Prirucnik Raskrsnica 2016 PDF

Издавач:
Заједница саобраћајних школа Републике Србије
Пројекат:
Израда дугорочних планова, програма и услуга стручног усавршавања

инструктора вожње и испитивача - I део
Наручилац:
Агенција за безбедност саобраћаја
Извршилац:
Заједница саобраћајних школа Републике Србије
Приручник за лиценциране инструкторе вожње
Други циклус стручног усавршавања
САОБРАЋАЈ НА РАСКРСНИЦИ
Уредник приручника:
Марко Поповић, дис
Аутори:
Крсто Липовац Емир Смаиловић

Ивица Кузманов Дарко Петровић
Душко Тучић Слободан Карличић
Елеонора Влаховић Дејан Антић
Слађана Јањетовић Марија Симоновић
Борис Антић Саша Здравковић
Ненад Марковић
Тираж:
1000 примерака
Штампа:
Штампарија „Мозаик“, Велика Плана

Агенција за безбедност саобраћаја Семинар унапређења знања за инструкторе вожње
САДРЖАЈ
Број
Назив теме Аутори
стране
Марија Симоновић
УВОД 3
Дејан Антић
Крсто Липовац
БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА Борис Антић
1 8
РАСКРСНИЦИ Дарко Петровић
Емир Смаиловић
Крсто Липовац
ПРОПИСИ О БЕЗБЕДНОСТИ
2 Ненад Марковић 28
САОБРАЋАЈА НА РАСКРСНИЦИ
Слободан Карличић
ПОСТУПАЊЕ ВОЗАЧА ПРИ Ивица Кузманов
НАИЛАСКУ И ПРОЛАСКУ КРОЗ Душко Тучић
3 РАСКРСНИЦУ Крсто Липовац 37
(ПРАВО, СКРЕТАЊЕ УДЕСНО И Саша Здравковић
УЛЕВО) Дејан Антић
МЕТОДИКА ПРАКТИЧНЕ ОБУКЕ Душко Тучић
4 ПРИ НАИЛАСКУ И ПРОЛАСКУ КРОЗ Ивица Кузманов 49
РАСКРСНИЦУ Дејан Антић
ПЕРЦЕПЦИЈА, ПАЖЊА И
Елеонора Влаховић
5 УПРАВЉАЊЕ МОТОРНИМ 64
Слађана Јањетовић
ВОЗИЛОМ
Слађана Јањетовић
6 ОПАЖАЊЕ ОСОБА 71
Елеонора Влаховић
1
2
УВОД
Једно од најзначајнијих унапређења које је предвиђено Законом о безбедности

саобраћаја на путевима, везано је за то да унапређење знања из области
безбедности саобраћаја постане трајан процес.
Образовање и васпитање будућих возача је важан предуслов за њихово безбедно
учешће у саобраћају. Ма колико се чинило да је обука у управљању возилом
најважнији део овог процеса, не треба занемарити велики утицај који инструктор
има на разумевање и правилно тумачење прописа о безбедности саобраћаја, на
разумевање саобраћајних ситуација и ризика у саобраћају, на процене саобраћајних
ситуација и предвиђање у саобраћају, на ставове и понашање у саобраћају. Изузетно
је важно да инструктор буде добар узор возачима. Са друге стране, предавач
теоријске обуке, инструктор вожње и испитивач треба да раде усаглашено. Чим се
уоче прве разлике у тумачењу прописа, неопходно је да се што пре усагласе, како не
би различитим порукама и тумачењима збуњивали кандидате за возаче. Коначно,
практична обука је интегрисана теорија и пракса. Теоријска и практична обука су
део јединственог процеса креирања безбедног возача. У току практичне обуке,
инструктор треба да стално, на почетку сваког часа и у различитим саобраћајним
ситуацијама, проверава да ли кандидат добро познаје и разуме прописе, да му даје
додатна објашњења и нова тумачења конкретних ситуација, а не само да учи
коришћење команди возила и радње возилом. Овакво ситуационо размишљање и
тумачење обнавља и продубљује теоријска знања, учвршћује исправне ставове и
ствара правилне навике код будућих возача, зато није коректно рад инструктора
сводити на просту „обуку возача“.
Узимајући претходно у обзир Агенција за безбедност саобраћаја је током 2015.
године иницирала реализацију пројекта „Израда дугорочних планова, програма и
услуга стручног усавршавања лиценцираних инструктора вожње“, којим су као
један од кључних елемената пројекта предвиђене едукације у виду семинара
унапређења знања за инструкторе вожње.
Први семинар унапређења знања за лиценциране инструкторе вожње одржан је 25.
априла у Београду 2015. године, а до краја године спроведено је 33 семинара у 15
градова на територији Републике Србије којима је присуствовало 840 инструктора
вожње. Семинари су спроведени у групама од 15 до 30 инструктора вожње, а у
просеку је 26 инструктора вожње похађало сваки семинар унапређења знања.
Уколико се посматра укупан број, не кандидата, већ лиценци, које су прошле кроз
семинаре, долазимо до броја од 1515 лиценци за инструкторе вожње. Наиме, 840
лиценцираних инструктора је похађало семинаре намењене искључиво
инструкторима вожње који поседују само ову лиценцу, 408 инструктора вожње
прошло је семинаре унапређења знања кроз семинаре за испитиваче и 267
инструктора вожње прошло је кроз семинаре за предаваче теоријске обуке. Ово
значи да је од укупног броја лиценцираних инструктора вожње до краја 2015.
године, преко 43% њих похађало обавезне семинаре унапређења знања. Битан
податак је и то да су се на семинарима појављивали првенствено инструктори
којима је лиценца издата 2013. и 2014. године. Поставља се питање малог одзива
инструктора вожње на семинарима унапређења знања. Један од разлога могао би
бити да је приближно 15% лиценцираних инструктора вожње старости преко 60
3
година, па се претпоставља да ови инструктори немају интерес похађања семинара,

односно не намеравају да врше обнову лиценце након њеног истека.
Уколико би смо посматрали социо-демографске карактеристике лиценцираних
инструктора вожње, можемо рећи да су семинаре унапређења знања углавном
похађали мушкарци (84%) просечне старости 44 година. Када говоримо о
образовању и радном искуству инструктора вожње, две трећине инструктора који
су похађали семинаре има завршену највише средњу школу (65%), а вишу школу,
факултет или мастер студије има завршено 35% инструктора. Готово половина
инструктора који су похађали семинаре има радно искуство до 10 година. Другу
половину чине инструктори који имају радно искуство дуже од 10 година, а само
5% инструктора ради у обуци возача дуже од 30 година.
Евалуација, као неизоставни део сваког процеса, вршена је и на овим семинарима.
Помоћу евалуационих упитника инструктори вожње су анонимно исказали у којој
мери су њихова очекивања од семинара испуњена и оценили квалитет семинара са
различитих аспеката.
Просечна оцена задовољства семинаром је 8,56 (у рангу од 1 до 10), а чак је 40%
инструктора семинар оценило највишом оценом (оценом 10), што значи да су у
потпуности били задовољни семинаром. Поједине аспекте семинара инструктори
вожње оцењивали су заокруживањем једне од понуђених оцена у рангу од 1 до 5,
где је 1 најлошија, а 5 најбоља оцена. Просечна оцена за сваки аспект семинара
приказана је на слици 1.
Слика 1. Просечне оцене аспеката семинара унапређења знања за инструкторе вожње

Такође, инструктори вожње су путем евалуационог упитника имали могућност да
оцене и предаваче на семинарима (оценом од 1 до 5), како би добили повратну
информацију и о квалитету самог извођења припремљеног садржаја. Два аспекта
која се односе на предаваче узета су обзир за оцењивање и то: „да ли предавач држи
час на интересантан и активан начин“ и „да ли предавач успешно објашњава
градиво тако да се лако схвата и разуме“. С обзиром на велики број семинара
унапређења знања и број тема одржаних на семинарима, па самим тим и предавача
који су оцењивани, на слици 2. приказана је збирна оцена свих извођача наставе по
овим критеријумима.
4
Слика 2. Просечне оцене предавача на семинарима унапређења знања за инструкторе вожње

Како би се проценио тренутни ниво знања лиценцираних инструктора вожње, на
почетку сваког семинара инструктори су решавали тест од 30 питања из области:
Безбедност друмског саобраћаја, Прописи о безбедности саобраћаја, обуци возача
и полагању возачких испита, Теорија извођења радњи возилом у саобраћају на путу
и Саобраћајна етика. Питања су била затвореног типа, а на свако од питања,
понуђена су четири могућа одговора од којих је само један одговор тачан.
Анализа показује да су највеће знање инструктори показали из области Теорија
извођења радњи возилом у саобраћају на путу са 66,1% тачних одговора и области
Прописи о безбедности саобраћаја 65,0% тачних одговора. Најмање знања
инструктори су показали из области Безбедност друмског саобраћаја (слика 3.).1
Слика 3. Проценат тачних одговора на улазном тесту по областима

Правилником о програму и роковима за одржавање семинара, начину полагања
испита провере знања и изгледу и садржају обрасца дозволе (лиценце) за
инструктора вожње („Службени гласник РС“, број 21/2012, од 21.03.2012. год.),
прописано је да би инструктор положио теоријски део испита, мора на тесту
освојити најмање 80% од укупног броја предвиђених бодова – појединачно из сваке
области утврђене Програмом обавезних семинара унапређења знања за
инструктора вожње.
Да је улазни тест на семинарима унапређења знања за инструкторе вожње, био
теоријски део испита провере знања резултати би били поражавајући, јер ни један
од тестираних инструктора не би положио теоријски део испита у целини. Када се
посматра укупна пролазност инструктора на тесту (слика 4.), анализа показује да
1 Пројекат утврђивање образовне потребе лиценцираних инструктора вожње – истраживање тренутног

нивоа знања и вештина у односу на неопходне компетенције (2016. година), Наручилац: Агенција за безбедност
саобраћаја, Извршилац: Висока техничка школа струковних студија, Ниш
5
чак 41,3 % инструктора није задовољило критеријум пролазности ни из једне

области, док је само једна трећина инструктора (33,0 %) положила део теста из
једне од наведених области.1
Слика 4. Укупна пролазност инструктора на улазном тесту

Анализа резултата тестова (слика 5.) показује да су највеће знање показали
инструктори из Средњобанатског (61,9%) и Севернобанатског округа (60,4%), док
су најмање знање показали инструктори из Пчињског (42,3%) и Поморавског
округа (42,5%). У чак седам округа инструктори су имали мање од 50% тачних
одговора.1
Слика 5. Проценат тачних одговора на улазном тесту по окрузима

Сагледавајући резултате евалуације, али и улазних тестова може се закључити да
су семинари унапређења знања понудили инструкторима вожње оно што је њима
потребно. Приступачност људи из Сектора за возаче Агенције за безбедност
саобраћаја који се њима бави, као и осталих предавача на семинару наишао је на
6
велике похвале инструктора. Поред тога инструктори вожње су кроз стручно

усавршавање, које треба да буде перманентни процес, добили одговоре на многа
питања која се односе на област њиховог рада. И поред свега овога као велика
предност ових семинара препознаје се могућност окупљања инструктора на једном
месту, где кроз дискусију која се односи на дату тему, могу разменити своја
искуства из дугогодишњег рада и на тај начин стално унапређивати своја знања
али и читав процес оспособљавања кандидата за возаче у Републици Србији.
7
I БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА РАСКРСНИЦИ
ЦИЉ ЧАСА
Циљ часа је да пружи прилику полазницима да унапреде своја знања и ставове у

вези ризика саобраћаја на раскрсници.
ЗАДАЦИ ЧАСА
На крају овог часа полазници ће моћи да:

(1) Наведу и објасне најмање три специфичности саобраћаја на раскрсници о
којима треба водити рачуна у току практичне обуке.
(2) Наведу и објасне најчешће видове саобраћајних незгода које се догађају на
раскрсницама, у Србији.
(3) Препознају и разумеју најчешће пропусте који доводе до саобраћајних
незгода на раскрсницама и могу да их објасне кандидатима за возаче.
8
1.1 Увод
Саобраћај на раскрсници је врло значајна тема у оспособљавању кандидата за

возаче. Наиме, ради се о веома сложеном учењу које мора да интегрише добро
познавање прописа, теорије извођења радњу, добру вештину управљања возилом,
минималну компетентност у комуникацији у саобраћају и предвиђању
саобраћајних ситуација.
Све саобраћајне ситуације су нове и могу бити тешке кандидатима за возаче. Ипак,
кретање кроз раскрсницу је једна од најзахтевнијих и најсложенијих ситуација, са
којом се кандидати сусрећу веома брзо, одмах на почетку практичне обуке. Наиме,
ма колико се инструктор трудио да ово одложи, може се десити да, већ у првим
часовима у саобраћају, пролази кроз раскрсницу.
1.2 Учењем вожње кроз раскрсницу смањују се негативне

последице саобраћаја и унапређује безбедност саобраћаја
Најважније негативне последице саобраћаја су: загађивање околине буком,

загађивање околине издувним гасовима, загађивање околине отпадним
материјалима и деловима возила, стрес возача и путника у возилу, стрес људи ван
возила (други возачи, пешаци, бициклисти), социјално загађивање (загађивање
међуљудских односа), трошкови, штете и губици од саобраћаја и саобраћајних
незгода, повређивање и смртно страдање у саобраћају, смањење физичке
активности (због коришћења моторних возила) итд. Безбедност саобраћаја се бави
негативним последицама саобраћаја и покушава одговорити на питање: „Како
саобраћати уз што мање негативне последице“
Саобраћајне незгоде и друге негативне последице саобраћаја су неравномерно
распоређене на мрежи путева. Већина штетних последица саобраћаја је, по правилу,
сконцентрисана на раскрсницама. Зато је веома важно код возача формирати свест
о значају правилног саобраћаја на раскрсници и о могућностима сваког возача да
негативне последице саобраћаја на раскрсници умањи.
Загађивање околине буком се може смањивати равномерном брзином без наглих
убрзавања и успоравања. Загађивање околине издувним гасовима се може
смањити проласком кроз раскрницу са што мање стајања, без непотребног
''додавања гаса'' док возило стоји, без наглог кочења и убрзавања. Стрес свих
учесника у саобраћају се може смањивати вожњом одговарајућом брзином,
ефикасним, правилним проласком раскрснице, уз уважавање других учесника у
саобраћају и олакшавање проласка раскрснице. Социјално загађивање се може
смањивати уважавањем других учесника у саобраћају, а посебно уважавањем права
возача који имају предност, али и физичких могућности возача који долазе са
споредних путева. Саобраћајне незгоде и све последице незгода се могу умањивати
правилним кретањем кроз раскрсницу, разумевањем и уважавањем околности
настанка незгода, односно пропуста појединих учесника у саобраћају који
доприносе настанку и тежини последица незгода на раскрсници.
9
Значај рада инструктора превазилази „учење вожње“! Стање безбедности

саобраћаја се цени на основу:
 постојања, стања, капацитета и интегритета институција и појединаца који
се баве безбедношћу саобраћаја,
 посвећености појединаца и важних институција унапређењу безбедности
саобраћаја,
 распрострањених ставова о значају проблема безбедности саобраћаја,
 ставова о могућности решавања проблема и унапређења безбедности
 понашања у саобраћају и других индикатора перформанси безбедности
 броја и структоре саобраћајних незгода и
 последица саобраћајних незгода.
Бројни појединци су учили вожњу код неког инструктора. Будући родитељи,
полицајци, професори, председници општина, пројектанти, судије, министри и
други доносиоци важних одлука данас пажљиво слушају и уче од неког
инструктора правила саобраћаја, технику вожње, али и значај безбедности
саобраћаја и креирају систем вредности на којем ће почивати сутрашњи саобраћај
у држави. Уколико би сваки од инструктора искористио могућност утицаја на
будуће возаче, данас бисмо имали возаче, али и друге важне појединце (родитеље,
полицајце, професоре, председнике општина и градова, министре, посланике у
скупштинама итд) који боље разумеју проблеме безбедности саобраћаја, који имају
исправне ставове о значају овог проблема, који би били више посвећени
унапређењу безбедности саобраћаја. Огроман је потенцијал инструктора вожње да
утичу на ставове будућих возача и систем вредности у саобраћају, па и на систем
вредности у друштву.
Зашто су ризици учешћа у саобраћају већи на раскрсницама, у односу на друге
делове улица и путева?
1.3 На раскрсницама су чести и тешки саобраћајни конфликти
Раскрсница је дефинисана у Закону о безбедности саобраћаја на путевима (слика

6).
„Раскрсница је део коловоза на коме се укрштају, спајају или раздвајају путеви у
истом нивоу.“ (слика 9)
Члан 7, тачка 19, Закона о безбедности саобраћаја на путевима (ЗоБС).
„Пут је изграђена, односно утврђена површина коју као саобраћајну површину могу
да користе сви или одређени учесници у саобраћају, под условима одређеним законом
и другим прописима.“
Члан 7, тачка 2, ЗоБС.
Са гледишта саобраћаја на раскрсници, неопходно је анализирати и део приступних
саобраћајница (прилази раскрсници). Наиме, на прилазима раскрсници возачи
обављају веома сложене и важне радње које су у директној вези са безбедним
проласком кроз раскрсницу (слика 8).
10
Саобраћајни конфликт (конфликт у саобраћају) је ситуација у саобраћају у којој би

дошло до незгоде, при непромењеном начину кретања свих учесника саобраћаја,
односно уколико макар један од учесника не би предузео маневар избегавања
незгоде2 (кочење, убрзавање, скретање и сл.). Конфликтне тачке су места на којима
би дошло до незгоде уколико неки од учесника не би успешно предузео маневар
избегавања (слика 7).
Раскрсница је, по дефиницији, место повећаних конфликата у саобраћају који се
догађају приликом укрштања, спајања или раздвајања путева, односно саобраћаја
на тим путевима.
Слика 6. Раскрсница дефинисана према ЗоБС-у Слика 7. Конфликтне тачке на

(обојено црвеном бојом ) раскрсници
Према тежини незгоде која би се могла догодити разликујемо „конфликт“ и „тешки
конфликт“. Конфликт је тежи, ако су могуће последице незгода теже – обично
обухватају тешке повреде, па чак и смрт учесника незгоде (нпр. чеони судари,
бочни судари и сл.).
Према извесности незгоде и интензитету маневра избегавања, саобраћајни
конфликти се могу поделити на „опасне“ и „врло опасне“ („замало незгоде“)
конфликте.
Треба разликовати „потенцијалне конфликте“ и „стварне конфликте“, односно
„потенцијалне“ и „стварне“ конфликтне тачке. Потенцијални конфликти и
потенцијалне конфликтне тачке се могу анализирати на основу режима саобраћаја,
тј. на основу дозвољених праваца и смерова кретања (слика 7). Стварни конфликти
се анализирају на основу посматрања и анализе саобраћаја на одређеном месту –
нпр. на раскрсници. Број стварних конфликата и конфликтних тачака је, по
правилу, већи од броја потенцијалних конфликата и конфликтних тачака, јер
учесници у саобраћају, понекад не поштују режим саобраћаја и крећу се у
забрањеним правцима, односно смеровима. С обзиром да су неправилна кретања
неочекивана за друге учеснике у саобраћају, ови стварни конфликти су опаснији и
чешће се завршавају саобраћајном незгодом.
На четворокракој раскрсници са „пуним режимом саобраћаја“ (возилима из свих
прилазних путева је дозвољено кретање право, скретање улево и скретање удесно)
постоје 32 потенцијалне потенцијалне конфликтне тачке између возила и могу
настати 32 различите врсте конфликата између возила која се крећу дозвољеним
правцима (слика 7).
2 Слична дефиниција је прихваћена на првој међународној радионици о конфликтима у саобраћају, Осло,

1977.Извор: Safety of Vulnerable Road Users,Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7),
DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998, str. 106.
11
На раскрсницама се дешава много конфликата. Забраном појединих праваца (нпр.

