ISPITNA PITANJA IZ ISTORIJE EKONOMSKIH I PRAVNIH ODNOSA 2019/20

II DEO - USMENI

1. Revolucionarni put Engleske – krvava revolucija

2. Revolucionarni put Engleske – slavna revolucija
3. Revolucionarni put Engleske - Industrijska revolucija i njene posledice
4. Kolonijalna politika Engleske u Severnoj Americi
5. Američki rat za nezavisnost
6. Deklaracija o nezavisnosti
7. Konstituisanje SAD
8. Francusko društvo do 1789.
9. Deklaracija o pravima čoveka i građanina
10. Napoleonovi zakonici – Code civil i Code penal
11. Bečki kongres i nastanak sistema kolektivne bezbednosti
12. Politički liberalizam – na putu ka nacionalnoj državi
13. Revolucije iz 1848.
14. Ujedinje Italije
15. Ujedinjenje Nemačke
16. Komercijalni (ekonomski) liberalizam – trgovina i mir
17. Monopoli kao posledica ekonomskog ekspanzionizma
18. Pokušaji sprečavanje monopolizacije tržišta
19. Francuska Treća republika – Vengeance politique
20. Engleska samozaštita – Pax Britanica
21. Nemačka ekspanzija – Weltpolitik
22. Spoljna politika SAD – Monroova doktrina i Pax Americana
23. Ideje socijaldarvinizma i nastanak geopolitike
24. Opšta obeležja “Velikog rata”
25. Problemi mira – “Versajski poredak”
26. Međunarodna bezbednost u funkciji Društva naroda
27. Ekonomske posledice I svetskog rata i ratne reparacije
28. Velika depresija 1929
29. Ruski revolucionarni maestral iz 1905
30. Ruska revolucionarna bura iz 1917
31. Nastanak i razvoj SSSR
32. Staljinizam kao sistem
33. Vajmarska republika – neuspeo pokušaj demokratizacije društva
34. Treći Reich – uspeo pokušaj fašizacije
35. Osnovne karakteristike Drugog svetskog rata (1939-1942)
35.a. Osnovne karakteristike Drugog svetskog rata (1943-1945)
36. Putevi mira i bezbednosti – od Atlantske povelje do Potsdama
37. Na putu ka ekonomskoj stabilnosti – sporazum u Breton Vudsu
38. Organizacija Ujedinjenih nacija – čuvar svetskog mira i bezbednosti
39. Pariska mirovna konferencija 1946
40. Osnovne karakteristike Hladnog rata
41. Trumanova doktrina
42. Terorizam u hladnoratovskoj eri
43. Politika detanta i kraj Hladnog rata
1
44. Dekolonizacija – svetski proces
45. Pokret nesvrstanih – bezbednost kao miroljubiva koegzistencija
46. Nastanak i razvoj evropske ideje i prvi oblici povezivanja
47. Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS)
48. Institucije Evropske zajednice
49. Stvaranje Evropske unije
50. Organizacija za evropsku bezbednost i sardanju (OEBS)
51. Sudbina Sovjetskog Saveza
52. Slom komunizma u zemljama Istočne Evrope (1989-1992)
53. OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLOBALNOG DRUŠTVA
54. NEOLIBERALNI KONCEPT NOVOG SVETSKOG PORETKA
55. Terorizam kao globalni problem
56. Migrantska kriza – nova „Velika seoba naroda“
57. NATO – čuvar novog svetskog poretka

2
1.REVOLUCIONARNI PUT ENGLESKE-KRVAVA REVOLUCIJA

Želju Henriju 8. da ima sina naslednika prestola ispunila je Džejn Sejmur treća žena po redu koja je 1537. Godine rodila sina
Edvarda 6.Osnovni problem naslednih dinstija je bio broj godina , da budući naslednik nema dovoljan broj godina za prestol
u trenutku smrti naslednika , to se upravo desilo Tjudorima sin jedinac je imao svega 10 godina.Umesto maloletnog kralja
stvarnu vlast vršio je njegov ujak Edvard Sejmur vojvoda od Somerseta koji zloupotrebljava namešnistvo produbljuje
antagonizam izmedju protestanata i katolika.Ali kako je Edvard 6. Bio slabog zdravlja i on brzo umire , a njega je nasledila
sestra po ocu Marija Tjudor , ćerka Henrija 8. , koja jos više doprinosi raskolu društvu jer pod uticajem muža Filipa2.
Španskog kralja želi da vrati englesku pod vlast katoličke crkve.Svakodnevnim spaljivanjem protestanata na lomaču dobija
nadimak krvava meri.Ali ni ona nije dugo vladala pa je nasledjuje Elizabeta 1. Kada je i nastupilo najjače doba Engleske i
njeno jačanje poynato kao Elizabetino doba.Najveće zasluge za to idu Frensisu Volsingamu državnom sekretaru.Kraljica
Elizabeta koja je imala nadimak devicanska kraljica jer se nije udaval prestol predaje svoj sestriću Dzejmsu 1.Stjuartu.

2.REVOLUCIONARNI PUT ENGLESKE-SLAVNA REVOLUCIJA

Monarhija je ukinuta i počeo je proces proglašavanja republike.Oliver Kromvel zavodi vojnu diktaturu i
usvajaju prvi ustavni zakon-Kormvelov ustav.Vlast u državi pripala je donjem domu parlamenta.Ustav je bio buržoaskog
karaktera.Uprkos svemu Kormelov režim izaziva nezadovoljstvo u donjem domu parlamenta,i nakon njegove smrti na presto
je doveden Čarls 2, koji kasnije ostavlja presto svome bratu Džejmsu 2. Koji je bio katolik sto dovodi do podele u engleskom
društvu.Džejms 2 napušta zemlju menja ga zet Viljem 3. I svi ovi dogadjaji imali su za cilj da pokazu snagu i uticaj donjeg
doma, i dobili su naziv slavna revolucija jer se diunastička smena nije izvršila nasilno već legitimno odlukom parlamenta.

3.REVOLUCIONARNI PUT ENGLESKE-INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA I NJENE POSLEDICE

Pod industrijskom revolucijom smatra se tehnićko tehnološki napredak krajem 18. I pocetkom 19. Veka.Promene u načinu
proizvodnje omogućilo je otkriće parne mašine Dzejmsa Vata , što dovodi do prelaska sa manufakturnog načina proizvodnje
na mašinsku proizvodnju.Fulton je sagradio prvi padobran.Dzordz Stivenson konstruisao prvu parnu lokomotivu.
Posledice industrijske revolucije bile su višestruke .Na spoljnom planu ona podstiče kolonijalnu ekspanziju koja je nužna ybog
novih iyvora energenata i sirovina:ugalj gvoždje.A na unutrašnjem utiče na nastanak novih industrijskih gradova migracija
stanovništva iz sela u gradove,nezaposlenost se javlja...

4.KOLONIJALNA POLITIKA ENGLESKE U SEVERNOJ AMERICI

Prve Engleske naseobine uz Atlantsku obalu severnoameričkog potkontinenta nastale su početkom 17. Veka.Prva kolonija
Viridžinija osovala je kompanija iz Londona 1607. Godine ali nisu dugo opstali:nedostatak hrane,vode...13 god kasnije
nastaje kolonijna Masačuest nedugo zati jos 11 ostalih kolonija.Broj stanovnika se masovno povećava i dolazi do broja od
2000000. Koje nastaje jedinstvena Američka nacija.Majflauerski sporazum sklopljen je 1620.koji je obezbedio slobodu volje
naroda.Takodje bila je dostupna i sloboda veroispovesti.

5.AMERIČKI RAT ZA NEZAVISNOST

3
Američki rat za nezavisnost, koji je takođe poznat i kao Američki revolucionarni rat, je bio rat između Kraljevine Velike
Britanije i trinaest „Ujedinjenih kolonija“. Rat je predstavljao vrhunac politike Američke revolucije tokom koje su kolonisti
hteli da zbace britansku vlast. Bitkom kod Leksingtona (18. aprila 1775) otpočeo je rat za sticanje nezavisnosti. Tokom rata,
4. jula 1776. doneta je Deklaracija nezavisnosti i proglašena samostalnost od britanske krune.
Čarls Tausenda uvodi carinu na sve engleske proizvozvode koji se prodaju kolonijama I rekao je “Kupujemo Američko”.1770.
dolazi do “Bostonskog pokolja”, u cilju smirivanja situacije britanski parlament ukida sve poreze osim poreza na ćaj koji je bio
očuvanje supermatije Londona.Ne želeći britanski monopol na Američkom tržištu “sinovi slobode” pobacali su u more preko
40 tona čaja.Što je u istoriji yabeleženo kao “Bostonska čajanka”,predstavljala je povod za izbijanje američkog rata za
nezavisnost.

