PRIPREMA ZA ISPIT

KRIMINALISTIKA

1. Pojam I osnovne odlike kriminaliteta

Mozemo definisati u zavisnosti od toga da li se posmatra sa pravnog, politickog, socioloskog ili nekog
drugog stanovista. Zakonska ili pravna definicija polazi od poyitivnog materijalnog zakonodavstva I
po njoj su prestupnici lica koja krse norme krivicnog zakona, dok socioloska difinicija kriminalna
ponasanja posmatra kao rezultat drustvenog zivota uopste. Pojedine inkriminacije vaze I primenjuju se
na odredjenom prostoru I u odredjenom vremenskom periodu jer podlezu odredjenim drustvenim
promenama. Pri odredjivanju pojma kriminaliteta, vazno je odrediti njegov drustveni karakter,
drustvenu uslovljenost I zakonitost javljanja u datim uslovima I strukturama.
Imajuci sve to u vidu, kriminalitet se moze definisati kao drustveno negativna, dinamicna pojava, koja
predstavlja aktivnost jednog ili vise lica u odredjenom periodu I prostoru, cije su aktivnosti uslovljene
odredjenim drustvenim odnosima I inkriminisane zakonskim propisima I cije nepostovanje I krsenje
povlaci adekvatnu krivicnu sankciju.
Odlike: Dinamicnost- stalno se ispoljava I vesto prilagodjava svim drustveno-politickim I
ekonomskim uslovima.
Masovnost- nije sveprisutna, posebno se ispoljava kod imovinskih krivicnih dela. Ovde se treba uzeti
u obzir “tamna brojka” – broj izvrsenih krivicnih dela u jednoj kalendarskoj godini koji nije
evidentiran u ni jednoj statistici.
Povezanost ucinioca- I njihova organizovanost u pripremi I izvrsenju krivicnih dela sve je prisutnija I
izrazenija karakteristika savremenog kriminaliteta.
Posebna karakteristika- vezana za pojavu organizovanog kriminaliteta- cije kriminalne organizacije u
cilju opstanka uspostavljaju veze sa predstavnicima drzavnih I drugih organa I primenjuju nasilje I
strah.
Nasilje, grubost, brutalnost, nehumanost, upotreba vatrenog oruzja I olako lisenje zivota su samo neke
od karakteristika savremenog kriminaliteta.
2. Tipologija kriminalaca
*vazni kriterijumi se odnose na kriminalisticku procenu, tj prognozu da li ce izvrsilac ponovo pociniti
krivicno delo
Kriminalce/delikvente mozemo svrstati:
1) Medjunarodni ili internacionalni kriminalci

Prostire se na vise teritorija. Pocinje u jednoj zemlji a zavrsava se na teritoriji drugih zemalja.
Karakteristike: pokretljivost, organizovanost I veoma dobra medjusobna povezanost I
kontinuiranost. Ovde spadaju najcesce lica iz sfere organizovanog kriminaliteta, pr. Krijumcari
narkotika, oruzja, umetnina, vozila, trgovci ljudima, organima, falsifikatori novca….
2) Profesionalci

Nemaju stalno zanimanje, a vrsenjem krivicnih dela, sebi I svojoj porodici obezbedjuju zivotnu
egzistenciju. Karakteristike: pokretljivost, ugladjenost, komunikativnost, raznolikost u
kriminalnom delovanju, specijalizovanost, dobra medjusobna organizacija I povezanost. Najcesce
 deluju u grupi sa nekoliko pomagaca, dobro su uigrani I imaju podelu posla. Ovde spadaju:
prevaranti, dzeparosi, kradljivci nakita, kockari, sverceri, ucenjivaci…
3) Specijalisti

Delikventi koji su usavrseni za odredjene vrste krivicnih dela I pri vrsenju koriste sopstveni nacin
I tehniku vrsenja krivicnih dela (modus operandi sistem- MOS). Oni su vrlo cesto istovremeno I
profesionalci I obratno. Karakteristike: izrazita specijalizacija u vrsenju krivicnih dela, podela
poslova u grupi, visoka inteligencija, upornost, usavrsavanje tehnike u vrsenju krivicnih dela,
lukavost, komunikativnost, snalazljivost u razlicitim mogucim situacijama, koriscenje savremenih
tehnickih pomagala…. Dzeparosi, prevaranti, razbojnici, reketasi, kradljivci, krijumcari vozila….
4) Patoloski delikventi

Oni usled psihopatoloskih stanja ili pod njihovim uticajem doslo do iyopacenosti nagona, te usled
takvog stanja I ponavljaju odredjena krivicna dela. Ovde spadaju kleptomani, piromani,
nekrosadisti, sadisti, seksualni delikventi, mazohisti, nekrofili, pedofili..
5) Politicki delikventi

Vrsenje k.d. je u vezi sa ostvarenjem odredjenih politickih ciljeva ili motiva kojima se ugrozava
bezbednost I teritorijalni integritet zemlje. Postupaju tajno, prikriveno, perfidno I bezobzirno, a
prisutan je I motiv koristoljublja.
6) Povratnici (recidivisti)

Bitni elementi: ranija osuda, ponovno izvrsenje k.d., identicnost pobuda za novo delo I vremenska
distance izmedju ranijeg I novog k.d. Izdvajamo delikvente iz navike, delikvente po tendenciji,
profesionalne delikvente.
Ostale kategorije delikvenata:
1) Situacioni delikventi

Kategorija izvrsioca koji izvrse samo jedno krivicno delo, do kojeg dolazi zbog objektivne
situacije u kojoj se nadju, kod njih je uglavnom prisutno kajanje.
2) Delikventi iz nuzde

To su lica koja kada se nadju u teskoj materijalnoj situaciji koju ne mogu da rese na drugi nacin
vec pribegavaju vrsenju k.d. Psihicki labilne osobe koje resavanje jedino vide u izvrsavanju k.d.
Ukoliko kod prvog ne budu otkriveni, velika verovatnoca d ace nastaviti.
3) Delikventi iz afekta

Izvrsavaju k.d. u afektivnom stanju, ne razmisljajuci o posledicama svog delovanja. U takvom

stanju mogu da izvrse I najteza krivicn dela kao sto su teska ubistva I teske telesne povrede. Ovi
ucinioci se najcesce sami javljaju policiji, iskazuju grizu savest I kajanje, zele das nose posledice.
Po izvrsenju kazne, uglavnom odustanu od vrsenja k.d.
3. Pojam I podela kriminalistike
Kriminalistika se bavi izucavanjem (pronalazi, usavrsava I primenjuje) odgovarajucih metoda I
sredstava u cilju sprecavanja I otkrivanja krivicnih dela I ucinilaca I obezbedjenja licnih I materijalnih
dokaza. Samim tim, u sadrzaju svoje definicije kriminalistika obuhvata preventivnu I represivnu
komponentu suprotstavljanja kriminalitetu.
 Kriminalistike se deli na sledece discipline:
1- Kriminalisticka taktika
2- Kriminalisticka tehnika
3- Kriminalisticka metodika
4- Kriminalisticka operative

1. Kriminalisticka taktika kao disciplina kriminalistike, izucava I primenjuje kriminalisticka

pravila I metode koji su opsteg karaktera I zajednicki za sprecavanje I otkrivanje svih ili
vecine krivicnih dela, dok kriminalisticka metodika izucava I primenjuje metode I sredstva
karakteristicna za otkrivanje, razjasnjavanje I dokazivanje pojedinih k.d.

