Удружење лектора

Републике Српске

Правописно-ликовна брошура
са правописним рјешењима

ЈЕЗИКОЛОВАЦ
2
3
4
 Удружење лектора
Републике Српске

Правописно-ликовна брошура
са правописним рјешењима

ЈЕЗИКОЛОВАЦ

5
6
САДРЖАЈ:

7
8
ПРЕДГОВОР

Правописно-ликовна брошура са правописним рјешењима

„Језиколовац“ производ је једне од првих акција Удружења лектора
Републике Српске. Имали смо срећу да смо већ на почетку постојања
добили велику подршку града Бање Луке, нарочито Одјељења за
културу, туризам и социјална питања.
Овај приручник настао је у жељи да се језик (нарочито његове
„најомраженије“ области) приближи дјеци на забаван начин. Наиме,
дјеца често нису у стању да на почетку свог школовања схвате и
усвоје знања из језика, иако им је познавање његове материје блиско
с обзиром на чињеницу да се ради о матерњем језику. Сматрајући
да се језички садржаји лакше усвајају кроз смијех, пјесму и игру,
а да визуелни садржаји и те како помажу да се поједини подаци
памте дуже вријеме, одлучили смо припремити ову збирку језичких
правила тако што сваку пјесмицу прати одговарајућа илустрација.
Брошура се састоји од тридесет илустрованих пјесмица. Оне су
поредане тако да прате Правопис српскога језика из 2014. године
будући да је то један од тренутно важећих нормативних приручника.
Жеља ауторâ, али и Удружења лектора Републике Српске јесте да
овај приручник буде помоћно средство приликом учења српског
језика.
Захваљујемо свима који су учествовали у овом пројекту, али и онима
који су га омогућили, а дјеци желимо угодно и забавно учење.

Александра Савић

9
10
АЗБУЧНА ЗБРКОБАЈКА

А што ја знам супер бајку, тотално је страва,

ма блесава је баш јако, јер је прича права!

Била једном једна каћиперка Црвенкапа,

носила је штиклице, жута јој је била капа...

Вољела јој бака за мишиће теретану,

вјежбала је марљиво и по ноћи и по дану.

Гдје год дођу, код вукова тад настане трка –

преплаше се, све се дими и завлада стрка!

Дрвље лети, и камење, то бака вука бије,

рашчупаном, с фластером, тад се шума смије.

Ђаконије и тулумбе умијесила је Марица

шампитама, кремпитама обрадова се Ивица.

Ето журке праве шумске, ту допраши мачак,

у чизмама прави шмекер, заметнуо и маслачак.

Живну гора, дивљих звјерки састави се влада:

зец и медо, тигар, крава, вјеверица млада!

Звијер такође страшна на конференцију дође,

води своју Љепотицу, уздигнута носа прође!

И тако се сви шепуре у тој чудној бајци,

а јарићи на фрулици засвираше кози мајци.
11
Јабуку је донијела носата руководилица вјештица,
имала је црн шешир и метлицу и звала се Мица.

Када Мица страшна силовито ватру суне,

све одлети преко неба када она снажно дуне.

Лети тада све одреда, лети чак и Петар Пан,

ма уништи све од једа, поквари вам дан.

Љута Мица што нема ко Сњежана витак стас

од љубоморе мало задрхти јој глас!

Не вјерујете?

Ма није грешка, кад вам кажем, тако прича иде,

и још ћу свашта блескасто да вам испричам приде...

Није шала, кунем вам се, све се тако збило,

слушај ‘вамо да ти причам шта је даље било!

Њушку носату из јајета истурило Ружно Паче

у ноја жели да с’ претвори, стално о том гаче.

Орибала Пепељуга прозор дворца маћехина,

носи крпу, четку, џогер, прошлост сад је паучина.

Пршти кућа од чистоће, то се зове хигијена,

помела је кравин ручак, нема више ту ни сијена.

Ружичасту хаљину спремила је стасита Палчица

ал’ јој мало помалена, све јој крагна око лица.