6.DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI

U maju 1776 Kontinentalni kogres je preporučio kolonijama da se institucionalno organizuju radi lakšeg dobijanja finansijske
I vojne pomoći od Francuske.Takodje doneta je i odluka o formiranju Komiteta za tajnu prepisku.Donosi se Virdžinijska
deklaracija odnosno pravo čoveka na život,slobodu i težnju ka sreći.
4. Jula 1776. Godine doneta je Deklaracija o nezavisnosti .Što je značilo pravo naroda na pobunu ,odnosno da samo narod
ima pravo na samoopredeljenje .Da ima svoju državu i da bira svoju vlast. 1783. Engleska je priznala nezavisnost Amerike.

7.KONSTITUISANJE SAD

Odmah nakon usvajanja Deklaracije o nezavisnosti postavilo se pitanje državnog uredjenja , odnosno rešenja izmedju
centralne vlasti I pokrajnskih vlasti sržava članica saveza.Prvi usvojeni akt koji se smatra pra-nacrtom američkog ustava zove
se Članci konfederaciji i stalnoj uniji medje državama.
17. Septembra 1787 g . usvojen je američki Ustav, koji je sadržao svega 7 članova.autor je bio Džejmd Medison koji je rekao
da će ustav zaživeti samo ako ga prhvate i koriste ljudi.
Zakonodavna vlast u SAD-u pripala je Kongresu,koji se sastajao iz dva doma Predstavničkog doma(sačinjavaju narodni
predstavnici) i Senata(čine dva senatora iz svake savezne države).
Svu izvršnu vlast je imao predsendnik države.Formiranje bezbednosnih službi bilo je predviđeno Drugim Amandmanom
američkog ustava ,koji nalaže dobro organizovanje i uredjenje milicije kao garant bezbednosti i slobode države jer je
„bezbednost je dobro koje opravdava postojanje države-izvan države nema bezbedonsti.Do gradjanskog rata dolazi 1861.
Godine koji je trajao do 1865.Zbog različitih komflikata izmedju severa i juga.

8.FRANCUSKO DRUŠTVO DO 1789.

Predhodnicu revolucionarnim previranjima u Francuskoj izazvala je finansijska kriza i špekulacije sa državnim akcijama
.Inicijator krize bio je Džon Lo .Sa potpuno urušenim bankarskim sistemom Francuska pokušava da pronadje lek za
ozdravljenje finansija i brojnim porezima koji padaju na teret trećeg staleža ,što će dati povod prosvetiteljima i fiziokratama
da osude takav osnos države prema sopstvenom narodu.Nepromišljena politika Luuja 15. Dovodi do pitanja opstanka države
i umesto da bue na vrhu ona se u tom preiodu nalazila na samom začelju.Nakon smrti Luja 15. Dolazi njegov unuk Luj 16. Koji
je bio povodljiv i pao je pod uticaj supruge Marije Antanoete.Koja je mnogo trošila i ono malo novca što je država imala
.Osnovni problem je bio sredjivanje državnih finansija kako obezbediti prihode a da rashodi ostanu isti.

4
Pad Bastilje 14.jula 1789. G označio je pobedu Francuske buržoaske revolucije.U Parizu je osnovan stalni odbor koji imenuje
Lafajeta za komandanta Nacionalne klase kako bi se uspostavio red i normalan život.

9.DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA I GRADJANA.

Prema uzoru na Američku deklaraciju o nezavisnosti,skupština je 26.avgusta1789.godine odvojila Deklaraciju o pravima

čoveka i gradjana koju su napisali Lafajet i Onore Mirabo.U deklaraciji se pod „pravima čoveka“smatralo pravo na
život,slobodu privatnu imovinu,sloboda mišljenja , a pod „pravima gradjana“ smatra se politička prava i slobode sloboda
štampe,zbora ,dogovora,vladavina prava,verska tolerancija...

10.NAPOLEONOVI ZAKONICI CODE CIVIL I CODE PENAL

Napoleon Bonaparta proslavljeni vojskovodja 9.novembra 1799 izvodi državni udar raspušta Direktorijum i osniva novi
kolektivni organ Konzulstvo,proglašavajući sebe prvim konzulom i donosi novi Ustav.Napoleo je bio svestan činjenice da se
tekovine revolucije ne mogu večito braniti „policijskim metodama“kao i da snaga vlasti potiče iz dobrih zakona.Kako je
smatrao da je zakonsko uredjenje najvažnija pretpostavka vladavine prava , odlučuje da donese Gradjanski zakonik(Code
civil) i Krivični zakonik (Code penal)
Gradjanski zakonik(Code civil) usvojen je 11. Maja 1804 .Ovim aktom javno su legalizovane sve tekovine francuske
revolucije .Kodeks proglašava nepovredivim ličnu slobodu , slobodu rada, slobodu savesti i prava na sreću.I potvrdjuje
pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom
Krivični zakonik(Code penal)donet je 1810 polaznu osnovu zakonika činila su 2 osnovna pravna postulata da se pravda mora
vršiti i da je kazna opravdana sopstvenom užnošću.Krivična dela prema stepenu krivice bila su podeljena na : zločine
prestupe i prekršaje.Prema njima rangirane su i kazne smrtna,zatvorska inovčana kazna.S tim što je zatvorska kazna imala
svoj minimum i maksimum, što je zavisilo od težine samog delikta.

21. НЕМАЧКИ ЕКСПАНЗИОНИЗАМ – WELTPOLITIK

Стварање свести о припадности немачкој нацији омогућила је „културна борба“, која је успела да сузбије
утицај католичке и протестантске цркве, као и да створи јединствени наставни план и програм образовања
преко ког је извршена „ненасилна германизација“. Посебно место у формирању немачке нације имала је
војска, војна обавеза била је оба-везна за све пунолетне поданике.

Weltpolitik (светска политика) представљала је политички програм који је требао да Не-мачку сврста у ред
светских сила. А предуслов за то биле су колоније и јака морнарица. Колонијална експанзија и дипломатске
победе министра Бернхарда фон Билова употпу-њене су са два пројекта: поморском политиком и
продором на исток.

Талас националног одушевљења и самопотврђивања у односу на много надмоћније суседе, довело је до

ерупције немачког експанзионизма који је био незаустављив.

22. СПОЉНА ПОЛИТИКА САД – МОНРООВА ДОКТРИНА И PAX AMERICANA

Пресудан утицај на развој америчке спољне политике имао је председник , Џејмс Монро (1758-1831) и
његов државни секретар Џон Квинси Адамс (1767-1848). За време трајања његова два мандата (1817-1825)
5
учињен је први корак у решавању односа између Аме-рике и Европе – мало заслугом војне интервенције, а
више заслугом дипломатије и но-вца. Тако је од Француске купљена Луизијана, а од Шпаније Флорида.

Председник Џејмс Монро се одлучује да донесе декларацију која би забранила мешање европских држава
у проблеме на америчком континенту. У посланици упућеној Конгресу 2. децембра 1823. године
формулисао је основне принципе вођења америчке спољне политике, прокламујући тзв. политику
изолационизма , која је поново истакла начело „Америка Американцима“. Тако је створена Монроова
доктрина.

Унамери да заштити интересе Америке - пре свега малих држава које се налазе на удару европских
империја Конгрес 1904. године доноси одлуку о измени Монроове доктрине, претварајући политику
изолационизма и немешања – у политику интервенционизма и „превентивне акције“. Нова доктрина
добила је назив Pax Americana („Мир Америци“).

23. ИДЕЈЕ СОЦИЈАЛДАРВИНИЗМА И НАСТАНАК ГЕОПОЛИТИКЕ

Јавила се псеудоваријанта Дарвинове теорије – социјалдарвинизам, која је његову тео-рију еволуције

пренела на људско друштво – сматрајући да је борба за опстанак основни покретач свих историјских
промена.

Творац социјалдарвинизма био је енглески филозоф Херберт Спенсер (1820-1903), који на основу
епохалног дела Чарлса Дарвина (1809-1882) „Постанак врста“ (The Origin of Species , 1859 ), пише
„Принципе биологије“ (Principles of Biology, 1864), у ком износи теорију о опстанку најприлагођенијих.

