11.

POVRATNA (OBRATNA) LOGISTIKA

Uobičajeno je da integrisani logistički sistemi dostavljaju proizvode korisnicima.

Ponekad se, meñutim, proizvodi moraju vraćati/kretati od korisnika nazad ka
proizvoñaču, kroz lanac snabdevanja.
Ovo se naziva povratnom obratnom logistikom ili reverse logistics.
Ona se odnosi na logističke aktivnosti i mendžerske veštine smanjenja, upravljanja i
povlačenja otpada (rasipanja) od pakovanja i proizvoda.

11.1 OBLASTI POVRATNE LOGISTIKE

Ključne oblasti povratne logistike su:

− reciklaža materijala,
− vraćanje novih proizvoda ,
− vraćanje korišćenih proizvoda i
− vraćanje upotrebljivih proizvoda.
Takoñe se bavi kooperacijom povratne logistike, praksom green marketinga
(proizvodima u skladu sa zaštitom životne sredine), projektovanjem sistema obratne
logistike i praksom rukovanja opasnim/hazardnim materijalima.
Razlozi postojanja sistema povratne logistike su prikazani u tabeli 11.1.
Tabela 11.1
Primarni razlog za postavljanje Opšti primeri kada se koriste sistemi
sistema povratne logistike povratne logistike
− Vraćanje robe uzete na kredit ili radi − Robe ne zadovoljavaju očekivanja
povraćaja novca korisnika se vraćaju radi refundiranja
novca
− Povraćaj kratkoročno rentiranih i − Povratak opreme rentirane na dan
dugoročno iznajmljenih proizvoda (rent-a-car )
(leasing)
− Povraćaj proizvoñaču na opravku, − Vraćanje korišćenog auto alternatora
preradu proizvoñaču na doradu i preprodaju
− Povraćaj zbog garancije − Vraćanje TV, zbog greške, pod
garancijom
− Iskoristivi kontejneri − Vraćanje boca za sodu, na pranje i
dalje korišćenje
− Povraćaj po konsignacionom − Stereo ugrañen u auto koji se prodaje
ugovoru nije prodat i kasnije vraćen vlasnicima

115
 Primarni razlog za postavljanje
sistema povratne logistike
− "Staro za novo" kada je nova
jedinica prodata korisniku
− Jedinice poslate firmi za poboljšanje, − Stari računar poslat proizvoñaču na
nadgradnju proizvoda (inoviranje)
− Uzimanje nazad
− Opoziv proizvoda
− Jedinice se šalju proizvoñaču na
pregled ili rekalibraciju
− Proizvodi ne ispunjavaju
proizvoñačeve garancije korisniku
Opšti primeri kada se koriste sistemi
povratne logistike
− Diler prima / uzima korišćen auto kada
je nov isporučen. Stari auto se
priprema za prodaju
istalisanje CD-ROM drivera
− Nepotrebno pakovanje proizvoda ili
palete se uzimaju nazad kada nisu
potrebne korisniku
− Povraćaj automobila dilerima, npr.
zbog pogrešnog pojasa za vezivanje
itd.
− Medicinske i sl. oprema se vraća radi
pregleda i rekalibracije mera
− Povraćaj TV kada ne radi kao što je
obećano / deklarisano

• Recikl aža
Postoji ambalaža, iz koje se potroši sadržaj, koja se reciklira, odn. vraća kroz
distribucioni kanal proizvoñaču. Npr. aluminijumske konzerve od napitaka, ako želite
da reciklirate postavite kontejnere u koje će ih (prazne) ubaciti korisnici. Povratna
logistika će ih kroz svoje kanale vratiti proizvoñaču na reciklažu (preradu).
Delovi lanca snabdevanja potrošača proizvodima, često učestvuju u sistemu
reciklaže.
Kanal sistema reciklaže koristi četvorostepeni proces:
1. sakupljanje otpadnog / rasutog materijala za reciklažu iz kontejnera i
isporučivanje organizacionoj jedinici odgovornoj za reciklažu
korišćenog materijala,
2. prerada materijala u sekundarni sirovi materijal (sirovinu),
3. korišćenje sekundarnog materijala za proizvodnju novih proizvoda i
4. vraćanje proizvoda na tržište.
Proces reciklaže ne može biti uspešno kompletiran bez efikasnog sistema povratne /
obratne logistike.
Najčešće reciklirani materijali su aluminijum, papir, staklo, plastika, stiropor itd.
Najveći izazov nije projektovanje efikasnog sistema povratne logistike, nego
implementacija sistema koji može da upravlja rastom i obimom materijala koji
generiše program reciklaže.