забраном скретања улево) смањује се број потенцијалних конфликата и олакшава
проток за преостале правце. Међутим, ако се неко возило неправилно креће, онда
стварни конфликти између тог возила и других возила могу бити веома опасни
(нпр. полукружно окретање на местима где је то забрањено, скретање улево на
раскрсници где је то забрањено и сл.).
Раскрсница је површина коју дели више учесника у саобраћају. У раскрницама се
догађају веома бројни и опасни конфликти између возила, и то:
 конфликти смерова (између возила која се крећу у различитим смеровима),
 конфликти праваца (између возила се крећу различитим правцима) и
 конфликти брзина (између возила се крећу различитим брзинама).
Са друге стране, долази и до конфликата између возила и пешака. Возачи,
приликом проласка кроз раскрсницу морају да прате друге учеснике у саобраћају,
правилно процењују различите саобраћајне ситуације, а посебно да предвиђају и
процењују саобраћајне конфликте и предузимају маневре избегавања незгоде. Зато
су раскрснице места са повећаним бројем конфликата, па и са повећаним ризицима
незгода.
Слика 8. Раскрсница и прилази раскрсници
1.4 Фактори ризика приликом проласка кроз раскрсницу
Два најважнија фактора ризика приликом проласка кроз раскрснице су:

1. повећан број саобраћајних конфликата и
2. повећано радно оптерећење возача, приликом проласка кроз раскрсницу.
Инструктор би требало да помогне кандидатима за возаче да разумеју факторе
ризика у саобраћају, да продубе своја знања и савладају вештине како да се носе са
факторима ризика, а посебно ова два фактора ризика на раскрсници.
Пролазак возилом кроз раскрсницу представља веома сложен систем радњи. Ово је
посебно тешко кандидатима за возача и неискусним возачима. Од возача се очекује
да:
 ефикасно сагледа и схвати геометрију раскрснице,
 ефикасно види и разуме режим саобраћаја на раскрсници,
12
 успоставља визуелни контакт и правилне комуникацију са другим

учесницима у саобраћају, а посебно са оним са којима може доћи у
конфликт,
 стално процењује и предвиђа радње других учесника у саобраћају
 мења брзину кретања (успорава или убрзава), у складу са тренутним
захтевима саобраћајне ситуације,
 мења степен преноса, у складу са тренутном брзином кретања возила,
 врши престројавање, у зависности од жељеног правца кретања,
 пропушта3 возила која имају предност,
 скреће возилом на раскрсници,
 пропушта пешаке, тако да не омета њихов прелазак коловоза,
 обавештава друге учеснике у саобраћају о својим намерама и уверава се
да ли су првилно схватили његове намере,
 динамички усклађује кретање свог возила са променама у саобраћају, у
зони раскрснице итд.
Наведене радње треба да буду добро координиране са пажљивим осматрањем
ситуације иза возила, испред возила, лево и десно (ово често захтева окретање
главе или горњег дела тела!), контактом, комуникацијама и добрим
споразумевањем са другим учесницима саобраћаја (интеракција), што представља
посебан изазов за возача. Све се ово догађа динамички, јер се саобраћајна ситуација
мења у сваком тренутку. Свака погрешна процена, неспоразум у комуникацији,
погрешно изведена радња могу да створе конфликтну ситуацију, односно да доведу
до саобраћајне незгоде. Све наведено указује да су возачи, приликом проласка кроз
раскрсницу преоптерећени.
Неопходно је да инструктори добро разумеју радно оптерећење, саобраћајне
конфликте и саобраћајне незгоде на раскрсницама. Само тада ће инструктор моћи,
у току рада са кандидатима за возача, да утичу на:
 формирање и развој вештина неопходних за безбедан и ефикасан пролазак
кроз раскрсницу,
 учвршћивање знања и искуства у брзој процени ко у конкретним условима
треба да уступи првенство пролаза другим учесницима у саобраћају,
 формирање убеђења да у саобраћају нема апсолутног и безусловног
првенства пролаза, а посебно, ако се не поштују ограничење брзине и остала
правила саобраћаја,
 формирање свести о различитим ризицима и могућим опасним ситуацијама
до којих долази при проласку кроз раскрсницу,
 изградњу става да сваки возач може и треба да олакша осталим учесницима
у саобраћају да безбедно прођу раскрсницу.
Повећано радно оптерећење смањује могућност правилног реаговања, слаби
пажњу, повећава грешке у комуникацији, слаби координацију радњи итд.
Кандидати за возаче би требало да ово разумеју и да се максимално сконцентришу
на вожњу, а посебно приликом проласка кроз раскрсницу. Посебно је важно да
возачи почетници елиминишу све друге околности које одвлаче пажљу, односно
3 пропуштање је радња коју учесник у саобраћају предузима како би омогућио кретање другог
учесника у саобраћају који има првенство пролаза, тако да не дође до промене дотадашњег начина
кретања учесника у саобраћају који има првенство пролаза, односно до њиховог контакта, (ЗоБС, чл- 7, став 1,
тач. 76)
13
повећавају радно оптерећење (нпр. разговор мобилним телефоном са или без

„hands free” уређаја, захтевни разговори са сапутницима који одвлаче пажњу,
подешавање радио станице или других уређаја у возилу и сл.).
Различити пропусти који се односе на фактор човек, возило, пут или окружење,
посебно негативно утичу на безбедност саобраћаја на раскрсници, јер додатно
повећавају радно оптерећење возача.
Међу основне елементе фактора човек који посебно долазе до изражаја на
раскрсницама, спадају: умор возача, вожња под утицајем алкохола или дрога,
старост, возачко искуство итд.
Умор возача је један од основних фактора ризика приликом проласка кроз
раскрсницу. Из тог разлога је неопходно указати кандидатима на последице које
носи вожња под утицајем умора. Инструктор треба да укаже кандидату да уморан
возач има слабију концентрацију, слабије процењује сложене саобраћајне
ситуације, чешће прави грешку у комуникацији, спорије реагује итд. Из ових
разлога уморан возач чешће изазива саобраћајне конфликте, слабије се носи са
конфликтима и доприноси настанку саобраћајних незгода на раскрсници. С
обзиром на повећање радног оптерећења, умор возача долази више до изражаја на
раскрсници, него на отвореним деоницама пута/улице.
Вожња под утицајем алкохола и/или дрога је важан фактор ризика саобраћаја на
раскрсници. Возач под утицајем алкохола или дрога прецењују своје способности,
потцењује опасности у саобраћају, лоше процењују саобраћајне ситуације, а
посебно сложеније саобраћајне ситуације, лоше процењује и предвиђа понашање
других итд. Све негативне последице вожњe под утицајем алкохола/дрога долазе
више до изражаја приликом проласка раскрснице, него у другим условима, па су и
саобраћајне незгоде због овог фактора ризика, чешће на раскрсницама.
Недовољно познавање прописа и возачко неискуство су важни фактори ризика који
долази до изражаја приликом проласка раскрснице. Наиме, неискусни возачи лоше
процењују саобраћајне ситуације, лошије предвиђају и више их оптерећују обавезе
приликом проласка кроз раскрсницу. Зато су они чешће учесници незгода на
раскрсницама.
Са друге стране, старији возачи спорије реагују, теже се окрећу и слабије осматрају
бочне прилазе. Старији возачи чешће учествују у саобраћајним незгодама при
левом скретању и у бочним сударима, јер теже и спорије окрећу главу и слабије
процењују растојања и брзине возила на бочном путу. Зато натпросечно често
учествују у бочним сударима.
На раскрсницама се увећава негативан утицај неисправности возила, што може
допринети незгоди (неисправности система за кочење, управљање, неисправни
показивачи правца, пнеуматици, светла и сл.). Некад и ситне неисправности на
возилу могу да одвлаче пажњу возачу и доводе до преоптерећења на раскрсницама.
На пример, лоши брисачи стакла или замагљена бочна стакла, отежана промена
степена преноса, спојнице које се теже активирају и сл. неће значајно ометати
вожњу у правцу, али ће доћи до изражаја у раскрницама.
Недостаци пута посебно долазе до изражаја на раскрсницама. Нпр. ударне рупе
одвлаче пажњу, повећавају радно оптерећење, приморавају возаче да бирају
неправилне путање кретања, што може изазвати нове и неочекиване саобраћајне
конфликте. Неисправна сигнализација може довести возаче у забуну (посебно је
14
опасно непостојање знака „троугао“ или „стоп“). Неуочљива, сиромашна или

погрешно постављена хоризонтална сигнализација отежава, а некад и угрожава
саобраћај на раскрсници итд. Геометрија раскрснице веома утиче на ризик незгоде
на раскрсницама. Нпр. најповољније је ако се саобраћајнице секу под правим углом, јер
се лакше, са малим покретима главе, могу добро осматрати бочни прилази
раскрсници. Уколико се саобраћајнице укрштају под ошрим углом, отежано је
осматрање бочних прилаза раскрсници, јер захтева већи заокрет главе и рамена, па су
бочни судари чешћи. На овим местима посебно су угрожени старији возачи, возачи
који имају проблема са вратом (укочен врат и теже окретање главе у врату) и
неискусни возачи. Раскрснице које могу допринети погрешном разумевању првенства
пролаза и саобраћајне ситуације, могу допринети и касном реаговању стварању
неочекиваних саобраћајних конфликата. Ово је посебно изражено уколико
саобраћајна сигнализација и режим саобраћаја дају другачију поруку од очекиване на
тој раскрсници. Нпр. уколико возила на ужој саобраћајници имају предност у односу
на возила на широј саобраћајници, уколико се хоризонталан или вертикална кривина
касно уочавају, уколико правац и велика ширина саобраћајнице подстичу велике
брзине, а то је супротно значењу саобраћајног знака итд. Најбоље је, уколико су путеви,
а посебно раскрснице изграђни у складу са концептом „самообјашњавајућих путева“.
Окружење пута утиче на безбедност саобраћаја на свим деловима путева, али је овај
утицај увећан на раскрсницама. Нпр, ако у близини раскрснице постоје објекти који
заклањају прегледност, билборди и друге рекламе, извори светлости или други
објекти који одвлаче пажњу, ово ће посебно допринети стварању конфликата и
настанку незгода на раскрсницама.
1.5 Саобраћајне незгоде на раскрсници
У саобраћајним незгодама, на путевима широм света, страда преко 1,2 милиона

људи, годишње (графикон 1), а око 50 милиона бива повређено. Генерална
скупштина Уједињених нација је, септембра 2015, усвојила историјски документ
Циљеви одрживог развоја (Sustainable Development Goals - SDGs). Један од задатака
у овом документу (под бројем 3.6) односи се на смањивање броја погинулих и
повређених на путевима за 50% до 2020. године4. Овај циљ је дефинисан и у
Резолуцији УН којом је проглашена Деценија акције у безбедности саобраћаја 2011-
20205, Глобалним планом деценије акције у безбедности саобраћаја6, у стратешким
документима Европске уније и у националним документима више држава.
Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије за период 2015-
2020, дефинисала је следеће циљеве:
 „да у саобраћају нема погинуле деце од 2020. године,
 да се преполове: годишњи број погинулих, број тешко повређене деце, број
тешко повређених лица у 2020. години, у односу на 2011. годину и
 да се преполове укупни, годишњи друштвено-економски трошкови
саобраћајних незгода у 2020. години, у односу на 2011. годину“7.
4 World health organization (2015), Global status report on road safety 2015. (p.3)
5 Резолуција УН Global Road safety improvement, број 64/255 (УН, мај 2010)
6 Global Plan for the Decade of Action for Road Safety 2011-2020.
7 Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије за период 2015-2020, Службени гласник
Републике Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије за период 2015-2020

Србије, број 64, од 20. јула 2015. године.
15
Графикон 1. Годишњи број Графикон 2. Десет водећих узрока смрти

погинулих у саобраћајним младих од 15 до 29 година старости, у 2012
незгодама у свету (СЗО, 2015) години (СЗО, 2015)
Саобраћајне незгоде су један од најважнијих узрока насилних смрти у свету, али су
први узрок смрти популације од 15 до 29 година (графикон 2). Повреде у
саобраћајним незгодама на путевима имају огромне социјалне, здравствене,
економске и хумане последице по породице и заједнице којима су ове младе жртве
припадале. Укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода се крећу
од 2 до чак 5% бруто нациналног дохотка. Укупни друштвено-економски губици
Србије због саобраћајних незгода, крећу се од 350 до 600 милиона евра, годишње.
Број и уређеност раскрсница утичу на број и тежину саобраћајних незгода. Број
саобраћајних незгода се повећава са порастом броја раскрсница по јединици
дужине пута. Са друге стране, тежина незгода је већа, уколико су раскрснице ређе.
Како би се боље разумели ризици од настанка незгоде на раскрсници, у наставку је
извршена анализа саобраћајних незгода које су евидентиране на раскрсницама, на
територији Републике Србије, у периоду од 2010. до 2014. године.8
У периоду од 2010. до 2014. године, на територији Републике Србије, евидентирано
је око 200 хиљада саобраћајних незгода, међу којима је око 44 хиљаде незгода (22%
од укупног броја евидентираних незгода) евидентирано на раскрсници (табела 1).
8 Подаци о саобраћајним незгодама преузети од Министарства унутрашњих послова, евидентирани у бази

података о саобраћајним незгодама Агенције за безбедност саобраћаја;
16
Табела 1. Саобраћајне незгоде у Републици Србији, од 2010. до 2014. године
СН са
СН са СН са СН са Укупан
Година материјалном
На раскрсници
погинулима повређенима настрадалима број СН
штетом9
2010 64 3553 3617 6876 10493
2011 88 3697 3785 5660 9445
2012 77 3509 3586 4662 8248
2013 51 3585 3636 4445 8081
2014 48 3403 3451 4440 7891
Укупно на раскрсници 328 17747 18075 26083 44158
2010 534 10046 10580 26733 37313
раскрсни
2011 574 9764 10338 22670 33008

Ван
2012 542 9233 9775 19591 29366

це
2013 543 9347 9890 19191 29081

2014 428 9165 9593 17529 27122
Укупно ван раскрснице 2621 47555 50176 105714 155890
УКУПНО 2949 65302 68251 131797 200048
30,0 26,8 26,8 26,9 26,5 СН са ПОГ %

25,5
25,0 СН са ПОВ %
20,0
13,3 12,4
15,0 10,7 10,1
8,6
10,0
5,0
0,0
2010 2011 2012 2013 2014
Графикон 3. Процентуално учешће незгода које су се догодиле на раскрсницама, у односу на укупан

број незгода, у зависности од последица незгоде (Србија, 2010-2014)
На графикону 3 приказано је процентуално учешће незгода које су се догодиле на
раскрсницама, у односу на укупан број незгода, у зависности од последица незгоде
у Србији, у периоду 2010-2014.
Табела 2. Саобраћајне незгоде са лако и тешко повређеним лицима у Републици Србији, од 2010. до
2014. године
Раскрсница Ван раскрсница Непознато

Година Укупно
СН ТТП СН ЛТП СН ТТП СН ЛТП СН ПОВР
2010 706 2841 2699 7332 21 13599
2011 713 2977 2567 7177 27 13461
2012 663 2844 2450 6754 31 12742
2013 643 2933 2344 6985 27 12932
2014 618 2783 2285 6861 21 12568
Укупно 3343 14378 12345 35109 127 65302
Треба нагласити да овом анализом нису обухваћене саобраћајне незгоде са мањом
материјалном штетом (материјална штета до 200.000 дин) код којих су се учесници
9 Знатан број незгода са само материјалном штетом није обухваћен, јер су учесници попунили Европски
извештај о саобраћајној незгоди и нису позивали полицију на увиђај.
17
споразумели о накнади штете10 или су попуњавали Европски извештај о

саобраћајној незгоди11.
Свака десета саобраћајна незгода са погинулим лицима (око 11,1%), свака пета
незгода са тешко повређеним лицима (око 21%) и свака трећа незгода са лако
повређеним лицима (око 29%) догодила се на раскрсницама (табела 2). Већи удео
у незгодама са лакшим последицама може се тумачити тиме што су сударне брзине
на раскрсницама, по правилу, мање него на путевима ван раскрсница.
Број незгода са повређеним лицима које су се догодиле на раскрсницама смањивао
се мање ефикасно, у односу на број незгода које су се догодиле ван раскрсница.
Овакав податак може се објаснити тиме што су у посматраном периоду
предузимане различите мере интервенције које су више утицале на смањивање
незгода на отвореним деоницама путева. Мања пажња је посвећена мерама које би
смањивале број незгода на раскрсницама.
Табела 3. Саобраћајне незгоде које су се догодиле на раскрсницама у насељу и ван насеља
(Република Србија, од 2010. до 2014. године)
Саобраћајне незгоде на раскрсници
Насеље Ван насеља Укупно
Година
СН ПОГ СН ПОВ СН ПОГ СН ПОВ СН ПОГ СН ПОВ
2010 62 3458 2 95 64 3553
2011 82 3608 6 89 88 3697
2012 72 3433 5 76 77 3509
2013 50 3512 1 73 51 3585
2014 44 3356 4 47 48 3403
Укупно 310 17367 18 380 328 17747
310; 95%
17367;
98%
18; 5% 380; 2%
Графикон 4. Саобраћајне незгоде са

Графикон 5. Саобраћајне незгоде са настрадалим
погинулим лицима које су се догодиле на
лицима које су се догодиле на раскрсницама
раскрсницама
Око 95% незгода на раскрсницама, са погинулим лицима и скоро 98% незгода са

повређеним лицима, догодило се у насељу (табела 3 и графикони 4 и 5)! Ово се
може тумачити чињеницом да се већина раскрсница налази у насељу, да су
10 Уколико су се учесници незгоде споразумели о надокнади штете, нису позивали полицију и нису попуњавали
Европски извештај о саобраћајној незгоди, онда ове нису нигде евидентиране.
11 Незгоде код којих није вршен увиђај, а попуњаван је Европски извештај о саобраћајној незгоди, евидентирају
и анализирају осигуравајућа друштва, али ове незгоде нињсу евидентиране у МУПу и не појављују се у
званичним извештајима.
18
саобраћајни услови сложенији у насељу, да је већи обим саобраћаја, чешћи

пропусти у начину регулисања саобраћаја, али и чешће непоштовање ограничења
брзине у насељу (опште ограничење од 50 km/h) итд.
1.6 Погинула и повређена лица у саобраћајним незгодама на

раскрсницама?
Према подацима о саобраћајним незгодама које су се догодиле на раскрсницама, у

Србији, у периоду од 2010. до 2014. године (табела 4 ), око 53% погинулих били су
возачи, 31% били су пешаци, а око 16% путници у возилу (графикон 6). У
структури тешко повређених лица (графикон 7) било је нешто више возача (56%)
и путника (19%), а мање пешака (25%). Ако се има у виду да су возачи често сами у
возилу, а да пешаци задобијају теже повреде (јер су незаштићени), онда су овакви
резултати очекивани.
Табела 4. Погинули и повређени у саобраћајним незгодама на раскрсницама, према категорији
учешћа у саобраћају, Србија, од 2010. до 2014. године)
Својство учесника Погинули ТТП ЛТП Укупно

Возач 184 2036 11502 13722
Пешак 107 907 2641 3655
Путник 57 674 7233 7964
Остало 0 1 7 8
Укупно 348 3618 21383 25349
107; 31% 907; 25%

2036; 56%
184; 53%
674; 19%
57; 16%
Графикон 6. Својство учешћа погинулих у Графикон 7. Својство учешћа тешко повређених

саобраћајним незгодама које су се догодиле у саобраћајним незгодама које су се догодиле на
на раскрсницама раскрсницама
2641; 12%
11502;
54%
7233; 34%
Графикон 8. Својство учешћа лако повређених у саобраћајним незгодама које су се догодиле на

Возачи су најбројнији и међу лакше повређеним учесницима незгода, док је
најмање пешака који су претрпели лаке телесне повреде (графикон 8). Ово се може
објаснити и тиме што када дође до саобраћајне незгоде са пешацима, пешаци
19
претрпе теже последице, због своје рањивости, у односу на возача који је заштићен
возилом. Зато се у оспособљавању кандидата за возаче и на возачком испиту треба
посветити пажња односу према пешацима. Ово је посебно сложено, али веома
важно, приликом практичне обуке вожње на раскрсницама, јер кандидати за
возаче, оптерећени другим захтевима на раскрсници, потцењују своје обавезе
према пешацима. Често и инструктори вожње посвећују дужну пажњу и детаљно
објашњавају правила првенства пролаза у односу на друга возила, а недовољно
пажње посвећују односу према пешацима у зони раскрснице. Ово је посебно
изражено код рада са „тешким кандидатима“, када се инструктор исцрпи
објашњавајући првенство пролаза и задовољи кад кандидат савлада однос према
другим возилима, а да не стигне довољно појаснити и увежбати однос према
пешацима.
1.7 Најчешће околности и типови саобраћајних незгода на