Идеје социјалдарвинизма убрзо су национални садржај замениле економским, а израз „борба за опстанак
(нације)“ замењен је изразом „борба за опстанак најбољих (појединаца)“. У таквом окружењу јављају се
војни и политички аналитичари који почи-њу размишљати у глобалним – светским размерама о
националним и економским интересима државе. Тако је настала наука о геополитици. Њеним оснивачем
сматра се шведски историчар и политиколог Рудолф Кјелен (1864-1922). Он дефинише геополити-ку као
науку о држави с аспекта њеног географског положаја који заузима у односу на друге државе.

24. ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА ВЕЛИКОГ РАТА

Као повод за Велики рат послужио је атентат на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда
(1863-1914) у Сарајеву 28. јуна 1914. године. Двојна монархија је одлучила да овај догађај искористи и
оптужи Србију за убиство надвојводе. Беч је 23. јула упутио ултиматум – дајући рок од 5 дана да се српска
влада изјасни , иако је српска влада прихватила све тачке ултиматума, Беч је сматрао одговор неискреним
и 28. јула доноси одлуку о објави рата.

Ниједна земља није имала план за вођење рата који би трајао дуже од три месеца. Како је рат одмицао,
увидело се да њега неће одлучити „један јуриш“, него снага војне инду-стрије, привреде и финансија.
Отуда је Први светски рат добио сасвим другу димензију коју ће симболизовати његов тоталитарни
карактер.

6
Једна од најзначајнијих битака на самом почетку рата била је Битка на Марни кој се од-вијала на фронту
дугом 180 км – од Париза до Вердена, на ком је у периоду 5-12. септем-бра 1914. учествовало око 2
милиона војника, животе је изгубило око 200.000 војника.

Британска тајна обавештајна служба је 16. јануара 1917. пресрела и дешифровала теле-грам немачког
министра спољних послова Артура Цимермана (1864-1940) у ком обаве-штава свог амбасадора у Мексику
– Хајнриха фон Екарда (1861-1944) да Немачка намерава од 1. фебруара да отпочне „тотални поморнички
рат“. Након тога председнику Вудроу Вилсону (1856-1924) није преостало ништа друго него да се обрати
Конгресу и донесе одлуку о објави рата Немачкој.

Почетком новембра 1918. избија социјалистичка револуција, а 9. новембра Филип Шајдеман (1865-1939)
проглашава републику, док генерали Паул фон Хинденбург и Ерих фон Лудендорф доносе одлуку о прекиду
ратних дејстава и приморавају Вилхема II да поднесе оставку , након чега је кајзер интегриран у
Холандију.Рат је окончан потписивањем примирја 11. новембра 1918. у 11 часова у једном железничком
вагону у шуми крај Компиена у Француској.

25. ПРОБЛЕМИ МИРА – „ВЕРСАЈСКИ ПОРЕДАК“

Велики рат је донео човечанству до тада невиђене људске губитке и изазвао материјалну штету која је
готово била ненадокнадива.

Први и најактуелнији проблем је био уређење граница након слома европских царевина Немачке, Аусто-
угарске, Русије и Турске. Новостворене државе биле су: Финска, Естони-ја, Летонија, Литванија, Пољска,
Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца (СХС). Други проблем који је
требало решити била је контрола Немачке, која је без ичије помоћи умало поразила савезнике. И трећи
проблем се односио на контролу државе – Русије, која је након „Октобарске револуције“ закорачила у
екстремни комунизам – бољшевизам, стварајући Савез Совјетских Социјалистичких Република
(СССР).Проблеми из „четвртог пакета“ били су везани за односе између победничких земаља – утврђивање
висине ратне одштете и њене расподеле. И на крају као последњи пети проблем јавило се питање како
очувати безбедност и мир у Европи и свету.

Мировни преговори са Немачком вођени су у Версају. Одлукама мира Немачка се морала одрећи свих
својих азијских и афричких колонија, као и делова Пруске, Помера-није, Шлезије и судетске области у
корист Пољске и Чехословачке. Ипак најтежи ударац представљао је члан 231. мировног споразума којом је
Немачка означена као једини кривац за почетак Првог светског рата.

26. МЕЂУНАРОДНА БЕЗБЕДНОСТ У ФУНКЦИЈИ ДРУШТВА НАРОДА

Идеја Вудро Вилсона да оснује Друштво народа била је мотивисана жељом да о миру и безбедности у
свету више не одлучују велике силе – него међународне институције. Лига народа (како се Друштво
другачије звало) требала је да представља највећу тековину Париске мировне конференције. Главни органи
Друштва народа били су Скупштина, Савет и Стални секретаријат са Главним секретаром на челу. Савет
7
Друштва народа био је састављен од четири земље које имају статус сталних чланица: Француске, Италије,
Јапана и Велике Британије и 11 несталних чланова које је Скупштина бирала на 3 године.

Првенствени задатак Друштва народа био је постизање што већег степена безбедности и очувања мира у
свету путем смањења наоружања и давања међународних гаранција државама чланица о неповредивости
њиховог суверенитета и територијалног интегри-тета.

Друштво народа је успело да формира јединствену полицијску службу у циљу сузбијања криминалитета на
међународном плану. Отуда је почетком септембра 1923. године у Бечу основана Међународна
криминалистичка полиција (International Criminal Police Organization, Интерпол) која је требала да има
огранке не само у Европи, него и у свету.
27. ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТА И РАТНЕ РЕПАРАЦИЈЕ

Најважније последице догодиле су се у сфери монетарне политике – готово све земље учеснице рата биле
су захваћене инфлацијом, а поједине чак и хиперинфлацијом (Немачка, Краљевина СХС). Посебан
економски проблем представљале су ратне репарације, које су убрзо преласле у политички, а на крају и
безбедоносни проблем. Сви мировни уговори потписани са земљама чланицама бившег Централног блока
предвиђали су обавезу исплате ратне штете – у новчаном облику и у натури, као и рести-туцију пронађених
предмета културне баштине.

Конференција у Спа (Белгија), сазвана у јулу 1920. године, је на предлог Међусавезничке репарационе
комисије утврдила висину штете коју државе чланице Централног блока морају платити земљама
савезницама, и то у укупном износу од 132 милијарде златних марака. Од те суме Немачка је требала да
исплати 126,3 милијарде златних марака, а остатак Аустрија, Мађарска и Бугарска, као и државе сукцесори
бивше монархије (Чехословачка и Краљевина СХС).
28. ВЕЛИКА ДЕПРЕСИЈА 1929.

Крај треће деценије XX века донео је невиђену хиперпродукцију у привреди САД. У току
лета 1929. године цене акција скочиле су за готово 50%. Велики недостстак ових трансакција била је
трговина „фиктивним новцем“ посредством краткорочних кредита или конверзијом за друге хартије од
вредности које су имале крајње дискутабилне гаранције.

После слома берзи уследио је и слом банкарског сектора, који је довео до колапса читаве привреде. Осетан
пад производње довео је до пада зарада и смањења радне снаге, јавила се незапосленост, а са њом и
социјални немири.

Светска економска криза или Велика депресија, започета спектакуларним падом акција 25. октобра 1929.
године на Wallstreet – у, пресудно је утицала на даљи ток историје. За само неколико дана 40.000 милиона
долара у акцијама изгубило је своју вредност.

Таква ситуација владала је у Америци све до избора за председника Френклина Делана Рузвелта (1882-
1945) који је донео марта 1933. „Програм мера општег привредног опоравка земље“ – познатијег под
називом New Deal. „Нови договор“ се базирао на дру-штвеној интервенцији у привреди и великм
инвестицијама у јавне радове.

29. РУСКИ РЕВОЛУЦИОНАРНИ „МАЕСТРАЛ“ ИЗ 1905.

8
Цар реформатор Александар II Романов (1818-1881) мења дотадашњу и спољну и уну-трашњу политику,
уместо „Русија на западу“, нов концепт је гласио „Русија на истоку“. Русија се преко Сибира територијално
проширује све до обала Пацифика. На унутра-шњем плану долази до реформи под утицајем Европе у
судству, полицији, војсци и систему образовања. Ипак највеће промене донела је „Уредба о сељацима“ из
1861. којом су укинути кметство и феудални односи.

