Rudarstvo

• Rudarstvo, kao privredna grana, bavi se dobijanjem

mineralnih sirovina iz nalazišta, odnosno mineralnih
ležišta.
• Rudarska tehnika može se definisati kao grana tehničkih
nauka koja se bavi naučnim principima i tehničkim
pravilima za dobijanje mineralnih sirovina i njihovu
pripremu za dalju preradu i korišćenje.
• Savremena rudarska tehnika danas prati eksploataciju
različitih mineralnih sirovina i obezbeđuje sve neophodne
potrebe za jedno društvo. Veće količine i veći obim
proizvodnje mineralnih sirovina u prvom redu jačaju
ekonomsku moć jedne zemlje, a privredu čine
nezavisnom.
 Razvoj rudarstva u pojedinim zemljama
• Razvoj rudarstva u pojedinim zemljama je različit i zavisi od
- bogatstva u mineralnim sirovinama i
- stanja razvijenosti prerađivačke industrije.
• Naša zemlja raspolaže raznovrsnim rudnim bogatstvom i
razvijenim prerađivačkim kapacitetima, što je od naročite
važnosti za dalji privredni razvoj.
• Obezbeđenje ekonomske moći i nezavisnost privrede jedne
zemlje u pogledu snabdevenosti materijalnim dobrima, zavise od tri
osnovna uslova:
1. dobre istraženosti ležišta mineralnih sirovina koja predstavlja
preduslov za aktiviranje i razvoj njihovih potencijalnih mogućnosti,
2. eksploatacije mineralnih sirovina (površinskim ili podzemnim putem)
koja je usklađena sa potrebama društva,
3. savremene nauke i tehnike koja će pratiti razvoj sopstvene
tehnologije u svim proizvodnim procesima.
 Razvoj rudarstva - istorijat

• Eksploatacija mineralnih sirovina datira još iz kamenog doba

– kada su se pojedine vrste stena, kao građevinski kamen,
glina i sl, mogle naći na samoj površini zemlje i za njihovo
korišćenje nije bio potreban veći obim radova

• Pošto su potrebe čoveka bivale sve veće, počelo se sa

korišćenjem raznih vrsta ruda i drugih prirodnih bogatstava

• Istorijski posmatrano, rudarstvo seže daleko u praistorijska

vremena, kada čovek još nije poznavao vrednosti i mogućnosti
metala, osim zlata koje se koristilo u ukrasne svrhe. Počeci
dobijanja bakra, gvožđa, kao i kuhinjske soli, takođe
datiraju iz praistorijskog perioda.
 Razvoj rudarstva - istorijat
• Razvoj rudarstva u doba Rimljana imao je veliki uticaj i na
prostore velikog dela tadašnjeg sveta, a posebno je bio
značajan za prostore bivše Jugoslavije. Na teritoriji današnje
Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne, vađene su i
prerađivane rude olova, bakra, gvožđa, zlata, srebra, žive i dr. i
to iz plićih i bogatih mineralnih ležišta.
• Glavna oprema za dobijanje rude bili su
- pijuk – korišćen u mekom materijalu i
- dleto i čekić za tvrd materijal uz često korišćenje vatre.
• Loženjem vatre na samom radilištu i prelivanjem usijane stene
vodom, stvarale su se pukotine usled nagle temperaturne
promene, što je olakšavalo naporan rad rudara u otkidanju
stenske mase iz celine.
Rudarski simbol - dleto i čekić
 Razvoj rudarstva - istorijat
• Kao posledica velike seobe naroda od IV-VI veka i propasti
rimske imperije, nastaje veliki zastoj u razvoju rudarstva
Evrope.
• U periodu VII-IX vek – aktivnost slovenskih plemena u Saskoj i
Češkoj
• Izvesna rudarska delatnost u X-XII veku – na prostorima Srbije
(Kopaonik, Kučaj..), Makedonija (Kratovo), Bosna (Olovo).
• Između XIII i XV veka – nastaju rudnici i naselja: Novo Brdo,
Trepča, Brskovo, Rudnik, Olovo, Kučevo
• Posebno se izdvaja Novo Brdo – poznato po najbogatijim
nalazištima olova i srebra; najveći grad u unutrašnjosti Balkana.
• Oprema – kao u Rimskom periodu. Prvi put se pojavljuje dleto
na dršci kao alat u tvrdim stenama.
 Georgije Agrikola (1494-1555)
• Stanje rudarske tehnike u srednjoj Evropi, opisao je Saksonac
Georgije Agrikola u delu: De Re Metallica – 1553. god.
• Agrikola Georgije (1494-1555), doktor medicine i doktor
filozofije, lekar, mineralog, pisac... Objavio je veći broj
radova iz oblasti medicine, filozofije, mineralogije i rudarstva.
• Danas se najviše pamti kao pisac, u njegovo vreme veoma
cenjenog priručnika iz oblasti rudarstva De Re Metallica.
• Knjiga je štampana u Bazelu, na latiniskom jeziku, 1553. god.
Kasnije je prevedena na više jezika: nemački, španski,
italijanski, engleski i ruski.
• Zbog svojih bogatih i preciznih ilustracija i opisa, ova knjiga je i
danas veoma cenjena kao istorijski dokument o rudarstvu i
metalurgiji njegovog vremena, a reprodukcije ilustracija iz te
knjige mogu se naći u mnogim savremenim knjigama i po
kabinetima.
 Rad sa dletom i čekićem (prema Agrikoli) A - potkop,
B - provetravanje radilišta, C - rudar na radu sa dletom i čekićem
 Uvođenje opreme i razvoj rudarstva od
XVII veka u svetu
• Od polovine 17. veka, rudarstvo u Evropi počinje naglo da
se razvija
• Miniranje pomoću crnog baruta - Rudar iz Tirola, Gašpar
Veindl, izveo je prvo miniranje u Debarskom rudniku kod
Banjske Šćavnice u Slovačkoj 1627. godine
• Korišćenje crnog baruta: 1632. godine u rudniku Klaustalu u
Harcu; u Frajburgu 1645; u Engleskoj 1670; u Švedskoj 1724.
godine
• Praktična upotreba crnog baruta za miniranje u rudarstvu
došla je tek 1831. godine, kada je englez Bikford pronašao
sporogoreći štapin
• Pronalazak jačih eksploziva: dinamit (Alfred Nobel, 1864);
sigurnosnih metanskih eksploziva (Favier, 1884); el. detonatora
(Alfred Nobel, 1898); eksplozivi AN-FO – amionijum nitrat i
gorivo (Acre i Lete 1955); iniciranje sa reaktivnom smešom –
Nonel sistem (1970)
 Uvođenje opreme i razvoj rudarstva od
XVII veka u svetu