На основу података Агенције за безбедност саобраћаја (АБС, Прегледни извештај

2015) могу се издвојити најчешће околности12 и најчешћи видови (врсте)
саобраћајних незгода на раскрсницама.
Најчешће околности саобраћајних незгода са настрадалим лицима и незгода са
погинулим лицима (графикон 9), на раскрсницама су:
 „неуступање права првенства пролаза“ (47,1%),
 „непрописна или неприлагођена брзина кретања возила“ (21%)
 „психофизичко стање возача“ (6,6%),
 док су остале околности заступљене у мањим процентима (испод 4%).
„неуступање права првенства пролаза“

„непрописна или неприлагођена брзина кретања возила“
„психофизичко стање возача“
остали узроци
9% 0%
28%
63%
Графикон 9. Најчешће околности саобраћајних незгода са погинулим лицима на раскрсници

С обзиром да на прве три околности отпада око 75% свих незгода на раскрсници,
инструктор вожње би требало да кандидату посебно објашњава прописе и технику
вожње који се односе на ове три околности.
12 У званичним евиденцијама МУПа користи се термин ''узроци саобраћајних незгода'', мада би правилније било
да се користи термин ''околности настанка саобраћајних незгода''
20
Најчешћи видови (врсте) саобраћајних незгода, на раскрсницама (графикон 10)

су:
 Бочни судари (48,5%).
 Обарање или гажење пешака (18,4%)
 Судари при вожњи у истом смеру (11,7%). То су најчешће налетања на
возило испред.
 Судари из супротних смерова13 (10,2%) и
 Остали видови СН (11,2%).
Остали видови СН 11,20%
Судари из супротних смерова 10,20%
Судари при вожњи у истом смеру 11,70%
Обарање или гажење пешака 18,40%
Бочни судари 48,50%
0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 40,00% 50,00% 60,00%
Графикон 10. Најчешћи видови (врсте) саобраћајних незгода са настрадалим лицима на

1.8 Анализа типичних ситуација код саобраћајних незгода на

У циљу унапређења знања, ставова и понашања будућих возача, приликом проласка

кроз раскрсницу, неопходно је да предавачи и инструктори вожње добро разумеју
околности настанка и пропусте који доприносе настанку с/н на раскрсницама. При
томе би требало, за најчешће врсте незгода, анализирати три врсте пропуста:
А. Пропусти прве врсте - пропусте који су у вези са стварањем опасне ситуације –
пропусти узрочно везани за настанак саобраћајне незгоде (ко је и како створио
опасност?),
Б. Пропусти друге врсте - пропусте који су у вези са могућношћу избегавања
саобраћајне незгоде (ко је и како могао да спречи да опасна ситуација прерасте у
саобраћајну незгоду?) и
В. Пропусти треће врсте - пропусте који се односе на тежину последица (ко је и како
могао смањити последице саобраћајне незгоде?)
Приликом анализе могућих околности и пропуста појединих учесника незгоде,
неопходно је добро разумети и имати у виду опште обавезе појединих учесника у
саобраћају: да поштују прописе, а посебно да поштују ограничења брзине, да
13 Судари, када возило које скреће улево, на раскрсници, не пропусти возило које наставља да се креће право.
21
пропуштају учеснике у саобраћају који имају првенство пролаза, да се понашају на

начин да не ометају друге учеснике у саобраћају (још боље је, ако се понашају тако
да олакшавају другима учешће у саобраћају), да предузимају све у циљу спречавања
саобраћајне незгоде (без обзира ко је створио опасност) итд. Са друге стране,
постоје и специфичне, конкретне обавезе у појединим саобраћајним ситуацијама
које је неопходно поштовати.
Бочни судар је најчешћа врста незгоде на раскрсницама и представља око 48,5 %
свих незгода са настрадалим лицима које се догоде на раскрсницама.
Најчешћи пропусти возача који има првенство пролаза (плаво возило на слици 9)
односе се на:
- (Екстремно) прекорачење ограничења брзине: Возач возила које се креће путем
са првенством проласка има обавезу да поштује ограничење брзине, а по потреби и
да додатно смањи брзину, како би олакшао саобраћај на раскрсници. Возећи
брзином већом од ограничења, возач отежава, а некад и онемогућава осталим
учесницима у саобраћају да безбедно прођу кроз раскрсницу. Са друге стране,
велике брзине смањују могућности избегавања незгоде и могу бити у вези са
тежином последица.
- Неразумевање и неуважавање ограничења и могућности свог возача и возила:
Возило не може да се заустави „у месту“, не може знатно смањити брзину „у
тренутку“, нити може „тренутно“ повећати брзину! Успоравање/убрзавање
возила је процес који захтева време и простор.
- Лоша процена саобраћајне ситуације у смислу процене да ситуација није опасна и
да само други возач треба и може да избегне незгоду. Сви учесници у саобраћају су
дужни да предузимају све што је у њиховој моћи како би избегли саобраћајну
незгоду, без обзира ко је створио опасност. Дакле, чак и у ситуацији када је други
учесник у саобраћају начинио пропуст и створио опасност, возач који има
првенство пролаза је дужан да предузима маневре избегавања незгоде (кочење, па
чак и форсирано кочење, скретање и слично). Уколико пропусти да предузме
одговарајући маневар, то би био пропуст везан за могућности избегавања незгоде.
- Лоше предвиђање понашања других учесника у саобраћају, а посебно возача који
се приближава раскрсници са бочног пута.
Овим незгодама најчешће доприносе погрешна процена растојања и брзине,
неуступање првенства пролаза, лоша процена/предвиђање саобраћајне ситуације,
погрешно изведен маневар, прекорачење дозвољене брзине кретања возила,
неблаговремено реаговање на насталу опасност, али и грешке у комуникацији. Код
неопрезних возача чешће долази до изражаја лоша процена растојања и брзина.
22
Возач плавог возила:

- непрописна/неприлагођена
брзина,
Најчешћи пропусти
- неблаговремено/неоговарајуће
реаговање на створену опасност,
- лоша процена/предвиђање
Возач црвеног возила:

- погрешна процена брзине,
односно растојања,
- лоше предвиђање,
- неуступање првенства пролаза,
- погрешно изведен маневар.
Слика 9. Саобраћајна незгода - бочни судар возила која се крећу право.
Возач возила које се укључује са споредног пута у саобраћај на путу са
првенством пролаза, дужан је да се увери да то може урадити на безбедан начин,
без ометања возила на путу са првенством пролаза (слика 10).
Дакле, возач возила на споредном путу, треба да сагледа саобраћајну ситуацију, а
посебно да правилно процени брзину и растојање возила на главном путу. На
основу овакве анализе, треба да процени да ли има довољно времена да скрене
десно и убрза возило до брзине кретања возила на путу са првенством пролаза, без
ометања кретања плавог возила, пре него што га сустигне плаво возило. Међутим,
веома је важно и да возачи на путу са првенством пролаза поштују ограничења
брзине испред и на раскрсници.
Прекорачењем брзине они доприносе стварању опасности. У неким ситуацијама,
може се догодити да возач који долази са споредног пута нема пропусте везане за
настанак саобраћајне незгоде, јер, због екстремног прекорачења брзине возила на
путу са првенством пролаза, није имао техничких могућности да се безбедно
укључи у саобраћај на главном путу.

- (знатно) прекорачење дозвољене
брзине,
- неблаговремено/неадекватно,
реаговање на створену опасност,
- погрешна процена…

- погрешна процена брзине и
растојања,
- неуступање првенства у пролазу,
- погрешно изведен маневар...
Слика 10. Бочни судар или налетање на возило које скреће удесно.
Остали учесници у саобраћају имају право да очекују да и возач који има првенство
пролаза поштује прописе, а посебно ограничење брзине. Прекорачења брзине на
23
путу са првенством пролаза отежавају процену и смањују могућности за безбедно

укључивање са споредног пута, односно за безбедан пролазак раскрснице.
Са друге стране, у случају када је створена опасност на путу, сви учесници у
саобраћају, па и возач који има првенство пролаза, су дужни да реагују у циљу
спречавања саобраћајне незгоде. Уколико возач који долази са споредног пута не
уступа првенство пролаза, а посебно ако прелази замишљени продужетак ивице
коловоза главног пута, возач који има првенство пролаза је дужан да реагује
(успорава, а по потреби и форсирано кочи) како би избегао саобраћајну незгоду.
Код претицања на раскрсници (слика 11) честе су грешке у комуникацији. Ако се
ради о претицању на местима где је то забрањено, возач претицаног (првог) возила
није имао разлога да очекује непрописно претицање. Међутим, претицање на
раскрсници на путу са првенством пролаза је дозвољено, осим ако је саобраћајним
знаком, односно ознакама на коловозу забрањено.

- претицање на месту где је то
забрањено (ако је забрањено),
- погрешна процена саобраћајне
ситуације,
- неуочавање или непоштовање

знакова да црвено возило скреће
улево (агресивност/насилничка
вожња).
- неблаговремено обавештавање о
својој намери,
- нагло и изненадно скретање ...
- скретање, а да се није уверио ...
Возач зеленог возила:
- (екстремна) прекорачења брзине,
- лоша процена и неуважавање других,
- неблаговремено реаговање
Слика 11. Претицање на раскрсници - Налетање на возило које скреће улево.
Зато је возач који намерава да скрене улево (црвено возило на слици 11), у овим
ситуацијама, дужан да се увери да ли је неко започео претицање, па тек онда да
укључи леви показивач правца и изврши померање возила уз леву ивицу
коловозне траке (разделну линију), односно уз средину коловоза (ако нема
разделне линије). Када је, укључивањем показивача правца и померањем возила уз
средину коловоза, показао своју намеру, возач који скреће је дужан да се увери да
ли су остали учесници у саобраћају разумели његову намеру. Посебно је неопходно
да се увери да ли је неко возило иза њега започело претицање и да ли скретање
може извести тако да не омета возаче из супротног смера. Када се уверио да може
безбедно скренути, без ометања возила која му долазе у сусрет, изводи скретање
одговарајућом брзином и по одговарајућој путањи.
Возач који долази у сусрет (зелено возило на слици 11) је дужан да вози
прописаном брзином (мањом од ограничења), односно да вози и мањом
(прилагођеном) брзином, ако то услови саобраћаја захтевају. Када уочи опасност на
24
путу (предвиди конфликт возила које скреће и возила које претиче), дужан је да
предузима маневар избегавања незгоде, односно да кочи. Прекорачење брзине, а
посебно екстремна прекорачења брзине, омета остале учеснике у саобраћају и
отежава њихов безбедан пролазак кроз раскрсницу.
Остали учесници у саобраћају имају право да очекују да возач који долази у сусрет
поштује прописе, а посебно да поштује ограничење брзине. Прекорачење брзине
отежава процену могућности и реализацију безбедног скретања. Зато је важно да
возач који долази из супротног смера вози прописном брзином и обрати пажњу на
возило које показује намеру да скрене улево.
Са друге стране, у случају када је створена опасност на путу, сви учесници у
саобраћају, па и возач који долази у сусрет, су дужни да реагују у циљу спречавања
саобраћајне незгоде. Уколико види да претицано возило скреће улево, а друго
возило га претиче, од возача који долази из супротног смера се очекује да успорава,
а по потреби и форсирано кочи како би избегао саобраћајну незгоду.
Возач претичућег возила (плаво возило на слици 11) треба да прати саобраћајну
ситуацију, да на време уочи да се приближава раскрсници, да се увери да ли је у тој
раскрници дозвољено претицање или није, да прати кретање возила испред себе, а
посебно да препознаје промене у начину креатања које указују на намеру возача
испред себе да скрене улево: успоравање, померање возила улево и укључивање
левог показивача правца. Пропусти возача претичућег возила могу бити у вези са
стварањем опасности (ако претиче када је то забрањено, екстремно прекорачује
брзину и сл), са избегавањем незгоде (ако касно предузима или не предузима
маневар избегавања незгоде, када је створена опасност), али и са величином
последица незгоде (ако прекорачује ограничење брзине).
Приликом скретања улево (слика 12) може доћи до налетања возила отпозади
или до судара са возилом које долази у сусрет. Много умеће треба неискусном
возачу да скрене улево, на раскрсницама са веома различитим геометријама и
саобраћајним оптерећењима. Важно је одабрати правилну путању, престројити се
на безбедан начин и, на безбедној удаљености од раскрснице, успорити без наглог
кочења, омогућити пролаз возилима која задржавају правац кретања, односно
уверити се да нема возила из супротног смера. Уколико је дозвољено претицање
дужан је и да се увери да ли је неко возило започело претицање, испред раскрснице.
Са друге стране, возачи возила која следе возило које скреће улево (возачи зеленог
возила на слици 12), дужни су да прате кретање возила које скреће, да се крећу
одговарајућом саобраћајном траком уколико задржавају правац кретања, односно
да се крећу уз десну ивицу коловоза. Коначно, возач возила које долази из
супротног смера (црвено возило на слици 12) дужан је да прилагоди своју брзину,
да прати саобраћајну ситуацију и, по потреби, успори, како би избегао опасност.
Кретањем већом брзином, возач из супротног смера може допринети погрешној
процени саобраћајне ситуације, односно отежати скретање на раскрсници.
25
Возач зеленог возила:

- небезбедно одстојање слеђења,
- погрешна процена,
- неопрезно управљање возилом,
- непрописна, односно
неприлагођена брзина ...
- грешка у комуникацији,
- (знатно) прекорачење дозвољене
брзине ...
- небезбедно успоравање/скретање,
- не благовремено сигнализирање
- погрешан начин вожње
(престројавање)...
Слика 12. Саобраћајна незгода налетање на возило које скреће улево.
Више околности може допринети саобраћајним незгодама - налетање отпозади
на возило које скреће удесно. Возач возила које скреће удесно (црвено возило на
слици 13), дужан је да непрекидно осматра саобраћајну ситуацију, да на безбедан
начин помери возило у положај/саобраћајну траку одговарајући за скретање
удесно, као и да, без наглог кочења, успори возило до брзине при којој може
извршити безбедно скретање, односно до брзине при којој могу стати ради
пропуштања пешака и других препрека на бочном путу. Веома је важно да се возачи,
пре и током скретања, увере да скретање могу извршити на безбедан начин, а с
обзиром на евентуално кретање пешака, бициклиста и др. Уколико возачи нису
благовремено обавестили остале учеснике у саобраћају о својој намери (укључили
десни показивач правца), нису заузели одговарајући положај, прилагодили брзину
кретања саобраћајном току и саобраћајној ситуацији на бочном путу, могу
блокирати раскрсницу, створити опасну ситуацију, односно узроковати настанак
саобраћајне незгоде.
Возач возила које следи (плаво возило на слици 13) треба да прилагоди брзину
кретања саобраћајној ситуацији, да држи потребно одстојање слеђења, да прати
пажњиво возило испред себе, да прати пешаке и друге препреке због којих ће возач
при скретању морати да кочи, да по потреби успорава, стане или помери возило
улево итд. У супротном, они могу допринети стварању опасне ситуације и настанку
незгоде, односно повећању последица незгоде.
26

- небезбедно одстојање слеђења,
- погрешна процена…
- брзина није прилагођена
условима…

- нагло скретање, односно кочења,
- неправилно сагледавање…(касно
уочио пешака, бициклисту,
заустављено возило…)
Слика 13. Саобраћајна незгода налетање на возило које скреће удесно.
Претходна анализа, указују на различите пропусте возача који могу бити у вези са
настанком или тежином саобраћајних незгода. Важно је нагласити да, код већег
броја незгода на раскрсницама, постоје пропусти више учесника у незгоди.
Кандидат за возача треба да, у процесу оспособљавања у ауто-школи, стекне знање
и вештине, изгради и учврсти исправан став о томе како се безбедно пролази
раскрсница. Неопходно је да кандидат за возача има довољно прилика да, у
различитим ситуацијама и у различитим улогама пролази различите раскрснице:
приликом кретања споредним путем или приликом кретања путем са првенством
пролаза, приликом задржавања правца кретања, односно приликом скретања лево
или десно. У свакој од улога кандидат треба да схвати своју одговорност за
безбедност саобраћаја на раскрсници, а посебно:
 да не ствара опасне ситуације,
 да благовремено предузима одговарајуће радње избегавања незгоде, без
обзира ко је створио опасну ситуацију и
 да поштује прописе и вози са свешћу о својим могућностима смањивања
последица саобраћајних незгода, у случају да се незгода, ипак, догоди.
1.9 Литература
(1) Human factors literature Reviews on intersections, Speed Management, Pedestrians and Bicyclists,
and Visibility, Federal Higheway Administration, www.fhwa.dot.gov;
(2) Wang, J. S., and Knipling, R. R. (1994). Intersection Crossing Path Crashes: Problem Size Assessment
And Statistical Description (Report No. DOT-HS-808-190). Washington, DC: National Highway
Traffic Safety Administration;
(3) Агенција за безбедност саобраћаја, Приручник за лиценцирање кадрова у процесу
оспособљавања кандидата за возаче, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд (2013);
(4) Агенција за безбедност саобраћаја, Статистички извештај о стању безбедности саобраћаја у
Републици Србији у 2014. години, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд (2015);
(5) Агенција за безбедност саобраћаја, Статистика саобраћајних незгода;
(6) Липовац Крсто, Безбедност саобраћаја, Службени лист СРЈ, Београд (2008);
(7) Липовац, К., Д. Јовановић и М. Вујанић, Основе безбедности саобраћаја, Криминалистичко-
полицијска академија, Београд (2014).
(8) База података експертиза саобраћајних незгода, које су реализоване на Институту
Саобраћајног факултета у Београду.
27
II ПРОПИСИ О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА РАСКРСНИЦИ
ЦИЉ ЧАСА
Циљ часа је да подсети на одредбе ЗоБС14 и ПоСС15 које се односе на саобраћај на

раскрсници и да полазници унапреде своја знања и разумевање ових одредби.

(1) Наведу и објасне најважније појмове из ЗоБСа који су значајни за пролазак
кроз раскрсницу,
(2) У конкретним ситуацијама саобраћаја на раскрсницама, објасне појам
„ПРОПУШТАЊЕ“, у складу са ЗоБСом и
(3) Правилно тумаче најважније ИЗМЕНЕ у ПоСС, а посебно промене значења
саобраћајних знакова првенства пролаза кроз раскрсницу.
14 ЗоБС – Закон о безбедности саобраћаја на путевима.