12
Сњежана јој је била млађа сестра од тетке,
имала је косу тамну, чупавију и од четке.

Три прасета била су јој права свињска пратња.

Ил’ то бијеше друга бајка?! Ох, каква патња!

Ћутим јa сад, све се мислим да погријеших мало

да испричам азбучну бајку, много ми је стало!

Ипaк...

Успавана љепотица с кревета толико је хркала

да је дане у седмици скроз-наскроз побркала!

Фијукала кроз нос стално, тресао се кров:

“Сиром зачепите уши”, ширио се шумом зов!

Хиљаду чупавих званица кроз бајку је пројурило

за свадбу се спремају, све ушато дојурило:

Ципелице (величине мале) Пепељуга тражи,

да је проси згодни даса с коњем... ако се одважи!

Чини ми се да изврнух ја све ове бајке,

збуних ја се од шарене бајковите хајке.

Џаба мени туце књига, вилењаци и шарена машта,

кад набројах чорбуљастих података свашта!

Шта то има везе, машталице су супер фора

кад вам кажем: дјечјој главици удовољити се мора!

Милена Урукало

13
14
ШТО СЕ СЛОВА ПРАВЕ ВАЖНА?

Што се слова праве важна?

Стварно мисле да су снажна?

Испрси се утом словна дама А:

„Ја сам прва”, рече, „од свих слова најслађа!”

Кинђури се потом и господин Б:

„Брзи бизон умије и брке да брије!”

„Молим? Како?”, дојури и медено М.

„Моја мама сама ко медна салама.”

Насмија се гласно чак и слово З.

Повјерљиво каза: „Коза роза сиђе с воза!”

И на крају подвикнуше слова Х и И:

„Све вам џаба, без нас нема чак ни И-ХИ-ХИ!”

Грлећи се, љубећи се, једно слово друго гура.

Ето ријечи, лијепи моји, то је словна авантура!

Милена Урукало

15
16
ГУСАРСКА СЛИКОПЈЕСМА

Да ли ти познајеш иједног гусара?

Ја их знам барем шест или седам!
Провире на мене из омиљених књига,
сваки пут кад испред лампе сједам.

Прави ми смо опаки другари

и волимо исте, свјетлуцаве ствари.
Нама баш је драго море,
палма, сунце и свјеж мирис зоре.

Ево, баш ме је јуче посјетио Перо,

дрвеноноги гусар из најдраже књиге,
он је вођа екипе бркате и страшне,
преузео на себе све пиратске бриге.

Каже Перо да су били вриједни,

да су у лов ишли на необично благо
он и његови гусарски помоћници,
нашли богатство и било им драго.

Али то није било какав плијен!

То су ријечи чаробне које свако воли,
скупље су од злата, перли и ђердана
и гласе: ИЗВИНИ, ХВАЛА, МОЛИМ и ИЗВОЛИ!

Милена Урукало

17
18
ЈАТ

Сигуран сам да сте некад чули за мене,

ја сам онај што у језику има мишиће,
рођен сам ономад као слово у ћирилици
и могу цвијеће да претворим у цвјетиће.

Мој је задатак да богатим језик,

одузмем или додам слова гдје год треба,
скривам се у стијени, свијећи и снијегу
а без мене нема ни млијека ни хљеба.

У језику могу свашта ја да смањим,

те од вијенца да начиним вјенчић,
од цијеви цјевчицу, од звијезде
звјездицу, а од коријена корјенчић.

Уселих се, богме, и у компаратив неки

па од вриједног учиних вреднијег,
због мене лијепи постаде још љепши,
а од тријезног направих трезнијег.

Милена Урукало

19
20
ГЛАСОВНЕ ПРОМЈЕНЕ

Замислимо сад, на примјер,

да је језик неки спорт,
фудбал, тенис и пливање,
скијање ил’ сноуборд...

Да су ријечи ко бајаги
секундe ил’ гемови,
лијепе приче и романи,
били би гренд слемови.