2. Kriminalisticka tehnika- usavrsava najadekvatnije metode I postupke, zasnovane na prirodnim

I tehnickim naukama, s ciljem njihove primene u pronalazenju I fiksiranju tragova I predmeta
k.d., bitnih za rasvetljavanje kriminalnog dogadjaja.

3. Kriminalisticka metodika- disciplina kriminalistike koja se bavi proucavanjem, istrazivanjem I

usavrsavanjem najpodesnijih metoda u primeni metoda I pravila kriminalisticke taktike I
tehnike pri otkrivanju I rasvetljavanju k.d., takodje obezbedjenju dokaza.

4. Kriminalisticka operative- primenjuje specificne metode koja se odobravaju po posebnom

postupku a sprovodi ih iskljucivo organ unutrasnjih poslova. Radi se o specijalnim istraznim
tehnikama I operativnim vezama, kao I operativno koriscenje materijalnih I nematerijalnih
tragova.

4. Posebno znacajni kriminalisti I naucnici zasluzni za razvoj kriminalistike

5. Hans Gros
pionir naucne kriminalistike. Austrijski pravnik I kriminalista, prvi upotrebio termin ‘kriminalistika’.
Ovu aktivnost posmatrao je kao istrazivacki rad, a kriminalisticki dogadjaj kao naucni problem koji
treba da resi sudija. Kriminalistiku delio na kriminalisticku taktiku I tehnologiju. Prag I Grac/ 1912.
Osnovao kriminalisticki institut. Knjige: Kriminalna psihologija, Prirucnik za istrazne sudije,
Prirucnik za istrazne sudije kao sistem kriminalistike
6. Rudolf Arcibald Rajs
svajcarski kriminalista, Lozana 1903. Osnovao Institut naucne policije. Za vreme prvog svetskog rata
bio je pozvan da razresava austrijske I nemacke zlocine prema srpskom narodu. Osnivac
kriminalistickotehnicke policije u Beogradu. Radovi: Forenzicka fotografija, Prirucnik za sastavljanje
opisne slike, Prirucnik naucne policije…
7. Ivan Vucetic
Tvorac daktiloskopske klasifikacije, koja je do pojave DNK bila dominantna za registraciju lica. Jedan
od tvoraca metode identifikacije I registracije lica pomocu papilarnih linija. Knjige: daktiloskopija
(1894) I Uporedna daktiloskopija gde je objavio istrazivanja u oblasti klasifikacije otisaka prstiju I
njihove primene u identifikaciji lica.
8. Vlado Vodinelic
Najpoznatiji jugoslovenski kriminalista. Bio je delegat na medjunarodnim strucnim sastsancima
kriminologa u Briselu, Becu I Amsterdamu. Objavio 32 knjige, 344 studije I clanka. Prvi udzbenik
koji je izdao bio je Kriminalisticka taktika, njegovo delo Kriminalisticka taktika I metodika bili su
osnovni udzbenici na nekim fakultetima. Posthumno su objavljena dela: Kriminalistika,
Kriminalisticka taktika I. U svojim delima vezuje se za prakticna iskustva , proucava ih. Imao je
znacajno pedagosko iskustvo koje je stekao na skoro svim pravnim fakultetima I policijskim skolama
u Jugoslaviji, odlikovan je Ordenom rada treceg reda.
9. Milutin Stoilovic
Napravio uredjaj koji se zove Polilajt pomocu kojeg se otkrivaju tragovi papilarnih linija na raznim,
obicno nepogodnim podlogama za izazivanje I fiksiranje ovih tragova pr. Zavese, delovi odece I sl..
Uz pomoc ovog uredjaj otkrivaju se I tragovi krvi, sperme I druge bioloske izlucevine koje se ne mogu
otkriti ni jednim drugim aparatom u forenzici. Spada u 100 vrhunskih izuma u Australiji, postoji I
jedna ulica u Kamberi koja se zove Polilajt.
10. Bitna svojstva I osobine kriminaliteta
Dobar kriminalista mora da ima odredjene vrline I svojstva po kojima se razlikuje od ostalih kadrova
koji rade u drugim organima I sluzbama. On treba da voli svoj poziv, treba da ima vanredno osecanje
postenja I pravicnosti, hrabrost, odlucnost, pozrtvovanje, upornost, temeljitost, hladnokrvnost,
snalazljivost, samopouzdanje, samosavladjivanje, objektivnost.
Kriminalista treba da bude komunikativan, drustven, sposoban I snalazljiv kako bi se prilagodio
svakoj konkretnoj situaciji koja mu se nadje na put. Mora da ima visoko obrazovanje, da tezi daljim
strucnim usavrsavanjem I edukacijama do nivoa specijalizacije. Pored izuzetnog poznavanja
kriminalistike (taktike, tehnike, metodike I operative), mora dobro poznavati zakonske I podzakonske
propise, kao I druge discipline. Svaki kriminalista mora biti psihofizicko potpuno zdrav, da ima zdrava
cula koja treba da mu omoguce pravilna I potpuna zapazanja, da dobro poznaje odredjene borilacke
vestine, ali I druge koje su neophodne za obavljanje posla, kao sto je rukovanje oruzjem, plivanje,