15 Правилник о саобраћајној сигнализацији, Службени гласник РС, број 41/09 и 134/2014.
28
2.1 Увод
У члану 7, ЗоБСа су дефинисани основни појмови који се користе у Закону. Међу

овим појмовима, налазе се и следећи појмови који су од значаја када се тумаче
прописи о саобраћају на раскрсници: пут, расрксница, заустављање возила,
паркирање возила, мимоилажење, претицање, обилажење, пропуштање итд.
2) пут је изграђена, односно утврђена површина коју као саобраћајну површину

могу да користе сви или одређени учесници у саобраћају, под условима одређеним
законом и другим прописима,
...
19) раскрсница је део коловоза на коме се укрштају, спајају или раздвајају путеви у
истом нивоу,
...
71) заустављање возила је сваки прекид кретања возила на путу у трајању до три
минута, при чему возач не напушта возило, осим прекида ради поступања по знаку
или правилу којим се регулише саобраћај,
72) паркирање возила је сваки прекид кретања возила, осим прекида ради
поступања по знаку или правилу којим се регулише саобраћај, које се не сматра
заустављањем,
73) мимоилажење је пролажење учесника у саобраћају поред другог учесника у
саобраћају који долази из супротног смера,
74) претицање је пролажење учесника у саобраћају поред другог учесника у
саобраћају који се креће коловозом у истом смеру,
75) обилажење је пролажење учесника у саобраћају поред другог учесника у
саобраћају који се не помера, објекта или препреке на коловозу,
76) пропуштање је радња коју учесник у саобраћају предузима како би омогућио
кретање другог учесника у саобраћају који има првенство пролаза, тако да не дође
до промене дотадашњег начина кретања учесника у саобраћају који има првенство
пролаза, односно до њиховог контакта,
...
Члан 7, ЗоБС.
Раскрснице су места на којима се укрштају, преплићу, уливају или изливају

саобраћајни токови возила и пешака. Дакле, неко место ће бити раскрсница ако се
на том месту одвија макар један од ових процеса: укрштање, спајање или
раздвајање. Ово може бити важно код тумачења важења саобраћајних знакова о
ограничењу брзине и сл. На пример, саобраћајни знак ограничење брзине неће
важити после раскрснице - изливања саобраћаја са пута.
Појам пропуштања је посебно важан за правилно разумевање саобраћаја на
раскрсници. Наиме, пропустити другог учесника у саобраћају (пешака или возило)
значи возити на такав начин да се омогући тај учесник прође раскрсницу без
промене његовог начина кретања. Ово може да захтева успоравање или
заустављање оног учесника који пропушта, али је суштина у томе да учесник у
саобраћају који има предност не мења свој начин кретања. Примера ради, ако би
29
возач који скреће улево, скренуо на такав начин да возач који долази из супротног
смера и задржава правац кретања, мора да кочи или скреће како би избегао судар,
онда би тумачили да није пропустио возило које има предност. Уколико возач вози
на начин да пешак, на обележеном пешачком прелазу мора да успори, стане или
убрза како би избегао незгоду, онда возач није пропустио пешака. Међутим,
другачије се могу тумачити ситуације у којима возач који има предност није
поштовао ограничење брзине и друге одредбе закона, па је тако отежао процену, па
и само пропуштање. Нпр. у нашој пракси постоје примери када је возач који се
кретао путем са првенством пролаза окривљен за саобраћајну незгоду, због
прекорачења брзине, а суд није нашао ниједан пропуст возача који је долазио са
споредног пута.
Законом је прописан начин кретања кроз раскрсницу, у зависности од начина
регулисања саобраћаја на раскрсници. Са приближавањем раскрсници, возачи су
дужни да буду посебно пажљиви, да осматрају и процељују, како би прилагодили
начин кретања саобраћајној ситуацији на раскрсници.
Да би се обезбедило оптимално одвијање саобраћаја на раскрсници, Законом не
прописано којом путањом треба да се креће возач, приликом скретања удесно,
односно улево.
Возач возила који скреће удесно дужан је да скретање изврши крећући се крајњом
саобраћајном траком која се протеже уз десну ивицу коловоза, ако саобраћајним
знаком није другачије одређено.
Возач возила који скреће улево дужан је да скретање изврши крећући се крајњом
левом саобраћајном траком која се протеже уз разделну линију, односно
саобраћајном траком која се протеже уз леву ивицу пута са једносмерним
саобраћајем, ако саобраћајним знаком није друкчије одређено.
Возач возила који скреће удесно дужан је да пропусти возило које се креће са
његове десне стране, саобраћајном траком за возила јавног превоза путника.
(ЗоБС, чл. 46)
Да би се регулисали конфликти на раскрсници, прописано ко је кога дужан да
пропусти приликом саобраћаја на раскрсници.
На раскрсници или у сусрету са другим возилом, возач је дужан да пропусти возило
које долази са његове десне стране.
Возач возила који на раскрсници скреће улево, дужан је да пропусти возило које,
долазећи из супротног смера на раскрсници задржава правац кретања или скреће
удесно, ако саобраћајним знаком (сигнализацијом) није друкчије одређено.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, трамвај у свим случајевима има првенство
пролаза, ако саобраћајним знаком (сигнализацијом) није друкчије одређено.
Возач који улази возилом на пут са првенством пролаза дужан је да пропусти сва
возила* која се крећу тим путем.
...
Возач је дужан да пропусти сва возила која се крећу путем на који се укључује и
када тај пут није саобраћајним знаком означен као пут са првенством пролаза, ако
возилом улази са земљаног пута на пут са савременим коловозним застором или
ако на пут улази са површине на којој се не врши јавни саобраћај.
Возач који при скретању возила пресеца бициклистичку стазу или траку, дужан
је да пропусти возила која се крећу стазом, односно траком.
30
У циљу смањивања конфликата на раскрсници, предвиђена је обавеза возача да се

благовремено припреми за безбедан пролазак раскрснице: да прилагоди вожњу
ситуацији на раснрсници и да, на довољном одстојању пред раскрсницом, изврши
престројавање возила.
Возач који се приближава раскрсници дужан је да прилагоди вожњу условима

саобраћаја на раскрсници, а нарочито да вози брзином при којој може да се
заустави и пропусти возила која на раскрсници имају првенство пролаза.
Возач је дужан да, на довољном одстојању пред раскрсницом, возилом изврши

престројавање и заузме положај на саобраћајној траци предвиђеној за пролазак
кроз раскрсницу у смеру у којем жели наставити кретање.
Без обзира на првенство пролаза, возачи не смеју возилом ући на раскрсницу, ако
неће моћи ефикасно да изађе из раскрснице. Дакле, уколико би возач, пре уласка у
раскрсницу могао да види или предвиди да неће моћи ефикасно да изађе из
раскрснице, онда не би смео ни да уђе у раскрсницу. Међутим, сваку ситуацију би
требало посебно анализирати и учити будуће возаче да правилно процењују
могућност изласка из раскрснице (нпр. код застоја на излазу из раскрснице, код
левих скретања и наиласка возила из супротног смера, код десних скретања и
заузетог пешачког прелаза на излазу из раскрснице итд.).
Возач не сме возилом да уђе у раскрсницу, иако има првенство пролаза или му је
семафором то дозвољено, ако ће се због густине саобраћаја зауставити на
раскрсници или пешачком прелазу и тиме ометати или онемогућити саобраћај
возила, односно пешака.
(ЗоБС, чл. 49, ст.1)
Када на раскрсници возила долазе из супротних смерова и скрећу у лево, возач

мимоилази возило из супротног смера тако што га пропушта са своје десне
стране.
(ЗоБС, чл. 51, ст.5)
У циљу смањивања броја тешких конфликата на раскрсници, прописана је општа

забрана претицања на раскрсници и непосредно испред раскрснице. Међутим,
прописани су и случајеви када је дозвољено претицање на путу са првенством
пролаза. О овоме возачи морају да воде рачуна. Нпр, ако возач прилази раскрсници
крећући се споредним путем, дужан је да провери и да ли је неко возило започело
претицање и да то возило пропусти. Возачи ово често заборављају, погрешно
полазећи од опште забране претицања. Са друге стране, ако на путу са првенством
пролаза возач скреће улево, дужан је да, пре скретања, провери да ли га неко
претиче и да ли су возачи иза њега разумели његову намеру да скрене улево.
31
Возач не сме да претиче друго возило непосредно испред раскрснице или на

раскрсници која није са кружним током саобраћаја.
Непосредно испред раскрснице и на раскрсници возач, у случају када се креће

путем са првенством пролаза, сме да претиче:
1) возило које скреће у лево, а претиче се са десне стране,
2) возило које скреће у десно, али да при том својим возилом не прелази на део
коловоза намењен за саобраћај возила из супротног смера,
3) возило које се креће на путу са првенством пролаза,
4) возило које се креће раскрсницом на којој је саобраћај регулисан светлосним
саобраћајним знаковима или знацима које даје полицијски службеник,
5) бицикл, мопед или мотоцикл.
У циљу једнозначног дефинисања изричитих наредби, знакови изричитих наредби,

по правилу, важе до раскрснице. Неопходно је да се ови знакови понове после
раскрснице, уколико и даље важе. Нпр. уколико се не би поновио знак „органичење
брзине“, онда би после раскрснице важило опште ограничење брзине, а не
ограничење по знаку испред раскрснице (слика 14).
Знак изричите нареде поставља се непосредно испред места одакле за учеснике

у саобраћају настаје обавеза да се придржавају наредбе изражене саобраћајним
знаком и на крају деонице пута док траје важност знака се поставља знак обавеште-
ња о престанку важења знака изричите наредбе.
...
...
Знакови изричитих наредби морају се поново поставити после сваке раскрснице са
другим путем, на путу на коме је такав знак постављен, ако изричита наредба важи
и после наведене раскрснице.
...
Саобраћајни знакови изричитих наредби „ограничење брзине” (II-30) и „најмање
дозвољена брзина” (II-38) морају се поново поставити и после саобраћајних зна-
кова: „насеље” (III-24), „зона 30” (III-27) „зона успореног саобраћаја” (III-29) и „зона
школе” (III-28), ако то ограничење брзине важи и након наведених саобраћајних
знакова.
( ПоСС, чл. 88)
32
Слика 14, После раскрснице важи опште ограничење брзине, осим ако је саобраћајним знаком
после раскрснице другачије саопштено.
2.2 Новине у Правилнику о саобраћајној сигнализацији
У току 2014. године значајно је измењен Правилник о саобраћајној сигнализацији.

Правилником о сигнализацији из 2014. године (134/2014) измењено је значење
појединих саобраћајних знакова којима се регулише првенство пролаза на
раскрсницама. У табели 5 приказано је значење саобраћајних знакова којима се
регулише првенство пролаза на раскрсницама у старом и новом Правилнику о
саобраћајној сигнализацији. У табели 6 приказане су измене у правилима
постављања знакова којима се регулише првенство пролаза.
Табела 5. Значење саобраћајних знакова којима се регулише првенство пролаза и допунске табле
Саобраћајни Стари Правилник о Нови Правилник о саобраћајној

знак саобраћајној сигнализацији сигнализацији
Укрштање са путем са Уступање првенства пролаза –

првенством пролаза - који који на раскрсници на којој је
означава близину раскрснице постављен, означава наредбу
на којој возач мора да уступи возачу да мора да уступи
првенство пролаза возилима првенство пролаза возилима која
која се крећу по путу на који се крећу путем на који он
он наилази. наилази.
Обавезно заустављање - који Обавезно заустављање – који на
означава место пред улазом у раскрсници на којој је постављен,
раскрсницу на коме је возач означава наредбу возачу да мора
дужан да заустави возило и да заустави возило и уступи
уступи првенство пролаза првенство пролаза возилима која
возилима која се крећу путем се крећу путем на који он
на који он наилази. наилази.
33
Пут са првенством пролаза - који означава пут или део пута на

коме возила имају првенство пролаза у односу на возила која се
крећу путевима који се укрштају с тим путем односно делом пута.
Завршетак пута са првенством пролаза - који означава место на

коме се завршава пут или део пута са првенством пролаза.
Допунска табла „пружање пута са првенством пролаза”.
Саобраћајни знак „обрнути троугао“, раније је био „Укрштање са путем са

првенством пролаза“, а сада је то знак „Уступање првенства пролаза“. Раније је
овај знак обавештавао возача да је пут са којим се укршта – пут са првенством
пролаза. С обзиром да се првенство пролаза укида посебним знаком, возач који се
кретао тим путем остајао је на путу са првенством пролаза, све док то не буде
поништено знаком „престанак пута са првенством пролаза“. Према новом
Правилнику, „обрнути троугао“ означава само „наредбу возачу да мора да уступи
првенство пролаза возилима која се крећу путем на који он наилази“. Међутим, ово
не значи да је то пут са првенством пролаза. Другим речима, овај знак се сада
односи само на конкретну раскрсницу.
Раније је знак „Обавезно заустављање“ означавао „место пред улазом у
раскрсницу на коме је возач дужан да заустави возило и уступи првенство
пролаза возилима која се крећу путем на који он наилази“. Другим речима, возачи
су били дужни да се зауставе у висини тог знака. Сада знак „Обавезно заустављање“
означава „наредбу возачу да мора да заустави возило и уступи првенство
пролаза возилима која се крећу путем на који он наилази“. Дакле, сада се возач не
зауставља у висини овог знака. Возач је дужан да се заустави испред
неиспрекидане зауставне линије, ако ова линија постоји на његовом прилазу
раскрсници. Уколико има потребе, возач ће се поново зауставити на линији
прегледности, али тако да чеона страна возила не пређе замишљени продужетак
ивице коловоза на који излази.
Значење знакова Пут са првенством пролаза и Завршетак пута са првенством
пролаза су остала иста.
Промењен је и начин постављања ових саобраћајних знакова.
34
Табела 6. Постављање знакова којима се регулише првенство пролаза
Стари Правилник о
Саобраћајни Нови Правилник о саобраћајној
саобраћајној
знак сигнализацији
сигнализацији
Знакови изричитих наредби Поставља се у непосредној

морају се поново поставити близини раскрснице, по могућству
после сваке раскрснице са на месту прегледности, на коме
другим путем на путу на возило уступа пролаз другим
коме је такав знак возилима која се крећу путем на
постављен, ако изричита који наилази, и након тога се
наредба важи и после безбедно укључује у саобраћај.
наведене раскрснице.
Поставља се на месту на Поставља се у непосредној
коме се возила морају близини раскрснице, по могућству
зауставити да би пропустила на месту прегледности, на коме се
возила која се крећу путем возило обавезно зауставља да би
са првенством пролаза. Уз уступило пролаз другим возилима
знак II-2, на коловозу се која се крећу путем на који
изводи неиспрекидана наилази, и након тога се безбедно
линија заустављања. укључује у саобраћај.
Поставља се, по правилу, на Поставља се на почетку пута и
главним саобраћајницама у може се поновити после сваке
насељу и на прилазу насељу, раскрснице (пре раскрснице или
и то испред раскрснице. непосредно испред раскрснице), а
сви путеви који се укрштају или
спајају са путем који је означен
знаком III-3 морају бити означени
знаком II-1 (уступање првенства
пролаза) или знаком II-2 (обавезно
заустављање).
Мора се поставити на месту Поставља се на месту где се
где се завршава пут са завршава пут са првенством
првенством пролаза. пролаза.
2.2.1. Допунска табла - пружање пута са првенством пролаза
Раније је постојао знак „Пружање пута са првенства пролаза“ који се могао

поставити самостално. Сада је ово допунска табла „Пружање пута са првенства
пролаза“ и може се поставити само испод другог саобраћајног знака који уређује
првенство пролаза („Уступање првенства пролаза“, „Обавезно заустављање“ или
„Пут са првенством пролаза“), као на слици 15.
Дакле, допунска табла „Пружање пута са првенством пролаза“ сада само ближе
одређује знак уз који је постављена и означава пружање пута са првенством
35
пролаза. Положај симбола на допунској табли мора да одговара конкретном

положају пута са првенством пролаза, у односу на споредне путеве.
Поставља се уколико је неопходно посебно дефинисати правац пружања пута са
првенством пролаза.
Слика 15. Саобраћајни знакови који регулишу првенство пролаза кроз раскрсницу
2.3 Литература
[1] Human factors literature Reviews on intersections, Speed Management, Pedestrians and Bicyclists,
and Visibility, Federal Higheway Administration, www.fhwa.dot.gov;
[2] Wang, J. S., and Knipling, R. R. (1994). Intersection Crossing Path Crashes: Problem Size Assessment
And Statistical Description (Report No. DOT-HS-808-190). Washington, DC: National Highway
Traffic Safety Administration;
[3] Агенција за безбедност саобраћаја, Приручник за лиценцирање кадрова у процесу
оспособљавања кандидата за возаче, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд (2013);
[4] Агенција за безбедност саобраћаја, Статистички извештај о стању безбедности саобраћаја у
Републици Србији у 2014. години, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд (2015);
[5] Агенција за безбедност саобраћаја, Статистика саобраћајних незгода;
[6] Агенција за безбедност саобраћаја, Прегледни извештај (2015)
[7] Липовац Крсто, Безбедност саобраћаја, Службени лист СРЈ, Београд (2008);
[8] Закон о безбедности саобраћаја на путевима „Сл. гласнику РС“, бр. 55/14,
[9] Правилник о саобраћајној сигнализацији "Сл. гласнику РС", број 134/2014.
[10] Правилник о саобраћајној сигнализацији "Сл. гласнику РС", број 41/09.
[11] База података експертиза саобраћајних незгода, које су реализоване на Институту
Саобраћајног факултета у Београду.
36
III ПОСТУПАЊЕ ВОЗАЧА ПРИ НАИЛАСКУ И ПРОЛАСКУ КРОЗ

РАСКРСНИЦУ (ПРАВО, СКРЕТАЊЕ УДЕСНО И УЛЕВО)
ЦИЉ ЧАСА
Циљ овог часа је да полазници прошире и унапреде своја знања о теорији извођења
радњи возилом у саобраћају на путу при проласку возилом кроз раскрсницу
регулисану саобраћајним знаковима.

(1) Наброје и објасне кораке у алгоритму вршења радњи возилом у саобраћају
на путу;
(2) Наведу и објасне кораке при извођењу радње кретање право на раскрсници
регулисаној саобраћајним знаковима;
(3) Наведу и објасне кораке при извођењу радње скретање удесно на
раскрсници регулисаној саобраћајним знаковима;
(4) Наведу и објасне кораке при извођењу радње скретање улево на раскрсници
регулисаној саобраћајним знаковима;
(5) Наведу и објасне последице неблаговременог издавања инструкције
кандидату за пролазак кроз раскрсницу.
37
3.1. Увод
Да би кандидат успешно савладао практични део оспособљавања и стекао вештину

управљања моторним возилом, потребно је да пре почетка практичне обуке стекне
основна теоријска знања на који начин се изводе радње возилом у саобраћају на
путу. Са теоријом извођења радњи возилом у саобраћају на путу [ТИР], кандидати
се упознају пре почетка практичне обуке у оквиру програма теоријске обуке
кандидата за возаче. Циљ ове области је да се кандидати за возаче упознају са
правилним и безбедним извођењем радњи возилом у саобраћају на путу и са
поступањем возача у одређеним саобраћајним ситуацијама. У процесу практичног
оспособљавања и извођења радњи у саобраћају, овај сегмент ће се надоградити
вештином и техником руковања и управљања моторним возилом.
Знања стечена на теоријској обуци треба да имају позитиван трансфер знања на
практични део оспособљавања кандидата, односно на учење вештине управљања
моторним возилом. Трансфер знања из области теоријског објашњења на
практично извођење радњи возилом у саобраћају, не зависи само од количине и
разноликости претходног знања већ и од начина на који се то знање систематизује
и преноси од стране инструктора вожње на кандидата.
3.2. Алгоритам извођења радњи
Алгоритам представља поступак за решавање неког проблема или прецизно

дефинисану процедуру којом се описује извршавање радње или неког поступка.
Састоји из низа корака које треба урадити да би се извршила нека радња или решио
одређени проблем. Алгоритам може садржати кораке који се понављају више пута,
кораке који се пролазе безусловно, односно кораке који зависе од неке одлуке која
се доноси на основу неког критеријума.
При извођењу радњи односно поступања возилом у саобраћају на путу, возач се
налази у представљеном алгоритму вршења радњи (слика 16) или у неком од
корака алгоритма с обзиром да већина радњи односно поступања има своје
специфичности. На слици 16 је приказан најопштији алгоритам вршења радњи у
саобраћају. Веома је важно да инструктор вожње објасни кандидатима да се
представљени алгоритам може кориговати и допуњавати код појединих радњи.
Алгоритам поступања возача при наиласку на раскрсницу се може дефинисати као
прецизно дефинисана процедура по којој се предузима низ конкретних корака који
ће нас довести до правилног и безбедног проласка кроз раскрницу.
Уверавање је непрекидан процес који се реализује свe време извођења радње у
саобраћају. Процес уверавања траје непрекидно, јер се возач све време током
извођења радње налази у процесу прикупљања и обраде информација. Возач у
сваком тренутку треба да проверава поступања других учесника у саобраћају, да
предвиђа могуће опасности, и да се уверава да даљим извођењем радње неће
ометати или угрожавати саобраћај.
Уверавање је у алгоритму издвојено у два посебна корака због значаја доношења
одлуке о ступању у наредни корак, пре обавештавања и пре извршења радње.
38
ПРИПРЕМА У
В
ОДЛУКА НЕ
УВЕРАВАЊE Е
ОДЛУКА ДА Р
ОБАВЕШТАВАЊЕ
А
ОДЛУКА НЕ НЕ В
ОДУСТАЈАЊЕ
УВЕРАВАЊЕ
/ОДЛАГАЊЕ А
ОДЛУКА ДА
Њ
ИЗВРШЕЊЕ РАДЊЕ
Е
Слика 16. Алгоритам вршења радњи у саобраћају

