UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Osnovne akademske studije

Zaštita radne i životne sredine

Predmet: Hemijski parametri radne i životne sredine

SEMINARSKI RAD

RADIOAKTIVNOST

Mentor Student

Dr Danilo Popović Lazarević Miloš

Broj indeksa: 0814

Niš, 2010. godina

Sadržaj
1. Definicija radiaktivnosti ........................................................................................2
2. Korisni učinci radioaktivnih materijala..................................................................2
3. Štete od zračenja.....................................................................................................2
4. Vrste zračenja..........................................................................................................3
4. 1. Alfa zračenje (raspad).....................................................................................4
4.2. Beta zračenje (raspad).......................................................................................5
4. 3. Gama zračenje (raspad)....................................................................................6
5. Izotopi......................................................................................................................7
Zaključak.......................................................................................................................9

2
 1. DEFINICIJA RADIOAKTIVNOSTI (kao uvod)

Radioaktivnost je svojstvo nekih vrsta atoma da im se jezgro spontano menja i pri tome
emituje energiju u obliku zračenja. Ta se promena jezgra naziva radioaktivnim raspadom.
Radioaktivno zračenje menja strukturu i svojstva materijala kroz koji prolazi. Pri tome je
najznačajniji efekt ionizacije, odnosno izbijanje elektrona iz elektronskog omotača nekog
atoma.

2. KORISNI UČINCI RADIOAKTIVNIH MATERIJALA

Proizvodnja električne energije.

Istraživanja u medicni.

Proizvodnja lekova i lečenje.

Razna medicinska snimanja.

Istraživanje svemira.

Industrija, pogon brodova, podmornica, sterilitizacija hrane i ambalaže....

3. ŠTETE OD ZRAČENJA

Radijacija je štetna po zdravlje. Radioaktivni materijal u ljudsko telo ulazi preko hrane,
vode za piće i vazduha, ili je moguće direktno ozračivanje.

3
Zračenje oštećuje organe u ljudskom organizmu. Velika apsorbirana doza zračenaj
raspoređena po celom telu uzrokuje smrt. Nešto niže lokalne doze uzrokuju oštećenja
kože i lokalnog tkiva i ta su oštećenja vidljiva već za nekoliko dana ili sati.

4. VRSTE ZRAČENJA I DOZE

Danas poznatih 109 hemijskih elemenata javlja se u više od 2000 različitih radioaktivnih
izotopa. Oni se raspadaju na različite načine: alfa, beta, gama, neotronski ili protonski.
Takođe promene u atomskom omotaču jezgra izazivaju emisiju X – zračenja (isto što i
gama, tj. elektromagnetsko zračenje, samo je manje energije).

Prikaz stabilnih radioaktivnih izotopa manje mase

4
 4. 1. ALFA ZRAČENJE (RASPAD)

Kod alfa zračenja nestabilna atomska jezgra emituju električki pozitivnu nabijenu alfa
česticu sa nabojem dva puta većim i masom približno četiri puta većom od protona
(sastoji se od dva protona i dva neutrona). Brzina alfa zraka je oko 15000 km/s, a energija
nekoliko MeV. U vazduhu, pri normalnom pritisku njegova jačina iznosi tek nekoliko
centimetara, što znači da alfa čestice relativno brzo gube svoju energiju i neutralizuju se,
tj. zahvataju elekrtrone iz okoline u pretvaraju se u atome.

Ako atomska jezgra neke stvari emituju alfa česticu, ona nužno doživljava promenu, što
znači da alfa zračenjem nastaje novo jezgro i novi element. Na primer, jezgro 226Ra
radijuma sarži 88 protona i 138 neutrona i ima ukupni maseni broj 226. raspada se alfa
raspadom i nastaje novi element radon – 222-. Maseni broj jezgra u alfa raspadu smanji
se za 4, a redni broj za 2. Radon (222Rn) je tagođe nestabilan i dalje se raspada.

Kod alfa – raspada atomski i redni brojevi jezgra se menjaju, što znači da jezgra koje se
raspada i jezgra nastala tim raspadom pripadaju različitim elementima, pa samim tim
imaju i različita hemijska svojstva.

Primer alfa raspada

5
 4.2. BETA ZRAČENJE (RASPAD)

Beta čestice su elektroni i pozitroni (elektroni sa pozitivnim masom, tj. antielektroni).