116
Opšta organizaciona struktrura sistema povratne logistike uključuje:
1. skupljače,
2. sortirače,
3. prerañivače i
4. proizvoñače.
Na slici 11.1 dat je prikaz kanala logistike i povratne logistike.
Transport Transport

Proizvo|a~
(ponovna proizvodnja Prera|iva~ Sortira~
amabala`e)
1 2 3 4 5 6

Proizvodni Upravljanje
proces zalihama i
skladi{tem

Transport Transport Transport

Legenda: 1 - sirov materijal / isporučene komponente; 2 - primarni proizvoñač

proizvoda; 3 – interno skladište; 4 – maloprodaja; 5 - krajnji korisnik; 6 – skupljač
otpada.
Slika 11.1 Prikaz kanala logistike i povratne logistike
Neki korišćeni proizvodi se mogu preraditi za alternativnu upotrebu – npr. ulje i
maziva se mogu reciklirati za druge procese.
Kako ubediti korisnike da vraćaju korišćene proizvode / ambalažu? (Primer: reciklaža
automobila u Japanu).
Moguće je uvesti povlastice / stimulaciju – u kešu (od poslovanja) ili kreditne takse
(od državnih agencija).
Da bi reciklirani proizvodi bili konkurentni, trebalo bi da budu jeftiniji nego novi.
• Vraćanje novih proizvoda
Često se vraćaju neželjeni / nepoželjni proizvodi. Korisnici ih često kupe da bi ih
kasnije vratili (primer TELESHOP kupovine “svega i svačega” – prodavac “računa”
da ih najveći broj kupaca neće vratiti).
Korisnici često vraćaju defektne proizvode.
117
Učesnici logističkog lanca pokušavaju da zaštite integritet proizvoda u sistemu, ali se
često dogaña da se korisnicima isporuče defektni ili oštećeni proizvodi. Ako se to
desi, sistem povratne logistike mora da se stara o njima.
Korisnik očekuje zamenu proizvoda ili obeštećenje. Ako je oštećen proizvod
isporučen iz fabrike, prodavac uobičajeno vraća proizvod proizvoñaču i dobija
finansijsku nadoknadu. Ako se roba ošteti u logističkom lancu, prevoznik,
distribucioni centar ili drugi učesnik u lancu snabdevanja mora da preuzma
odgovornost za oštećenje, kao i finansijsku odgovornost.
Ako se ne može sa sigurnošću utvrditi odgovorna strana, onda maloprodaja snosi
gubitak.
• Vraćanje korišćenih proizvoda
Često se korisnici “ohrabruju“ da vraćaju korišćene proizvode svojim
maloprodajnim punktovima i dobiju novac za to.
U auto industriji je uobičajeno da se vraćaju starteri, alternatori, pumpe za vodu itd.
koji se mogu prepraviti (“osvežiti“) da budu “kao novi“ (radi se i “regeneracija“
gaznog sloja istrošenih auto guma – u siromašnim zemljama, itd.).
Automobilski dileri projektuju i sprovode sistem povratne logistike autodelova
(sklopova).
Vraćeni delovi se pakuju za otpremu automobilskoj industriji. Prerañeni “osveženi“
delovi se vraćaju na tržište i prodaju jeftinije nego novi proizvodi – rezervni delovi
(za drugu ugradnju). Stimulacije za vraćanje korišćenih proizvoda su uglavnom
popusti na cene prerañenih, obnovljenih, proizvoda. Da bi korisnik dobio stimulaciju,
on mora da vrati korišćeni deo (“jezgro“) u odreñenom vremenu.
• Vraćanje upotrebljivih proizvoda
Mnogi vraćeni proizvodi se mogu preraditi ili podvrgnuti procesu alteracije. Često se
mogu ponovo upotrebiti, uz minimalne napore.
Npr. pranje, čišćenje, sterilizacija i sl. staklenih boca, boca za soda vodu, butan –
boca i sl., posle čega se mogu ponovo puniti i tako nekoliko puta.
Uobičajeno je da bakalnice plaćaju za otkup takve “ambalaže“, koje šalju nazad
punionicama. Punionice ih “osveže“, pune i ponovo vraćaju na tržište.