1) Корак – припрема – обухвата поступања која се односе на припрему возача
који мора да има јасну намеру коју радњу жели да изврши, и припрему возила
(положај, брзина кретања, итд.) за извршење конкретне радње.
2) Корак – уверавање – након припреме за извођење радње, возач прелази на
корак у којем треба да се увери да ли су испуњени услови за почетак
безбедног извођења радње. Уверавање се врши осматрањем саобраћаја
испред и иза возила, затим у возачка огледала и у „мртaв угао“, како би возач
одређену радњу возилом отпочео тек када се увери да тиме неће створити
опасност за остале учеснике у саобраћају.
3) Корак – обавештавање – након што се уверио да су испуњени услови за
почетак безбедног извођења радње, да том радњом неће угрозити нити
ометати остале учеснике у саобраћају, возач, укључивањем показивача правца
или на други прописан начин, обавештава остале учеснике у саобраћају о
својој намери.
4) Корак – уверавање – након што је возач остале учеснике у саобраћају
обавестио о својој намери, извршење радње може отпочети тек када се увери
да су остали учесници видели и разумели његов знак – обавештење, и да су
разумели његову намеру. Ово је последњи тренутак када возач може одустати,
односно одложити извођење радње, уколико нису испуњени услови за
безбедно извођење.
5) Корак – извршење радње – након што се уверио да постоје услови за
безбедно извођење радње, односно да радњу може безбедно започети и
завршити, возач приступа извршењу радње. Возач, својим кретањем или
положајем возила не сме да доводе у заблуду, нити да угрожава остале
учеснике у саобраћају.
Возач се током извођења одређене радње увек налази у представљеном алгоритму
вршења радњи, односно поступања или у неком од корака алгоритма.
39
3.3. Раскрсница регулисана саобраћајним знаковима
Возач возилом може проћи кроз раскрсницу без заустављања16 уколико му је

правом првенства пролаза то дозвољено и уколико не угрожава безбедност других
учесника у саобраћају.
Слика 17. Раскрсница регулисана саобраћајним знаковима

Прикупљањем и обрадом информација, возач на довољној удаљености уочава
раскрсницу и начин регулисања саобраћаја на раскрсници. На основу прикупљених
и обрађених информација, возач улази у припрему за извршење одређене радње.
Веома је значајно да возач, на основу процене саобраћајне ситуације, утврди да ли
је радњу могуће извести на безбедан начин.
У случају када возач наилази на саобраћајни знак „уступање првенства пролаза“
(„обрнути троугао“) он је обавезан да смањи брзину кретања и по потреби заустави
возило да би пропустио возила која се крећу путем на који наилази.
Када возач наилази на саобраћајни знак „обавезно заустављање“ („СТОП“), дужан је
да се заустави. Уколико на коловозу постоји неиспрекидана линија заустављања,
возач је дужан да возило заустави испред ове линије, без обзира да ли има возила
на путу на који наилази. Уколико је потребно, возач ће се зауставити и на месту
одакле се може уверити о кретању возила на путу на који наилази (место
прегледности, односно „линија прегледности“), како би уступио првенство пролаза
возилима која се крећу тим путем. (слика 18а)
У случају да наилази на знак „СТОП“, а не постоји неиспрекидана линија
заустављања, возач је обавезан да се заустави на месту одакле може видети
саобраћај на путу на који наилази, како би уступио првенство пролаза возилима
која се крећу тим путем, при чему предњи део возила не сме прећи „линију
прегледности“. (слика 18б)
16Заустављање возилом - односи се на прекид кретања возила ради поступања по знаку или правилу којим се
регулише саобраћај.
40
a) Постоји линија заустављања б) Не постоји линија заустављања

Слика 18. Раскрсница регулисана саобраћајним знаковима
Са аспекта оспособљавања кандидата за возаче и полагања возачког испита, од
великог значаја у овом поступку може бити благовремена и недвосмислена
инструкција о правцу кретања возилом кроз раскрсницу, коју даје инструктор
вожње. Припрема кандидата, односно реализација првог корака алгоритма
започиње онога тренутка када инструктор да инструкцију кандидату за пролазак
кроз раскрсницу.
Инструктор мора на основу различитих параметара да процени који је то тренутак
како би кандидату оставио довољно времена за припрему, уверавање и
обавештавање осталих учесника у саобраћају, као и за прописно извођење радње,
без наглих покрета, у складу са вештином која се може очекивати од кандидата.
Инструктор треба да узме у обзир и правац кретања возилом кроз раскрсницу, а
посебно да ли се возило креће путем са првенством пролаза или споредним путем.
3.4. Кретање право
3.4.1. Кретање право – „пут са првенством пролаза“
Кретање право путем на коме возач има првенство пролаза на раскрсници:

1. Припрема – на основу прикупљених и обрађених информација о начину
регулисања саобраћаја на раскрсници, возач прилагођава брзину кретања
(избор одговарајућег степена преноса и успоравање) и заузима одговарајући
положај возилом у саобраћајној траци (ближе десној ивици коловоза).
2. Уверавање – гледањем испред возила, с леве и десне стране, и иза возила
возач се помоћу унутрашњег и бочних огледала уверава о кретању других
учесника у саобраћају и могућности безбедног почетка извођења радње
кретање право кроз раскрсницу. Ово је тренутак у коме возач доноси одлуку о
даљем извршењу радње, наставља извршење или одустаје.
3. Обавештавање – специфичност овог корака је у томе што се остали учесници
у саобраћају обавештавају заузимањем положаја возила. У овом кораку возач
не укључује показивач правца што остали учесници треба да протумаче као
његову намеру да настави да се креће право.
4. Уверавање – возач се приближава линији прегледности где се уверава да су
остали учесници у саобраћају схватили његову намеру и да постоје услови за
41
безбедан пролазак кроз раскрсницу. Ово је последњи тренутак у коме возач

може донети одлуку да одустане од уласка у раскрсницу, нпр. услед одузетог
права првенства пролаза од стране других учесника у саобраћају или због
„блокаде раскрснице“, и у том случају зауставља се испред линије
прегледности.
5. Извршење радње – пролазак кроз раскрсницу право. Возач положајем свог
возила и брзином кретања не доводи у дилему друге учеснике у саобраћају.
УВЕРАВАЊЕ
Припрема
Уверавање
Обавештавање
Уверавање
Извршење радње
Слика 19. Кораци извођења радње у односу на пролазак право
3.4.2. Кретање право при наиласку на знак „уступање првенства пролаза“
Разлика у односу на претходне кораке је у томе што возач треба да уступи

првенство пролаза свим возилима која се крећу путем са првенством пролаза.
Уколико има возила која се крећу путем са првенством пролаза, возач је дужан да
их пропусти, а по потреби и да се заустави најкасније испред „линије прегледности“.
Уколико се возач приликом приближавања раскрсници уверио да нема возила која
имају првенство пролаза, возач може донети одлуку да пролазак кроз раскрсницу
изведе без заустављања. За безбедно извршавање ове радње кључна је процена
брзине и удаљености возила која имају првенство пролаза (слика 20).
42
УВЕРАВАЊЕ
Припрема
Уверавање
Уверавање
Извршење радње
Слика 20. Кораци извођења радње право при наиласку на „троугао“
3.4.3. Кретање право – „обавезно заустављање“
Уколико је на прилазу раскрсници знак „СТОП“ возач је обавезан да заустави своје

возило. Када уз знак „СТОП“ постоји неиспрекидана линија заустављања она
означава место на коловозу испред кога возач мора да заустави возило. Возач
наставља кретање и уколико се увери да постоје возила која имају првенство
пролаза, дужан је да поново заустави возило и то најкасније испред „линије
прегледности“ (слика 21а).
УВЕРАВАЊЕ УВЕРАВАЊЕ
Припрема Припрема
Уверавање Уверавање
Обавештавање Обавештавање
Уверавање Уверавање
Изврш. радње Изврш. радње
а) Поступање у односу на линију заустављања б) Поступање када не постоји линија зауствљања

Слика 21. Кораци извођења радње право при наиласку на знак „СТОП“
43
Када на коловозу уз знак „СТОП“ није обележена неиспрекидана линија

заустављања, возач врши заустављање на месту одакле се може уверити о кретању
возила која имају првенство пролаза, а најкасније испред „линије прегледности“.
Након уверавања да нема возила која се крећу путем са првенством пролаза, возач
може донети одлуку да настави кретање кроз раскрсницу. У случају када је
раскрсница непрегледна и није могуће извршити уверавање са линије
заустављања, возач помера возило до „линије прегледности“ (слика 21б).
3.5. Скретање удесно
3.5.1. Скретање удесно са „пута са првенством пролаза“
Скретање удесно са пута са првенством пролаза, изводи се на следећи начин:

1. Припрема – возач се већ налази у саобраћајној траци из које је скретање
удесно дозвољено. Возач прикупља и анализира информације о саобраћајној
ситуацији (о начину регулисања саобраћаја на раскрсници, о кретању других
учесника у саобраћају, итд.) и планира начин извршења радње. Возач се
припрема за наредни корак прилагођавајући брзину кретања возила,
одабиром одговарајућег степена преноса и успоравањем возила.
2. Уверавање – гледањем испред возила, с леве и десне стране и иза возила,
возач се помоћу унутрашњег и бочних огледала, као и гледањем у „мртав угао“
уверава о кретању других учесника у саобраћају и могућности безбедног
почетка извођења радње скретање удесно. Ово је тренутак у коме возач
доноси одлуку о даљем извршењу радње, наставља извршење или
одустаје/одлаже.
3. Обавештавање – возач укључује десни показивач правца и помера возило уз
десну ивицу коловоза.
4. Уверавање – приближава се „линији прегледности“ где се уверава да су
остали учесници у саобраћају схватили његову намеру и да постоје услови за
безбедно скретање удесно. Ово је последњи тренутак у коме возач може
донети одлуку да одустане од уласка у раскрсницу, нпр. услед одузетог права
првенства пролаза од стране других учесника у саобраћају, и у том случају
зауставља се најкасније испред „линије прегледности“.
5. Извршење радње – при скретању удесно возач мора да скретање изврши уз
десну ивицу коловоза.
3.5.2. Скретање удесно при наиласку на знак „уступање првенства пролаза“
Разлика у односу на претходне кораке је у томе што је возач дужан да уступи

Уколико има возила која имају првенство пролаза, возач је дужан да их пропусти, а
по потреби и да заустави возило најкасније испред „линије прегледности“.
Након пропуштања возила која имају првенство пролаза, односно након што се
уверио да нема возила која имају првенство пролаза, возач може донети одлуку да
скретање удесно изведе без заустављања. За безбедно извршавање ове радње
кључна је процена брзине и удаљености возила која се крећу путем са првенством
пролаза.
44
УВЕРАВАЊЕ
Припрема
Уверавање
Уверававање
Извр. радње
Слика 22. Кораци извођења радње скретање удесно – „троугао“
Процена тренутка за издавање инструкције кандидату за скретање удесно
приликом наиласка на знак „уступање првенства пролаза“ је веома важна.
Кандидат не сме бити у исчекивању инструкције о правцу кретања с обзиром да се
креће путем на којем је дужан да уступи првенство пролаза. Неблаговремено
издавање инструкције за скретање удесно ће пореметити кораке у алгоритму и
смањити могућност за безбедно извођење радње.
3.5.3. Скретање удесно при наиласку на знак „обавезно заустављање“

означава место на коловозу испред кога возач мора да заустави возило. Возач
наставља кретање и уколико се увери да има возила која се крећу путем са
првенством пролаза, возач је дужан да возило поново заустави на месту
прегледности, а најкасније испред „линије прегледности“. У случају када је
раскрсница непрегледна и није могуће извршити уверавање са линије
заустављања, возач помера возило до места прегледности, а најдаље до „линије
прегледности“.
заустављања, возач врши заустављање на месту прегледности, а најкасније испред
„линије прегледности“. Након уверавања да нема возила која имају првенство
пролаза, возач може донети одлуку да изврши скретање удесно.
45
3.6. Скретање улево
3.6.1. Скретање улево са „пута са првенством пролаза“
Скретање улево са пута са правом првенства пролаза изводи се на следећи начин:

1. Припрема – возач се већ налази у саобраћајној траци из које је скретање улево
дозвољено. Возач прикупља и обрађује информације о саобраћајној ситуацији,
начину регулисања саобраћаја, о кретању осталих учесника у саобраћају итд.
и планира начин извршења скретања улево. Возач се припрема за наредни
корак тако што прилагођава брзину кретања возила, одабиром одговарајућег
степена преноса и успоравањем возила.
2. Уверавање – гледањем испред возила, с леве и десне стране, и иза возила
возач се помоћу унутрашњег и бочних огледала, као и гледањем у „мртав угао“
уверава о кретању других учесника у саобраћају и могућности безбедног
почетка извођења радње скретање улево. Ово је тренутак у коме возач доноси
одлуку о даљем извршењу радње, наставља извршење или одустаје/одлаже.
3. Обавештавање – возач укључује леви показивач правца и заузима положај за
скретање померањем возила ка разделној линији коловоза.
4. Уверавање – приближавајући се „линији прегледности“, возач се уверава да
ли су остали учесници у саобраћају схватили његову намеру и да ли постоје
услови за безбедно скретање улево. Ово је последњи тренутак у коме возач
може донети одлуку да одустане, односно одложи улазак у раскрсницу, нпр.
услед немогућности напуштања раскрснице због густине саобраћаја. Уколико
постоје услови, возач улази у раскрсницу и по потреби се зауставља уз
разделну линију, и то пре центра раскрснице, пропуштајући возила која му
долазе у сусрет и задржавају правац кретања или скрећу удесно.
5. Извршење радње – при самом скретању улево возач се креће обележеном
или замишљеном линијом водиљом која спаја разделне линије коловоза, и
возилом пролази тако да му центар раскрснице остане са десне стране.
Уколико се при скретању улево возач мимоилази с другим возилом које
долази из супротног смера које такође скреће улево, мора да води рачуна о
безбедном растојању с десне стране свог возила, како би се возила безбедно
мимоишла.
3.6.2. Скретање улево при наиласку на знак „уступање првенства пролаза“
Разлика у односу на претходне кораке је у томе што возач треба да уступи

Уколико постоје возила која се крећу путем са првенством пролаза, возач успорава,
а по потреби и зауставља возило најкасније испред „линије прегледности“. При
томе, возило је позиционирано уз разделну линију коловоза. Након уверавања да
нема возила која се крећу путем са првенством пролаза, односно након
пропуштања возила која имају првенство пролаза, возач може донети одлуку да
пролазак кроз раскрсницу изведе без заустављања. Уколико постоје услови возач
улази у раскрсницу и по потреби се зауставља уз разделну линију, и то пре центра
раскрснице, пропуштајући возила која му долазе у сусрет (из супротног смера) и
задржавају правац кретања или скрећу удесно. За безбедно извршавање ове радње
46
кључна је процена брзине и удаљености возила која имају првенство пролаза, као
и возила која му долазе у сусрет.
3.6.3. Скретање улево при наиласку на знак „обавезно заустављање“

означава место на коловозу испред кога возач мора да заустави возило. Након
заустављања, возач наставља кретање и уколико се увери да има возила која се
крећу путем са првенством пролаза возило се поново зауставља испред „линије
прегледности“. У овом тренутку возило је позиционирано уз разделну линију
коловоза.
У случају када је раскрсница непрегледна и није могуће извршити уверавање са
линије заустављања, возач помера возило до „линије прегледности“ одакле врши
уверавање.
УВЕРАВАЊЕ
Припрема
Уверавање
Уверавање
Изврш.
радње
Слика 23. Кораци извођења радње скретање улево – „СТОП“
заустављања, возач је дужан да заустави возило и то најкасније испред „линије
прегледности“. Након уверавања да нема возила која се крећу путем са првенством
пролаза, возач може донети одлуку да настави кретање кроз раскрсницу. Уколико
постоје услови, возач улази у раскрсницу и по потреби се зауставља уз разделну
линију, и то пре центра раскрснице, пропуштајући возила која му долазе у сусрет и
задржавају правац кретања или скрећу удесно. За безбедно извршавање ове радње
кључна је процена брзине и удаљености возила која се крећу путем са првенством
пролаза, као и возила која му долазе у сусрет.
Припрема кандидата (први корак у алгоритму) за скретање улево приликом
наиласка на знак „СТОП“ треба да започне на довољној удаљености испред
раскрснице како би сви кораци у алгоритму били временски и просторно
47
реализовани за извођење радње. Временско - просторна реализација алгоритма се

додатно усложњава због већег броја могућих конфликтних ситуација које кандидат
мора да предвиди да би скретање улево извео безбеднo.
3.7. Литература
[1] Приручник за лиценцирање кадрова у процесу оспособљавања кандидата за возаче - Књига

2; Агенција за безбедност саобраћаја (2013).
[2] Приручник за семинар унапређења знања за лиценциране инструкторе-испитиваче,
Агенција за безбедност саобраћаја (2015),
[3] Приручник за предаваче теоријске обуке у ауто школама; Саобраћајни факултет Београд,
(2015);
[4] Закон о безбедности саобраћаја на путевима (2009). „Службени Гласник РС“, бр. 41/09,
53/10, 101/11, 32/13- одлука УС, 55/14, 96/15-др. закон и 9/16 – одлука УС;
[5] Правилник о саобраћајној сигнализацији (2014), „Службени Гласник РС“, бр. 134/14.
48
IV МЕТОДИКА ПРАКТИЧНЕ ОБУКЕ ПРИ НАИЛАСКУ И ПРОЛАСКУ

КРОЗ РАСКРСНИЦУ
ЦИЉ ЧАСА
Циљ овог часа је да полазници унапреде своје знање из методике обуке кандидата
за возаче, при наиласку и проласку кроз раскрсницу.
(1) Објасне значај планирања и припреме инструктора и кандидата за наставни

час;
(2) Наведу и објасне методе проласка кроз раскрсницу регулисану саобраћајним
знаковима;
(3) Наведу и објасне критеријуме вредновања и оцењивања најчешћих грешака
кандидата при проласку кроз раскрсницу регулисану саобраћајним
знаковима.
49
4.1 Увод
Оспособљавање кандидата за возаче је делатност од општег интереса која има за

циљ да кандидат за возача стекне теоријска и практична знања и вештине
потребне за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу. Обука
кандидата за возаче моторних возила представља посебан и сложен методски и
образовно васпитни процес.
Oспoсoбљaвaњe кaндидaтa зa вoзaчe прeдстaвљa jeдaн oд нajвaжниjих услoвa
бeзбeднoсти друмскoг сaoбрaћaja, aкo узмeмo у oбзир учeстaлoст грeшaкa вoзaчa
кoje доводе до нaстaнка сaoбрaћajних нeзгoдa. Узрoци сaoбрaћajних нeзгoдa
углaвнoм нису последица нeдoстaтка знaњa и вeштинa, вeћ пoнaшaња учeсникa у
сaoбрaћajу. Збoг тoгa је учeњe бeзбeднoг пoнaшaњa у сaoбрaћajу приoритeт.
Неопходно је дa се утврдe критeриjуми зa oствaривaњe jeдинствeнoг систeмa
oспoсoбљaвaњa вoзaчa, да предавачи, инструктoри вoжњe и испитивaчи, делују као
тим са основним циљем да крајњи продукт обуке буде безбедан возач. Циљ обуке је
да кандидат стекне практична знања и вештине потребне за самостално и безбедно
управљање возилом у саобраћају на путу. Учење је споро, постeпeно и праћено
грешкама, а успех у процесу оспособљавања возача зависи од методике обучавања,
ангажовања кандидата и инструктора вожње. Поставља се питање да ли прoцeс
oспoсoбљaвaњa и пoлaгaњa вoзaчких испитa гaрaнтуjе стицање знaња, вeштина и
пoнaшaња нeoпхoдних зa бeзбeднo учeшћe у сaoбрaћajу.
Програм оспособљавања и пoлaгaњa вoзaчког испитa дефинисан је сетом
правилника који ближе уређују ову област. Програм практичног оспособљавања
кандидата има за циљ да кандидат на крају овог процеса стекне практична знања
и вештине за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
Међутим, главни мотив будућих вoзaчa je „дoбити“ вoзaчку дoзвoлу, иако учeњe
дeфинициja, препознавање одговора и циљaнo припрeмaњe кандидата зa пoлaгaњe
вoзaчкoг испита нe дoнoси дoбрe рeзултaтe кaдa je у питaњу бeзбeднo пoнaшaњe у
саобраћају. Такође, правилник о возачким испитима обавезује ауто школе да имају
најмање петнаест испитних задатака, тако да се интерес кандидата усмерава на
савлађивање и увежбавање испитних задатака, чиме се циљ обуке своди на
полагање возачког испита уместо на припрему за безбедно понашање у саобраћају.
У aутo шкoлaмa треба да се примењује наставни план и прoгрaм који ће код будућих
возача развијати пoзитивне стaвoве, одговорно и разумно понашање према
осталим учесницима у саобраћају. Наставни план и принципи рада инструктора са
кандидатима, треба да омогуће стицaњe нoвих вeштинa пoпут пeрцeпциje
oпaснoсти, прeдвиђaња, усвајања принципа дeфaнзивне вoжње, унапређења
сaoбрaћajне културе, итд. Међутим, финални резултат обуке, а то је безбедан возач,
у великој мери зависи од инструктора и његових способности да успешно
припреми кандидата за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на
путу.
4.2 Дидактичко - методичка припрема часа
У обуци возача примењују се различити принципи и методи, такве концепције да