Шта би била свака лопта,

погођени сваки кош,
стотинке тад шта би биле
и жеља за бодом још?

Одговор је врло јасан,

то би били гласови,
што су некад сервис грешке,
а некад су асови.

Кад играча умор стигне,

тренер тражи замјену,
тад екипа брже игра,
боља је на терену.

И гласови спортски живе,

ал’ некад се уморе,
уз промјене само могу
побједу да остваре.

Саша Ћетојевић

21
22
ИЗДУВАНО Х

Рвало се често слово двадест и шесто

Са браћом и сестрама.
Трпало се гдје му није мјесто
Лактало се и рукама и ногама.

Буво једна, није те срам!

Баш си протува, зато си и сам!
Ало, шта ти мислиш с ријечима
Не пристајеш ни ти баш свима.

Што ме има, да вам је част!

Само ја знам шта је храна а шта рана
Шта је храст а шта раст
Како чух, немате ни хвала
А и читаху вам је моја глава дала.

Дувало је и грувало по цијелој азбуци

Док не пружише руку руци.
Гдје га има по рођењу, неће га дирати,
Гдје га нема, неће га си(х)лити.

Александра Савић

23
24
ГЛАС Х

Једна дама витког струка

има много тешких мука.
Неки желе без по муке
избацит је из азбуке.

Х је име госпођино,
необично, али фино.
И осим што моду прати,
не да ником да је блати.

Није фала, већ је хвала,

не сватити, већ схватити.
Није мала, већ махала.
Правилно је ухватити...

Запамтимо зато ово:

Х је врло важно слово.
Нека чују сви од нас:
Х је много битан глас!

Саша Ћетојевић

25
26
ЈОТОВАЊЕ

Има једна кука чудна,

увијек спремна, увијек будна.
Кад претходни глас ухвати,
он се одмах преобрати.
Тад постану нешто ново,
нови глас и ново слово.
Јотовање то се зове,
кука Ј га изазове.
Тврд је камен, челик тврђи.
Млад је момак, дјечак млађи.
Писат волим, зато пишем,
од радости сад уздишем.

Саша Ћетојевић

27
28
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА
ПО ЗВУЧНОСТИ

Један кобац другог копца гледа,

у лов на храну желе преко реда:
„Вријеме нам је сада нешто јести.
У бурегџиницу да л’ бисмо могли сјести?”

„Бурек није сад по мојој вољи,

мислим да би хљепчић био бољи,
слатком хљебу ја се увијек обрадујем,
сладак шећер да му на брк нафилујем.”

Примијети их потом љупка рода млада,

љубак глас њен проломи се тада:
„Примједба ваша, друштво моје, стоји,
дружба ваша фине залогаје броји!”

Милена Урукало

29
30
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Једног јутра под прозором,

гдје наш мачак лијено зијева,
сусретох се с малим хором
што поучну пјесму пјева.

На парове разбројани,
сугласници у два реда,
прво звучни па безвучни,
сваки свог другара гледа.

Б–П, Г–К, Д–Т, Ђ–Ћ,

Ж–Ш, З–С и Џ–Ч,
без парова остали су
безвучници Ф, Х, Ц.

Јесте врабац, ал’ је врапца.

Гладак јесте, ал’ је глатка.
Јесте Србац, ал’ је Српца.
Низак јесте, ал’ је ниска...

Слушах тако пјесму ову

сугласничког малог хора
и запазих како могу
једначит се кад се мора.

Саша Ћетојевић

31
32
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЈЕСТУ ТВОРБЕ

Даску носим, дашчицу,

на којој је лишће,
сваки лист је окићен
љубичастим гроздом.

Радује се трбух грожђу,

трбушчићу мило ли је,
зелембаћ се мудро на нас
из зелене траве смије.

На врх бријега свиленога

хлад ораха, наспрам сунца,
чезне орашчић за заљубљенима,
чежњом боји уцртана срца.

