Рецензија на представу Госпођа министарка

Бранислав Нушић је још у својој првој комедији Народни посланик описао

негативне последице које се јаве када се обичан човек упусти у бављење политиком и
уживи се у своју улогу.
Међутим у комедији Госпођа министарка, министарка Живка је један од
бројних карактера који искоришћавају свој положај. У овом случају она искоришћава
положај свог супруга, не би ли задовољила прохтеве сопствене покондирености. Мада
ако се мало боље присетимо Живка се може повезати са ликом Феме из дела Јована
Стерије Поповића Покондирена тиква.
Моје прво искуство са овом Нушићевом комедијом је незаборавно. По први
пут имала сам прилику да видим мушкарца у улози жене - госпође министарке. Улогу
министарке Живке добио је Горан Јевтић и тим чином, наше позориште је добило
потпуно нову димензију. Замена мушких и женских улога се везује са самом темом
овог дела, као што глумци прерушавањем и постају нешто што нису појединци у
политици раде исто - постављају маску на своје лице. Огроман шарм и спонтаност
главног глумца су ову представу и његову улогу учинили маестралном. Живка је добила
потпуно нов карактер.
Међутим овог пута због вандредне ситуације у држави дивну прилику нам је
пружило Народно позориште у Београду, омогућили су онлајн репертоар драма, опера и
балета, међу којима је била и представа Госпођа министарка. Феноменална глума и
позитивна енергија Радмиле Живковић и других глумаца, која је владала сценом
пружила ми је осећај као да се заправо налазим у позоришту, иако ми то тренутни
услови не допуштају.