pruzanje prve pomoci, rad na racunaru, I mora se stalno nalaziti u savrsenoj fizickoj kondiciji.
Znacajno je I poznavanje jezika, posebno engleskog. Sve ovo se moze sazeti u hladan razum, vruce
srce I cisti prsti.
11. Osnovna kriminalisticka nacela
Kojih se moraju pridrzavati svi subjekti koji sprovode kriminalisticke radnje I mere, pored znacaja za
efikasnost delovanja, pruzaju I garanciju za zakonit I objektivan rad, uz puno postovanje ustavnih
prava I sloboda svakog gradjanina.
Nacelo zakonistosti podrazumeva da se u sprovodjenju svih kriminalistickih radnji I mera moraju
postovati pozitivni zakonski propisi I podzakonski akti koji se odnose na ovu problematiku. To znaci
postovanje ustava republike Srbije, krivicnog zakonika, zakonika o krivicnog postupku, odgovarajucih
zakonskih I podzakonskih propisa koji se odnose na delatnost policije, tuzilastva I suda.
Nacelo istine – u radu na rasvetljivanju k.d. I otkrivanju njihovih ucinilaca svi organi nadlezni za
postupanje u postupku su duzni da u svim fazama krivicnog postupka postuju nacelo istine. To znaci
da su duzni da u potpunosti utvrde istinito cinjenicno stanje kako bi se u konacnom delu krivicnog
postupka donela sto pravilnija odluka. Istinito treba da prikuplja cinjenice koji idu I ne idu u korist
sumnjivog lica.
Nacelo objektivnosti je od znacaja za utvrdjivanje istine do koje se moze doci ako se objektivno
planiraju I preduzimaju kriminalisticke radnje. Moraju se sve cinjenice objektivno sagledati bez
potcenjivanja, pristrasnosti, licnoh stavova, interesa, sujete I subjektivizma.. tako da se isto prikupljaju
I cinjenice koje se terete, tako I one koje idu u prilog osumnjicenom.
12. Nacelo brzine I operativnosti
Od blagovremenosti preduzimanja pojedinih kriminalistickih radnji I mera zavisi da l ice se prikupiti
relevantna informacija od znacaja za otkrivanje I dokazivanje k.d. Ovo nacelo podrazumeva hitno
preduzimanje kriminalisticko-taktickih, tehnickih I operativnih radnji I mera. Ovo nacelo se mora
primenjivati tokom citavog procesa. Nacelo operativnosti podrazumeva poznavanje prilika I uslova u
domenu kriminalnog ponasanja na odredjenom prostoru. To znati da pripadnik policije, koji radi na
suzbijanju kriminaliteta, mora dobro poznavati pojavne oblike kriminaliteta na svom podrucju,
kriminogene punktove I objekte, osudjivana lica, lica koja se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora, lica
koja se nalaze na uslovnom otpustu ili su izdrzala kaznu zatvora, njihovo kretanje I delatnost,
zanimanja za koja su se osposobila.
13. Nacelo metodicnosti I planiranja
Podrazumeva da celokupna delatnost na oktrivanju I dokazivanju k.d., mora da bude planirana, jer se
tako omogucava metodicni I sistemski rad.
Nacelo kriticnosti I samokriticnosti- je u vezi sa nacelom metodicnosti I planiranja I nalaze
operativnom radniku I istraznom sudiji da budu kriticni, treba imati u vidu da svaki kriminalisticki rad
pocinje sumnjom, s tim sto u prakticnom radu sumnja treba da bude usko povezana sa cinjenicama.
Nacelo samokriticnosti se odnosi na to da se zakljucci ne donose brzo.
14. Nacelo temeljitosti I upornosti
-//- su usko povezani sa nacelom brzine I operativnosti I medjusobno se dopunjuju, ali se svakoj
kriminalisticko-taktickoj situaciji, bez obzira na brzinu postupanja , mora prici temeljno, bez
povrsnosti u radu, uporno I strpljivo.
15. Nacelo jedinstvenog rukovodjenja
-//- posebno je vazno kada se radi o razjasnjavanju I dokazivanju teskih k.d. U taj rad je ukljucen veci
broj pripadnika policije, vestaka I drugih strucnjaka I podrazumeva se da se rukovodjenje celom
aktivnoscu vrsi sa jednog centralnog mesta, na koje se slivaju sve informacije I sa kojeg se daju dalji
zadaci.
16. Nacelo koordinacije I saradnje
Podrazumeva koordinaciju I saradnju izmedju vise organa na odredjenom podrucju, bilo u okviru
jedne ili viseopstina, regiona, republika I drzava, narocito kada se radi o medjunarodnom
kriminalitetu.
Nacelo cuvanja sluzbene tajne- mora se postovati tokom sprovodjenja krivicnog postupka, a u nekim
situacijama I nakon zavrsene operativne delatnosti. Ovo podrazumeva da sva lica kojima su poznate
pojedine cinjenice koje imaju tajni karakter, jer neovlasceno odavanje sluzbene takne moze se
negativno odraziti na dalji tok krivicnog postupka.