• Za rudnike uglja značajan početak korišćenja sigurnosne

rudničke lampe (Djevi 1813), - kontrola metana (gruba) prema
dužini i boji plamena
• Uvođenje izvoznog vitla sa konjskom zapregom (napredak
u odnosu na ručni vitao)
• Parna pumpa u rudniku uglja u Engleskoj (Džems Vat, 1764),
• Prva industrijska železnica u engleskom rudniku uglja
(Stivenson, 1815),
• Konstrukcija pneumatskog bušaćeg čekića (Lajner, 1896),
• Konstrukcija raznih mašina: za utovar, izradu prostorija
punim profilom, mehanizovano čelo za otkopavanje, postrojenja
za pripremu mineralnih sirovina, itd.
 Razvoj rudarstva u Srbiji
• U južnoslovenskim rudarskim oblastima pod turskom vlašću i pored
pokušaja u 16. veku nije postignut neki veći rezultat.
• Obnova i razvoj rudarstva Srbije započinju tek posle Drugog
srpskog ustanka, i to postepenim uvođenjem stranog kapitala.
• Do 1938. godine rudastvo Jugoslavije dostiže značajnije razmere -
najveći deo ruda izvozi u sirovom stanju.
• Novo doba jugoslovenskog, a i srpskog rudarstva, obeleženo je
potpunom nacionalizacijom rudnika tokom 1946. godine.
(intenzivnim rudarsko-geološkim istraživanjima, proširenjem
postojećih i otvaranjem novih rudnika, uz razvoj metalurgije i
prerađivačke industrije).
• Tokom 1990. godine, rudarstvo Srbije bilo je u stagnaciji.
Istraživanja ležišta kao i otvaranje novih rudnika svedeni su na
najmanji obim ulaganja. Veći deo kamenoloma i neki rudnici sa
podzemnom i površinskom eksploatacijom prešli su u privatno
vlasništvo.
 Značajni datumi za razvoj srpskog rudarstva – XIX vek
• U proteklih 200 godina na razvoj rudarstva uticali su događaji
političke, ekonomske, i kulturne prirode
Od posebnog su značaja sledeće godine i događaji:
• Godina 1806 – kada je Senat Karađorđeve Srbije doneo odluku da
obnovi proizvodnju rude gvožđa u Majdanpeku i na planini Rudnik
• Godina 1835 – kada je baron Herder boravio u Srbiji
Sigismund Avgust Volfgang, baron od Herdera (1776–1838), dipl. inž. rudarstva
i metalurgije, dr pravnih nauka, profesor Rudarske akademije u Frajbergu,
kraljevski saksonski viši rudarski kapetan, najpoznatiji evropski rudarski
inženjer svoga vremena.
• Godina 1837 – kada je otvoren prvi rudnik uglja (Miliva,
Despotovački ugljeni basen)
• Godina 1837 – kada je Knez Miloš Obrenović odlučio da o trošku
države pošalje srpske mladiće na Rudarsku akademiju u Frajberg na
školovanje za rudarske inženjere
• Godina 1866 – od kada se primenjuje prvi Rudarski zakon u Srbiji
• Godina 1892 – kada je osnovan rudarski časopis: Godišnjak
rudarskog odeljenja
 Značajni datumi za razvoj srpskog rudarstva i
školovanja – XX v.
• Godina 1919 – kada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
– na Univerzitetu Kralj Aleksandar I, osnovano Rudarsko
odelenje pri Tehničkom fakultetu u Ljubljani
• Godina 1939 – kada je pri Tehničkom fakultetu Sveučilišta u
Zagrebu osnovan Rudarski odsek
• Godina 1941 – kada je Ministarski savet Srbije usvojio
uredbu da Univerzitet u Beogradu ima 6 fakulteta. Jedan od
njih je i Tehnički fakultet sa odsecima - Građevinski,
Elektrotehnički i Mašinski, Arhitektonski, Rudarski i
Tehnološki.
• Fakulteti u Beogradu nisu radili za vreme rata, tako da
Rudarski odsek nije mogao da počne sa radom sve do
1945/46. godine
 Razvoj školstva za potrebe rudarstva
posle II svetskog rata