11.2 ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE

Često u okruženju postoje kapaciteti koji mogu da realizuju neke ili sve aktivnosti
povratne logistike. To znači da se koriste provajderi, tzv. treće strane, kao veza
izmeñu proizvoñača i korisnika, odn. obrnuto, korisnika – ka proizvoñaču. To su
nezavisne organizacije , po pravilu za logističke poslove, koje se angažuju kao
kooperanti za deo ili sve poslove povratne logistike.
118
Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logističke operacije, kao što su
rukovanje materijalom za just-in-time proizvodnju, transport, skladištenje itd. Npr.
opštine sklapaju ugovore sa privatnicima da skupljaju i odnose smeće i otpad. U
novije vreme se ove usluge proširuju na selekciju materijala i pripremu za reciklažu
(deponije – fabrike za preradu smeća - primer Deponija JP "Čistoća", Novi Sad).
Naročito se, za prevoz opasnih materijala, angažuje kooperacija, zbog zahteva za
specijalizovanom opremom i kadrovima.
Veoma često se udružuju različite logističke firme da bi povećale paket atraktivnih i
potpunih usluga potencijalnim korisnicima. Stvaraju se strateške alijanse, pulovi ,
mreže i na taj način se smanjuje i rizik u logističkom lancu (npr. prevoz opasnih
materijala do centra za reciklažu).
• Tržište ekoloških proizvoda (green market) i analiza životnog ciklusa
(life – cycle analysis)
U poslednjih 30-tak godina se sve više posvećuje pažnja zaštiti životne sredine
(ekologiji). Naročito brzo se razvija u SAD.
Formiran je niz tzv. “zelenih“ alijansi, čija je misija zaštita životne sredine, sa
motom: “čist vazduh i voda“ tabela 11.2.
Tabela 11.2
“Zelene” alijanse Primarna misija alijanse
− Mc Donalds restorani i Fond za zaštitu − Unapreñenje zaštite životne sredine i sniženje
okoline troškova
− Body shop i Prijatelji Zemlje − Sponzorisanje zaštite okoline u cilju
pozicioniranja eko tržišta
− Štamparska industrija Amerike, Savet − Sprečavanje zagañenja i sniženje
uprave Velikih jezera i Fond za zaštitu proizvodnih troškova
okoline
− Mc Donalds restorani, Conservation Intl. i − Zaštita prirodnog eko sistema i obezbeñenje
Univerzitet Clemson ekonomskih pogodnosti u Costa Rici i
Panami
− ACI i Australijski fond za zaštitu − Razvoj reciklaže plastičnih proizvoda
− Bristol – Myers i Conservation Intl. − Otkrivanje i razvoj prirodnih sastojaka za
lekove (farmaciju)
− Nature Copany i Nature Conservancy − Zaštita od opasnih vrsta proizvoda i
poboljšanje imidža okoline

U tabeli 11.3 su dati ciljevi i ključni načini za postizanje uspeha u unapreñenju zaštite
životne sredine, tj. vodič za “zelene“ alijanse.

119

Ciljevi
• Izbor eko partnera
• Tržišno pozicioniranje “zelene“
alijanse
• Upravljanje partnerskim
odnosima (u alijansi)
Tabela 11.3
Ključni načini postizanja uspeha
− Grupa sa kojom želite da gradite “zelenu“ alijansu
mora imati izgrañenu filozofiju ekologije
− Grupa mora biti prepoznatljiva, sa reputacijom
poverenja.
− Dugoročno razmišljajte
− Informišite medije
− Publikujte i primenjujte ciljeve i programe zaštite
okoline
− Održavajte “čvrste“ odnose sa partnerima u alijansi
− Podstičite inoviranje i izgradnju pokretačkih
prednosti
− Premošćujte organizacione i kulturne razlike
− Izgrañujte lične odnose
− Saopštavajte i obezbedite interaktivno okruženje,
koje će pomoći u realizaciji eko ciljeva

Mnoge firme čvrsto poštuju svoje usvojene eko programe. Npr. Dow Chemical ima
program WRAP (Wast Reduction Always Pays - Smanjenje otpada se uvek isplati),
a kompanije 3M ima program PPP (Pollution Prevention Pays – Prevencija
zagañenja se isplati).

Preko 90% od 200 najvećih kompanija u SAD ima programe za očuvanje životne
sredine.

Glavni fokus programa zaštite životne sredine većine kompanija je tzv. analiza
životnog ciklusa (LCA) proizvoda. LCA meri ekonomske i uticaje na okolinu
proizvoda u proizvodnji, upotrebi i povlačenju iz upotrebe. LCA naročito vodi računa
o fazi povlačenja i sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta.

