НАСЛОВ: Мануфактура и градови у новом веку

 ГРАДОВИ
 око 1500. већи број људи живи на селу или у мањим варошицама, али их је вићина
слободних – напуштају села.
 Промене у начину ратовања – владару дало већа права.
 У градовима се повећава бр.становника, али повећава се и природни прираштај (међути,
ратови, куга, тифус, глад десеткују становништво)
 У Европи почетком 17. века – 90 мил. становника, од чега у Француској 18 милиона
 Преко 100.000 становника имали Цариград и Рим, а следили су: Венеција, Ђенова, Напуљ,
Милано, Париз, Лондон, Антверпен, Москва, Либек, касније и Мадрид
 Париз и Лондон – брзо напредовали, а градови Италије и Фландрије били највише
урбанизовани и индустријализовани (у 18.веку у градовима Европе живи 1/3 становн)
 Олигархијска градска управа крајем 15. века (влада патрицијат трговаца и имућних
људи); већина грађана – сиромашни и без политичких права.
 Градови и даље утврђени зидинама; у унутрашњости и даље: црква, градска већница,
пијачни тргови и фонтане. Град има под својом контролом – кондато – ближу околину.
У престоницама сконцентрисани сви врховни државни органи – парламент, влада,
судови.
 Фиренца – републикански начин уређења; Венеција – монархистичко-демократски
 Италијански градови били светска сила у трговини, банкарству, осигурању, књиговотству,
кредитним трансакцијама.
 Највиши степен независности имали градови где је трговина била најразвијенија, а
централна власт слаба!
 Мастиљава господа – чиновници, адвокати, који преузимају власт због положаја на двору

 МАНУФАКТУРА
 Почетни облик капиталистичке производње – носилац грађанска: класа
 Послови подељени на више операција
 Нарочито у текстилној индустрији: свиларство, сукнарство, кожарство; али и у
бродоградњи
 ПРОНАЛАСЦИ: АУТОМАТСКА ПРЕДИЛИЦА – у исто време и преде и намотоава вуну,
ТКАЧКИ РАЗБОЈ – покретан ногом, ВОДЕНИ МОТОР – примењиван у млинарству и
металургији; ПАРНА МАШИНА У 17. ВЕКУ
 Сточарство – Џетро Тал – изумео сејалицу на бразде
 „Ограђивање“
 Мануфактура најразвијенија у Холандији, Енглеској, Француској, Немачкој и
италијанским градовима
 Процват трговине (водени путеви: сигурнији, бржи, јефтинији)

 РЕВОЛУЦИЈА ЦЕНА
 Општи пораст цена (жито за век и по поскупело 5 – 7 пута)
 Усавршавање производње и обрађивање земље
 Скок цена закупа – пораст трошкова и надница
 „Кварење новца“ – новац нема ранију тежину
 Споредни кривац – злато из Америке.

 ЗАРАЗЕ
 Градске четврти – мрачне, прљаве и нехигијенске
 Венецијанац Ђироламо Фракасторо развио теорију о заразним болестима – узрокују их
мајушна телашца која се брзо развијају, а са особе на особу се преносе посредстом заразне
тканине или ваздуха
 Италијански градови имали сталне здравствене службе
 Болнице се отварају од 16. века као добротворне установе.