17. Nacelo medjunarodne saradnje

-//- nastalo kao rezultat suprotstavljanja medjunarodnom kriminalistetu I obuhvata medjusobnu
saradnju drzava I policija, ali I saradnju preko medjunarodnih organizacija koje se bave suzbijanjem
kriminaliteta. Na prvo mesto dolazi Interpol, kao medjunarodna organizacija kriminalisticke policije, u
koju je uclanjena 181 drzava-clanica I prostire se na 5 kontinenata. Ima sledece organe: Generalnu
skupstinu, Izvrsni komitet, Generalni sekreterijat. Sediste je u Lionu, a u svakoj drzava clanici formira
se centralni nacionalni biro. Europol predstavlja evropsku policiju I osnovala ga je Evropska unija,
Sediste je u Hagu, poceo da deluje 1999.
18. Nacini (izvori) saznanja o krivicnom delu
Informacije o k.d. mogu se dobiti preko raznih izvora saznanja, ali je veoma bitno da je ona
blagovremena, pouzdana I sadrzajna, odnosno da omogucava pokretanje operativne delatnosti na
otkrivanju k.d. I ucinioca I obezbedjenja dokaza. Policija ne moze da ceka informacije samo, vec mora
da primenom kriminalistickih metoda, sama u okviru svoje operativne delatnosti otkrivati k.d. I
ucinioce. Prema tome, policija moze da bude obavestena o izvrsenom k.d. a do takve inf moze takodje
da dodje I operativnim radom.
Kriminalisticko-operativna delatnost policije- Pripadnici policije u toku svog svakodnevnog
obavljanja poslova, preduzimanjem odredjenih kriminalistickih radnji I mera, mogu doci do saznanja
da je izvrseno k.d. ili da se priprema izvrsenje. Veoma efikasan nacin saznanja o k.d. jeste zaticanje
ucinioca u vrsenju k.d. (delicto in flagranti), kada se otkrivaju k.d. I ucinilac.
Prijava ostecenog- Osteceni je najzainteresovaniji da se otkrije ucinilac k.d. koje je izvrseno na
njegovu stetu, ali postoje I oni koji ne prijavljuju uvek k.d., iz samo njemu poznatih motiva, sto
uvecava tamnu brojku kriminaliteta. Osteceni moze podneti prijavu neposredno, pismenim ili
telefonskim putem I tom prilikom je u situaciji da policiji pruzi dosta relevantne podatke od znacaja za
dalji operativni rad, ali se prema toj osobi treba ophoditi kriticki zato sto su cesto podlozni da
uvelicaju nastalu situaciju I da neobjektivno prikaze neke cinjenice.
Prijava gradjana- Mogu da prijave k.d. a mogu da budu I ocevici, pa se tako mogu pojaviti kao
prijavitelji k.d. Mogu to uraditi neposredno, tj davanjem izjave u zapisniku, pismenim putem, kao I
preko telefona. Neki izbegavaju zato sto ne zele da se pojave u kasnijem postupku kao svedoci. Mogu
da daju pune identifikacione podatke, a mogu I da podnesu anonimnu I pseudonimnu prijavu, tj ne
navodeci bilo kakve podatke o sebi kao podnosiocu ili upotrebljavajuci netacan podatak, pseudonim.
Delatnost drugih organa otkrivanja, nadzora I kontrole- Pored policije I neki drugi nadlezni organi
u sklopu svoje nadleznosti otkrivaju k.d. I pojavljuju se kao podnosioci krivicne prijave. Mogu biti
carinski organi, inspekcijski, poreska policija…
Prijava pravnih lica- mogu se pojaviti I prijaviti odredjeno k.d. koje nije ucinjeno na njihovu stetu.
Samoprijave- ucinilac prijavljuje sebe zbog grize savesti I kajanja, ali su prisutni I slucajevi kada se
prijavljuju u alkoholisanom stanju, pa posto policija prijavu nije ozbiljno shvatila, kada se otrezni,
pokaje se I pocne da prikriva tragove k.d. Takodje postoje I slucajevi da se ljudi prijavljuju da bi
preuzeli krivicu I odgovornost, iako je neko drugo lice ucinilo k.d.
Sredstva javnog informisanja- sredstva javnog informisanja mogu da sadrze odredjene informacije
koje direktno ili indirektno mogu ukazati na sumnju da je izvrseno odredjeno k.d., sto pripadnik
policije treba razmotriti, I proveriti.
Javno pogovaranje- Veoma su ceste glasine da je ucinjeno k.d. ili da je odredjeno lice ucinilac. To je
posebno prisutno kada gradjani ne zele da prijave k.d. ili ucinioca iako imaju saznanja o tome, vec to
pricaju drugim licima, pa tako nastaje krug ljudi u kojima se ta prica krece. Ove informacije ne treba
odmah odbacivati, jer praksa potvrdjuje da mogu biti I osnovane.
19. Pojam, podela I dokazni znacaj indicija
Indicije predstavljaju utvrdjene cinjenice koje ukazuju na osnove sumnje da je izvrseno krivicno delo
ili da je odredjeno lice osumnjiceno kao izvrsilac k.d.
Mogu se podeliti: 1) indicije koje se odnose na k.d.
2) na incidije koje se odnose na osumnjiceno lice
S obzirom na vreme nastanka, mogu se podeliti:
1) indicije pre izvrsenog k.d (motiv, sumnjivo ponasanje, karakter..)
2) indicije za vreme izvrsenja k.d. (posedovanje sredstva izvrsenja, prisutnost na licu mesta, vestina,
znanje, navike, poznate okolnosti..)
3) indicije nakon izvrsenja k.d. (sumnjivo ponasanje, korist od izvrsenog k.d., pronadjeni tragovi na
uciniocu, posedovanje oduzete stvari…)
Interesantna je podela indicija po osnovu njihove sadrzine na materijalne I psiholoske, kao I moralne
indicije, koje su jedna vrsta psiholoskih indicija I povezane su sa karakterom osumnjicenog lica.
Indicije koje imaju operativni karakter prikuplja policija u pretkrivicnom postupku, preduzimajuci
odgovarajuce kriminalisticke vanprocesne radnje, dok se indicije sa dokaznom snagom prikupljaju
primenom procenih radnji I predstavljaju dokaz u krivicnom postupku. Proces dokazivanja pomocu
indicija je drugaciji I duzi nego pomocu neposrednih dokaza, koji je jednoznacan (izjava svedoka-
ocevica), indicijalni dokaz je viseznacan, tako da je neophodno planirati I proveravati verzije o
svakom od mogucih znacenja.
20. Inicijalni metod i planiranje operativnog rada na osnovu indicija I verzija.
Tri su osnovna metoda otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela i učinilaca pomoću indicuja: 1)metod
eliminisanja,2) metod otkrivanja nepoznatih učinilaca korišćenjem MOS-a (modus operandi) i
3)metod sastavljanja liste indicija za više krivičnih dela i više učinilaca.
1) Primenom mtoda eliminisanja tokom operativne delatnosti dolazi se do odgovoga na dva
suštinska zlatna pitanja kriminalistike, tj. da li događaj koji se desio stvarno predstavlja krivično
delo i da li je osumnjičeno lice sa svim svojim karakteristikama i svojstvima i učinilac konkretnog
krivičnog dela. Primenom odgovarajućih kriminalističkih radnji i mera prikupljaju se
mnogobrojne činjenice, pa je potrebno svaku proučiti i utvrditi njeno značenje, pa tek na osnovu
proverenih indicijalnih činjenica izvršiti eliminisanje svih onih neostvarenih i nerelevantnih
činjenica, što ujedno dovodi i do sužavanja u postavljanju verzija.
2) U postupku razjašnjavanja krivičnih dela i otkrivanja njihovih učinilaca uspešno se koriste i
podaci iz registracije učinilaca krivičnih dela po načinu izvršenja – MOS evidencija i to naročito
kod određenih krivičnih dela. Mnogi učinioci, naročito težih I složenijih, krivičnih dela, imaju
sopstveni način i stil izvršenja. Ovi moment su veoma bitni, jer nakon izvršenog krivičnog dela,
upravo imajući u vidu sam način izvršenja, može se doći do zaključka o stručnosti,
profesionalizmu i određenim znanjima izvršioca.
3) Metod sastavljanja lista indicija za više krivičnih dela i za više lica pogodan je za sužavanje kruga
mogućih učinilaca i uočavanje verovatnog krivca. Da bi se ovaj metod mogao primeniti moraju
biti ispunjeni sledeći uslovi: potrbno je da se zna vreme izvršenja krivičnog dela, treba da bude
poznato mesto izvršenja i potrebno je da postoji ograničen broj mogućih izvršilaca. Ovaj metod se
primenjuje pri razjašnjavanju krivičnih dela koja se ponavljaju.