Милена Урукало

33
34
ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО МЈЕСТУ ТВОРБЕ

Сви гласови што азбуку чине,

то јест слова, што су им имена,
носе неке људске особине,
познато је од давних времена.

Иако се много разликују,

друштва праве као и ми људи,
па мудрују и планове кују,
паметни су они, нису луди.

Током једног дугачког састанка

сугласничко друштво сједе цијело.
Одлучише по мјесту постанка
једначење спровести у дјело.

За овако озбиљне промјене

требало је добровољце наћи.
Нико своје име да спомене,
већина их науми умаћи.

Овдје храброст показа се права,

јер су зубни С и З устали,
Ђ, Ћ, Џ, Ч иза њих пођоше,
Љ, Њ, Ж, Ш нису оклијевали.

Кад је ово сонант Н видио,

искорачи он дигнуте главе.
Подршку му Б и П дадоше
и добисмо добровољце праве.

Сналази се ко јесте сналажљив.

Носи ношњу кога то весели.
Стан је сав наш, ал’ треба бит пажљив,
јер стамбено стубиште се дијели.

Саша Ћетојевић

35
36
ПРОМЈЕНА Л У О

У области гласова и слова,

на крај ријечи и на крају слога,
владао је с много дивних снова
краљ Л добри сред краљевства свога.

Пошто он је много остарио,

деси му се што се збити мора,
свијетли пријесто сам је напустио,
oстави га сину О без збора.

И још нешто краљ је учинио,

Л у О је лако претворио,
мудре мисли у закон ставио,
краљевству га древном повјерио.

Пјесме ове сазнаје читалац,

читаоци, ако их је више,
да имамо један град Соколац,
из Сокоца правилно се пише.

Саша Ћетојевић

37
38
ПРВА ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Састала се три путника стара

да ко некад лутају по свијету.
Умислише да су опет млади
и да могу обићи планету.

К нам тврди – момак је најјачи,

Г нам каже да је друг без премца,
Х се снажним духом спортским дичи,
размећу се гласније од пијевца.

И је чуло за ову галаму

па код Е се на причу наврати.
Одлучише извргнут их сраму,
хвалисању силном на крај стати.

Вокали се лако сагласише,

страшне маске ставили су своје.
На неуспјех ни не помислише,
јер су знали да њих сви се боје.

На путу су кола сачекали

и заједно гласно повикали:
„Момче, друже, душе, сада гдје сте?!
Изађите ако храбри јесте!”

К, Г, Х се много уплашише,
и схватише колико су мали.
И и Е им само запријетише,
испред њих су Ч, Ж, Ш постали.

Саша Ћетојевић

39
40
СИБИЛАРИЗАЦИЈА

Три морнара и другара

што рибају бродски под
капетана свог поштују
и небески плави свод.

На пучини сињег мора

живот живе они сад,
због кућице, породице
осјећају тешки јад.

Задње непце завичај је

тих морнара К, Г, Х,
а капетан И је вокал
предњег реда на броду.

Кад он гласом својим строгим

окупи морнаре све,
у строју се пред њим тада
и промјене догоде.

К се зато у Ц мијења,
Г постаје зубно З,
Х се лако преобрази,
претвори се тад у С.

Нога нози, рука руци,

шака шаци прилази
да оберу стари орах,
укусни су ораси.

Помагати лијепо то је,

кад год можеш, помози.
За разлог морнар не пита,
небитни су разлози.

Саша Ћетојевић

41
42
НЕПОСТОЈАНО А

A је првак свих свјетских азбука,

који чело алфабета краси,
са појасом – цртом посред струка,
љубимац је цијелој словној маси.

Овај глас је скоро незамјењив,

без њега би туговале ријечи,
готово је увијек употребљив,
неспоразум сваки лако спријечи.

Сви познају његове врлине

и праведност, коју много љуби,
но понекад ипак се забрине,
постојаност због тога изгуби.

