост 216/217, 96–108. Ниш: НИУ Братство.
Лазић, М., Ружић, М., 2015 – Резултати археолошких истраживања на територији општине Бела
Паланка у периоду од 2002. до 2014. године, Белопаланачки зборник 8–9/2012–2013, 7–30.
Маджаров, М., 2009 – Римски пътища в Бъагария. Принос в развитието на римската пътна систе-
ма в провинциите Мизия и Тракия. Хисаря: Национален Археологически резерват и музей
– Хисаря.
Petrović, V., Filipović, V., 2009 – Locating the Timacum Maius Station on the Roman Road Lissus–Na-
issus–Ratiaria: New Archaeological Research, Balcanica XXXIX, 47–58.
Petrović, V., Filipović, V., 2013 – Epigraphic and Archaeological Evidence Contributing to Identifying
the Location and Character of Timacum Maius, Balcanica XLIV, 35–49.
Petrović, P., 1979 – Ponišavlje u antičko doba, Pirotski zbornik 8–9, 177–184.
Петровић, В., 2007 – Дарданија у римским итинерарима. Београд: Балканолошки институт САНУ.

5 – Уп. Ђенералштабна карта, издата 1894. године, и Generalkarte von Mitteleuropa, издата 1900. године
6 – Petrović 1979; Petrović i Filipović 2008; isti, 2013: 40, Map. 2.

279
 Summary

Miroslav Lazić,
Belgrade University, Faculty of Philosophy, Department of Archaeology

RIMSKI MOST NEAR BELA PALANKA

The Rimski most (Roman bridge) site is located north of Bela Palanka, next to the
right bank of the Nišava (map 1). At the foot of a high embankment, used for the road to
Svrljig, there were three locations that were established in which remains of an old bridge
could be found. They were marked as Rimski most 1, Rimski most 2 and Rimski most 3
(situation plan 1).
Rimski most 1 used to be a base of the bridge, dug into the steep bank of the Nišava,
directly next to the so-called “Betonski most” (Concrete bridge). It was made of ashlar
(cuboids) and chipped stone of different sizes that were grouted by quality plaster. The best
built was the south (frontal) wall dominated by processed stone blocks, while the west and
the east ones were formed mostly from unprocessed or just chipped stone. It is possible to
see joints in the front of the east wall (pic. 1). Its irregular trapezoid-shaped base expands
towards the north (sketch 1). The best preserved south front has the length of 5.35 m, the
west one was discovered in the length of 3.97 m, while the explored length of the east wall
of the base is 4.35 m. The base, along the north profile, was discovered in the length of ap-
proximately 7.0 m (sketch 2). The preserved height of the south wall is 2.92 m, of the west
wall it is 2.73 m, and of the east one it is 1.59 m. The explorations of the interior of the base
show that the walls are of different thickness. The south wall is approximately 0.80 m thick,
while the east one is around 0.60 m. In the south front there are four subsequently done
shallow recesses, the first three of which are placed at approximately equal distance of 1.0 m
(sketch 2). The base of the bridge is filled with compacted sandy soil with a lot of lime debris
and small gravel. The final layer of the filling consists of densely made river pebbles grouted
by plaster (sketch 3).
It turned out that the walls of the bridge contained no traces of any earlier – Roman,
Medieval or Turkish construction phases. It was not drawn into topographic maps published
at the end of the 19th century (General Staff’s map and Generalkarte von Mitteleuropa), which
confirms the stories of the residents in the area saying it was built after 1900 and was used
until the construction of the existing “Betonski most” (in 1935).
The position marked as Rimski most 2 is located on the right bank of the Nišava, 150 m
upstream from the so-called “Betonski most” on the Bela Palanka – Svrljig road (situation
plan 1). The clearing of the terrain and the modest-scope test investigations were sufficient
to establish that stone from the local quarry was brought there in order to reinforce the
embankment for the Bela Palanka – Svrljig road.
At the position marked as Rimski most 3 (situation plan 1), the remains of the base of
the old bridge over the Nišava were examined. The base consisted of an underpinning made
of pebbles and chipped stone bound by plaster. The south underpinning is missing, the east
one is best preserved – with the explored length of around 8.0 m, while the west one is pre-
served only partially (sketch 4). The east underpinning is preserved up to the height of 0.94 m.
Its biggest width is 1.70 m. On the external side it has a plastered “front,” with two longitudinal
recesses, 1.30 m long and around 0.20 m wide, which used to serve as a support for wooden

280
beams (sketch 5, fig. 2). The west side of the east underpinning consists of chipped stone and
pebbles bound by plaster (sketch 6). The space between the east and the west underpinning
is filled with pebbles and compacted heavy soil mixed with lime debris (sketches 6–7). There
are practically no movable archaeological finds. Only a handle of a prehistoric vessel and a
flint scraper were found (fig. 3).
Despite the fact that the remains of the bridge and the archaeological finds are insuf-
ficient for its reliable dating, there are indications that it was built in the period of Antiquity.
Namely, the manner in which the base was built (chipped stone and river pebbles bound by
plaster) corresponds to the building technique that was used in Bela Palanka and its sur-
roundings in late Antiquity. On the other hand, the pebble filling between the walls of the
base is reminiscent of the Roman road statum (sketch 6), while its width in the base (more
than 7 m) corresponds to the width of the Roman road discovered near Dimitrovgrad.
On the military topographic maps from the 19th century and the beginning of the 20th
century it is possible to notice that the old bridge over the Nišava, on the Bela Palanka –
Svrljig road, was located precisely in this place (map 2). It is clear, however, that the bridge
and the road were mapped as heritage from the Turkish times. Since the Turks used most
of the roads built during the Antiquity, it is not unconceivable that a section of that road
near Bela Palanka coincided with the important Antiquity roadway Remesiana – Timacum
Maius – Ratiaria. After all, the proximity of such an important antique road is also suggested
by the contemporary archaeological monuments found in the nearby Gladno polje.

281