• Prva generacija studenata upisna je prvo na Rudarski odsek –
od 1945/46
• Godina 1946 – Ministarstvo prosvete NR Srbije donelo je
Odluku da se na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu
– u okviru Rudarskog odseka, školuju inženjeri rudarstva i
inženjeri geologije
• Odluka od 13. 03. 1946. godine D a n F a k u l t e t a
• Zatim Rudarski fakultet 1948/49
• Konačno Rudarsko-geološki fakultet 1956/57, postoji bez
prekida do današnjih dana.
• Prvi inženjeri rudarstva i geologije diplomirali su 1950. god.
(primio ih Tito)
 Razvoj školstva za potrebe rudarstva posle II svetskog rata
• Početkom 60-ih godina 20. veka, došlo je do otvaranja novih
univerziteta, fakulteta i viših škola. Takav program Vlade SFRJ,
obrazlagan je potrebom da se obezbedi dovoljno visokoškolskog
kadra i neophodnom potrebom za međusobno približavanje privrede i
školstva. Država je, pored postojećih fakulteta u Ljubljani,
Zagrebu i Beogradu, pomagala otvaranje rudarskih fakulteta u
Tuzli, Boru, Prištini i Štipu
• U tom periodu, na prostoru današnje Srbije otvorene su dve nove
visokoobrazovne rudarske škole:
• Rudarsko-metalurški fakultet u Boru (danas Tehnički fakultet) i
• Rudarski odsek (osnovan 1970) pri Tehničkom fakultetu u
Prištini (danas Rudarski odsek pri Tehničkom fakultetu u Kosovskoj
Mitrovici).
• Obrazovanje rudarskih inženjera u Srbiji, osim na Rudarskom odseku
na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, obavljalo se još i na
Tehničkom fakultetu u Boru (osnovanom 1961) i na Rudarskom
odseku pri Tehničkom fakultetu u Kos. Mitrovici.
 Visokoobrazovne rudarske ustanove u SFRJ
• Otvaranje rudarskih fakulteta u Tuzli (1960), Boru (1961),
Prištini (1970) i Štipu (1985).
• Broj onih koji su diplomirali, specijalizirali, magistrirali i
doktorirali (na tri fakulteta u Srbiji) od osnivanja do kraja 2009.
godine dat je u tabeli
Diplo- Specija- Magistri- Dokto-
Fakultet
miralo liziralo ralo riralo
Rudarski odsek, Beograd
3.404 13 291 190
Rudarsko-geološki fakultet
Rudarski odsek, Bor
417 4 55 35
Tehnički fakultet
Rudarski odsek,
Kosovska Mitrovica, 390 - 7 2
Tehnički fakultet
U k u p n o: 4.211 17 353 227
 Više i srednje tehničke škole
Više tehničke škole
• Prva Viša tehnička škola osnovana je 1945/46 u Beogradu.
• U Kosovskoj Mitrovici školske 1961/62 osnovana je Viša tehnička
škola sa tri smera: rudarskim, mašinskim i elektrotehničkim.
Zatvorena 1974. god.
Srednje tehničke škole otvorene su u
• Boru – osnovana 1946. god.
• Kos. Mitrovici – 1946. god.
• Knjaževcu – 1947. god. (zamenila do tada postojeću Nadzorničku
školu);
• Starom Trgu – 1949. god.
• Lazarevcu – 1960. god.
• Despotovcu – 1985. god.
Od svih srednjih tehničkih rudarskih škola, danas rade škole u
Boru i Lazarevcu.
 REZERVE I PROIZVODNJA MINERALNIH
SIROVINA U SVETU I KOD NAS
• Mineralne sirovine i njihova eksploatacija predstavljaju
stratešku vrednost privrednog, ekonomskog i opšteg
razvoja u jednoj zemlji.
• Na toj oblasti bazira se
– razvoj celokupne industrije i energetike
– štiti se suverenitet jedne zemlje
– podstiče razvoj nauke i tehnologije
– angažuje veliki broj stručnjaka itd
• Postoje mišljenja globalnih svetskih učesnika da je rudarstvo
nazadno, prevaziđeno, da pripada prošlosti, da ga treba sasvim
zapostaviti. Takva razmišljanja idu u pravcu da se zaustavi
prekomerna ponuda na svetskom tržištu mineralnih sirovina i da se