На темељима идеје о сељачкој револуцији, рушењу царизма и укидању приватне своји-не Михаил
Бакуњин (1814-1876) постаје „отац модерног анархизма“, Сергеј Њечајев (1847-1882) пише први
анархистички приручник „Револуционарни катехизам“ 1869, док Николај Чернишевски (1828-1889) оснива
тајно друштво „Земља и слобода“, а Георги Плеханов (1856-1918) анархистичку групу „Народна воља“.
Задатак ових организација био је да формирају „кружоке“(мање илегалне групе) у циљу ширења
револуционарних идеја.

Припадници „Народне воље“ успели су 13. марта 1881. године да изврше атентат на Александра II
Романовог. Убиство цара који је покушао да демократизује руско друштво означило је крај либералним
реформама. Нови цар Александар III (1845-1894), који је наследио свог оца, безкомпромисно се обрачунао
са свим анархо-револуционарним групама. Али Александар III није дуго владао. Када је 1894. умро
наследио га је старији син Николај II (1868-1918), који је био потпуно неприпремљен да се прихвати
дужности цара.

„Крвава недеља “ започиње 22. јануара 1905. демонстрацијама у Санкт Петербургу, а наставља се побунам
у војсци и жестоким сукобима грађана са полицијом у Москви. Иако је у крви угушена, револуција из 1905.
је приморала цара да наредне године донесе Устав који је трансформисао Русију из апсолутне у уставну
парламентарну монархију. Али не задуго: Дума – руски парламент, распуштена је након десет недеља
рада.
30. РУСКА РЕВОЛУЦИОНАРНА „БУРА“ ИЗ 1917.

Руска војска није била у стању да се на свијим западним границама, где се формирао Источни фронт, бори
са знатно спремнијим непријатељем. Немачки генералски тандем Паул фон Хинденбург и Ерих Лудендорф
у биткама код Таненберга и код Мазурских језера наносе катастрофалне поразе царској армији од којих се
она није могла опорави-ти све до краја рата.

Крајем 1916. године криза руског царства улази у своју завршну фазу – губици на фронту у људству износе
преко 4 милиона, док је позадина измучена хиперинфлацијом, број-ним штрајковима и сталним
несташицама хране. Талас незадовољства кулминира фе-бруара 1917. када у Петрограду долази до
отвореног обрачуна штрајкача са полицијом. Како би избегао грађански рат у земљи Николај II доноси
15. марта 1917. одлуку о абди-кацији, док шеф Охране – Сергеј Зубатов, истог дана извршава самоубиство.

Нарасло незадовољство на економском, социјалном и моралном плану искористила је Совјетска

комунистичка партија – бољшевика (СКПб), која успева да се наметне као по-литички, а нешто касније и
као војни фактор. По одласку у Петроград, Лењин пише своје чувене „Априлске тезе“, о задацима
пролетаријата у револуцији, где износи план ства-рања совјетске републике.

Желећи да спречи тотално расуло, генерал Лавр Корнилов (1870-1918) покушава поло-вином септембра да
преузме власт у земљи. Привремена влад у страху од пуча наоружа-ва бољшевике. Контрареволуција је
угашена без иједног испаљеног метка, али су зато бољшевици преко ноћи постали „јунаци дана“
одбранивши тековине фебруарске рево-луције.

9
Организован је општи устанак, који је својим плотунима у ноћи између 24/25. октобра огласила крстарица
„Аурора“. На јуриш је заузет резиденцијални „Зимски дворац“ где се налазило седиште Привремене владе.
Тако је отпочела Октобарска револуција – прва социјалистичка револуција која ће изменити друштвене
односе у Русији и имати велики утицај на даљи развој комунизма у свету.
31. NASTANAK I RAZVOJ SSSR

Neposredno nakon preuzimanja vlasti, boljševici su pokazali svoje pravo lice i kako se vlada. Iako su obećali izbore za
Ustavotvornu skupštinu oni nikada nisu raspisani niti je ikad sazvana. Kako je državu zahvatio Građanski rat, vanrednu
situaciju trebalo je iskoristiti za potpuno preuzimanje vlasti. Diktaturu proletarijata sprovodi Sveruska vanredna komisija za
borbu protiv kontrarevolucjie i sabotaže – ČEKA , tajna policija koju na predlog Lenjina i Sovjeta osniva Feliks Đeržinski
07.decemba 1917. Većinu Čeke čine bivši pripadnici Ohrane koji se svrstavaju pod zastavu novog režima. Prvi ustav donet je
u uslovima Građanskog rata i nesređenih prilika u zemlji.

Na prvom svesaveznom kongresu Sovjeta održanom decembra 1922. usvojena je Deklaracija o formiranju Saveza Sovjetskih
socijalističkih republika – SSSR. Odmah nakon konstruisanja SSSR-a počinju da izbijaju i prve nesuglasice između partija i
sindikata o vodećoj ulozi o privrednoj izgradnji Sovjetskog društva. Nakon završetka Građanskog rata Sovjetsko društvo se
nalazilo u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Novi sistem nije mogao da funkcioniše bez radničke klase. Krajem 1921.
usvojen je program Nove ekonomske politike. Čeka nije bila organ države nego organ partije, usled čega dolazi do čestih
sukoba nadležnosti.

32. STALJINIZAM KAO SISTEM

Nakon Lenjinove smrti 21.januara 1924. bilo je više kandidata na upražnjeno mesto predsednika Prezidiuma i Vrhovnog
sovjeta. Pored Staljina bili su tu Lav Trotski, Đeržinski, Zinovjev, Tomski. Ova grupa činila je krug nedodirljivih. Staljinov put
do preuzimanja apsolutne vlasti predstavljao je praktičnu primenu makijavelijevog metoda – cilj opravdava sredstvo. Staljin
je ubrzo postigao savršenost poretka. Državne bezbednosne službe postale su sredstvo u rukama partije režima koje je
simbolizovao jedan čovek, a koji je bio protiv njega, bio je protiv režima i protiv države. Tako je nastao Kult vođe –
Staljinizam, koji je čitavu unutrašnju politiku poverio u nadležnost obaveštajnih službi.

33. VAJMARSKA REPUBLIKA

Vajmarska republika dobila je naziv po gradu Vajmaru u kojem je usvojen prvi demokratski ustav. Za prvog predsednika
republike izabran je Fridrih Ebert. Prema Vajmarskom ustavu zakonodavnu vlast imao je republički parlament, dok su
pokrainske skupštine dobile pravo zakonodavne inicijative. Republika nije nastala iznutra – voljom naroda, nego spolja – kao
posledica odluka Versajskog mira. U trenutku Štrezemanove smrti 1929. Vajmarska republika se nalazila na rubu propasti jer
su se događaji izazvani slomom berze na Valstretu vratili 10 godina unazad u vreme revolucionarnih previranja.

34. TREĆI RAJH

Nacional socijalizam se u Nemačkoj rađa na ideologiji koju je prihvatila izgubljena srednja klasa, koja svoj položaj posmatra u
svetu međunarodne diskriminacije nemačkog naroda i izgubljene pobede. Uspeh nacista na političkoj sceni bio je rezulat
duboke privredne krize u koju je zapalo nemačko društvo, kao i nesposobnost građanskih snaga da pronađu izlaz iz takve
situacije. Ključnu ulogu odigrava Hitler , koji obećava naciji – dajte mi 4 godine i nećete prepoznati Nemačku. Njegovi govori
bude nadu nemačkog naroda da veruju u bolju budućnost. Hitlerov put nije bio nimalo lak. Hitler proglašava Treći rajh, ne bi
li na taj način uspostavio komitet između Vilhemovog i Bizmarkovog drugog carstva, koje razdvaja samo izdajnička tvorevina

10
– Vajmarska republika. Nacisti su ostavili utisak da su od Nemačke stvorili svetsku silu koja ima i vremensko trajanje i
prostornu veličinu.