21. Zlatna pitanja kriminalistike

1) ŠTA se desilo – daje odgovor u odnosu na sam događaj, tj. da li događaj predstavlja kriminalni
događaj i o kojem se krivičnom delu radi.
2) GDE se desilo – daje odgovor u odnosu na mestu na kojem je izvršeno krivično delo, svako ono
mesto na kome se mogu pronaći tragovi, predmeti i neke druge činjenice koji su u vezi sa izvršenjem
krivičnog dela.
3) KADA se desilo – daje odgovor u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela, pri čemu treba
nastojati da se vreme što preciznije utvrdi jer je povezano sa mestom izvršenja krivičnog dela.
4)KAKO je izvršeno – predstavlja način izvršenja krivičnog dela, po kojem se učinioci i razlikuju tako
das am način može ukazati na specijalnost, veštinu, znanje i druga bitna svojstva za učinice.
5) ČIME je izvršeno – daje odgovor o vrsti sedstva izvršenja krivičnog dela. Sredstvo izvršenja može
da ukaže na određenu specijalnost, veštinu i znanje učinioca.
6) S KIM je izvršeno – daje odgovor na pitanje da li je u izvršenju krivičnog dela učestvovalo jedno ili
više lica.
7) ZAŠTO se desilo – upućuje na motiv izvršenja krivičnog dela
8) KO je učinilac – to je osnovno pitanje naročito ako je učinilac krivičnog dela nepoznat.
9) NAD KIM je izvršeno – ukazuje na objekat napada, tj. na žrtvu ili oštećenog izvršenim krivičnim
delom.
22. Krivična prijava
Krivičnu prijavu mogu podneti fizička i pravna lica i ona se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
Krivična prijava se podnosi pismeno ili usmeno, s tim što pismena prijava može biti potpisana, može
biti bez potpisa ili ptpisana nekim pseudonimom , pa tako razlikujemo anonimne i pseudonimne
prijave. Po svom sadržaju i formi krivična prijava je slobodan krivično-procesni akt I bitno je da se iz
njene sadržine vidi koja je radnja izvršenja i eventualno nastala posledica. Značaj krivične prijave
sastoji se u tome što ona ukazuje na to da je izvršeno određeno krivično delo i na mogućeg njegovog
učinioca, ali nema dokazni značaj, niti može biti dokaz u krivičnom postupku.
S obzirom na način i formu podnošenja, razlikujemo sledće vrste krivičnih prijava:
1)Krivična prijava protiv poznatog učinioca, 2) Krivična prijava protiv nepoznatog učinioca, 3)
Zapisnik o prijemu krivične prijave – sačinjava se u službenim prostorijama policije, 4)
Službena beleška o prijemu krivične prijave, 5) Izveštaj kao dopuna krivične prijave
23. Korišćenje kriminalističko-operativnih evidencija
U kriminalistici se, sa ciljem efikasnijeg otkrivanja krivičnog dela i njihovih učinilaca, koriste i
kriminalističko-operativne evidencije, koje se vode pri organima unitrašnjih poslova i koje se
komjuterizovane, sa izradim baza podataka i sa automatskim pretraživanjempodataka, proveru raznih
činjenica i informacija i pretragu u okviru postojećeg informacionog fonda. Kriminalističko-
operativne evidencije sadrže prikupljene podatke koji su analizirani, sistematski sređeni i obrađeni, a
koji se odnose na razne činjenice i okolnosti u vezi sa krivičnim delima i učiniocima, i kao zakvi
doprinose efikasnijem otkrivanju krivičnih dela i učinilaca.
Kriminalističko-operativne evidencije:
Opšta azbučna kartoteka – ova evidencija je najobimnija i u njoj se registruju sva lica koja se mogu
povezati sa nekim krivičnim delom ili su registrovana u nekoj drugoj kriminalističko-operativnoj
evidenciji.
Evidencija krivičnih dela sa nepoznatim učiniocem – u ovoj evidenciji se registruju sva krivična dela
sa nepoznatim učiniocem na teritoriji određenog organa unutrašnjih poslova, koja su sistematizovana
po vrsti i načinu izvršenja.
Album fotografija - ova evidencija sadrži fotografije učinilaca određenih krivičnih dela, koje su
sistematizovane po vrstama krivičnih dela, polu i godinama života.
Evidencija određenih kategorija učinilaca – ova evidencija se sastoji od povratnika, profesiona-lnih
učinioca krivičnih dela i specijalizovanih učinilaca krivičnih dela, a sadrži i podatke koji se odnose na
potecijalne učinioce.
24. MOS evidencija – modus operandi
Osnvna karakteristika ove evidencije jeste da sadrži podatke o specifičnostima i bitnim svojstvi-ma
izvršenja krivičnih dela čiji je učinilac nepoznat. Ovi podaci omogućavaju da se dovede u vezu više
krivičnih dela kod kojih je učinilac nepoznat. Ova evidencija se zasniva na poznatoj činjenici da
pojedini učinioci krivičnih dela, a najčešće profesionalci, u vršenju krivičnih dela najčešće ponavljaju
način izvršenja, što omogućava klasifikaciju izvršenih krivičnih dela s obzirom na objekat napada,
sredstva izvršenja, mesto i vreme izvršenj, motiv i sl.
Pored navedenih kriminalističko-operativnih evidencija, pri organima unutrašnjih poslova vode se
mnoge druge evidencije, kao đto su: evidencija osobenih znakova, evidencija nadimaka, evidencija
ukradenih i nestalih predmeta, evidencija oštećenih krivičnim delom, evidencija nestalih lica,
evidencija neidentifikovanih leševa, kaznena evidencija.
25. Međunarodna policijska saradnja na suzbijanju kriminaliteta
Učinioci se pripremaju za izvršenje krivičnog dela u jednoj drzavi, vrse delo u drugoj drzavi i nakon
toga se kriju u trćoj državi. To stvara velike probleme u роgledu otkrivanja krivienog dela i njegovog
učinioca. Neophodnost da se osujeti nastojanje prekršioca zakona da prelaskom drzavne granice
izbegne krivicni progon za ucinjeno delo motivisala jе odgovorne činiосe da oforme medunarodnu
organizaciju sprесavanje i suz- bijanje kriminaliteta, kao i da iniciraju međusobnu saradnju drzava i
njihovih institucija.

Mnoga krivicna dela dobijaju medunarodne dimenzije i značaj, pa se iz tih гazloga policije mnogih
zemalja aktivno ukljutuju u saradnju sa Međunarodnom organizacijom kriminalisticke policije -
INTERPOLOM. Da bi borba protiv međunarodnog kriminaliteta bila efikasnija uspostavljena je
međupolicijska saradnja izmedu policijskih agencija u drzavama Evropske unije i ostalim evropskim
državama…………………………………

Da bi se na uspesan nacin otkrilo krivicno delo i njegov izvršilac potrebno je da se ostvari načelo
koordinacije i sara nje organa unutrasnjih poslova i tuzilastva, sudova, kao i da postoji saradnja sa
drugim subjektima, kao Sto je INTERPOL, koji mogu da pruze korisne informacije koje mogu da
dovedu do uspešnog otkrivanja роčinioca krivicnog dela.   