uspostavi potpuna kontrola cena na tržištu sa jednim osnovnim
ciljem da se broj globalnih učesnika ograniči.
 Rezerve i proizvodnja mineralnih sirovina
u svetu i kod nas
• Mineralni resursi (eng. Mineral Resources) su ekonomski interesantne
koncentracije ili pojave materijala (mineralnih sirovina) u ili na Zemljinoj kori,
u takvoj formi i sa takvim kvalitetom i količinom, da postoje realni izgledi za
eventualnu ekonomičnu eksploataciju. Prema rastućoj geološkoj
pouzdanosti, mineralni resursi se dele na
• pretpostavljene (Inferred)
• indicirane (Indicated) i
• izmerene (Measured).
• Mineralne ili rudne rezerve (Mineral or Ore Reserves) su ekonomski
eksploatabilan deo izmerenih i/ili indiciranih mineralnih resursa.
 Metalične,
 nemetalične i
 energetske mineralne sirovine i
 hidrotermalna energija i
 podzemne vode
su resursi koje standard života i rastuća populacija zahteva u sve većim
količinama.
 Rezerve i proizvodnja mineralnih sirovina
u svetu i kod nas
• Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, rasla je i svetska
proizvodnja mineralnih sirovina, tako da je brzina porasta
eksploatacije ovih sirovina danas dostigla fantastične razmere
• Za prvih trideset godina 20. veka, u svetu je dobijena veća
količina metala nego u toku cele istorije čovečanstva do
tada
• Danas svetska proizvodnja mineralnih sirovina daleko
prevazilazi i ovu fantastičnu količinu i u daljem je porastu
• Najvažnije mineralne sirovine: ugalj, rude bakra, gvožđa,
olova, cinka, zlata, srebra i dr.
• Velike svetske sile: SSSR (Rusija), SAD, Australija i Kanada
raspolažu velikim delom svetskih rezervi gvozdene rude,
bakra, olova i cinka.
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
• Razvoj u eksploataciji energetskih izvora je veoma važan za ukupan
ekonomski razvoj sveta
• Energenti su nosioci moderne ekonomije i najznačajniji pojedinačni
proizvod u međunarodnoj razmeni - trgovina naftom obuhvata oko
četvrtine ukupne svetske trgovine po obimu
• Prevlast uglja trajala je do 1965/68. godine, kada je primat u energetskom
bilansu sveta preuzela nafta, a vremenom i zemni gas
 Samo mali broj zemalja u svetu proizvodi više energije nego što potroši.
Većina zemalja energente uvozi kako bi obezbedila svoju privredu i život uopšte
 Potrošnja energije je veoma neujednačena u svetu. SAD - najveći svetski
potrošač energenata, ali su zemlje – veliki potrošači energenata po glavi stanovnika
Kanada, Japan, Norveška, Švedska, Japan, Australija i Novi Zeland
 Sa svega 4% svetske populacije, koliko ima stanovnika SAD, potroši oko četvrtinu
svetske energije
 Nasuprot tome, zemlje u razvoju troše oko 30% svetske energetske
proizvodnje, a obuhvataju gotovo 80% stanovništva sveta
 Analizirajući stepen potrošnje energije u svetu, može se reći da postoji
direktna veza između potrošnje energije po glavi stanovnika i stepena razvoja
date države
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
UGALJ
• Ugalj je fosilno gorivo koje je nastalo procesom karbonizacijom
drvene mase
• U zavisnosti od zastupljenosti čistog ugljenika - stepenu karbonizacije,
odnosno količini oslobođene energije tokom procesa sagorevanja i suvog
ostatka, ugljevi se dele na: kameni, mrki i lignit
• U svetu se dele uglavnom na kameni i mrki s tim što lignit pripada
grupi niskokaloričnih mrkih ugljeva