Пјесма ова вокал А наш слави,

шампиона достојног пјесама,
сред септембра смислих је у глави,
септембар је побратим кишама.

Кишни дани доба су чизама,

падавина тада земљу влажи,
продавнице пуне се четкама,
а прљава чизма четку тражи.

Саша Ћетојевић

43
44
НЕПОСТОЈАНО А

Ћирибу-ћириба, час ме има, час ме нема,

у хладан се уселим, из хладнијег иселим.

У паметан дођем, паметнијег прођем,

у вриједан ја свратим, из вреднијег се вратим.

Све сам ја, велики А, стигао: дошао и нашао,

у ријечи чамац, ловац и писац зашао.

Има ме у именици, глаголу, придјеву,

замјеници, а понекад ме и у број позову.

По жељи ми гостовање и у к(а),

над(а), пред(а), уз(а), с(а)...

У многе ријечи усељен и словима загрљен,

да, то сам ја: главни шмекер, непостојано А!

Милена Урукало

45
46
КУД УТЕЧЕ СУГЛАСНИК?

Једног дана допутова Кинез у госте код -ски,

здравили се, загрлили и постаде кинески.

А без- пожели да се дружи са звучни,

здравили се, загрлили и постаде безвучни.

Од- науми да се усели код ријечи дужити,

здравили се, загрлили и постаде одужити.

Довезе се аутобус на острвце гдје живи -ски,

здравили се, загрлили и постаде аутобуски.

У позориште дође дива ко бајаги звана -на,

здравили се, загрлили и постаде позоришна.

Куд утече сугласник, упиташе се сви?!

Како се то зове? То се сугласник изгуби!

Милена Урукало

47
48
ВЕЛИКО СЛОВО

Код великог слова највише недоумица

Стварају називи улица.
Улица краља Алфонса, тако је зови
Велико к ако се „улица“ изостави.
Мислите ли на њих више,
Малим словом се улица пише.
Ако живиш у Улици кестенова,
улица је нeизоставна у именима као што су ова.
Отуда и велико почетно слово стоји
Гдје год сличан назив постоји.

Александра Савић

49
50
МАЛО СЛОВО

Посљедњих година
Деси се често
да се велико слово
пише гдје му није мјесто.

Кад нема правила,

сви раде како желе.
Тако се и десило да су се
титуле прве отеле*.

Без обзира на то што

све лијепо пише,
и код вјерске припадности
слова скочише**.

За почетак упамтите ово,

Касније ћете даље ићи.
Не може баш свака припадност
Ваше цијењено име стићи.

Александра Савић

*Неправилно је написати: Били смо код Предсједника.

**Неправилно је написати: Он је Хришћанин.

51
52
НЕЋУ ДА ПИШЕМ “НЕ ЋУ”

Не смијеш ни случајно
да напишеш “несмијеш”,
јер ћеш онда због срамоте
и незнања да се кријеш.

Не желим и нећу
да пишем “не ћу”,
јер таква грешка припада
највећем језичком смећу.

Јако је важно свој језик познавати

и правилно користити,
јер те то обиљежава,
јер то си ти!

Не кажем да понекад
не можеш да погријешиш,
ал’ завириш у рјечник
и проблем ријешиш.

Није срамота
понешто не знати,
али важно је жељети,
важно је питати!

Милена Урукало

53
54
СКРАЋЕНИЦЕ

Од бабаземана познато је ово казивање,

Али није наодмет освјежити знање.
Скраћенице наводно сви познају,
А ипак погрешне тачке уписују.

Почетне скраћенице прве су на листи

Није важна дужина, принцип је исти!
Запамтите само ово – са тачком увијек стоје
На ком год се слогу раздвоје*.

Сажете су, признаћемо, сложене,

Посебно су мр и др омражене.
Код неких стоји тачка а код неких не,
Тзв., итд., тј., нпр. – добро запамтите наведене.

Нико се више забунити неће,

Али обратите пажњу и на сљедеће:
Без обзира на то како се дијеле,
читајте их као ријечи цијеле.