Beta raspad se događa kada se, kod jezgra koje imaju previše protona ili previše neutrona,
jedan od protona (ili neutrona) pretvori u neutron (odnosno proton). Kod beta (-)
raspadam, neutron se raspada u proton, elektron i antineutrino:

Kod beta (+) raspada, proton se raspada u neutron, pozitron i neutrino:

Ova dva beta raspada se događaju kod jezgra koje se nalazi svake u svom delu Nuklearne
karte. Jezgra prikazana u Nuklearnoj karti raspadaju se na način da idu takvim raspadom
koji ih vodi prema jezgrama stablinog pojasa. I kod ovih raspada određeni zakoni
očuvanja moraju biti zadovoljeni. Na primer, zakon očuvanju mase zahteva da ako se
elktrički neutrlani neutron pretvori u pozitivni proton, tada mora biti proizvezene
električki negativna čestica (u ovom slučaju elektron). Slično tome zakon očuvanja
leptonskog broja zahteva da se kod raspada neutrona (leptonski broj = 0) u proton
(leptonski broj = 0) i elektron (leptonski broj = 1) dodatna čestica mora biti proizvedena s
leptonskim brojem -1 (u ovom slučaju antineutrino). Treba naglasiti da leptoni emitovani
u beta raspadu ne postoji u jezgru pri raspadu. Oni su stvoreni u trenutku raspada.

Onoliko koliko se danas zna, izolovani proton (tj. jezgro vodonika sa ili bez elektrona) se
ne raspada. Međutim, u jezgru, beta proces može promeniti proton u neutron. Izolovani
neutron je nestabilan i raspada se sa vremenom poluraspada od oko 10,5 minuta. U jezgru
neutron se raspada s vremenom poluraspada zavisno od jezgra u kojem se nalazi.

6
Raspad protona, raspad neutrona, tj takozvani uhvat elektrona su tri načina u kojoj se
proton može pretvoriti u neutron i obrnuto. Kod svih tih raspada, menja se redni broj
elementra za jedan, a maseni broj ostaje nepromenljiv.

Kod beta raspada, promena energije vezivanja odlazi na masu i kinetička energija beta
čestica, energije neutrina, tj. kinetičke energije novog jezgra. Kinetička energija
emitovane beta čestice može imati širok spektar vrednosti (zbog postojanja tri vrste
čestica u raspadu).

Primer beta minus i beta plus raspada.

4. 3. GAMA ZRAČENJE (RASPAD)

Kod gama raspada jezgro menja svoje stanje iz energetski pobuđenog stanja u stanje sa
nižom energijom emitujući kvant elektromagnetnog zračenja (foton). Broj protona i
neutrona u jezgru se ne menja. Kod ovog raspada, foton koji je nastao i jezgra nakon
raspada imaju dobo definisanu energiju nakon raspada jer su samo dve čestice nastale
nakon gama raspada.

7
Primeg gama raspada

5. IZOTOPI

Stabilnost nekog jezgra zavisi u odnosu broja protona (p) i neutrona (n). Ako se taj odnos
poremeti jezgra dolazi u pobuđeno stanje, koje nije normalno za jezgro i ona će težiti
prema ponovnom uspostavljanju stabilnog stanja. To se može postići na taj način da
emisijom neke čestice pređe u stabilnije stanje neke druge jezgre. Na taj način dolazi do
pojave radioaktivnosti, a to je zapravo spontani prelaz jedne atomske vrste u drugu.

Do 1911. g. bilo je poznato oko 40 elemenata sa različitim radioaktivnim svojstvima, dok

je u periodnom sisetemu elemenata bilo samo 20 slobodnih mesta na kojima su se mogli
uvrstiti. Bilo je nekako sigurno da više radioaktivnih elemenata treba u nekim
slučajevima staviti na isto mesto$. Tako su Mc. Kay, B.B. Boltwood (SAD) kao i
Markwald (Nemačka) i Soddy (Engleska) došli do nekih rezultata kojima su potvrdili
mogućnost da više elemenata zauzima jedno mesto u periodnom sistemu elemenata.
Utvrđeno je da se neke grupe elemenata s potpuno različitim radioaktivnim svojstvima ne
mogu odvojiti nikakvim raspoloživim hemijskim sredstvima. Iako postoji razlika u
načinu njihove dezintegracije (transformacije) izgledalo je da su elementi u okviru svake
grupe hemijski identični.

Izotop je jedna, dve ili više vrsti atoma istoga hemijskog elementa sa istim atomskim
brojem i istim mestom u periodnom sistemu elemenata i sa gotovo identičnim hemijskim
ponašanjem, ali sa različitim atomskim masama i različitim fizičkim svojstvima.