To znači da inženjeri ekspandiraju feasibility analizu proizvoda do faze sigurnog i

efikasnog povlačenja i ponovne upotrebe / preupotrebe proizvoda.

120
11.3 PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE
LOGISTIKE

Postoji mnogo uticajnih faktora iz okoline na sistem povratne logistike (sl. 11.2).
Makro okru`enje

PROPISI
Interesna
Input Dr`ava
udru`enja
Output

Povratna logistika
1. Smanjenje resursa
2. Preupotreba
Dobavlja~i Kupci
3. Recikla`a
4. Povla~enje proizvoda
a) sagorevanje za proizvodnju energije
b) zatrpavanje u zemlju

Konkurencija

Slika 11.2 Uticaji na povratnu logistiku

U tabeli 11.4 do 11.6 su prikazane faze (I – III), aktivnosti, organizaciona struktura i

resursi za podršku sistemu povratne logistike u cilju zaštite životne sredine.
Faza I – Reaktivna praksa je prikazana u tabeli 11.4.
Tabela 11.4
Primarne Organizaciona
Primarni ciljevi eko Resursi za
aktivnosti za struktura za
programa program podrške
program podrške program podrške
1. Usaglašavanje sa − Reciklaža − Uobičajena ad hoc − Minimalni
postojećim kartonskih kutija, decentralizovana
zakonima kancelarijskog organizaciona
papira, ambalaže struktura
od napitaka
2. Ispunjenje − Obezbeñenje − Korišćenje treće − Troškovi
individualnih proizvoda sa strane za usaglašavanja
obaveza prema reciklabilnim skupljanje otpada zavise od lokacije
okruženju materijalima za reciklažu, kada
je potrebno

121
 Primarne Organizaciona
Primarni ciljevi eko Resursi za
aktivnosti za struktura za
programa program podrške
program podrške program podrške
3. Postizanje sniženja − Označavanje − Odgovorni su − Troškovi mogu
troškova proizvoda koji su pojedinci koji porasti za
reciklabilni, iniciraju program. reciklažu papira,
sadržaj U slučaju da su kontejnera za
recikliranih programi reakcija skupljanje i
materijala ili na zakone, Vlada skladištenje
drugih koristi za je odgovorna za reciklabilnih
okolinu usaglašavanje materijala
U Fazi II – proaktivna praksa, kompanije često implementiraju reciklažu i programe
preupotrebe (ponovne upotrebe) dobrovoljno i pristupaju razvoju konkurentskih
prednosti da bi projektovali moćan program zaštite životne sredine, tabela 11.5.
Tabela 11.5
Organizaciona
Primarni ciljevi eko Primarne aktivnosti Resursi za program
struktura za
programa za program podrške podrške
program podrške
1. Pokušaji − Priprema − Obavezivanje top − Umereni (skromni)
prevencije novih korporativne menadžmenta.
eko zakona, politike zaštite Obično se uvode 1
dobrovoljnim okoline, definis- do 2 nova progra-
započinjanjem anje ciljeva eko mska menadžera i
programa programa i sprovo- meñuodeljenski
ñenje eko audita komitet
2. Razvoj − Isporuka − Neposredno − Moguća težnja za
konkurentskih reciklabilnijih komuniciranje izbegavanje visokih
prednosti kroz materijala i programskih troškova ulaskom u
efikasnije projektovanje ciljeva, svim joint – venture ili
usaglašavanje proizvoda koji su zaposlenima koalicije
eco friendly
3. Prodaja − Reciklaža (i/ili − Menadžeri mogu
proizvoda koji ponovna upotreba) imati bilo koje
zadovoljavaju paleta, plastike, iskustvo, od PR do
eko interese defektnih prodaje, pakovanja
proizvoda i prerada ili logistike
i upotreba otpada,
kada je moguće
− Podrazumeva se
odgovornost za
preupotrebu i
reciklažu
proizvoda, kroz
industrijske
alijanse i povratne
logističke sisteme
122
U Fazi III – Težnja ka vrednostima komapanije ne samo da teže specifičnim eko
prednostima, nego integrišu aktivnosti na zaštiti okoline u svoju poslovnu praksu
(sistem vrednosti), tabela 11.6.
Tabela 11.6
Organizaciona
Primarni ciljevi Primarne aktivnosti Resursi za program
struktura za
eko programa za program podrške podrške
program podrške
1. Uključenje eko − Korišćenje eco − Top menadžment − Teško se
aktivnosti u LCA za uspostavlja jake izračunavaju jer
poslovnu vrednovanja obaveze, za resursi namenjeni
strategiju proizvoda i zaštitu okoline, programu postaju
pakovanja, u cilju kroz celu integralni deo
poboljšanja organizaciju operacija
dizajna kompanije
proizvoda, za
preupotrebu,
reciklažu i
demontažu
2. Rad firme na − Kreiranje − Meñuodeljenjski − Kapital je često
smanjenju konkurentskih timovi pomažu ograničen od strane
uticaja na prednosti u uspostavljanju strateških alijansi i
okolinu programima politike i partnerstva sa
povratne identifikovanja trećom stranom
logistike, područja
uključujući unapreñenja.
korisćenje treće, − Upravljanje
strane ako su smanjenjem rada
prednost. kroz koordinaciju
− Kritičko i implementaciju
preispitvanje politike u celoj
postojećih firmi.
procesa i − Svako odeljenje
proizvoda/ se podstiče da
usluga, doprinosi idejama
zahtevajući od i preduzima
dobavljača inicijative.
obavezu da
smanji otpad.
− Razvoj internih
kompanijskih
stimulacija i
procedura
prisiljavanja