Александра Савић

*На примјер: господин (г.), улица (ул.), гимназија (гимн.).

55
56
ЦРТИЦА

На реду је цртица, још један правописни знак,

Одвојити га од црте, то је први задатак.

Пише се увијек код оваквих спојева,

Полусложеница од ријечи ил’ бројева.

Ставите је ако раздвајате ријеч на крају реда,

Код афикса – иза дијела ријечи или сприједа.

Још и ово – наводите ли број рачуна или телефона,

између цифара тада је спона.

Александра Савић

57
58
РАДИ ЛИ РАДИО?

Не знам да ли је радио још у моди,

али понеко правило о исправном писању никад не шкоди.

Она ријеч која се на радијски односи

Као што су радио-апарат или радио-таласи,

Радио-пријемник или радио-драма,

Запамтите добро, пише се с цртицама.

Ако се пак ријеч односи на зрачење,

не одвајају се саставнице њене.

Радиоактивност, радиограм, нема их превише,

Зато научите како се пише.

Можда нисте слушалац, али треба да знате

Будете ли распродавали старе апарате.

Александра Савић

59
60
ЈАБУКА МИЛА

Јабука Мила
живјела је у дилеми
како да напише
кад се зацрвени.

Ево чита књиге

већ дан пети
никако да одлучи
– црвенити ил’ црвењети.

Прво није знала,

ал’ наједном јој се јави.
То би могло бити
кад бојиш лист ил’ косу на глави.

Остало је још мало,

рјешење већ види.
Црвењети се каже
кад се застиди.

Одговор је нашла,
постаде воћка зрела.
Отад јој се није десило
да је од незнања поцрвењела.

Александра Савић

61
62
ПРИСВОЈНИ ПРИДЈЕВИ

Присвојни придјеви стара су недоумица,

Слушајте пажљиво, слиједи скица!

Код именица на -ка, -га, -ха

Као што су кћерка, слуга, снаха,
Присвојни придјеви завршавају на -ин.
Кћеркин, слугин, снахин.

Не знате изузетке, нема проблема,

И то је позната схема.
Дјевојчин, владичин и мајчин – само то
И незнање је потиснуто.

Присвојни придјев од именица на -ица,

Као што су краљица, издајица, Милица,
Увијек завршава на -ичин,
Краљичин, издајичин, Миличин.

Ако испред -ица стоји ч, један коментар!

Не удвајајте слогове – готова ствар.
Дјевојчицин, пјевачицин и сваки сличан скуп
Уклапају се у овај калуп.

И то је све, више нема грешке.

Језичке бриге и нису тако тешке.

Александра Савић

63
64
НИЈЕ НЕГО
ЛАБАРАТОРИЈА ЛАБОРАТОРИЈА

ПОЛУКЛИНИКА ПОЛИКЛИНИКА

МЕДЕЦИНА МЕДИЦИНА

КОМАДАНТ КОМАНДАНТ

ЗАЉЕВ ЗАЛИВ

ЉЕПО ЛИЈЕПО

СМИЈЕР СМЈЕР

НЕДЕЉА НЕДЈЕЉА

ПОНЕДЕЉАК ПОНЕДЈЕЉАК

САКАО САКО

СНАДБИЈЕВАЊЕ СНАБДИЈЕВАЊЕ

ЈА БИ ЈА БИХ

ТИ БИХ ТИ БИ

МИ БИ МИ БИСМО

СУМЉАТИ СУМЊАТИ

СУПРОСТАВИТИ СУПРОТСТАВИТИ

ХВАЛИ ФАЛИ, НЕДОСТАЈЕ

65
НИЈЕ НЕГО
ХТЈЕО ХТИО

ДОЊЕТИ ДОНИЈЕТИ

ДОПРИЊЕТИ ДОПРИНИЈЕТИ

ВОЛИЛА ВОЉЕЛА

ИЗВИНУТИ СЕ* ИЗВИНИТИ СЕ

ЗАСПЕМ** ЗАСПИМ

БИЈО БИО

КОИ КОЈИ

ПОДЦЈЕЊИВАТИ ПОТЦЈЕЊИВАТИ

ИЋУ ИЋИ ЋУ

ИШО ИШАО

Милена Урукало

* Рећи некоме да ти је жао.