26. INTERPOL

27. Nacionalni centralni biroi

Svaka drzava članica ima nacionalni centralni biro koji se sastoji od nacionalnih policiskih sluzbenika.
Nacionalni centralni biroi su izdvojeni i pod punom jurisdikcijom drzava, ali obezbeduju koordinaсiju
delovanja i stalnu vezu sa državama članicama. Ovi biroi su predstavnički organi zemalja članica, koji
odriavaju kontakt sa Generalnim sekretarijatom, regionalnim kancelarijama i nacionalnim biroima
drugih drzava. Zadaci nacionalnih centralnih biroa (NCВ) su:
1) da upućuju, primaju i postupaju ро zahtevima drugih drzava; i
2) da dostavljaju podatke i drugu dokumentaciju generalnom sekretaru centralnim nacionalnim
biroima drugih zemaljа.
Funkcija centralnog nacionalnog biroa je posebno vazna u zemljama koje imaju vise agencija za
sprovođenje zakona (policijskih agencija) и kojima oni imaju ključnu ulogu za kontakt sa
međunarodnim subjektima za sprovodenje zakona, koji ne moraju гazumevati kompleksnost
policijskih struktuгa u toj zemlji.
28. Saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Interpolom
Da bi se ostvarila uspršna saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sa
INTERPOLOM potrebna je razvijena saradnja na multilateralnom i bilateralnom planu sa drugim, a
posebno sa susednim zemljama. Multilateralna policijska saradnja ogleda se i kroz učešće
predstavnika naše policije u radu međunarodnih organizacija i institucijama u projektima vezanim za
međunarodnu policijsku saradnju.
Bilateralna saradnja se ogleda u postupku iniciranja, usaglašavanja, zaključivanja i primene
sporazuma o međunarodnoj policijskoj saradnji sa stranim zemljama.
29. Europol
Evropsku policiju - Еuropol osnovala je Evropska unija na inicjativu Nemacke, sa sedištem u Hagu i
zamišljenom kao posebnom organizacijom, van strukture Inteегрola i za potrebe drzava - članica
Evropske unije. Рosebno je značajna saradnja Europola sa Interpolom kao sрecijalizovanom
organizacijom koja ima dugu tradiciju i veliki ugled u svetu. Cli Europola je da kroz saradnju izmedu
država članica poboljša efikasnost nadleznih sluzbi država članica i njihovu saradnju na prevenciji i
borbi protiv terorizma, ilegalne trgovine drogom i drugih oblika organizovanog kriminaliteta. U
nadležnosti Europola spada i pranje novca i razna krivicna dela u vezi s tim.
Europol vodi informacioni sistem podataka, koji jе neоphodan za uspešno obavljanje funkcije
organizacije. Organi Europola su: upravni odbor, direktor, finansijski direktor i budžetski komitet.
Aneksom Konvencije Europola nаpravljen je čitav spisak teških oЫika međunarodnog kriminaliteta
koje, рored ranije navedenih. Europol može obrađivati. Posebno su navedeni sledeći oblici
međunarodnоg kriminaliteta:
1) nараd na život, fizicki integritet i slobode: ubistvo sa predumišljajem, teške telesne povrede;
nedozvoljena trgovina оrganima i ljudskim tkivom; otmice, bespravno lišavanje slobode lica, uzimanje
talaca; rasizam i ksenofobija;
2) nарad na imovinu i javna dobra: organizovane krađe; nedozvoljena trgovina kulturnim blagom,
uključujući i antikvitete i umetnika dela; prevare i рodvale; reket i iznuđivanje, falsifikovanje
proizvoda i piratstvo; falsifikovanje dokumenata i trgovina njima; falsifikovanje novca i sredstava
placanja; kompjuterski kriminalitet; korupcija;
3) ilegalna trgovina i ugrožavanje životne sredine: nedozvoljena trgovina oružjem, municijom i
eksplozivom; nedozvoljena trgovina ugroženim životinjskim vrstama; nedozvoljena trgovina
ugroženim biljnim vrstama; kriminalitet u oblasti ekologije; nedozvoljena trgovina hormonskim
supstancama i drugim faktorima rasta.

30. Pojam i vrste kriminalističko-tehničkih radnji i mera

Kriminalističko-taktičke radnje i mere nazivaju se jos i potražnim ili орerativno-taktičkim radnjama i
merama i, u stvari, predstavljaju оnе radnje i mere koje nа osnovu ovlašćenja preduzima рolicija u
predistražnom postupku, odnoso tokom kriminalističke kontrole ili kriminalističke obrade, s сiljem
sprečavanja izvršenja, odnosno_otkrivanja krivicnog dela i učinioca, mada treba rećі da se tokom
kriminalističke obrade mogu preduzimati i neке гadnje dokazivanja. Kriminalisticko-takticke radnje i
mere imaju operatrvan karakter………………………….

Kriminalistička kontrola se sprгovodi tokom predistražnog postupka kada postoji opšta sumnja da se u
određenoj sredini (objekat, punkt, prostor) vrši određena kriminalna delatnost ili da postoji mogucnost
izvršenja krivičnih delа. Kriminalističkа obrada se sprovodi kada postoje osnovi sumnje u odnosu na
konkretno lice kao učinioca krivicnog dela ili u odnosu na krivično delo čiji je učinilac nepoznat i
predstavlja skup planiranih sistematski preduzetih kriminalističko-taktičkih, kriminalističko-tehničkih
radnji i mera, radnji dokazivanja i spесіjalnih istražnih tehnika, s ciljem otkrivanja i utvrdjivanja
krivicnog dela i učinioca, njegovog pronalaženja i obezbeđenja dokаza.

31. Prikupljanje obaveštenja od građana

Prikupljanje obaveštenja od građana je posebno značajna radnja koju preduzima policija u
predistražnom postupku, bez obzira na to što takvo prikupljanje obaveštenja ima isključivo operativan
karakter.
Prikupljanje obaveštenja, u užem smislu, odnosi se na izjave lica date policiji u
neformalnom_postupku u vezi sa konkretnom krivičnom stvai. Ono se uvek ostvaruje u neposrednom
kontaktu između lica koje daje obaveštenje i pripadnika policije, Izjava lica pribavlja se informativnim
razgovorom, a рodaci dobijeni na taj паčin koriste se prі орerativnom radu, sastavljanju krivične
prijave ili posebnog izveštaja kao njene dopune.

Ponekad se ti razgovori obavljaju i na samoј ulici prilikom slucčajnog ili namernog susreta, u
kancelariji lica od koga se prikupljaju obaveštenja, nа pојedinim političkim, kulturnim i sportskim
manifestacijama, u restoranu, kafani i na drugim pogodnim mestima. Policija u skladu sa cl. 288. ZKP
može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i
svojstvo u kome se građanin poziva.
O prikupljenim obaveštenjima policija sačinjava službenu belešku koju će pročitati građaninu koji je
obaveštenje dao. Na osnovu prikupljenih obaveštenja, policija sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi
dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja. Prikupljanje obaveštenja od građana
jedan je od važnih načina na koji policija dolazi do relevantnih informacija od značaja za njenu
delatnost na planu suprotstavljanja savremenim oblicima kriminaliteta.
32. Kriminalistička provera
Kriminalistička provera je opšta operativno-taktička mera i rаdnja čija je svrha da se utvrdi istinitost
određenih činjenica koje ukazuju na određeno krivično delo, na učinioca krivičпog dela ili druge
značajne okolnosti u vezi sa određenim krivičnim delom ili drugim kriminalnim okolnostima. Provera
je čestо prisutna pri preduzimanju brojnih operativno-taktickih mera i radnji, kao što su zaseda,
pretresanje, racіja, lišenje slobode, praćenje i osmatranje i slicno. 
Kriminalističke provere koje vrse organi unutrašnjih poslova mogu biti raznolike:
1) S obzirom na inicijativu ili zahtev za vrsenje provere, mogu biti: a) provere po sopstvenoj inicijativi
i b) provere na zahtev drugih organa (tužilastva, suda, drugih policijskih organa i sluzbi i dr.).
2) S obzirom na predmet proverе, mogu biti: a) provere koјe se odnose na određeno lice; b) provere
koјe se odnose na određeni objekat; i с) provere koje se odnose na određeni događaj, situaciju.
(3) S obzirom na način vršenja provere, mogu biti: a) provere koje se vrše otvoreno (javno); i b)
provere koje se vrše tajno (konspirativno). …………………………….
………………………………………………