35 (1939-1942). OSNOVNE KARAKTERISTIKE DRUGOG SVETSKOG RATA

36 OSNOVNE KARAKTERISTIKE DRUGOG SVETSKOG RATA (1943-1945)

Nemačka, Italija i Japan zaključuju 06.novemba 1937.savez nazvan Trojni pakt. Neposredan povod izbijanju Drugog svetskog
rata bila je Hitlerova namera da poveže Kenigsberg u Istočnoj Pruskoj sa Maticom – izgradnjom auto – puta preko Poljske
teritorije i slobodnog grada Danciga. Hitlerov scenario se obistinio. Poljska je odbila Nemački zahtev gradnju auto – puta.
Isceniran je 31.avgusta napad poljskih vojnika na samoj granici sa Poljskom, pri čemu su smrtno stradali pripadnici Nemačkih
pograničnih službi. Ovaj režirani događaj iskoristila je Nemačka da sutradan, 01.septembra 1939. izvrši agrasiju na Poljsku,
što se smatra početkom Drugog svetskog rata. Dva dana kasnije Francuska i Velika Britanija su objavile rat Nemačkoj. Možda
bi Poljska pružila značajniji otpor da nije posle dve nedelje napadnuta i od strane SSSR – a . Hitlerova taktika ubrzo je
preusmerena sa Poljske na otvaranje Zapadnog fronta. Hitler donosi odluku i napada neutralnu Norvešku. Kada je 22.juna
1941. operacija Barbarosa počela za manje od 100 dana Nemci su držali pod kontrolom više od polovine teritorije evropskog
dela Sovjetskog Saveza – linija istočnog fronta, prižala se od Baltika do Crnog mora. 11.decembra Italija i Nemačka su objavile
rat Americi, dok je sutradan isto to učinio Japan. U leto 1943.otvara se Južni front kada dolazi do invazije savezničkih snaga
na Siciliju, posle čega će uslediti Pad Italije. Naredne godine, 06.juna 1944. otvaraju Zapadni front, iskrcavanjem u
Normandiji. 01.septembra 1945.posle punih 6 godina , završio se Drugi svetski rat. Predstavljao je najveću katastrofu za koju
je čovek bio odgovoran. Stradalo je oko 55 miliona ljudi. Rat je izazvao i velika materijalna razaranja, a šteta je okvirno
utvrđena na preko 1.100 milijardi američkih dolara.

36. PUTEVI MIRA I BEZBEDNOSTI – OD ATLANTSKE POVELJE DO POTSDAMA

Prve savezničke koncepcije uređenja međunarodnih odnosa nakon završetka rata vezuju se za Atlantsku povelju, koju ju
14.avgusta 1941.na razaraču Princ od Velsa u blizini obala Nju Faundlenda potpisali američki predsednik Ruzvelt i britanski
premijer Čerčiln. Prema mišljenju dva državnika rat se ne vodi da bi se porazila Nemačka već nacistička tiranija.

Atlantskom poveljom ozvaničena je takozvana Ruzveltova doktrina od 4 stuba ljudskih sloboda : sloboda od nemaštine,
straha, kretanja i izražavanja. Ruzvelt i Čerčil sreli su se ponovo 13 novembra 1943. u Kairu gde su podržali pokret Čang Kaj
Šeka u Kini. Njima se krajem meseca u Teheranu pridružio i treči koalicioni partner Staljin. Na koferenciji je Staljin insistirao o
otvaranju Drugog fronta kako bi se rasteretio pritisak sa Sovjetskoj Saveza. Ruzvelt je izneo plan o podeli Nemačke na 5
nezavisnih država i 2 autonomne oblasti koje su bile pod kontrolom međunarodne zajednice, dok je Čerčil bio za podelu
Nemačke na 2 dela , s tim što bi Bavarska i Austrija obrazovale treću autonomnu oblast.

37. NA PUTU KA EKONOMSKOJ STABILNOSTI – SPORAZUM U BRETON VUDSU

U americkom gradiću Breton Vudsu održana je 01. – 22. jula 1944. međunarodna konferencija na kojoj su postavljeni temelji
novog svetskog finansijskog sistema. Ideja organizatora bila je da se stvore takvi finansijski mehanizmi i organizacije, koje bi
u buducnosti sačuvale civilizaciju od izbijanja velikih ekonomskih kriza čije posledice mogu da imaju nesagledive implikacije
po mir i bezbednost u svetu.

Breton Vudskim sporazumom utemeljen je sistem međunarodne finansijske politike. Breton Vudskog monetarnog sistema
čini politika fiksnih deviznih kurseva zasnovana na fiksnom odnosu dolara i zlata.

11
38. ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA – ČUVAR SVETSKOG MIRA I BEZBEDNOSTI

Povelja UN stupila je na snagu 24.oktobra 1945. U povelji su proklamovani ciljevi osnivanja UN :

1 – očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti

2 – razvijanje prijateljskih odnosa među narodima zasnovanih na principima ravnopravnosti i samoopredeljenja

3 – saradnja na rešavanju međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne i humanitarne prirode.

UN su stavile zadatak da rade na unapređenju i povečanju životnog standarda, pune zaposlenosti i uslova za ekonomski i
socijalni napredak i razvoj. Savet bezbednosti je najvažniji organ UN zadužen za očuvanje mira i bezbednosti u svetu.
Generalnu skupštinu čine sve članice zemlje.

39. PARISKA MIROVNA KONFERENCIJA 1946.

Konferencija je počela sa radom u Parizu 29.jula 1946. Na konferenciji je usvojeno nekoliko rezolucija kojima se okrivljuje
nacistička Nemačka za rat i zločine protiv čovečnosti, kao i ukupna materijana šteta koja je procenjena na 1.154 milijardi
dolara, dok je ukupan broj ljudskih žrtava utvrđen da iznosi oko 55 miliona. Na kraju ugovor o miru sa Nemačkom nije
potpisan na Pariskoj mirovnoj konferenciji, nego su pregovori separatno vođeni.

40. OSNOVNE KARAKTERISTIKE HLADNOG RATA

Hladni rat je obuhvatao razdoblje 1945.- 1990. Za povod smatra se konferencija na Jalti februara 1945. kada su na površinu
izbili prvi sukobi između lidera super sila oko Poljske i njene vlade. SAD i SSSR su započele Hladni rat koji se u početku ogleda
u trci u nuklearnom naoružanju, a nastavio se trkom za osvajanje svemira. Vremenom su hegemonija i ravnoteža snaga
postale osnovne odlike Hladnog rata, Istovremeno jedne od glavnih poluga njegovog razvoja. Simbolima Hladnog rata postali
su grad Berlin i Nemačka.

41. TRUMANOVA DOKTRINA

Trumanova doktrina je predstavljala realizaciju plana o containment-u (..zaustavljanju) ograničenom delovanju SSSR-a i
sprečavanja dalje sovjetizacije Evrope i širenja kokunizma. Na osnovu ove doktrine SAD su postale ,,lider slobodnog sveta".
TRrumanova doktorina pored politickog sadrzaja, imala je ekonomski, bezbednosno-obavestajni i vojni karakter.

42. TEORIZAM U HLADNORATOVSKOJ ERI

Eru Hladnog rata koja je nastupila ispunjavale su brojne krize (podebno je bila akutna Kubanska raketna kriza) koje su mogle
gurnuti svet u novi rat, ali je zahvaljujući više obostranom strahu njegovih aktera, a manje njihovoj prisebnosti - taj sukob
izbegnut. Tako je uspostavljena svojevrsna "ravnoteža snaga" - koja je počivala na politici uzajmnih pretnji i stalnog
suparmištva.

43. POLITIKA DELANTA I KRAJ HLADNOG RATA

Nakon Staljinove smrti javili su se prvi znaci otopljenja" hladnoratovskih tenzija. Kao ,,vidovit" političar, u pismu americkom
predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru (1. jula 1953) odbacuje do tada uvreženo misljenje o nepromenjljivoj politici Kremlja i
Sovjetskom Savezu kao zemlji u kojoj vreme ne cini svoje" Iznosi tezu do deset godina-zalivaljujući napretku nauke i tehnike,

12
doci do postepenog popustanja izmedju SAD i SSSR-a. Do prvog susreta dolazi sredinom jula 1995. u Ženevi, prilikom
obeležavanja desetogodišnjice Potsdamske konferencije. Ženevska konferencija šefova država iako nije imala nikakve
konkretne rezultate, označila je bitan korak napred u stvaranju atmosfere ,,razumevanja i pregovaranja". Drugi susret trebao
je da označio prekretnicu u hladnoratovskoj eri obzirom da je septembra 1959. Hruščov proveo tri dana u Kemp Dejvidu
ovarajuci sa Ajzenhauer. Novembra 1960. na predsedničkim izborima u SAD pobedio je demokrata Džon Kenedi. Pre nego
što će se juna 1961. godine u Beču sastati Kenedi i Hrultov, Sjedinjene Države su doživjele neuspeh u pokušaju izbacivanja
Fidela Kastra vlasti na Kubi. dijalog ne sme biti ..zamrznut i da treba ostati u kontaktu. Medjutim, samo tri meseca kasnije.
avgusta 1961. usledila je nova kriza, kada je istočni deo Berlina bio i fizički razdvojen od zapadnog dela grada - zidom
dugačkim 45km, dok je ukupma dužina iznosila oko 155km. Kubanska raketna kriza predstavljala je Kenedijevo najvece
iskusenje. Nazalost politika detanta nije trajala ni godinu dana- sa ubistvkm Kenedija i smenkm Hruščova. Politika detanta
ponovo postaje aktivna za vreme drugog manda Ronalda Regana 19.11.2004 i s dolaskom Mihaila Gorbačova generalnog
sekretara SKPb-a marta 1985.