123
Na sl. 11.3 su prikazani pokretači i “kočničari (ograničenja) povratne logistike.

Regulativa Obaveze
deoni~ara

Korisnici
Top
menad`ment

Kvalitet inputa POVRATNA LOGISTIKA

Politika
Preduzetnici
Vertikalna
koordinacija

Sistem
Neizvesnost stimulacije

Sl. 11.3 Pokretači i “ kočničari” povratne logistike

Tim ima zadatak da razvije strategiju unapreñenja prakse PL (povratne logistike).
To znači da treba da:
− identifikuje moguće izvore informacija,
− odredi tržišne potencijale za reciklirane i/ili preupotrebljene materijale i
− sprovoñenje analize troškova u cilju utvrñivanja troškovne efektivnosti
programa.

11.4 DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU

POVRATNE LOGISTIKE

Veliki je problem donošenja odluka o transportu “second – hand” i reciklabilnih

materijala, jer ti troškovi mogu da prevaziñu njihovu vrednost i time ponište sve
finansijske prednosti programa povlačenja.
Ako ovi troškovi (reciklaže ili preupotrebe) premaše ukupne troškove isporuke novih
proizvoda / materijala, firme nemaju profitni motiv za primenu sistema povratne
logistike. U tom slučaju je krucijalna odluka – reciklaža ili preupotreba / ponovna
upotreba proizvoda. Pored ovoga, problem je i lokacija opreme za reciklažu / preradu
/ obanavljanje proizvoda / materijala. Zbog toga se lokacija bira tako da se
minimalizuju budući izdaci za transport.
124
 • Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu) materijalima
Države, uglavnom, regulišu zakonom transport, rukovanje, skladištenje, povlačenje i
uništavanje opasnih / osetljivih materijala, koji mogu da zagade okolinu ili da deluju
na bezbednost i zdravlje stanovništva.
Osnovni ciljevi regulacije ovih problema su:
1. promovisanje fleksibilnosti i inovativnosti u ragulativi (pravilima),
2. redukcija potreba izuzetaka od pravila, primenom standardizacije
propisa,
3. pojednostavljenje i redukovanje obima pravila (propisa) za opasne
materijale,
4. povišenje sigurnosti, kroz poboljšanje prakse klasifikacije i
pakovanja i
5. poštovanje meñunarodnih propisa o prometu i trgovini ovim robama.

LITERATURA UZ POGLAVLJE 11.

[1] Carter, C.R., Ellram, L.M.: REVERS LOGISTICS: A REVIEW OF THE
LITERATURE AND FRAME WORK FOR FUTURE
INVESTIGATION, Journal of Business Logistics 19, 1998.
[2] Gifford, B.: GETTING GOOD GREASE,Garbage, 1993.
[3] Giuntini, R., Andel, T.: REVERSE LOGISTICS ROLE MODELS, “T&D”,
1995.
[4] Kopicki, R.J. et ell: REUSE AND RECYCLING REVERSE LOGISTICS
OPPORTUNITIES,Oak Brook, IL: Concil of Logist. Mgmt,
1993.
[5] Lampe, M, Gazda, G.M.: GREEN MARKETING IN EUROPE AND THE
UNITED STATES, Intl. Business Rev. 4, 1995.
[6] Sheffi, Y.: THIRD PARTY LOGISTICS: PRESENT AND FUTURE
PROSPECTS, Journal of Business Logistics 11, 1990.

125
126