Suština vršenja provera sastoji se u potvrđivanju, dopuni ili eliminisanju činjenica koje ukazuju na
određeno krivično delo, na određeno lice kao učinioca krivičnog dela ili na neke okolnosti od značaja
za policijski rad.
33. Definiši pojmove osumnjičeni, okrivljeni, optuženi, osuđeni, oslobođeni
1) Osumnjičeni je lice prema kome jе zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivicnо delo
nadležni državni organ u predistražnom postupku preduzeo radnju propisanu ZKP-om i lice protiv
koga se vodi istraga.
2 ) Оkrivljeni je lice protiv koga je рodignuta optužnica koja još nije portvrđena, ili pгotiv koga je
podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili rоčiste za izгісanje krivične sankcije jos nije određeno,
odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osudenog:
(3) Оptuženi je liсе protiv koga je optužnica potvrđena i lice za koje је povodom optužnog predloga,
privatne tuzbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja određen
glavni pretres ili гоčiste za izricanje krivične sankcіje u skraćenom krivičnom postupku;
4)Osuđeni je lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili
protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivicnog
zakonika smatra neosuđivanim.
34. Razgraničenje pojmova: osnovi sumnje, osnovana sumnja, opravdana sumnja
Osnov sumnje јe skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno
lice učinilac krivičnog dela. Osnovana sumnja je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je
određeno lice učinilac krivičnog dela. Оpravdana sumnja је skup činjenica koje neposredno
potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optuzbe.

35. Saslušanje osumnjičenog – taktika

Saslušanje osumnjičenog je nova radnja predviđena ZKP-om i moze se posmatrati sa kriminalističkog
і procesnog stanovista, odnosno, prilikom preduzimanja ove radnje nužna je odgovarajuća priprema i
poznavanje osnovnih kriminalističkih pravila obavljanja razgovorа і poštovanje procesnih odredbi,
kakо bi iskaz osumnjičenog mogao da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku. Za razliku od
prikupljanja obaveštenja koja se prikupljaju od gгаđana, kod saslušanja osumnjičenog radi se o licu za
koje postoje osnovi sumnje da je izvrsilo krivično delo i logicno je da je sam tok razgovora drugačiji i
složeniji………………………………………………………………

Razgovor sa takvim licem nije pгoizvoljan vec se zаsniva na određenim pravilima, prema kojima se
ragovor vodi kroz tri osnovne faze i to:   1) Faza koja predstavlja uvod u razgovor u stvari је
međusobno upoznаvanje i policijski sluzbenik mora da iznađe najbolji način da uspostavi kontakt sa
osumnjičenim koga saslusava i od koga prikuplja рotrebna obavestenja.
2) Faza slobodnog izlaganja lica, kao što se i iz samog naziva može zaključiti, jese nastavak razgovora
iz prethodne faze, u kojoj se omogućava licu da iznese činjenice koje su mu poznate, a koje su u vezi
sa izvršenjem krivičnog
dela………………………………………………………………………………..
3) Faza vođenja razgovora sa licem sastoji se u postavljanju pitanja licu s ciljem da se dopuni njegovo
slobodno izlaganje i da se razjasne sporna pitanja koja je policijski službenik uočio tokom slobodnog
izlaganja lica koje je saslušavano.
36. Kriminalističke klopke
Kriminalističke klopke se naјčesće koriste zа otkrivanje učinilaca onih krivičnih dela koja se vrše u
kontinuitetu, odnosno kojа se ponavljaju. а prsutni su odgovarajući uslovi za postavljanje ovih klopki.
1)Mehaničke klopke podrazumevaju razne alarmne uređaje koji imaju preventivni i represivni značaj.
2) Hеmіjske klopke se najčesce upotrebljavaju za otkrivanje određenih krivičnih dela i podrazumevaju
one skrivene uslove koji su vestacki stvoreni pomоću raznih hemijskih materija i najčesće se koriste za
okrivanje konkretnih krivičnih dela, ali i za obezbeđenje poverljivih dokumenata. Нemijske klopke se
dele na:
а) klasicne klopke u čijoj primeni se najčešće koristi srebro-nitrat koji ostavlja tragove cme boje na
delu koze coveka koji je bio u dodiru sa predmetom na koјеm je рostavljena klopka;
6) vidljive klopke gde se koriste sredstva koja se гastvaraju u vodi znoja (fuksin) i ostavljaаju tragove
raznih boja; i
c) nеvidljive klopke koje se sastoje u nevidljivom obeležavanju određenih predmeta i to najčešće
pomoću raznih fluorescentnih materija.
3) Specijalne klopke se najčešćе primenjuju u momentu kada su se u toku operativne delatnosti stekili
uslovi za preduzimanje mera u clju otкrivanja učinioca konkretnog krivičnog dela, ali pod takvim
uslovima da on i daje ostaje u uverenju da nije otkriven.