** Утонути у сан.
66
67
68
НАШ ДРУГАР СВЕТИ НИКОЛА*

(Драги другари, ако научите добро да владате ријечима, онда сте у

стању да постигнете све што желите, између осталог и да напишете
писмо Светом Николи. Уколико се баш потрудите и јако зажелите
жељу, ми смо потпуно сигурни да ће Свети Никола да вам је и испуни.
Овом дјечаку јесте...)

Драги Свети Никола, велико ти хвала,

на твој дан се родила моја сестра мала.

Донио си чизму, а у њој пакетић,

све се мислим: ауто ил’ жвака букетић?!

Насмија се Никола, смије се и мама,

кажу: «Брате, радуј се, стигла нам је Ана!»

Ја сад имам сестру, то је супер фора,

нема друге, киндер-јаје дијелити се мора...

Драги Свети Никола, ти си стварно страва,

хвала ти за сестру, баш си фаца права!

Милена Урукало

* Пјесмица је први пут прочитана на једној школској приредби.

69
70
БИБЛИОТЕКА

Хеј, имам нешто важно да ти кажем,

много је битно и нећу да те слажем...

Спрема нам се дивни књижевни дан,

нашој библиотеци ускоро је рођендан.

Дођи ти на књижевну торта парти,

дођи, стварно, обавезно сврати!

Правимо журку уз све те дивне књиге,

понеси осмијех, оловку и све осим бриге.

Ту нас чека мноштво прекрасних јунака,

биће Мика Антић, Бранко и Десанка.

Свашта они нама љубавно приповиједају,

слатко знање писања великодушно дају.

Ту ћеш чути шта све они својим пером умију,

расплачу те, па разњеже, па те опет насмију.

Реците ми, велика имена, какве љубав носи јаде,

да знам шта ме чека и има ли за Ивану наде?!

Ви све знате и зато вас ја у срцу носим,

откријте ми: уз коју поезију Ивану да просим?

Милена Урукало

71
72
БУДИ МИ ДРУГ, БУДИ МИ БРАТ!

Схватићеш једном са сјетом да од свега најљепше

је – дјетињство! Наш живот је почео тек “јуче”.
Нова фудбалска лопта, татина гитара и нечија
роза машна једине су бриге које нас муче.

Буди ми друг, буди ми брат!

Ми сада имамо година једноцифрен број.

Али једном зато кад остаримо, доћи ће дан
кад ћемо се с тугом у души и сузама сјетити
како смо ономад имали другарски сан.

Буди ми друг, буди ми брат!

Ми ово сад што дијелимо – то зове се љубав

и сваки овај дан ће бити само једном.
Зато, стисни ми руку и насмијеши се најслађе,
учини ову успомену заувијек вриједном!

Милена Урукало

73
74
О УДРУЖЕЊУ ЛЕКТОРА

Удружење лектора Републике Српске постоји од фебруара 2018.

године. Наши чланови су дугогодишњи лектори, лингвисти,
универзитетски предавачи, те професори српског језика и
књижевности, који су се окупили ради промоције, његовања
и очувања српског језика и писма. За пола године постојања,
Удружење је завршило двије велике акције – конкурс Језиколовац,
који би требало да постане наша традиционална акција, и апликацију
Јатолог, коју чини база од преко четири хиљаде ријечи на ијекавици.
Позивамо заинтересоване за очување нашег језика и књижевности
да нам се придруже. Наша имејл адреса је udruzenjelektorars@gmail.
com, а можете нас пронаћи и на веб-сајту udruzenjelektorars.com или
на Фејсбук страници Удружење лектора Републике Српске.

75
76
77
78