8
U prirodi postoji 40-tak radioaktivnih izotopa, a preko 1000 veštački dobivenih
radioizotopa.

Na Zemlji postoji oko 330 izotopa za 90 hemijskih elemenata (počevši od vodika Z=1 do
olova Z=92). Izuzetak u tom nizu čine tehnecij Z=43 (Tc) i prometij Z=61 (Pm) kojih na
Zemlji uopšte nema. U ovom broju najveću grupu čine stabilni izotopi oko 270. Neki
elementi imaju samo jedan stabilni izotop (monoizotopi): berilij (Be), fluor (F), natrij
(Na), aluminij (Al), fosfor (P), skandij (Sc), mangan (Mn), kobalt (Co), arsen (As), itrij
(Y), niobij (Nb), rodij (Rh), jod (I), cezij (Cs), zlato (Au), praseodimij (Pr), terbij (Tb),
holmij (Ho) i tulij (Tm). Ostali elementi imaju nekoliko stabilnih izotopa (kositar (Sn)
ima 10 izotopa) i svaki uzorak tih elemenata na Zemlji, bez obzira odakle poticao, sadrži
sve stabilne izotope datog elementa, uvek u jednakim postotnim odnosima.

Iznad rednog broja 84 pa sve do rednog broja 92 su elementi koji uopšte nemaju
stabilnog izotopa (u ovoj grupi je oko 45 izotopa). To su elementi prirodne
radioaktivnosti. Ostalih 15 radioizotopa su izotopi nekih lakših elemenata.

Grupa transurana su veštačko dobijeni izotopi. Svi radioaktivni elementi sa velikim

atomskim težinama, tj. oni koji zauzimaju redne brojeve od 81 do 92 mogu se svrstati u
tri niza:

238
1. Uran-radijev niz: započinje sa U i preko 14 transformacija (8 alfa i 6
beta) završava sa 206Pb
2. Torijev niz: započinje sa 223Th i završava sa 208Pb
3. Uran-aktinijev niz: započinje sa 235U i završava sa 207Pb

Svi radioaktivni elementi, članovi jednog niza, genetski su vezani i nastaju iz prvog člana
niza (roditelja) postupnim raspadom. Iz prvog člana nastaje drugi, iz drugog treći itd.,
dok se na kraju niza nalazi stabilni izotop.
Otkriću da su pretvaranja moguća i kod neaktivnih elemenata uveliko je doprineo
Rutherfordov eksperiment 1919. godine. On je izveo prvu veštačku nuklearnu reakciju
bombardiranjem dušika alfa česticama oslobođenih iz polonija (Po), a koje imaju veliku
energiju:

9
Reakcije koje se vrše na neaktivnim jezgrama su moguće ako se one podvrgnu zračenju
velike energije, tj. istog reda veličine energiji vezanja unutar jezgre (energija vezanja
unutar jezgre je veća oko milion puta od energije veza jezgre i elektrona u okruženju).

1932. g. Cookcroft i Walton prvi su izveli potpuno veštački eksperiment. Za pretvaranje

su upotrebili protone ubrzane električnim poljem visokog napona u vakuum cevi. Nakon
toga sledi nagli razvoj i otkrića mnogih nuklearnih reakcija.

10
Zaključak

Radioaktivnost nije izmislio čovek, ona nije posledica razvoja ljudse vrste.
Radioaktivnost je na Zemlji prisutna oduve i zauvek i deo je naše svakodnevnice.
Radioaktivni elementi danas imaju veliku, ali ipak ne dovoljnu zastupljenost u nauci i
tehnologiji, pomoću ovih elemenata dobija se električna energija, proizvode se lekovi,
istražuje svemir i sl. Međutim u narodu je ipak zastupljeno da radioaktivnost više šeteti
nego što koristi ljudima i njihovoj okolini. Ali prema istraživanjima naučnika
verovatnoća umiranja zbog radioaktivnosti iz nuklearne elektrane jednaka je verovatnosti
smrti zbog toka što vas je pogodio meteorit. Ili samo prosečno u Americi ako čovek puši
1 paklicu dnevno sam sebi smanjuje život za 6 godina, a od poslova sa izloženošću
zračenju životni vek mu se smanjuje od 15 do 51 dana.

11
Literatura
Sva literatura za ovaj seminarski rad je korišćena sa Interneta

12