 Najveće rezerve uglja u svetu koncentrisane su u severnoj hemisferi i

to između 35o i 50o severne geografske širine
 Dokazane rezerve uglja u svetu su 985 milijardi tona
 Samo šest zemalja raspolaže sa oko 80% svetskih rezervi uglja
• SAD - 27.1%
• Rusija - 17.3%
• Kina - 12.6%
• Indija - 10.2%
• Australija - 8.6%
• Južna Afrika - 5.4%
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
U G A L J – Evropa i Azija
U Evropi najznačajnija koncentracije rezervi uglja su u:
• Velika Britanija (Vels, Midlands, Lankašir, Jorkšir, Nortumberlend, Škotska nizija),
• Severna Francuska (Alzas i Loren),
• Belgija i Holandija (Limburg),
• Nemačka (Rur i Sar),
• Poljska,
• Češka,
• Ukrajina (deo donjeckog basena - Donbasa),
• Rusija (deo Donbasa, Kuznjecki basen i Minusinska kotlina u južnom Sibiru,
okolina Irkutska i Angarska, Vorkuta na reci Pečori). Smatra se da su najveće
svetske (nepotrvrđene) rezerve uglja upravo u Rusiji, u Sibiru).

Azija ima nekoliko zona bogatih ugljem:

• Kazahstan (basen Karaganda)
• Pakistan
• Severna i srednja Kina
• Indija
• Severna Koreja
• Vijetnam
 Proizvodnja uglja u Evropi
• Proizvodnja uglja u Evropi brzo opada, što se ne može reći
za ostali razvijeni svet
• Proizvodnja uglja u SAD je porasla sa 710 miliona tona u
1980. godini, na 899 miliona tona u 2000. godini
• Proizvodnja uglja u ujedinjenoj Nemačkoj znatno je manja od
proizvodnje koja je ostvarivana u Istočnoj Nemačkoj (do 1990).
U prvim godinama nakon ujedinjenja, ta razlika bila je nešto
manja, da bi kasnije bila znatno izraženija
• Takođe je uočljivo da je nakon raspada SSSR (1991),
proizvodnja uglja u Rusiji skoro prepolovljena u odnosu na
raniju proizvodnju koja je bila ostvarivana u zajedničkoj državi
• Razdvajanjem Čehoslovačke na dve države (1993. na
Republiku Češku i Slovačku), uočljivo je da je Slovačka skoro
zadržala proizvodnju koju je imala u zajedničkoj državi, a
Republika Češka je ostala na vrlo niskoj proizvodnji
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
U G A L J – Severna Amerika i ostali deo sveta
Na području Severne Amerike značajnija ležišta uglja su u:
• Kanadi - provincije Saskačevan, Alberta i na severoistoku zemlje - Nova
Škotska
• SAD - ležišta kamenog uglja u Apalačima (60% ukupnih rezervi), na
prostorima država Pensilvanija, Zapadna Virdžinija i Ohajo, u Alabami, na
Srednjem zapadu - Indijana, Ilionois, Kentaki i na Zapadu - Kolorado,
Montana, Juta, Vajoming, Arizona i Nju Meksiko

U ostalom delu sveta značajnije rezerve uglja nalaze se u:

• Južnoj Africi,
• Australiji - Kvinslend - kotlina Boven, okolina Sidneja i Novi Južni Vels

 Ugalj učestvuje u svetskoj proizvodnji energije iz primarnih izvora sa

26%, a u proizvodnji električne energije sa 41% (2008. godine)
 U 2009. godini proizvodnja primarne energije iz uglja povećana je
za 1.8% a proizvodnja električne energije za 3.5%.
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
URAN
• Nuklearna energija je jedna od alternativa smanjenju potrošnje fosilnih
goriva
• Uran je dobio na značaju posle 1954. godine, kada su izgrađena dva
nuklearna reaktora za proizvodnju električne energije
- u Obninsku - kod Moskve i
- u Kalder Holu - Velika Britanija
• Najveća ležišta uranove rude u svetu poseduju Kazahstan i Australija, a
potom slede Južna Afrika, SAD, Kanada, Brazil i Namibija. Prema nekim
izvorima, rezerve urana u Australiji su nešto veće nego u Kazahstanu i
čine 24% svetskih rezervi urana - prvo mesto u svetu
• Kada je reč o proizvodnji urana, ubedljivo najveću proizvodnju beleži
Kanada (23%), pa Australija (21%), Kazahstan (16%), Rusija, Niger (po 8%),
pa slede Namibija, Uzbekistan, Ukrajina
• Samo postojanje resursa urana nije faktor postojanja nuklearne
energetike u nekoj zemlji
• Razvoj punog tehnološkog ciklusa atomske energetike zbog složenosti
tehnologije je moguć samo u nekoliko zemalja
Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
URAN