за све кандидате без обзира на претходно предзнање и предиспозиције, обезбеде
потребна знања, вештине (радње које се заснивају делом на навикама, а делом на
50
свесним радњама) и навике у управљању моторним возилом за безбедно учешће у

саобраћају.
Наставни час практичне обуке вожње подразумева индивидуални облик рада
односно рад са једним кандидатом, и прилагођава се индивидуалним
карактеристикама сваког кандидата, и oмoгућaвa кaндидaту дa мaксимaлнo будe
укључeн у прoцeс учeњa и рaзвиjaњa вeштинa. Веома је значајно да инструктор
утврди шта одређени кандидат треба да научи, схвати и усвоји да би успешно
одговорио захтевима који му се намећу у процесу оспособљавања.
Инструктори почетници, као и инструктори са великим искуством, своје часове
изводе на свој начин, али се за њихову реализацију морају припремити. Планирање
и припрема часа се састоји од планирања и припреме инструктора, али и припреме
кандидата за час. Наставни час практичне обуке представља једну целину али
инструктор треба да има у виду да је он повезан и спојен како са претходним, тако
и са наредним часовима, који су обједињени општим циљем, задацима и
садржајима, односно способностима и могућностима кандидата.
Припрема инструктора за час практичне обуке састоји се из:
 Опште припреме – односи се на константно усавршавање инструктора
вожње, унапређење и проширење стручних компетенција, техника и
вештина обуке, итд.
 Појединачне припреме - односи се на припрему за сваки појединачни час.
Наставни час практичне обуке се састоји из три дела:
1. Уводни део часа;
2. Главни део часа;
3. Завршни део часа.
У уводном делу часа инструктор вожње врши проверу испуњености услова и
уписује податаке о оспособљавању у књигу практичне обуке, затим методом
разговора упознаје кандидата са наставном јединицом коју ће обрађивати у току
часа.
У главном делу часа инструктор вожње поступно реализује дефинисане задатке
часа. У циљу стварања што бољих услова рада и ефикасног напредовања кандидата
у обуци, од изузетног значаја је однос инструктора и кандидата и њихова
комуникација у току часа. Важно је да инструктор своју инструкцију кандидату
изрази на начин да је кандидат јасно схвати и разуме. Отежавајућа околност у
комуникацији инструктора и кандидата јесте чињеница да кандидат прима велики
и различит број информација које долазе из саобраћајне ситуације, а у зависности
од нивоа оспособљености један део пажње му је усмерен и на правилно усвајање
вештине и технике вожње.
У завршном делу часа инструктор вожње врши евалуацију реализованог часа.
Заједно са кандидатом пролази кроз час и врши вредновање реализованих
задатака и циља часа. Веома је значајно да у овом делу часа инструктор вожње
укаже кандидату на грешке и да да оцену оспособљености кандидата. Таква оцена
треба да буде смерница и мотив кандидату за даље учење.
Прoгрaм прaктичнe oбукe кaндидaтa зa вoзaчa садржи пoступaњe вoзaчa при
нaилaску и прoлaску крoз рaскрсницу нa кojoj je сaoбрaћaj рeгулисaн:
 Прaвилoм дeснe стрaнe;
 Ознакама на коловозу и тротоару;
51
 Сaoбрaћajним знaкoм;
 Свeтлoсним сaoбрaћajним знaкoм;
 Знaцимa и нaрeдбaмa кoje дaje oвлaшћeнo лицe.
4.3 Методе проласка кроз раскрсницу
Слика 24. Четворокрака (крстаста) раскрсница

У обуци возача се морају поштовати дидактички принципи. Приликом обраде нове
наставне јединице користимо принцип повезаности теорије и праксе. У процесу
оспособљавања кандидата теоријска настава претходи практичној обуци. Teoриja
и прaксa су двa сaстaвнa дeлa истoг прoцeсa. To знaчи дa трeбa тeoриjскa знaњa и
oбjaшњaвaњa штo вишe врeмeнски приближити пoкaзивaњу рaдњe, увeжбaвaњу и
прaктичнoм извoђeњу. Teoриja сe мoрa примeњивaти и пoтврђивaти у прaкси, a
прaксa утичe и нa дoпуну и измeну тeoриje. Примeнoм тeoриje у прaкси, пaмћeњe сe
пoбoљшaвa, a прaксoм сe побољшавају спoсoбнoсти. Oвe чињeницe oбaвeзуjу
инструктoрe дa свoj нaчин рaдa усмeрaвajу нa oбjeдињaвaњe тeoриje и прaксe, jeр и
нa возачком испиту свaки кaндидaт се оцењује да ли је стекао теоријска и
практична знања и вештине потребне за самостално и безбедно управљање
возилом у саобраћају на путу.
У уводном делу часа инструктор упознаје кандидата са поступањем при проласку
кроз раскрсницу. Иако је кандидат положио теоријски испит и стекао неопходна
знања, инструктор би требао да кандидата упозна са проблематиком саобраћаја на
раскрсници. На пример, инструктор би могао да објасни кандидату да свака
раскрсница представља већи број конфликтних и опасних ситуација које могу
довести до саобраћајне незгоде. Постоји више типова укрштања путева а један од
њих је укрштање пута са првенством пролаза и споредног пута под правим углом.
Првенство пролаза на оваквој раскрници регулисано је саобраћајним знаковима.
Кроз четворокраку крстасту раскрсницу се може проћи кретањем право, скретањем
удесно и улево, а може се урадити и полукружно окретање.
Поред вербалне методе, значајно је да инструктор на располагању има и одређена
дидактичка средства која ће му олакшати рад са кандидатима. Уколико сматра да
је то неопходно, инструктор може на блоку папира нацртати раскрсницу и на тај
начин објаснити и разјаснити кандидату недоумице уколико их има.
Инструктор на располагању има и могућност примене демонстративне методе.
Дакле, ако процени да је то неопходно инструктор може показати и објаснити
кандидату поступање возача при проласку и наиласку кроз раскрсницу.
52
У главном делу часа кандидат самостално и у зависности од нивоа оспособљености

реализује задатке које је инструктор дефинисао. Иако је сваки наставни час целина,
он је садржински повезан са претходним и са наредним часовима. Дефинисане
задатке кандидат реализује постепено, а како ће овај део часа бити обликован и
спроведен зависи првенствено од инструктора и његових способности. Током часа
је неопходно водити рачуна о рационализацији времена како би се реализовали
задаци часа.
Приликом наиласка и проласка кроз четворокраку раскрсницу регулисану
саобраћајним знаковима, радње и поступања кандидата које су карактеристичне за
овакав тип раскрснице морају бити изведене правилно, безбедно и прописно.
Поступање кандидата приликом наиласка и проласка кроз раскрсницу условљено
је низом различитих фактора и зато је стрпљење инструктора и разумевање
евентуалних грешака кандидата кључно за систематско усвајање знања и вештина.
Пажња инструктора је првенствено усмерена на безбедан пролазак кроз
раскрсницу, а затим и на остале елементе који се односе на правилно и прописно
кретање возила непосредно испред и на самој раскрсници.
Пажња инструктора је усмерена и на технику вожње, као и на то да ли кандидат
правилно и благовремено изводи следеће радње:
 Прилагођавање брзине кретања возила условима саобраћаја;
 Уочавање саобраћајне сигнализације и начина регулисања саобраћаја на
раскрсници;
 Уверавање о безбедном извођењу радње;
 На довољној удаљености пред раскрсницом заузима правилан положај
возилом и врши одабир одговарајуће саобраћајне траке у зависности од
правца кретања;
 Поступање према саобраћајној сигнализацији;
 Уверавање о кретања осталих учесника у саобраћају;
 Одговарајућим положајем возила омогућава прегледност на раскрсници;
 Утврђује редослед проласка возила и пешака;
 Уверава се да ли ће „блокирати“ раскрсницу;
 Безбедно пролази кроз раскрсницу.
Ова наставна јединица се реализује када је кандидат савладао вештину управљања
возилом. Задатак инструктора при наиласку и проласку кроз раскрсницу је да
управља и контролише извршавање радњи кандидата. У оваквим ситуацијама нема
довољно времена за детаљна објашњавања већ треба користити кратке
инструкције. Превентивна упозорења морају бити благовремена због безбедности
у саобраћају и осталих учесника у саобраћају. Уколико је потребно, инструктор
може објаснити или указати на грешке кандидату тако што ће кандидат зауставити
возило на првом погодном месту. На овај начин је инструктор у могућности да
пружи детаљна објашњења кандидату, односно кандидат неће бити оптерећен
захтевима које му намеће саобраћај и биће у могућности да саслуша инструктора и
размисли о инструкцијама и саветима које добија.
У завршном делу часа инструктор вожње врши анализу наставног часа и
вредновање задатака који су реализовани при наиласку и проласку кроз
раскрсницу. У овом делу часа инструктор вожње даје сугестије кандидату и
детаљно га упознаје са грешкама и предлогом за унапређење знања и вештина.
Осим описних карактеристика за оцену оспособљености кандидата, инструктор
53
може користити и вредновање и оцењивање грешака које су садржане у Бодовној

листи практичног испита.
4.3.1. Прилагођавање брзине кретања возила при наиласку на раскрсницу
Припрема кандидата за пролазак кроз раскрсницу почиње од тренутка када

инструктор да одговарајућу инструкцију о правцу кретања. Ова инструкција мора
бити кратка, јасна и недвосмислена при чему кандидат ниједног тренутка не сме
бити доведен у заблуду. Одређивање правца кретања кандидату мора бити
саопштено благовремено и на довољној удаљености испред раскрснице да би
кандидат могао да се припреми за пролазак кроз раскрсницу.
Кандидат је обавезан да прилагоди брзину кретања возила како при приласку
раскрсници, тако и при проласку кроз саму раскрсницу. Брзина кретања возила
мора бити усклађена са условима саобраћаја, али и са свим осталим
ограничавајућим факторима (метеоролошким условима, стањем коловоза, итд.).
Кандидат има обавезу да процењује брзину кретања осталих учесника у саобраћају
и да у складу са том проценом донесе одлуку о тренутку укључења са споредног на
пут са првенством пролаза.
Инструктор вожње треба да укаже кандидату на значај поштовања и
прилагођавања брзине кретања на приласку раскрсници, како би у случају потребе
благовремено зауставио возило пред сваком препреком коју под датим
околностима може да види или има разлога да очекује.
Инструктор вожње треба да укаже кандидату и на последице непоштовања
ограничења, односно неприлагођавања брзине кретања на практичном испиту.
Уколико кандидат за возача приликом извођења радњи прекорачи брзину кретања
до 10 km/h инструктор ће евидентирати један негативан бод.
Ако кандидат приликом извођења радњи прекорачи брзину кретања за више од 10
km/h у насељу, односно за више од 20 km/h ван насеља, таква грешка се сматра
недозвољеном и кандидат није положио возачки испит.
4.3.2. Пролазак кроз раскрсницу при кретању право на путу са првенством

пролаза
Слика 25. Кретање право

На почетку часа инструктор ће кандидату детаљно објаснити методу проласка
право кроз раскрсницу на путу са првенством пролаза. Инструктор вожње посебно
треба да истакне кандидату да возач не сме возилом да уђе у раскрсницу иако има
54
првенство пролаза, ако ће се због густине саобраћаја зауставити на раскрсници или

пешачком прелазу и тиме ометати или онемогућити саобраћај возила, односно
пешака. Такође, значајно је да се кандидату објасни да иако се креће путем са
првенством пролаза, постоји могућност да му неко од учесника у саобраћају
ускрати првенство пролаза.
Важно је да инструктор објасни кандидату начин уверавања при кретању право,
али и значај уверавања као непрекидног процеса који траје све време извођења
радње у саобраћају. Сваки возач се све време током управљања возилом налази у
процесу прикупљања и обраде информација без обзира да ли се креће са путем са
првенством пролаза или путем на којем је дужан да уступи првенство пролаза.
Приликом кретања право кроз раскрсницу, када се кандидат налази на путу са
првенством пролаза, након издавања инструкције за пролазак право, пажња
инструктора је усмерена на следеће радње које изводи кандидат:
 Одабир одговарајућег степена преноса;
 Избор саобраћајне траке за кретање;
 Одржавање правца кретања;
 Држање безбедног одстојања;
 Држање безбедног растојања у односу на десну ивицу коловоза, препреке
на путу, возила и других учесника у саобраћају;
 Уверавање о безбедном проласку кроз раскрсницу;
 Прилагођавање брзине кретања према условима пута и стању саобраћаја;
 Прилагођавање брзине кретања према правилима саобраћаја;
 Процена густине саобраћаја за улазак у раскрсницу (блокирање
раскрснице).
Инструктор вожње ће и током часа, али и на крају часа детаљно указати кандидату
на грешке које је учинио. У завршном делу часа инструктор ће извршити евалуацију
целокупног тока часа, али ће акценат бити стављен на дефинисане задатке на
почетку часа.
Табела 7. Вредновање грешака при проласку право
Грешке Број НБ
Кретање уз разделну линију коловоза
Кретање средином саобраћајне траке
1
Недржање одстојања/растојања
Блокада раскрснице
У току наставног часа инструктор непрекидно прати и вреднује кандидата јер се на
тај начин постиже бољи резултат учења, али се и остварује увид у ниво постигнутог
знања и вештине управљања возилом. При увежбавању проласка кроз раскрсницу
право на путу са првенством пролаза, инструктор може вредновати најчешће
грешке које кандидати чине, на начин приказан у табели 7.
55
4.3.3. Скретање удесно на путу са првенством пролаза
Слика 26. Скретање удесно

Након упознавања кандидата са задатком који ће се увежбавати на часу,
инструктор ће пружити кандидату и додатна објашњења у вези са скретањем
удесно на раскрсници. Инструктор може указати кандидату и на значај планирања
на који начин извршити одређену радњу у саобраћају, с тим да ће посебно истаћи
значај планирања и начин извршења радње скретања удесно.
Инструктор треба да објасни кандидату начин уверавања возача при скретању
удесно (осматрање саобраћаја испред и иза возила путем ретровизора, и преко
десног рамена уколико је потребно). Пре него што кандидат покрене возило,
инструктор ће објаснити и показати „мртве углове“ на возилу, и на тај начин још
једном нагласити колико је важан процес уверавања при извођењу радњи возилом
у саобраћају. Потребно је кандидату објаснити да је важно да се уверава како
извођењем радње скретања не би ометао или угрожавао саобраћај. Сталним
увежбавањем уверавање ће као и свака друга радња постати аутоматизована радња
и временом ће прећи у навику.
Приликом извођења свих радњи у саобраћају на јавном путу уверавање да се
радња може безбедно извести подразумева:
 Коришћење возачких огледала;
 Осматрање преко рамена;
 Осматрање кроз ветробранско односно бочна стакла;
 Процену саобраћајне ситуације.
У зависности од категорије моторних возила за коју се кандидат оспособљава,
инструктор ће објаснити начин али и специфичности вршења уверавања за
одређену радњу. У зависности од категорије моторних возила разликује се и начин
уверавања за скретање удесно. Као пример, инструктор може навести начин
уверавања приликом управљања теретним возилом, односно аутобусом када не
постоји могућност да возач мртве углове осматра окретањем преко левог и десног
рамена.
Након уверавања да сме да отпочне жељену радњу, возач је дужан да друге
учеснике у саобраћају јасно и благовремено обавести о својој намери укључивањем
одговарајућег показивача правца тј. десног показивача правца за скретање удесно.
Приликом скретања удесно на раскрсници, када се возило налази на путу са
првенством пролаза, након благовременог издавања инструкције за скретање
удесно, пажња инструктора је усмерена на следеће радње које изводи кандидат:
56
 Уколико је потребно упозорава кандидата да прилагоди брзину кретања

возила;
 Води рачуна о правилној техници вожње;
 Прати кандидата да ли правилно врши уверавање;
 Да ли је извршио обавештавње осталих учесника у саобраћају о својој
намери;
 Да ли постоје услови за улазак у раскрсницу;
 Да ли скретање врши правилном путањом;
 Да ли окретање точка управљача врши на правилан начин;
 Да ли има правилан однос према осталим учесницима у саобраћају.
Инструктор вожње треба да укаже кандидату и на последице грешака које је
кандидат учинио при извођењу радње скретање удесно. У табели 8 наведене су
најчешће грешке које кандидати за возаче чине на практичном испиту, као и број
негативних бодова за одређену грешку у вези са уверавањем и обавештавањем.
Кандидат за возача је дужан да се увери у могућност безбедног извођења скретања.
Табела 8. Уверавање и обавештавање
Није извршио уверавање 5
Није извршио уверавање, није укључио
5+1
показивач правца
Није укључио показивач правца
Укључио показивач правца па извршио 1
уверавање
Два пута није извршио уверавање (10) Није положио
Уколико кандидат за возача на практичном испиту не изведе правилно наведене
радње, инструктор ће евидентирати један негативан бод у бодовној листи, осим
уколико не изврши уверавање за које је предвиђено пет бодова.
Табела 9. Вредновање грешака при скретању удесно
Преширок лук приликом скретања
Окреће точак управљача једном руком 1
Точак возила додирнуо ивичњак
Точак возила прешао преко ивичњака
Скретање у саобраћајну траку за саобраћај Није положио
возила из супротног смера
У табели 9 приказане су најчешће грешке које кандидати чине на практичном
испиту при скретању удесно. За сваку од наведених грешака кандидат ће добити
одређени број негативних бодова односно оцену НП (није полижио) уколико је
учинио недозвољену радњу. На пример, ако кандидат за возача приликом скретања
удесно управља на такав начин да точак додирне ивичњак биће оцењен једним
негативним бодом. Међутим, уколико точак возила пређе преко ивичњака, оваква
грешка се сматра недозвољеном и кандидат није положио испит.
57
4.3.4. Скретање улево на путу са првенством пролаза
Слика 27. Скретање улево

Пре почетка практичне реализације радње скретања улево, потребно је да
инструктор са кандидатом заједно прође кроз правила саобраћаја којима се
регулише скретање улево. Такође, инструктор треба да објасни кандидату да
приликом скретања улево на раскрсници постоји већи број конфликтних и опасних
ситуација које могу довести до саобраћајне незгоде. Важно је указати кандидату
које су то могуће конфликтне ситуације при скретању улево и на који начин их
треба предвидети и спречити да до њих дође. У овом делу часа, инструктор треба
да теоријски разради са кандидатом поступак скретања улево и поступање возача
при наиласку на раскрсницу. На пример, инструктор треба детаљно да објасни
кандидату процедуру заузимања положаја возилом у оквиру саобраћајне траке за
скретање улево, затим улазак у раскрсницу, пропуштање возила која долазе из
супротног смера и начин скретања уз обележену или замишљену линију водиљу.
Инструктор треба да укаже кандидату да возач који намерава да помери возило
удесно или улево сме да отпочне такву радњу само ако се уверио да то може да
учини на безбедан начин. Пре померања возила улево уз разделну линију коловоза
у оквиру саобраћајне траке (заузимање положаја за скретање улево) потребно је да
се кандидат гледањем испред возила с леве и десне стране, и иза возила помоћу
унутрашњег и бочних огледала, и погледом преко рамена увери да ли се ова радња
може безбедно извести.
Након уверавања да сме да отпочне жељену радњу возач је дужан да друге учеснике
у саобраћају јасно и благовремено обавести о томе.
На довољној удаљености испред раскрснице, када се возило налази на путу са
првенством пролаза, потребно је припремити кандидата за скретање на следећи
начин:
 Благовремено га обавестити о правцу кретања;
 Упозорити га да прилагоди брзину кретања возила, уколико је потребно;
 Пратити кандидата да ли правилно врши уверавање;
 Да ли је извршио обавештавање осталих учесника у саобраћају о својој
намери;
 Да ли је извршио заузимање положаја у саобраћајној траци за скретање
улево;
 Да ли постоје услови за улазак у раскрсницу;
 Да ли правилно процењује намеру возача који долазе из супротног смера;
58
 Да ли се зауставља пре центра раскрснице уколико је потребно;