44. DEKOLONIZACIJA – SVETSKI PROCESS

Dekolonizacionim procesima su od 1947. Godine medju prvim bili zahvaceni narodi Britanske Indije i Francuske Indokine. Od
velikog uticaja na zbivanja na azijskoj pozornici imala je socijalistička revolucija u Kini, koju je posle Drugog svetskog rata
izvela komunistička partija na čelu sa Mao Cedungom (1893-1976). Veliki uticaj i znacajno mesto u razvijanju antikolonijalne
borbe imala je Organizacija africkog jedinstva. U razdoblju izmedju 1993. I 1958. godine Kubom je upravljala diktatorska
vlada Fulhensia Batiste, potpomognuta americkim kapitalom. Do pocetka osamdesetih godina nijedna teritorija znacajnije
velicine nije ostala pod direktnom administracijom bivsih kolonijalnih sila. Posledice dekolonizacije bile si gotovo jednako
duboke kako za nekadasnje kolonijaliste, tako i za bivse kolonije. Demografska eksplozija u siromasnim i srednjerazvijenim
zemljama koja se dogodila u drugoj polovini XX veka, bila je bez presedna u dosadasnjem toku istorije

45. POKRET NESVRSTANIH – BEZBEDNOST KAO MIROLJUBIVA KOEGZISTENCIJA

Većina postkolonijalnih država koja se pojavi nakon 1945. godine svrstana je u zajedničku grupu zemalja nazvanu ,,Treći
svet". Sam pojam iskovan je 1952. godine da bi razgraničio zemlje ..,,Prvog sveta", odnosno razvijene kapitalističke države i
zemlje „Drugog sveta", odnosno one koje predstavljale države sa komunističkim društvenim uredjenjem- od ostalih zemalja.
Uprkos očiglednom apsurdnom svrstavanju u isti koš potpuno divergentnih društava - svima je bilo zajedničko siromaštvo i
nerazvijenost. U nameri da izbegnu svrstavanje u ponudjene blokove, zemlje ,,Trećeg sveta“ pokušavaju trasirati nove
puteve u međunarodnim odnosima koji će dovesti do stvaranja Pokreta nesvrstanih

46. NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE IDEJE I PRVI OBLICI POVEZIVANJA

Do novih integracija dolazi maja 1952. godine, kada predstavnici država članica Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisuju
ugovor o stvaranju Evropske odbrambene zajednice (EDC). Ovaj predlog je podstaknut od strane tadašnjeg predsednika
francuske vlade Rene Plevena( 1901-1993),koji se zalagao za stvaranje zajedničke evropske vojske - sa jednim evropskim
ministarstvom odbrane. Ideja o formiranju jedinstvenih vojnih formacija još dublje je zadirala u nacionalna prava, s obzirom
da su oružane snage smatrane područjem izvornog suvereniteta nacionalnih država.

47. KONFERENCIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (KEBS)

Nakon osnivanja Evropske zajednice za ugalj i čelik i Evropske odbrambene zajednice usledila inicijativa da se formuliše jedan
ustavni model. Ova nova zajednica trebalo je da bude nadležna za pitanja iz oblasti uglja, čelika i odbrane. Sam nacrt ustava,
koji je prihvaćen marta 1953. predvideo je gustu mrežu institucija koje bi imale snažan nadnacionalni karakter. Naredne
godine, januara 1954. u Berlinu, održana je konferencija ministara spoljnih poslova SAD, SSSR, Velike Britanije i Francuske, na
13
kojoj je V. Molotov izneo plan o stvaranju novog sistema kolektivne bezbednosti i predlog da se održi konferencija na kojoj bi
učestvovale sve evropske zemlje. Pokušaj uspostavljanja kakvih takvih odnosa između Moskve i Vašingtona nakon ubistva u
Dalasu nisu uspeli, tako da je kriza trajala sve do avgusta 1971. kada su četiri velike sile postigle sporazum o Zapadnom
Berlinu. U međuvremenu je administracija Ričarda Niksona ostvarila kontakte sa vladom Alekseja Kosigina (1904-1980) o
ograničenju strateškog naoruzanja. Prilikom otvaranja konferencije, predsednik Republike Finske Urh Kekonen izrekao je
rečenicu koja će postati moto svih budućih euro-integracija: Bezbednost se ne ostvaruje podizanjem ograda. već otvaranjem
vrata". u oblasti bezbednosti (bezbednost u Evropi proglašena je jedinstvenom i nedeljivom, dok se rat kao sredstvo za
rešavanje političkih sporova stavlja van snage). Redjaju se konferencije u Beogradu (1977), Madridu (1980) i Otavi 1985), gde
su definisani pravni okviri ove organizacije. Od posebnog značaja bile su konferencije u Stockholmu (1986) - gde su utvrdjeni
prvi inspekcijski organi koji su vršili nadzor o razoružanju, i u Beču (1989) - gde su osnovane prve institucije i mehanizmi za
pracenje stanja ljudskih prava. Dogadjaji izazvani padom ,,Berlinskog zida" dali su povoda da se i KEBS restruktuira na
principima koji ce biti obavezujuci i imati sankciju.

48. INSTITUCIJE EVROPSKE ZAJEDNICE

U cilju ispunjenja ugovora, prvo su konstituisani zakonodavni, izvršni i sudski organi vlasti: Evropski parlament, Savet
ministara i Evropska komisija i Evropski sud pravde. Ipak, pre svih, kuriozitet predstavlja institucija Savet Evrope koja je kao
prva politička organizacija osnovana 5. maja 1949. u Londonu, radi uspostavljanja većeg jedinstva medju državama, kao i
ostvarenja što većeg ekonomskog i socijalnog napretka. Evropski parlament je jedino telo EU koje se popunjava na
neposrednim izborima i kao takav legitimno predstavlja narode država članica. Evropski parlament je nositac zakonodavne
vlasti, koji većinu zakona usvaja prostom vecinom, osim u veoma važnim aktima kada se odlučuje dvotrećinskom većinom.
Veće (Savet) ministara je osnovano 1974. kao forum za neslužbene sprave". Od potpisivanja sporazuma u Mastrihtu (1992)
ima statsus službene institucije EU“ Osnovni zadatak Veća ministara sastoji se u tome da vode računa o primeni evropskih
zakona u svojim zemljama. Međutim, kako se broj zemalja članica povećavao, u mnogim oblastima prešlo se sa principa
jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu (u oblasti unutrašnjih poslova i pitanja iz spoljne i odbrambene politike). Evropska
komisija formirana je 16. januara 1958. na satanku ,3 Evropske zajednice“ Zajednice za ugalj i čelik, Ekonomske zajednice i
Zajednice za atomsku energiju. Za prvog predsednika izabran je Valter Halštajn.

49. STVARANJE EVROPSKE UNIJE

Novi predsednik Evropske komisije Žak Delor bio je zaista vizionar kada je 1. jula 1987. doneo Jedinstveni evropski akt u kom
je iznet projekat ukidanja granica između zemalja članica EZ do 1992. godine. Akt je sadržao dugačak spisak mera (ukupno
282 člana) koje treba preduzeti kako bi se formiralo jedinstveno tržište za skoro 350 miliona konzumenata. Polaznu tačku na
putu ka stvaranju Evropske unije predstavljala je konferencija u Mastrihtu gde je 7. februara 1992. godine potpisan ugovor o
njenom konstituisanju. Sa stvaranjem Evropske monetarne unije (EMU), koja uspostavljena 1. januara 1999. godine,
zajednica je doživela vrhunac u svojoj integracionoj istoriji. Od tog momenta, valute država potpisnica koje su još materijalno
postojale do 31. decembra 2001. godine, predstavljale su samo različite obračunske jedinice zajedničke valute -evra. Osnovni
ciljevi stvaranja EMU bili su: unapređenje zajedničke monetarne politike; izgradnja najviših oblika koordiniranosti
ekonomske politike; želja za monetarnom stabilnošću i otklanjanjem eventualnih novčanih kolebanja, koja predstavljaju
smetnju funkcionisanju zajednickog trzista; jacanje Evrope na svetskom trzistu.

50. ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (OEBS)

KEBS je funkcionisao kao niz sporazuma koje su potpisale njegove članice (33 zemlje iz Evrope i SAD i Kanada) na kojima se
temeljio "evropski mir" iz Helsinkija 1973. OEBS se u osnovi po svemu razlikovao od ranijeg KEBS-a. Pre svega, ova
organizacija više nije radila na unapredjenju procesa detanta, i na unapredenju saradnje i mira u regionu. Neposredni ciljevi
14
OEBS-a definisani su 1990. godine prilikom potpisivanja KEBS-ove Pariske povelje gde se težište aktivnosti stavlja u
demokratizaciji društava u (Istočnoj) Evropi zasnovanom na ljudskim pravima i ekonomskim slobodama. Prilikom
konstituisanja ciljevi su konkretizovani na dimenzije dimenzije bezbednosti - vojno-političku, ekonomsko-ekološku i ljudsku
dimenziju.

51. SUDBINA SOVJETSKOG SAVEZA

Trijumfalni izlazak iz Drugog svetskog rata omogucio je Sovjetima da postanu vodeća vojna sila u Evropi i svetu. Koliko se
mogli videti spolja, bila je to snazna, gotovo neosvojiva tvrđava snadbevena najvecimarsenalom neuklarnog naoruzanja na
svetu.
U posleratnoj istoriji SSSR-a izdvajaju se 4 perioda. Prvi, koji pripada poslednjoj fazi staljinizma (1945-1953), drugi, koji
pripada periodu detaljinizacije(1953-1964) i usponu i padu Nikite Hruščova, treci, koji se označava kao doba stagnacije(1964-
1985)koji su obelezili vladavine Leonida Brezanjeva, Jurija Andropova(1914-1984) i Konstantina Cernjenka(1911-1985) i
cetvrti u kom dolazi do pokusaja reformi sovjetskog drustva, sloma komunizma i raspada Sovjetskog Saveza(1985-1991) za
vreme MihaILA Gorbačova.
Krajem 1953.god zapoceo je proces destaljinizacije fasadnog uklanjanja svega onoga sto je imalo vezu sa Staljinom. Na
temelju osude svog prethodnika poceo se uzdizati Nikita Hruščov. Usledila je 20-togodišnja vladavina Leonida Brežnjeva i
njegovih naslednika koja je okarakterina kao era stagnacije odrzavanja u zivotu ekonomsko-politickog sistema SSSR-A po
svaku cenu.
Sovjetski ekonosmki sistem drzao je kocepta utemeljenog jos Staljinovim Prvim petogodisnjim planom.
Kriza u koju zapada sovjetsko drustvo prikrivala se u periodu vladavine Brežnjeva, ali posle njegove smrti, za vreme
kratkotrajnih mandata njegovih naslednika Andropova i Černjenka. Drzava vise nije bila u stanju da reprogramira svoje
dugove po osnovu novog zaduzenja.
Bazirajuci ekonomiju iskljucivo na eksploataciju prirodnih sirovina( rudai energenata) i teskoj i vojnoj industriji, rezi je izgubio
svaku trku sa zahtevima,,potrosackog drustva’’. U samom Sovjeskom savezu, Gorbačov je sledeci primer svojih prethodnika
osudio politiku Leonida Breznjeva i eru stagnacije.
Gorbacov je pokrenuo inicijativu (reformu) za preobrazaj sovjetskog drustva-ekonomskog sistema, koristeci dva slogana:
perestrojka, i glasnost. Ekonomska destabilizacija pomogla je da dodje i do politicke dezintegracije. Dezoganizovanost i
pomanjkanje finansijskih sredstava preko potrebnih za vodjenje socijalne politike, doprineli su donosenje odluke centralnih
vlasti o prestanku daljnjeg subvenionisanja drzavnih preduzeca. Na spoljnom planu to je znacilo ,,pustiti’’ DDR i omoguciti
demokratizaciju Istocne Evrope, a na unutrasnjem odustati od vojne intervencije u ,,odbrani’’ komunizma.

52. SLOM KOMUNIZMA U ZEMLJAMA ISTOČNE EVROPE (1989-1992)

Odluka Budimpeste ni malo nije bila ,,slucajna’’, jer su se upravo tada (maja, 1989) odrzavalli i lokalni izbori u Istocnoj
Nemackoj. Kako je vlast pokusala da lazira rezultate, dolazi do masovnih demonstracija u svim većim gradovima. Vremešnog
Honekera nasledjuje 25 god mladi Egon Krene koji u cilju smirivanja tenzija obecava da ce se u najskorije vreme odrzati prvi
slobodni višestranacki parlamentarni izbori. Medjutim strazari o tome nisu bili obavesteni tako da su ,,otvorili vatru’’ iz
vodenih topova, a culi su se i sporadični pucnji. Dva meseca kasnije (15 maja , 1990) nestalo je i poslednjeg basciona odbrane
DDR-a demontranti upadaju u glavno sediste Štazija i potpuno da demoliraju. Put ka ujedinjenju Zapadne i Ispocne Nemacke
bio je otoren, sto se i dogodilo 3, oktobar 1990. U ovom periodu do promena ,,odozgo’’ dolazi i u Bugarskoj. ,,Krvavu
revoluciju’’ dozivela je jedino Rumunija ciji rezim nije rezumeo simboliku i znacaj rusenja Berlingskog zida.

53. OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLOBALNOG DRUŠTVA

Termin globalozacije se prvi put kao ekomsko-politicki pojam upotrebljava u clanku prefesora Teodora Levita(1925-2006)
,,Globalizacija trzista’’ objavljenog casopisa Hardvard Business Review 1983 god,
15
Globalizacija podrazumeva proces denecionalizacije(nacionalnih) ekonomskih kroz stvaranje transnacionalnih privrednih
sistema u postupku stvaranja jedinstvenog trzista, koji prati i nova medjunarodna podela rada.
Novi pocetak je trazio i nove politicke lidere. Predvodi novoizabrani americki predsednik Vilijam Bil Klinton. Iako su mu
administraciju potresale bojne afere, uspeo je da oporavi americku ekonomiju- smanjiti porez, izvrsiti velike investicije u
infrastrukturi, smanji deficit u saveznom budzetu i promeniti zakone koji se ticu javnih finansija. Ciljevi globalne politike sve
vise se manifestuju na planu uspostavljanja sto vece medjuzavisnosti i intraktivnosti izemdju svih drzava sveta.
Proces globalizacije odvija se u cetiri pravca: u makroekonomskoj stabilzaciji, u demokratizaciji drustva, u liberalizaciji cena i
trzista i u institucionalnom povezivanju. Principi na kojima se globlna provreda zasniva podrazumevaju: slobodnu trgovinu,
privatnu inicijativu, neograniceno trziste, odsustvo drzavne kontrole, potpunu privatizaciju i ,,nezasito’’ potrosacko drustvo.
Medjutim savremeni svet se sustece i sa problemima koji prate opstu globalizaciju, a to su nerazvijenost i siromastvo.
Nerazvijenost rađa ekonomsku zavisnot i poluticku destabilnost, sto onemogucuje malim, siromasnim i obespravljenim
narodima da ,,stanu na svoje noge’’ u borbi za samostalnoscu.
Otuda su nerazvijenost siromastvo osnovni uzrok, a globalni terorizam, migracije i organizovani kriminal posledice Novog
svetskog poretka.