Grafik proizvodnje urana u svetu 2009. godine

 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
URAN
• Nuklearna fisija za sobom ostavlja nekoliko veoma ozbiljnih otvorenih
pitanja, koja su se naročito pojačala nakon velikih nuklearnih nesreća u
centralama
• u Pensilvaniji - SAD 1979. godine i
• u Černobilju - Ukrajna 1986. godine.
• Pitanje povećanja radioaktivnosti u regionu proizvodnje
• Pitanje problema odlaganja nuklearnog otpada koji nastaje ovim
procesom
Ranije se nuklearni otpad odlagao u buradima na dno okeana, ali se sa
ovom praksom prekinulo nakon što je utvrđeno curenje radioaktivnog
materijala i zagađivanje vodenog ekosistema. Potom se pribeglo njegovom
odlaganju u zemlji, ali do curenja je dolazilo i u tim situacijama čime se
zagađivalo zemljište, a često i podzemna voda koja je bila najpogodniji
izvor pijaće vode
Veoma veliki problem u vezi sa nuklearnim otpadom jeste i opasnost od
njegovog korišćenja za „obogaćivanje“ konvencionalnog naoružanja
ili pravljenja opasnog oružja od strane terorističkih grupa širom sveta
 Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu
URAN
• Visoka cena izgradnje i održavanja nuklearnih postrojenja - Gradnja nuklearnih
elektrana je veoma skupa, mnoge države nisu u stanju da pristupe takvim projektima
• Neke zemlje su odustale od programa nuklearne energije
 U Austriji je konzervirana već gotova atomska elektrana nedaleko od Beča
 U Italiji su posle referenduma 1987. godine zatvorene tri nuklearne elektrane,
dok je četvrta, skoro završena, prerađena u termoelektranu
 Poljska je prekinula izgradnju atomske elektrane u Žarnovicu
 Švajcarska i Holandija su praktično zamrzle svoje nuklearne programe
 Švedska je na referendumu donela odluku da zatvori svih 12 atomskih elektrana
do 2010. godine
 SAD nisu odustale od novog nuklearnog programa, ali novih investicija u toj
oblasti gotovo da nije bilo
 U Rusiji je, takođe, nuklearni program redukovan i usmeren uglavnom na
proširenje postojećih i izgradnju tri nove atomske elektrane na Dalekom istoku.
 Osim nuklearne fisije, poznat je i proces nuklearne fuzije
 Nuklearna fuzija daje ogromnu energiju, za sobom ne ostavlja nikakav otpad.,
proces nuklearne fuzije ostvaren u laboratorijskim uslovima još uvek nije
komercijalizovan
 Ako nauka uspe da komercijalizuje nuklearnu fuziju, biće to neograničen izvor veoma
jeftine energije uz potpuno bezbednu i ekološki zdravu proizvodnju (ne pre 2040. god.)
 Tečne i gasovite energetske MS - Nafta
• Nafta je prvi put eksploatisana u SAD 1859. godine – Pensilvanija
“barel’’ – bure 158,96 litara
• Pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem i konstrukcija automobila u XX
veku ubrzali su potrošnju nafte i njenih derivata
• Danas je nafta najvažniji energent svetske ekonomije - „crno zlato“
• Ležišta nafte nisu ravnomerno raspoređena u svetu, tako da se može izdvojiti
nekoliko velikih regiona koja se odlikuje značajnim rezervama nafte
 Bliski Istok je najveći svetski naftni region (56% svetskih rezervi nafte)
i prostire se oko velike geosinklinale Persijskog zaliva, od Kirkuka i Mosula
na severu Iraka, preko Kuvajta, iranskog Kuzistana i severozapadnog ruba
Arabijskog poluostrva do Omana i Katara na istoku Arabijskog poluostrva.
Ovaj region obuhvata oko jedne trećine svetske proizvodnje nafte (preko 400
naftnih i naftno-gasnih nalazišta.