 Да ли скретање врши правилном путањом;
 Да ли има правилан однос према осталим учесницима у саобраћају.
Скретање улево је за кандидата за возача захтевна радња и зато увежбавање ове
радње захтева систематичност у раду инструктора, као и стрпљивост и разумевање
за грешке које кандидат чини. Иако инструктор на располагању има различите
методе обуке (усмено излагање, показивање, разговор и др.), он мора у обзир узети
и индивидуалне карактеристике кандидата, односно мора се прилагодити
индивидуалним особинама кандидата за возаче. Ово је значајно у целокупном
процесу обуке, а посебно приликом увежбавања сложених радњи попут скретања
улево на раскрсници.
Табела 10. Вредновање грешака при скретању улево
Није извршио скретање уз линију водиљу
Не окреће точак управљача приликом 1
исправљања возила
Неуступање првенства пролаза возилима из
супротног смера
Није положио
Скретање у саобраћајну траку за саобраћај из
супотног смера
У табели 10 приказане су најчешће грешке које кандидати чине на практичном
испиту при скретању улево на раскрсници када се возило налази на путу са
првенством пролаза. За наведене грешке кандидат ће добити одређени број
негативних бодова односно оцену НП (није положио) уколико је учинио
недозвољену радњу.
4.4. Поступање кандидата за возача према саобраћајном знаку

„уступање првенства пролаза“
Након упознавања кандидата са задатком који ће се увежбавати на часу,

инструктор обнавља са кандидатом на који начин возач поступа при наиласку на
знак уступање првенства пролаза. На пример, инструктор може тражити од
кандидата да објасни алгоритам поступања возача при кретању право и наиласку
на пут који је саобраћајним знаком означен као пут са првенством пролаза. Затим
ће инструктор детаљно разјаснити све недоумице око начина извођења радњи које
предузима возач како би пропустио сва возила која се крећу путем са првенством
пролаза. Важно је да инструктор објасни кандидату шта је то „линија прегледности“
и где се и на који начин зауставља возило у случају уступања првенства пролаза.
Потребно је кандидату и додатно објаснити различито поступање возача уколико
има возила која се крећу путем са првенством пролаза, и уколико се возач
приликом приближавања раскрсници уверио да нема возила која имају првенство
пролаза.
Уколико има возила која се крећу путем са првенством пролаза, возач је дужан да
их пропусти, а по потреби и да се заустави најкасније испред „линије прегледности“.
Ако се возач приликом приближавања раскрсници уверио да нема возила која
59
имају првенство пролаза, он може донети одлуку да пролазак кроз раскрсницу

изведе без заустављања.
При наиласку на пут који је саобраћајним знаком означен као пут са првенством
пролаза, а након издавања благовремене инструкције о правцу кретања, пажња
инструктора је усмерена на следеће радње које изводи кандидат:
 Да ли је уочио знак „уступање првенства пролаза“;
 Да ли припрема возило за уступање првенства пролаза;
 Да ли врши уверавање;
 Да ли положај возила омогућава добру прегледност;
 Да ли правилно процењује брзину и удаљеност возила која имају првенство
пролаза;
 Да ли постоје услови за безбедан улазак у раскрсницу;
 Да ли се припрема за заустављање на „линији прегледности“ уколико је
потребно;
 Да ли одређену радњу врши правилном путањом;
За безбедно извршавање уступања првенства пролаза, кључна је процена брзине и
удаљености возила која имају првенство пролаза.
Табела 11. Вредновање грешака при поступању -„троугао“
Није прилагодио брзину кретања
1
Нагло заустављање
Неуступање првенства пролаза
Није положио
Угрожавање безбедности
Приликом наиласка на саобраћајни знак „уступање првенства пролаза“ кандидати
за возаче најчешће чине грешке приказане у табели 11.
Ако кандидат својим поступцима угрожава сопствену безбедност или безбедност
осталих учесника у саобраћају интруктор мора бити у приправности и
правовремено реаговати деловањем на команде уређаја за заустављање односно
уређаја за управљање из разлога безбедности саобраћаја. Уколико се то догоди на
практичном испиту долази до прекида и испит се завршава.
Уколико кандидат сакупи више од 15 негативних бодова, односно има више од 8
негативних бодова за грешке учињене у извођењу једне радње, односно једног
поступања, не може положити практични испит.
60
4.5. Поступање кандидата за возача према саобраћајном знаку

„обавезно заустављање“
Слика 28. 0бавезно заустављање

У уводном делу часа инструктор упознаје кандидата са задатком којег ће
увежбавати на часу. Потребно је детаљно разрадити поступање возача при
наиласку на знак „СТОП“ када уз знак постоји неиспрекидана линија заустављања,
односно поступање возача када уз знак не постоји линија заустављања. На пример,
инструктор може од кандидата тражити да му објасни алгоритам поступања возача
при наиласку на знак „СТОП“. Од великог је значаја да инструктор објасни место где
ће кандидат зауставити возило када уз знак није означена линија заустављања, као
и поступање возача након поласка са линије заустављања и приласка линији
прегледности. Осим разговора и скицирања наведених ситуација на блоку папира,
инструктор на располагању има и показну методу којом ће демонстрирати и
додатно појаснити кандидату евентуалне недоумице.
Кандидат који наилази на раскрсницу на којој је постављен саобраћајни знак
„обавезно заустављање“ који означава наредбу возачу да мора да заустави
возило, дужан је да уступи првенство пролаза возилима која се крећу путем на
који он наилази.
Када уз знак „СТОП“ постоји неиспрекидана линија заустављања она означава
место на коловозу испред кога возач мора да заустави возило. Након тога, возач
покреће возило и наставља кретање. Уколико се увери да постоје возила која имају
првенство пролаза, дужан је да поново заустави возило и то најкасније испред
„линије прегледности“.
Уколико на коловозу уз знак „СТОП“ не постоји неиспрекидана линија
заустављања, возач ће зауставити возило на месту одакле се може уверити о
кретању возила која имају првенство пролаза, а најкасније испред „линије
прегледности“.
Када кандидат на прилазу раскрсници наилази на знак „СТОП“, пажња инструктора
је усмерена на следеће радње:
 Благовремено обавестити кандидата о правцу кретања;
 Пратити да ли врши уверавање и да ли је уочио знак „СТОП“;
 Да ли припрема возило за заустављање и уступање првенства пролаза;
 Да ли се уверава о кретању возила иза њега;
 Да ли се безбедно зауставља испред линије заустављања;
 Да ли положај возила омогућава добру прегледност;
61
 Да ли правилно процењује брзину и удаљеност возила која имају првенство

пролаза;
 Да ли правилно покреће возило након заустављања;
 Да ли постоје услови за безбедан улазак у раскрсницу;
 Да ли се припрема за заустављање на „линији прегледности“ уколико је
потребно;
 Да ли одређену радњу врши правилном путањом;
Приликом наиласка на саобраћајни знак „обавезно заустављање“ кандидати за
возаче најчешће чине грешке приказане у табели 12.
Табела 12. Вредновање грешака при поступању -„СТОП“
Није зауставио возило Није положио
Зауставио возило на линији заустављања
1
Прекид рада мотора при покретању возила
Неуступање првенства пролаза Није положио
Уколико на прилазу раскрсници приликом заустављања возила кандидат није
благовремено реаговао или је недовољно притиснуо кочницу па се возило
зауставило на линији заустављања или на пешачком прелазу, кандидат добија
један негативан бод за наведену грешку „зауставио возило на линији заустављања“
јер није поступио по ознакама на коловозу.
4.6. Закључак
У завршном делу часа инструктор врши анализу и доноси закључаке о квалитету

извршења радње, указује на грешке и даје сугестије на који начин да се исправе.
Провера нивоа стечених знања, вештина и навика кандидата за возача моторних
возила представља посебан облик педагошке делатности и састоји се у
вредновању успеха да ли је кандидат за возача оспособљен за самостално и
безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
Проверу и вредновање нивоа стечених вештина и навика кандидата, инструктор
врши у току и на крају наставног часа. Инструктор би требао да сачини
формулар/образац на којем ће пратити и бележити постигнућа кандидата. Обрасци
могу бити у форми табеле, радне свеске и сл. Такође, кандидату треба дозволити да
сам процени успешност изведеног задатка и сагледавање начињених грешака.
Најпоузданији критеријум за утврђивање возачких знања су грешке. На основу
постављених захтева кандидата треба увек прво похвалити а затим указати на
грешке, на примеру „Мeрцeдeс мoдeла“. Овај модел дoвoди у мeђусoбни
oптимaлни oднoс три глaвнe функциje вaспитнoг рaдa: пoстaвљaњe циљeвa;
пoхвaљивaњe и нaгрaђивaњe; и критику и кaзну. Глaвнa пoрукa је да подучавање
ниje сaмo безрезервно прихватање кандидата и пoпуштaњe, нити сaмo
oгрaничaвaњe и кaжњaвaњe, вeћ оптимална кoмбинaциja зaхтeвa, пoхвaлe и
критике.
62
[1] Приручник за лиценцирање кадрова у процесу оспособљавања кандидата за возаче - Књига 2;

Агенција за безбедност саобраћаја (2013);
[2] Приручник за семинар унапређења знањаза лиценциране инструкторе-испитиваче, Агенција
за безбедност саобраћаја (2015);
[3] Приручник за предаваче теоријске обуке у ауто школама; Саобраћајни факултет Београд,
(2015);
[4] Закон о безбедности саобраћаја на путевима (2009). „Службени Гласник РС“, бр. 41/09, 53/10,
101/11, 32/13- одлука УС, 55/14, 96/15-др. закон и 9/16 – одлука УС;
[5] Правилник о саобраћајној сигнализацији (2014), „Службени Гласник РС“, бр. 134/14.
[6] Методика обуке вожње (2006), Драган Латиновић, Бранислав Гопић, Жељко Радошевић;
[7] Методика обуке управљања аутомобилом (1986), Др Јуриј Коленц.
63
V ПЕРЦЕПЦИЈА, ПАЖЊА И УПРАВЉАЊЕ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ
ЦИЉ ЧАСА
Унапређивање знања о пријему и обради информација од значаја за учешће у

саобраћају.
(1) Објасне појам перцепције и пажње и препознате њихову улогу у управљању

моторним возилом, посебно у условима проласка кроз раскрсницу;
(2) Наведу факторе који ометају перцепцију и пажњу;
(3) Препознају показатеље пада пажње код кандидата током обуке.
64
5.1. Увод
Саобраћајна психологија је грана примењене психологије која проучава понашање

учесника у саобраћају и психолошке процесе који леже у основи тог понашања са
циљем унапређивања безбедности саобраћаја.
Човек је најсложенији фактор безбедности саобраћаја чије је реговање условљено
бројним факторим и није претерано када се каже да човек није довољно
прилагођен захтевима саобраћаја ни физички, ни психички, а ни социјално. На то
указује још увек велики број трагично настрадалих људи у саобраћају и велике
материјалне штете. Зато не изненађује да се у последње време улаже велики напор
у осмишљавање различитих техничких помагала чији је циљ да се умање последице
неприлагођености човека захтевима саобраћаја, односно да се пружи подршка
возачу путем различитих сензора, камера, компјутера до развоја технологије
самосталног управљања чиме се улога возача мења.
Међутим, и поред развоја нових технологија, перцепција и пажња ће и даље бити
важне области проучавања саобраћајне психологије јер учествовање у саобраћају
почива на пријему, обради и тумачењу информација које човек добија преко чула.
То је посебно важно при проласку кроз раскрснице јер су то места повећаног
конфликта и појачаних захтева за пријем и обраду великог броја информација.
Кандидати у ауто школама се одмах после обуке на полигону укључују у саобраћај
и неминовно је да ће бити суочени са захтевом проласка кроз раскрсницу, што је за
већину особа стресно искуство. У току практичне обуке инструктори постепено, са
развојем вештине управљања возилом, унапређују перцепцију и пажњу какндидата
како би моторне реакције биле усклађене са њима. И као што постоје дупле команде
којима инструктор контролише безбедност управљања возилом, тако инструктор
својом перцепцијом и пажњом контролише да се неке важне информације из
спољашње средине не пропусте. Постепено, кандидат стиче искуство и развија
вештину, што ће му омогућити да буде самосталан и безбедан учесник у саобраћају.
5.2. Управљање возилом као перцептивно – моторна вештина
Човеку је урођено да прави покрете, али ако посматрамо бебу видећемо да су њени
покрети спонтани, случајни, неусмерени, дифузни и у слабој вези са дражима које
на њу делују. Временом дете стиче контролу над својим покретима који су све више
усклађени са дражима. Моторно понашање (прављење покрета) омогућава човеку
да оствари везу са спољним светом, као и да задовољава своје потребе.
Најсложенији облик моторног реаговања је вештина. Вештина је моторно
понашање које је намерно, са циљем, контролисано и у складу са дражима.
Вештине су добро научене, стабилно организоване координисане моторне
активности које омогућавају да се уз максималну продуктивност, са минимумом
утрошка енергије и/или времена постигне неки циљ. Моторне вештине су повезане
у више или мање сложен склоп моторних покрета и научене до високог степена
увежбаности (аутоматизма), али се одликују и могућношћу мењања и
прилагођавања новим ситуацијама, што указује на флексибилност и свесну
контролу у току њиховог извођења. Ова својства вештине је разликују од сличних
облика моторних радњи које се називају навике и рефлекси, а које карактерише
65
крутост, сталност, непроменљивост извођења и везаност за релативно сличне

ситуације.
Органска основа сваке вештине се налази у нервном систему, чулима и
мишићима. Чула примају дражи које делују на човека. Информације из чула се
преносе нервним путевима у мозак који их анализира и даје „налог” мишићима да
на одређен начин реагују. С обзиром да овај процес започиње примањем дражи,
односно перцепцијом, а завршава моторном реакцијом, уобичајено је да се
управљање моторним возилом одређује као перцептивно – моторна вештина да
би се нагласила веза која постоји између пријема дражи и реаговања.
Вештина управљања моторним возилом спада у најсложеније облике моторног
понашања. То се може видети из шематског приказа система по коме се одвија
вожња. Сложеност не произилази само из тога што вештина управљања моторним
возилом обухвата велики број покрета који су организовани у складну целину, већ
и што ти покрети морају бити усклађени са врло сложеном и стално променљивом
саобраћајном ситуацијом. Возача у току вожње истовремено „бомбардује” обиље
разноврсних дражи које долазе из средине која га окружује (пут, сопствено возило,
друга возила, пешаци). Све те дражи чулни систем возача прима, али ће само неке
од њих проћи селекцију, односно бити обухваћене перцепцијом и пажњом.
Изабране дражи долазе нервним путевима у кору великог мозга где се одвија више
процеса, од којих је најважнији мишљење, односно доношење одлуке како
реаговати на примљене дражи. На основу те одлуке мишићи добијају „налог” за
покрет који треба да направе и возач моторно реагује. Одређени покрети возача
изазивају одговарајуће понашање возила.
Перцепција или опажање је једна од основних когнитивних функција која
представља сложен и активан процес тражења, одабирања, примања, обраде,
организовања и тумачења разноврсних дражи које делују на чула. То је
важан психички процес на основу којег особа непосредно упознаје релевантна
својства појава и предмета у стварности. Опажање није просто и пасивно
одражавање стварности, већ укључује повезивање чулних података са ранијим
искуством, њихово категорисање и придавање значења. Садржај перцепције може
бити перецпција предмета, простора, кретања, времена, других људи али и себе
сaмих што се назива самоопажање.
Између моторног реаговања и мишљења постоји повратна веза, јер преко чула
вида, слуха, мириса, равнотеже и кинестетичког чула мозак добија информацију о
покрету који је направљен и поново га анализира да ли је добро изведен, односно,
да ли је потребна корекција. Та поновна обрада направљеног покрета улази у
систем за памћење, што омогућава да се у следећим ситуацијама брже и боље
изврши избор адекватног моторног реаговања (могућност предвиђања тока
саобраћајне ситуације).
Овај сложени систем додатно се компликује тиме што су сви психички процеси, а и
моторно реаговање, подложни утицају две групе фактора. Једна се односи на
карактеристике спољашње средине, а друга на карактеристике човека.
Од спољашњих фактора који су од већег утицаја на одвијање вожње издвајамо:
температуру, падавине, маглу, вибрације, издувне гасове, ваздушни притисак.
Уколико ови фактори изађу из својих оптималних вредности, човек као
биосоцијално биће, те промене доживљава на физичком и психичком нивоу
функционисања. Ево неких примера:
66
При температурама већим од 33оС пријем дражи је отежан, време

реаговања продужено, појављују се сувишни покрети, повећава се емоционална
напетост и особа се брже умара.
Издувни гасови, посебно у већим градовима, достижу концентрацију која
може имати негативне последице на количину кисеоника у крви. Пад кисеоника у
крви изазива сметње у раду чула, у психомоторним реакцијама, а мишљење је
успорено и мање критично.
Падавине отежавају регистровање дражи и захтевају већу пажњу, јер се
возило по мокром коловозу другачије понаша. Такође, падавине су најчешће праћене
променом ваздушног притиска, који код неких људи изазива поспаност и друге
нежељене ефекте на понашање у саобраћајним ситуацијама.
Деловање ових фактора је од већег значаја за особе које уче вожњу, него код
искусних возача, али треба нагласити да се њихов утицај никада не губи, што се
види у повећаном броју саобраћајних незгода у условима појачаних падавина,
високих или ниских температура и сл. Деловање ових фактора се може умањити
адекватном припремом. Под тим се подразумева правилан избор одеће, правилна
исхрана (посебно уношење течности у организам при високим температурама да
не би дошло до дехидрације), адекватно одмарање, техничко одржавање возила и
др.
Слика 29. Перцептивно моторно реаговање
67
Другу групу чине фактори утицаја који долазе од човека. То су пре свега његове
способности, емоције, искуство, пол, образовање, темперамент, карактер, ставови,
интересовања, здравствено стање, умор и др. С обзиром на тему којом се бави ово
стручно усавршавање нешто више ћемо рећи о сензорним и психомоторним
способностима.
У сензорне способности спадају способности вида, слуха, мириса и других чула, а по
многим ауторима и пажња, јер се она манифестује у способности да се примете
дражи и да се прате промене у вези са њима. Сматра се да су сензорне способности
за управљање моторним возилом примарне у односу на психомоторне и да
представљају предуслов за моторно реаговање, посебно видне и слушне
способности, јер се преко њих у највећој мери доживљава саобраћајна ситуација.
Код способности вида најзначајнија је оштрина вида, ширина видног поља,
дубинско виђење, разликовање боја, адаптација ока на светлост и мрак.
Истраживања која су рађена код способности вида су показала да се периферни вид
може вежбати, што је посебно важно код учења вожње. Треба нагласити да се не
ради о вежбању оштрине вида на периферији него о бољем коришћењу тих
података. Почетници који уче вожњу концентришу свој поглед на мањем простору,
фиксационе тачке су код њих уже распоређене, поглед је фиксиран централно, на
минималном простору од самог возила. Зато имају мање времена на располагању
да реагују јер касно уочавају неке дражи. Вежбањем се учи и гледање у ретровизор
и тумачење података добијених преко огледала.
Код способности слуха важно је разликовање звукова, одређивање правца одакле
звук долази и колико је удаљен извор звука.
Код пажње важан је обим и трајање пажње, као и способност брзог пребацивања
пажње са једног на други садржај. На почетку обуке кандидат обимом своје пажње
не може да обухвати све дражи које на њега делују у сложеној саобраћајној
ситуацији. Он нема довољно знања да препозна које су дражи у датој ситуацији
важније, а које мање важне, те се дешава да кандидатову пажњу привуку и дражи
које су од мањег значаја што може имати за последицу погрешно реаговање. Како
кандидат напредује у стицању вештине вожње, повећава се обим и трајање његове
пажње, а посебно се повећава способност брзог пребацивања пажње са једног на
други садржај јер је научно доказано да се пажња не може делити.
Алкохол, дрога, неки лекови и умор имају негативно дејство на сензорне
способности. Нпр. под дејством алкохола сужава се видно поље, смањује оштрина
вида, слаби слушна перцепција простора, а пажња се тешко одржава.
Пажња је посебно осетљива јер је бројни фактори ометају. Дистрактори пажње могу
бити такви да ометају возача да прати шта с дешава у саобраћају, да га ометају да
држи руке на волану и управља правилно возилом или да га ометају у когнитивном
смислу јер су му мисли усмерене на неке друге садржаје а не на саобраћај. Употреба
мобилних телефона у току вожње је најчешћи и најопаснији дистрактор пажње који
садржи сва три типа ометања (сензорни, моторни, когнитивни).
Са годинама сензорне способности слабе, нарочито после педесетпете године. У
суштини, то је и главни разлог што обука старијих кандидата има своје
специфичности.
Када су дражи преко сензорних способности (чула) примљене, а преко менталних
обрађене (перецпција, пажња, мишљење), потребно је на њих реаговати. Тада
68
долазе до изражаја психомоторне способности које омогућавају да рад мишића