54. NEOLIBERALNI KONCEPT NOVOG SVETSKOG PORETKA

Nastupila je era slabilne ekonomske politike, koja se odrzala sve do početka sedamdesetih, kada je (15.avg 1971) americki
predsednik Ričard Nikson doneo odluku o ukidanju konverzije dolara u zlato. Raspadon Brendonvuskog sistema, svet i
dotadasnji medjunarodni ekonomski poredak dospeli su u ,,ćorsokak’’. Sa potpisivanjem tzv. Vasingtonskog konsenzusa,
potpisale su ga SAD, Kanada, zemlje Evropske ekonomske zajednicei razvijene zemlje Latinske Amerike. Sadrzaj neoliberalnih
mera predviddjenih konsenzusom sastojao se iz deset zapovesti:
1. Budzecka disciplina,
2. Preusmeravanje dela javnih prihoda,
3. Poreska reforma,
4. Kamatne stopeprilagodjene potrebama privrede,
5. Konkurentni devizni kursevi,
6. Trgovacka liberalizacija,
7. Liberalizacija stranih investicija,
8. Privatizacija drzavnih preduzeca
9. Deregulacija zakona
10. Zakonska zastita vlasnickih prava.

Prethodnicu ovih promena predstavlja tzv, Čileanski eksperiment’’, usmeren protiv demokratski izabrane socijalisticke vlade
Salvadora Aljendea (1908-1973), koja nije bila po ukusu americke administracije. Medjutim, vreme koje je nastupilo nakon
toga pokazalo je upravo suprotno. Kapital se ponovo ,,otrgnuo kontroli’’ i izazvao novu svetsku ekonomsku krizu na pocetku
21.veka kakva se ne pamti jos od Velike depresije. Nova svecka ekonomska kriza predstavljala je posledicu
predubredjenja teoretičara neoliberalizma da slobodno trziste ne trebasputavati ni sa kakvom pratecom regulacijom,
obzirom da je ono sposodno da se samoregulise. Kriza u Sjedinjenim Drzavama ubrzo se preselila i u Evropu, posebno u
zemlje cije su banke nekontrolisano ulagale novac i americko hipotekarno trziste(japan, spanija..) Jedina zemlja koja je
uspela da sacuva svoju ekonomiju u vreme krize bila je Nemcka.

55. TERORIZAM KAO GLOBALNI PROBLEM

Velika ocekivanja od Novog svetskog poretka pokazivala su se izvesnijjim, jer je jedinu destabilizacionu zonu u Evropi
predstavljao prostor Zapadnog Balkana, takodje dolazi do sukoba na nacionalnoj i verskoj osnovi. Krajem 90 tih god, nakon
smirivanja situacije na Balkanu izgledalo je da su svi regioni stabilni i da su sve investicije bezbedne, s obzirom da su
generacije davale i snage UN-a i NATO-A . Teroristickih napadi u poslednjoj deceniji 20 veka iako se i dalje dogadjaju, jos
uvek su daleko od ,,zapadne civilizacije’’ . U Sjedinjenim Drzavama kao najmocnijoj drzavi sveta, ali i motornom generatoru

16
mnogih ekstremnih pojava, sve bezbednosne sluzbe na celu sa CIA i FBI na pojavne oblike terorizma gledaju kao na
,,sekundarne prioritete u oblasti sigurnosti’’. S obzirom da se teroristicki akti desavaju sporadicno, sporadična je i reakcije
medjunarodne zajednice. Prve konkretnije korake preduzima Savet bezbednosti donoseci 13 avgusta 1998 Rezoluciju 1183 u
kojoj se pored osude za bombaske napade, predlaze saradnja. Takodje ocenjeno je da islamski radikalizam predstavlja
pretnju miru i bezbesnoti u svetu.
Dogodilo se nesto sto se poslednji put dogodilo pre 60 god. Amerika je direktno bila napadnuta. Kongres je po hitnom
postupku usvojio tzv. ,,Patriotski zakon’’. Nakon napada na njujorske ,,bliznakinje’’ predsednik SAD Dzodz Bus u svim svojim
govorima rači terorzam i terorist povezuje sa islamom i muslimanima. Ratovi na Srednjem i Blisko Istoku i na Severu Afrike
kulminiraju pocetkom 2011. Kada dolazi do masovne reakcije najšiirih drustvenih slojeva i rusilackih demonstacija. Ciljevi
terorista sve manje postaju pojedine licnosti a sve vise mesta na kojima se okupljaju veliki broj ljudi. Poruka ekstremista je
jasna: vise niko nije bezbedan treba destabilizovati i medjunarodnmu zajednicu dokle god se ne ispune njihovi zahtevi: da
SAD i njeni saveznici napuste islamske zemlje.

56. MIGRANTSKA KRIZA – NOVA,, VELIKA SEOBA NARODA’’

Jedan od orvih koji je ukazao na demografsku eksploziju ljudske populacije u nadolazecem 21 veku bio je Fernan Brodel
(1902-1985) koji je u svojoj filozofskoj raspravi, jos od daleke 1969.god, Prema misljenju Danijela Bela ova revolucija ce
izazvati ,,brisanje geografije’’ nestanak cvrstih naconalnih granica i velike aglomeracije stanovnistva. Pocetak 21 veka
obelezili su procesi pretvaranja planete u jedinstven ekonomski i geopoliticki prostor koji je nazvan globalizacijom. Covek se
jos od svoga postanka stalno nalazio u pokretu, tako da su migracije u vecem ili manjem obimu obelezile citavu njegovu
istoriju . U clanu 13 navodi da: Svako ima pravo na slobodu kretanja i stanovanja unutar granice svake drzave... U tom cilju
je 1951god osnovana Medjunarodna organizacija za migrante sa sedistem u Zenevi, koja je progone iz rasnih, nacionalni,
verskih ili politickih razloga definisala kao osnovne pokretace migracija. Izbeglička kriza iz temelja je uzdrmala savremeno
evropsko drustvo, Ono što ju je pokrenulo, u osnovi predstavlja uzrocno-posledičnu kohenziju demografskog, politickog i
ekonomskog faktora izmedju Istoka- zemalja ,, Globalnog juga’’, i Zapada – zemalja Evropske unije. Nekako u zao cas
2015god dogadjaju se jedan za drugim novi teroristicki napadi u Londonu, MADRIDU, Parizu, Briselu i drugim evropskim
gradovima, sto uzrokuje ne samo ksenofobiju prema izbeglicama nego izaziva anti-muskimansko raspolozenje. Načelni
program mera koji je trebao da ,,reši’’ krizu. Program se sastojao iu 4 stuba, upravljanja migracijama. Prvi stub je sadrzao
mere koje bi smanjile podsticajee za nezakonitu migraciju. Drugi stub odnosio se na upravljanje granicama osnivanjem
Fronteksa. Treci stub je trebao da obezbedi cvestu zajednicku politiku azila. A cetvrti treba da podstice zakonite migracije. U
medjuvremenu migranstka kriza je u Evropskoj uniji postala glavna politicka tema u mnogim izbornim kampanjama –
posebno u Francuskoj i Nemackoj, gde se posle brojnih teroristickih napada na institucije i objekte, na meti izbeglica sada
nalaze obicni gradjani

57. NATO GLOBALNA SILA ZA GLOBALNI POREDAK

Rusenje Berlingskog zida i ujedinjenje Nemacke oznacili su kraj Hladno rada. Svet je postao unipolaran- sa jednom super-
silom i jednom vojnom alijansom. Pored globalni problema, zemljina kugla se susrece sa klimatskim promenama poslednji
put zabelezen u peleotilu , predvidja joj se apokalipticna buducnost. Na drugoj strani kraj Hladnog rata smanjio je tenzije od
mogucih konvercionalnih nuklearnih sukoba, ali je otvorio svojevrsno,, Pandorinu kutiju’’ . Prva mera Alijanse u tom pravcu
bila je prosirivanje uticaja kroz program,, PARTNERSTVO ZA MIR’’ koji je osnovan 1994. Za vreme administracije Bila Klintona.
Medjutim teroristicki napad na Sjedinjene Americke Drzave 11.sept. 2001 ppotpuno je promenio odnos SAD prema NATO-u i
problemu globalne bezbednosti. Istovremeno predsednih Buš je u svom govoru na Generalnoj stupstini UN od 12 sept.
2002god porucio covecanstvu,, SAD cesame resavati hitne bezbednosne i politicke probleme, ukoliko se svetska organizacija
za to pokaze nesposobna’’ . Sa dolaskom Baraka Obame na mesto predsednika SAD revizije odnosa NATO paktu i

17
preispitivanja njegove misije. Danas NATO alijansa predstavlja jedinstvenog globalnog vojnog statega i ,,cuvara planete’’ sa
sedistem u Briselu . Ukljucenje u Nato pakt trebalo bi da donese zemljama clanicama pored politicke i ekonomsku stabilnost.

18