 Severnoamerički region (16%) i obuhvata oko 18% svetske

proizvodnje. Naftna ležišta pružaju se duž velike geosinklinale od
Meksičkog zaliva na jugu preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, Kanzasa,
Arkanzasa (USA), kanadskih provincija Alberte, Saskačevana i Manitobe,
pa sve do Aljaske i porečja reke Makenzi na severu
Skoro dvostruko više se troši nafte u njemu nego što proizvode
 Tečne i gasovite energetske MS - Nafta

• Afrički region obuhvata 9% svetskih rezervi nafte i oko 11.5% svetske

proizvodnje
Najveći proizvođači su u severnoj Africi (Libija, Alžir (nalazište Hasi Mesaud)
i Egipat), i zapadnoj Africi (najveći afrički proizvođač nafte - Nigerija (delta
Nigera), Angola (Kabinda, Luanda) i Gabon).

• Region Latinske Amerike poseduje (8%) rezervi, koji se prostiru u

Meksiku, preko zaliva Marakaibo u Venecueli i na Trinidadu
Značajna nalazišta nafte poseduju i Kolumbija, Ekvador, Argentina i Brazil

• Evroazijski region je po površini najveći jer obuhvata azijski kontinent i

deo Evrope koji pripada Rusiji, a zahvata oko 7% svetskih rezervi nafte.
Rusija (Povolžje, zapadni Sibir) je drugi proizvođač nafte u svetu
Značajna i perspektivna nalazišta nafte su još i u Kazahstanu,
Azerbejdžanu (Baku) i Uzbekistanu, dok su u jugoistočnoj i istočnoj Aziji
glavna naftna područja Kina (područje pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija
(Sumatra, Borneo), Brunej i Malezija.
 Tečne i gasovite energetske MS - Nafta
• Evropa ima veoma malo rasprostranjenje naftnih ležišta (svega 1%
svetskih rezervi), ali oko 8% svetske proizvodnje nafte. Naftna polja u
Rumuniji i Galiciji su uglavnom iscrpljena
Glavna nalazišta su danas u Severnom moru, koja eksploatišu uglavnom
Velika Britanija i Norveška (najveće podmorsko nalazište u Severnom
moru je Ekofisk)

Potrošnja nafte u svetu je

ogromna, a najveći potrošači su:
SAD, Evropska Unija, Kina, Japan,
Rusija, Indija. USA su najveći
svetski uvoznik i potrošač nafte

Grafik svetskih rezervi

nafte po regionima
 Tečne i gasovite energetske MS - Prirodni gas
• Najčešće je pratilac nafte, ali se nalazi i u ležištima uglja, kao i u
tresetištima i močvarama gde nastaje metanogenim procesom od ostataka
biljaka i životinja
• Najveće rezerve prirodnog gasa u svetu poseduje Rusija - 36% svetskih
rezervi, po količini rezervi slede: Iran, Katar, Saudijska Arabija i UAE
Najveće rezerve poseduje Bliskoistočni region - oko 50%, a taj region
zajedno sa Rusijom obuhvata skoro 85% svetskih rezervi prirodnog gasa

 Proizvodnja prirodnog gasa konstantno raste – u odnosu na druge

energente. Posebno brzo raste proizvodnja gasa u Rusiji i Severnoj Americi.
 U budućnosti će doći do relativno brzog iscrpljivanja njegovih rezervi i to
veoma brzo nakon što se iscrpe rezerve nafte
 Najveći proizvođači gasa u svetu su zemlje koje poseduju i najveće
rezerve ovog energenta: Rusija, zemlje persijskog zaliva - proizvođači nafte,
Alžir, Nigerija, Venecuela, USA.
 Najveći izvoznik prirodnog gasa u svetu je Rusija dok su najveći
uvoznici ruskog gasa Nemačka Italija, Češka, Francuska.
Tečne i gasovite energetske MS - Prirodni gas

Grafik distribucije svetskih rezervi gasa

 Metalične mineralne sirovine
• Pod metaličnim MS podrazumevaju se MS koje služe za dobijanje metala
• Dele se najčešće na crne (Fe, Mn, Cr...), obojene (Cu, Pb, Zn, Al...), zatim
retke, plemenite, radioaktivne, elemente retkih zemalja
Gvožđe
je jednini rudni resurs iz grupe metala čija je eksploatacija veća u odnosu na
nemetalične resurse. Rezerve gvožđa su ograničene i velikim delom iscrpljene
Rude gvožđa (hematiti, magnetiti, limonit i siderit) se najčešće sreću u sedimentnim
stenama, ređe u metamorfnim
 Najveće rezerve gvozdene rude nalaze se u Kini, Ukrajini (po 16%
svetskih rezervi), Rusiji (15%), Australiji (13%), pa USA, Brazilu,
Kazahstanu, Švedskoj, Indiji, Kanadi, Južnoj Africi, Mauritaniji
 Najveći proizvođači gvozdene rude u svetu su: Kina (32% svetske proizvodnje),
Brazil (18%), Australija (15%), Indija (10%), Rusija, Ukrajina, Venecuela i USA.
Najveća proizvodnja gvožđa bila je tokom perioda „hladnog rata“ (1970-90)
Zatim sledi stagnacija - manja potražnja na svetskom tržištu
Nekadašnje zemlje - proizvođači gvozdene rude, Velika Britanija, Nemačka,
Francuska, uglavnom su iscrpele svoja bogata ležišta, tako da im se danas ne isplati
da eksploatišu siromašnu rudu u svojoj zemlji pa je uvoze iz drugih zemalja
Metalične mineralne sirovine – G v o ž đ e