буде временски и просторно усклађен са спољашњим дражима и сопственим
намерама.
За управљање моторним возилом су најважнији покрети руку, ногу и нешто мање
врата. Ти покрети не само да морају бити просторно и временски усклађени, већ
пошто их има више истовремено морају да буду и међусобно усклађени.
Покрети особе која започиње са учењем вожње су груби, нагли, слаби или прејаки,
спори или пребрзи, слабо усклађени са дражима и брзо доводе до умора. У почетку
обуке кандидат не успева да обави све потребне моторне радње и један део
реакција “покрива” инструктор. У току обуке кандидат прво учи да његове моторне
реакције буду тачне, а затим правовремене. Вежбањем се моторика дотерује,
покрети постају складни и изводе се са лакоћом. И као што у почетку обуке један
део моторних радњи кандидата „покрива“ инструктор то исто се дешава и са
пријемом и обрадом дражи. Инструктор је тај који има комплетан увид у
саобраћајну ситуацију. Његова перцепција и пажња не би смеле бити угрожене.
Особе чије су психомоторне способности слабије развијене спорије напредују у
учењу вожње и морају више вежбати. Међутим, то не значи да не могу постати
добри возачи, већ да у обуци треба да имају више стрпљења и истрајности.
На психомоторне способности негативно утичу алкохол, дрога, јаке емоције, умор.
Са старењем долази до опадања психомоторних способности, што је најуочљивије
у ситуацијама када треба брзо реаговати, док прецизност покрета остаје дуже
очувана.
5.3. Практична обука кандидата
Психолошки процеси перецепција, пажња, мишљење, памћење се одвијају

аутоматски и људи их нису свесни, нити их други људи могу препознати. Са друге
стране, моторно реаговање мишића се лако региструје и лако одређује као тачно
или погрешно, односно као адекватно и неадекватно, а оно је заправо последица
претходних процеса (не одвија се независно). Зато не би требало комплетан процес
практичне обуке кандидата фокусирати само на моторно учење вештине
управљања возилом. Активности инструктора морају бити тако организоване да у
току развоја вештине вожње кандидат треба симултано да добија информације и о
процесима који, иако „невидљиви“, заправо обезбеђују правилно моторно
понашање. У свакој саобраћајној ситуацији постоји могућност да се укаже на
перцепцију простора, удаљености, кретања, временског интервала, затим на дражи
које треба обухватити пажњом, указати на могуће грешке у перцепцији, подсетити
кандидата на претходно искуство у конкретној саобраћајној ситуацији. Посебно је
добро анализирати грешке које је кандидат направио јер се на њима најлакше види
да узрок проблема није то што је мишић ноге притиснуо папучицу гаса већ што је
такав налог из мозга дат мишићу на основу погрешне процене да је пут слободан,
односно на основу пропуста пажње да региструје возило које се већ налазило на
раскрсници. То значи да инструктор треба континуирано кандидату да указује да
грешка у једном делу ових повезаних радњи нарушава читав систем и може довести
до нежељених последица.
Иако је Наставни план и програм обуке концепцијски постављен тако да се у
теоријском делу фокус ставља на возача, возило, пут и прописе, а у практичном на
69
овладавање моторном вештином управљања возилом, обуку треба посматрати

интегрисано. Знања добијена на теоријској обуци не би требала да остану
изолована. На инструктору је да у току практичне обуке искористи сваку
саобраћајну ситуацију за развој вештине управљања моторним возилом, али и да
омогући кандидату да у потпуности разуме сложеност реаговања у саобраћају и
узрочно-последичне везе које ту постоје, као и да изгради одговоран однос према
факторима који ометају одвијање перцептивно – моторне вештине као што су
коришћење мобилних телефона у току вожње, вожња под дејством алкохола,
лекова, умора.
Поред опажања предмета, простора, кретања, постоји и опажање особа. То је такође,
психички процес, који има одређене карактеристике и утицај на понашање људи
јер нико не живи у социјалном вакуму. Како је обука ситуација у којој су инструктор
и кандидат директно упућени један на другог сви феномени перцепције особа
долазе до изражаја и имају утицај на ток и ефикасност обуке.
70
VI ОПАЖАЊЕ ОСОБА
ЦИЉ ЧАСА
Унапређивање знања о социјалној перцепцији у односу инструктор – кандидат.
(1) Објасне значај социјалне интеракције између инструктора и кандидата;

(2) Наведу најважније аспекте опажања особа;
(3) Објасне процес формирања првог утиска;
(4) Наведу од чега зависи тачност опажања и које су најчешће грешке у опажању;
(5) Препознају сопствене грешке у опажању кандидата.
71
6.1. Увод
Социјална интеракција је процес узајамног деловања две или више особа, односно
чланова неке групе једних на друге, тако да је њихово понашање узајамно
условљено и међузависно. Ради се, дакле, о двосмерном, обострано активном
односу који доводи до промена у понашању код учесника интеракције. Како су те
промене условљене акцијом других појединаца и група, кроз процес социјалне
интеракције остварује се социјални утицај. Зато однос инструктор - кандидатат
посматрамо као социјалну интеракцију.
Основна претпоставка је да врста и квалитет остварене интеракције између
инструктора и кандидата одређује исход и ефикасност обуке. Начин на који ће
инструктор структуирати час обуке, које ће циљеве поставити као приоритетне и
на који начин, које ће вредности и ставове промовисати деловаће на формирање
кандидата као возача, сутра, активног учесника у саобраћају.
Врло је вероватно да многи инструктори нису ни свесни утицаја које њихово
понашање има на кандидате. Кандидат не реагује само на информацијски садржај
и техничке инструкције, већ и на поруку коју инструктор латентно шаље начином
на који је преноси, одабиром тренутка у којем нешто саопштава, а делимично и
њеним садржајем.
Однос између инструктора и кандидата увек је интерактиван, оба учесника у обуци
делују један на другог, што утиче на њихово понашање и успешност. Инструктор
својим понашањем и порукама може деловати на обликовање неких аспеката
личности кандидата као возача, на његову мотивацију, саобраћајну културу,
ставове, вредности, неке навике и сл. Битну улогу у социјалној интеракцији има
опажање особа.
6.2. Опажање особа
Као што је опажање или перцепција објеката важно за сналажење у физичком свету,
опажање и оцењивање стања, својства и намера других особа неопходно је за
сналажење у социјалном свету.
Говорећи о опажању особа, мисли се пре свега на:
• опажање физичког изгледа,
• опажање и оцену емоција,
• црта личности и
• опажање узрока нечијег понашања.
Опажање других особа је интересантна тема, која често у себи крије много „замки“,
једна од њих може се звати „случај Тед Банди“. Тед Банди је један од најпознатијих
и најгнуснијих серијских убица који је од стране других људи опажан као наочит,
образован и угледан човек. Наша прва импресија на његову фотографију говори
нам све сем истине. Ово иде у прилог тези да је прва импресија варљива јер се ствара
на основу малог броја података и веома брзо, субјективна је и често погрешна.
Поврх свега људи јој верују (скала сигурности наше процене). Ово је поучно, не само
за однос инструктор-кандидат него и за свакодневни живот.
Оно што мења нашу перцепцију других су нове информације о особама које
процењујемо (како смо проценили унутрашње карактеристике те особе када смо
72
сазнали да је Тед масовни убица). По правилу позитивна импресија о некој особи ће

се изменити ако се касније сазна за њен негативни став према нама и обрнуто,
негативна импресија о некој особи измениће се ако сазнамо за њену позитивну
оцену о нама.
Када формирамо прву импресију то чинимо на основу:
• физичког изгледа и стила облачења,
• тога шта особа говори и начина на који говори (важна је боја гласа, тон гласа,
израз лица),
• тога како опажена особа изражава своје емоције (на пример, особе које
отвореније изражавају своје емоције оцењују се као позитивније, топлије, као
пријатељске),
• тога колико говори о себи а колико простора даје саговорнику.
Тачност опажања зависи од:
• особе која опажа (од ставова, искуства, расположења, интереса, мотива,
очекивања,…)
• особе која се опажа (интроверт-екстраверт, пријатељски-непријатељски
расположена, ...),
• од њиховог узајамног односа (опажање блиске особе је увек пристрасно),
• од ситуације у којој се опажање одвија (време, радно окружење, друштвено
окружење,...).
6.3. Грешке у опажању особа
Као што се дешавају грешке у опажању физичких објеката још више се дешавају у
опажању особа. Грешке при опажању особа називају се системским грешкама јер се
законито и редовно, системски јављају и имају своје последице.
Најчешће грешке у опажању су:
• хало ефекат,
• неоправдана функционална аналогија,
• дирекција,
• стереотипи,
• личне теорије.
6.3.1. Хало ефекат
Хало ефекат је врста грешке која може имати два тумачења:

• У складу с општом оценом неке особе оцењују се појединачне
карактеристике те особе.
Пример: Ако особа А има добро мишљење о особи Б, склона је да тој особи придода и
особине марљивости, истрајности, педантности... Ако особа А има лоше мишљење
о особи Б, склона је да је оцени и као аљкаву, лењу, површну...
• Мишљење о једној појединости неког човека делује на мишљење о том
човеку у целини.
Пример: Ако је особа А физички привлачна, она ће другима деловати и као добра,
поштена, интелигентна...С друге стране, за неког ко није добар говорник у јавности,
73
могло би се претпоставити да има и друге негативне особине, као што су низак

коефицијент интелигенције, незанимљивост и сл.
Класични хало ефекат може се постићи и у лабораторији. У једном експерименту
коришћене су две верзије видео-снимка истог професора. На једном снимку је
приказан као љубазан и пријатељски расположен, а на другом као арогантан и
препотентан. Учесници истраживања су имали задатак да оцене његов физички
изглед и понашање. Они који су гледали видео-снимак на којем је професор
љубазан и пријатељски расположен, оценили су његов физички изглед и понашање
позитивније него они који су гледали другу верзију снимка. Општи утисак је
одредио процену професоровог физичког изгледа и понашања и појединачних
карактеристика.
Замислите да вам је на обуку дошла атрактивна особа, особа у педесетим годинама
запуштеног изгледа, особа која је провокативно тетовирана, гојазна особа... Да ли
објективно оцењујете њихово напредовање у вожњи?
Физички изглед се повезује са социјално пожељним особинама.
6.3.2. Грешка неоправдане функционалне аналогије
То је тип грешке где се закључивање о одређеним психичким особинама заснива на

физичким особинама. На пример, када о особи која има ниско чело мислимо да има
и ниску интелигенцију, када за особу која носи наочаре мислимо да је образована и
начитана или схватање да су људи с танким уснама злобни.
6.3.3. Дирекција
Дирекција говори о томе да прводобијене информације боје импресију. Ако прво

запазимо негативне одлике неке особе, па тек онда позитивне, ствара се лошији
утисак него да је било обрнуто.
На пример, ако је овакав пријем информација:
завидљив - тврдоглав - критичан - импулсиван - марљив - интелигентан
то ће створити негативну слику о тој особи и касније информацијe неће добити
већи значај, односно неће утицати на промену мишљења, из разлога што се каснијој
информацији посвећује мање пажње (умор, досада, пад концентрације).
6.3.4. Стереотипи
То су упрошћена, крута, уопштена мишљења о некој групи људи; просуђивање

некога на темељу своје перцепције о групи којој припада. На пример, жене су лоши
возачи. Стереотипи представљају грешку у опажању јер свим припадницима једне
групе приписују исте особине.
Иако у свакодневном говору обично имају негативан предзнак, представљају
базично нормалан и адаптиван процес, чији је циљ редуковање комплексности при
процесирању социјалних информација.
Могу бити позитивни, неутрални и негативни (тада су одраз предрасуда)
Њихова основна карактеристика је да се упорно одржавају и да се тешко мењају,
чак и када особа прима информације које су у супротности са стереотипом.
74
6.3.5. Личне теорије
Под изразом личне теорије називају се грешке опажања које се заснивају на

веровању посматрача да неке особине увек иду заједно. На пример, ако је неко
паметан онда је и поуздан, љубазна особа је и добра особа или уколико је неко
уздржан или некомуникативан закључује се да је емотивно хладан и уображен.
6.4. Атрибуција
Поред грешака у опажању људи које смо описали постоји и теорија атрибуције која
говори о томе како људи објашњавају узроке властитог понашања и понашања
других људи. Постоји тенденција да се догађаји тумаче у оквирима њихових исхода.
Уколико је исход лош, кад процењујемо друге људе, имамо тенденцију да
потценимо спољашње факторе и преценимо унутрашње. На пример, то што је нека
особа пала на возачком испиту објашњавамо њеном недовољном способношћу,
тремом, несигурношћу. Ако је исход лош, а процењујемо себе, имамо тенденцију да
преценимо спољашње факторе и потценимо унутрашње. Уколико паднемо на
возачком испиту узрок ћемо тражити у испитивачима, лошем возилу, инструктору.
Ако је исход добар, у процењивању других прецењујемо спољашње факторе. На
пример, особа је положила испит јер је комисија била добра, имала је среће, возила
је лакшом трасом. Ако је исход добар, а процењујемо себе прецењујемо унутрашње
факторе, а резултат приписујемо својој способности и умећу.
Стварне узроке нечијег понашања није лако открити из два разлога. Прво, зато што
људи настоје да се прикажу другачијима и у што бољем светлу и често прикривају
своје праве намере. Друго, што је тешко утврдити да ли је неко понашање изазвано
одређеним својствима и намерама особе или ситуацијом у којој се она налази. На
пример, тешко је бити сигуран да ли неко поштује ограничење брзине због тога што
верује у оправданост постављања знака или због страха од казне.
6.5. Закључак
У професијама у којима су непосредни контакти са другим особама главни или

важан део рада, као што је и професија инструктора, опажање и оцењивање особа
је важан чинилац професионалне ефикасности. Инструктор, као професионалац, је
особа која креира атмосферу у којој ће се одвијати обука и зато је битно да буде
свестан грешака у опажању и да их избегава.
Сугестије за унапређивање опажања особа:
• бити свестан да су сва опажања субјективна,
• избећи читање мисли „знам зашто је забринут,како се осећа,зашто се љути”,
• контролисати пристрасност,
• избегавати етикетирање,
• чувати се стереотипа,
• не просуђивати понашање које посматрамо,
• вежбати своје емпатијске вештине.
Такође, имајући у виду значај прве импресије, инструктор треба да остави добар
утисак на кандидата на првом сусрету. Ево неких препорука:
• поштујте заказано време,
75
• на час дођите уредни и адекватно обучени,

• приђите кандидату са осмехом,
• представите се гласно и разговетно,
• остварујте контакт очима,
• изражавајте се јасно, разумљиво, прикладним речником.
Опажање других особа је сложен и занимљив процес.
Познајући његове тајне можемо бити не само бољи инструктори већ и бољи људи.
(1) Милошевић, Станиша: Перцепција, пажња и моторна активност, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд, 2002;
(2) Вукадиновић, Вукосава: Основе саобраћајне психологије, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2000;
(3) Влаховић, Елеонора: Педагошка психологија за возаче инструкторе, Саобраћајно техничка
школа, Земун, 1996;
(4) Чизмић, Светлана: Људски фактор – основи инжењерске психологије, Филозофски
факултет, Београд, 2006;
(5) Хавелка, Ненад: Социјална перцепција, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1992;
(6) Kрстић, Драган: Психолошки речник, Савремена администрација, Београд,1991.
76
77

Prirucnik Raskrsnica 2016 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Prirucnik Raskrsnica 2016 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Raskrsnica 2016 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Издавач:

Заједница саобраћајних школа Републике Србије

Израда дугорочних планова, програма и услуга стручног усавршавања

Агенција за безбедност саобраћаја

Заједница саобраћајних школа Републике Србије

Приручник за лиценциране инструкторе вожње

Други циклус стручног усавршавања

Марко Поповић, дис

Крсто Липовац Емир Смаиловић

Штампарија „Мозаик“, Велика Плана

Једно од најзначајнијих унапређења које је предвиђено Законом о безбедности

година, па се претпоставља да ови инструктори немају интерес похађања семинара,

Слика 1. Просечне оцене аспеката семинара унапређења знања за инструкторе вожње

Слика 2. Просечне оцене предавача на семинарима унапређења знања за инструкторе вожње

Слика 3. Проценат тачних одговора на улазном тесту по областима

1 Пројекат утврђивање образовне потребе лиценцираних инструктора вожње – истраживање тренутног

чак 41,3 % инструктора није задовољило критеријум пролазности ни из једне

Слика 4. Укупна пролазност инструктора на улазном тесту

Слика 5. Проценат тачних одговора на улазном тесту по окрузима

велике похвале инструктора. Поред тога инструктори вожње су кроз стручно

I БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА РАСКРСНИЦИ

Циљ часа је да пружи прилику полазницима да унапреде своја знања и ставове у

На крају овог часа полазници ће моћи да:

Саобраћај на раскрсници је врло значајна тема у оспособљавању кандидата за

1.2 Учењем вожње кроз раскрсницу смањују се негативне

Најважније негативне последице саобраћаја су: загађивање околине буком,

Значај рада инструктора превазилази „учење вожње“! Стање безбедности

1.3 На раскрсницама су чести и тешки саобраћајни конфликти

Раскрсница је дефинисана у Закону о безбедности саобраћаја на путевима (слика

Саобраћајни конфликт (конфликт у саобраћају) је ситуација у саобраћају у којој би

Слика 6. Раскрсница дефинисана према ЗоБС-у Слика 7. Конфликтне тачке на

2 Слична дефиниција је прихваћена на првој међународној радионици о конфликтима у саобраћају, Осло,

На раскрсницама се дешава много конфликата. Забраном појединих праваца (нпр.

Слика 8. Раскрсница и прилази раскрсници

1.4 Фактори ризика приликом проласка кроз раскрсницу

Два најважнија фактора ризика приликом проласка кроз раскрснице су:

 успоставља визуелни контакт и правилне комуникацију са другим

повећавају радно оптерећење (нпр. разговор мобилним телефоном са или без

опасно непостојање знака „троугао“ или „стоп“). Неуочљива, сиромашна или

1.5 Саобраћајне незгоде на раскрсници

У саобраћајним незгодама, на путевима широм света, страда преко 1,2 милиона

Републике Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије за период 2015-2020

Графикон 1. Годишњи број Графикон 2. Десет водећих узрока смрти

8 Подаци о саобраћајним незгодама преузети од Министарства унутрашњих послова, евидентирани у бази

Табела 1. Саобраћајне незгоде у Републици Србији, од 2010. до 2014. године

2011 574 9764 10338 22670 33008

2012 542 9233 9775 19591 29366

2013 543 9347 9890 19191 29081

30,0 26,8 26,8 26,9 26,5 СН са ПОГ %

Графикон 3. Процентуално учешће незгода које су се догодиле на раскрсницама, у односу на укупан

Раскрсница Ван раскрсница Непознато

споразумели о накнади штете10 или су попуњавали Европски извештај о

Графикон 4. Саобраћајне незгоде са

Око 95% незгода на раскрсницама, са погинулим лицима и скоро 98% незгода са

саобраћајни услови сложенији у насељу, да је већи обим саобраћаја, чешћи

1.6 Погинула и повређена лица у саобраћајним незгодама на

Према подацима о саобраћајним незгодама које су се догодиле на раскрсницама, у

Својство учесника Погинули ТТП ЛТП Укупно