Grafik najvećih svetskih proizvođača gvozdene rude

 Metalične mineralne sirovine – Aluminijum
najrasprostranjeniji metal u Zemljinoj kori. Ruda – boksit
Nalazišta boksita vezuju se za pet zona u svetu:
• Karipska – obuhvata ležišta na Jamajci, Kubi, u Surinamu i Gvajani;
• Gvinejska - zona u zapadnoj Africi obuhvata ležišta u Gvineji (najveće
dokazane rezerve na svetu);
• Mediteranska - ležišta u Španiji, BiH (Hercegovina), Crnoj Gori;
• Australijska - najveća proizvodnja boksita na svetu (skoro jedna trećina
svetske proizvodnje), indija, Vijetnam, Kina;
• Ruska.
Od svih svetskih rezervi pet zemalja poseduje 3/4 rezervi boksita: Gvineja,
Australija, Brazil, Jamajka i Indija
Najveći potrošači su Kina, USA, EU i Japan, a zatim slede Indija i Brazil

Metalične mineralne sirovine – Bakar

Rude - kuprit, halkopirit, malahit, azurit, kovelin, halkozin (zajedno sa Au, Ag)
Najveće svetske rezerve bakra nalaze se u: Čileu, Peruu, DR Kongo, Zambiji,
Rusiji, Kazahstanu, Australiji, Kanadi, USA i u Evropi (Španija, Švedska,
Nemačka, Bugarska, Srbija). Najveći potrošači su Kina, USA, EU i Japan
 Metalične mineralne sirovine – Antimon
• Rude - antimonit i ulmanit. Retko je rasprostranjen i najčešće se koristi za
proizvodnju legura
• Najveći proizvođač antimona je Kina, koja poseduje i preko 20% svetskih
rezervi

Metalične mineralne sirovine – Olovo i cink

• su metali koji se najčešće sreću u rudama sfaleritu i galenitu i to
najčešće zajedno sa srebrom i zlatom
• Najveće rezerve se nalaze u: Australiji (Broken Hil - najveće svetsko
ležište), Kanadi, SAD, Rusiji (Ural i zapadni Sibir), Kazahstanu

Metalične mineralne sirovine - Nikl

• Ima široku primenu u prevlačenju drugih metala radi antikorozivne zaštite i
za pravljenje veoma otpornih legura
• Najveće rezerve nikla ima Australija, Kanada, Kuba i Južna Afrika dok su
najveći proizvođači Rusija, Australija, Kanada, Indonezija
 Metalične mineralne sirovine - Magnezijum
• spada u red najlakših metala, a najčešće se koristi u vidu legura
• Najveći proizvođač primarnog magnezijuma je Kina sa oko 470,000 t
godišnje - preko 60% svetske proizvodnje
• Procenjuje se da je ukupna svetska proizvodnja Mg oko 720,000 t

Metalične mineralne sirovine - Plemeniti metali

obuhvataju nekoliko metala koji se u prirodi pojavljuju u manjem obimu, često u
elementarnom stanju - samorodni (srebro, zlato, platina)
S r e b r o se najčešće pojavljuje u ležištima olova i cinka, ređe samostalno Najveće
rezerve se nalaze u: Pereuu, Čileu, Meksiku, Kini, Australiji, Poljskoj, Srbiji (Kosovski
basen olova i cinka).
Z l a t o se najčešće pojavljuje samorodno, u elementarnom obliku i to u starim
gromadnim masivima i pločama – Sibirski i Kanadski štit, Brazilska ploča, jug Afrike,
visoravan Dekan, Australija)
Ređe se zlato javlja u ležištima drugih metala, ali se topljenjem bakra često mogu dobiti i
određene količine zlata (bakarna ležišta u istočnoj Srbiji)
Najveće rezerve zlata poseduju: Južna Afrika - veliki proizvođač zlata, do 2007. godine
skoro 50% svetske proizvodnje, Kina (od 2007. godine preuzela vođstvo od Južne Afrike
u proizvodnji zlata, prvi put od 1905. godine), USA, Australija, Rusija, Peru