37. Osmatranje kao kriminalistička radnja

Osmatranje preduzima policija и sklopu operativnog rada і ono se može odnositi na lice, objekat ili
prostor, a dobijene informacijе uslovljavaju koje ce kriminalisticke radnje i mere preduzeti policija u
daljem toku орerativnog rada. Osmatranje prema određenom licu preduzima se kada je ono u vezi sa
izvrsenim krivičnim delom ili postoji sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela ili su mu poznate
poјedine činjenicе и vezi sa izvršenim krivičnim delom i učiniocem, dok se osmatranje objekta i
prostora preduzima u svim onim situасіjama koje su u vezi sa kriminalnom delatnošću, odnosno kada
tu borave i dogovarаju se učiniосі krivičnih dela, kada postoji sumnja da se na njihovu štetu može
izvršiti krivično delo, kada se u njima vrši гazmena i prodaja stvari pribavljenih krivičnim delom ili
kada se u njima kriju učinioci krivičnih dela, predmeti izvršenja krivičnog dela ili stvari i druge
vrednosti pribavljene krivičnim delom.
Osmatranje može da bude stalno i privremeno, s tim đto stalno osmatranje spada u redovnu,
svakodnevnu delatnost policije i narоcito dolazi do izražaja kroz sektorski nacin гada, ti. kroz
pоzorničku i patгolnu delatnost, dok se privremeno osmatranje preduzima u određenom konkretnom
sludaiu i to od strane spесіjalizovanih pпраdnika policijе, ро odredenom, prethodno donetom planu i,
za razliku od stalnog osmatranja, vrsi se tajno, takо da pripadnici policije biraju mesto pogodno za
osmatranje i preduzimaju odgovarajuće mere па planu izmene svog izgleda, kako bi otklonili
mogućnost njihovog otkrivanja.
38. Praćenje – pojam i ciljevi
Praćenje preduzima policija, takođe u predistražnom postupku, kada је рotrebno da se tajno sledi
određeno licе, odnosno da se prati njegovo kretanje kako bi se prikupile гelevantne informacije u vezi
sa kriminalnom delatnosću tog ili nekih drugih, sa njim povezanih lica. Praćenje policija ne koristi
stalno, tj. svakodnevno, vec samo u određenim slučajevima, kаda je potrebno da se рrаćenjem dođe do
novih indicijalnih činjenicа koje omogućavaju planiranje daljeg toka oрегativne delatnosti. U svakoj
konkretnoj kriminalisticko-taktickoj situaсіji treba sagledati da li postoji potreba za ргаćenjem i kojih
lica, pa na osnovu toga nadležni starešina odlučuje da li će se sprovesti i prema kom licu praćenje, s
tim što se i ovo prаćenje sprovodi tajno, uz postovanje nасela čuvanja sluzbene tajne.
Praćenjem se mogu ostvariti mnogi ciljevi, medu kojima su posebno znacajni sledeci: hvatanje
učinioca u radnji izvrsenja krivicnog dela, sprečavanje lica da učini krivicno delo, dolaženje do
saučesnika i drugih lica sa kojima praćeno lice odrzava kontakte, pronalaženje sredstava izvršenja i
predmeta pribavljenih krivičnim delom, saznanja o određenim dogovorima izmedu učinilaса krivičnih
dela, kao i drugi razni podaci i činjenice od značaja za otkrivanje i razjašnjavanje krivicnog dela,
otkrivanje učinioca і obezbedenje dokaza. Praćenje preduzimaju policijski sluzbenici, ali u određenim
situacijama, sasvim retko, mogu se angazovati i pojedini građani i to u onim sredinama gde su
policajci poznati građanima i licima iz kriminalne sredine, pri čemu treba biti krajnje obazriv i voditi
računa o nizu nedostataka ovakvog nacina vršenja praćenja (nestrucnost, povrSnost, nesnalazljivost u
nepredvidenim situacijama i dr.).

39. Vrste praćenja i taktika

Praćenje može da se sprovodi pešice, vozilom i kombinovano, u zavisnosti od prisutnih uslova u
svakoj situaciji.
1 – praćenje pešice podrazumeva da se policijski službenik kreće na određenom rastojanju iza lica
koje prati, kako bi mogao uočavati šta se zbiva, ali i blagovremeno da reaguje kako ne bi bio otkriven
u svojoj ulozi. Ako praćenje pešice traje duže obezbediće se štafetno praćenje kako praćeno lice ne bi
otkrilo pratnju.
2 – kada se vrši praćenje vozilom nužna je međusobna komunikacija svih koji učestvuju u praćenju,
što u svakoj pojedinačnoj situaciji nije jednostavno realizovati. I kod ove vrste praćenja obzirom da su
uvek moguće nepredvidive situacije planiraće se više mobilnih ekipa koje će preuzimati praćenje.
3 – kombinovano praćenje se preduzima u složenijim slučajevima kada se radi o izuzetno mobilnim
kriminalcima ili kada se radi o više lica koja su istovremeno predmet praćenja. Za ovu vrstu praćenja
mora se obezbediti više ekipa koje će međusobno preuzimati lice koje se prati.
40. Provera alibija
U toku operativne delatnosti policije retko se dešava da osumnjičeni prizna da je izvršio krivično delo,
jer uglavnom tvrdi da u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio na mestu gde je delo izvršeno, i nudi
dokaze koji idu u prilog njegovoj tvrdnji. Prema tome, provera alibija dolazi u obzir samo u
slučajevima ako znamo tačno ili približno tačno mesto i vreme izvršenja krivičnog dela. U takvim
situacijama treba obavezno izvršiti proveru iskaza osumnjičenog i utvrditi da li je u kritično vreme bio
na nekom drugom mestu ili na mestu izvršenja krivičnog dela, odnosno da li je, iako je bio na drugom
mestu, mogao da dođe na lice mesta, izvrši krivično delo i ponovo se vrati na drugo mesto. Sadržaj
alibija predstavlja iskaz osumnjičenog ili drugog lica koje ide u prilog osumnjičenom. Za utvrđivanje
alibija od značaja je da se prethodno što tačnije utvrdi mesto i vreme izvršenja krivičnog dela.
Prilikom provere alibija treba imati u vidu da učinioci krivičnih dela vrše prethodnu pripremu kako bi
prezentirali lažan alibi i za njega ponudili određene dokaze.
41. Legitimisanje
Legitimisanje spada u opšte operativno taktičke mere i radnje koje preduzimaju policijski službenici
radi utvrđivanja identiteta fizičkih lica. Preduzima se uvek kada postoje službeni interesi ili razlozi da
se utvrdi identitet nekog lica. Legitimisanje vrše policijski službenici koji poseduju policijsku
službenu legitimaciju, na osnovu koje su i ovlašćeni da mogu vršiti legitimisanje. Postupak
legitimisanja je sledeći : policijski službenik pristupa licu koje želi da legitimiše, pozdravlja ga,
predstavlja se, pokazuje mu službenu legitimaciju i traži od lica na uvid ličnu kartu, putnu ispravu ili
drugi dokument sa fotografijom. Tokom legitimisanja policijski službenici stalno drže na oku lice koje
legitimušu, to je neophodno zbog njihove lične bezbednosti, kao i zbog sprečavanja eventualnog
pokušaja bekstva.
42. Potvrđivanje identiteta fizičkih lica
Poznato je da kriminalci i učinioci teških krivičnih dela nakon izvršenog krivičnog dela nastoje da
pobegnu, ne budu otkriveni i identifikovani. Utvrditi identitet fizičkih lica znači utvrditi sva njegova
obeležja po kojima se određeno fizičko lice razlikuje od ostalih fizičkih lica.
1 – pravna obeležja – lično ime, prezime, ime oca, ime majke, državljanstvo, bračno stanje,
prebivalište.
2 – faktična obeležja – dan , mesec i godina rođenja, mesto rođenja, nacionalnost.
3 – fizička obeležja – pol, lični opis, otisci prstiju – papilarne linije.
43. Metode utvrđivanja identiteta fizičkih lica
Policija ima na raspolaganju brojne već tradicionalne identifikacione metode na osnovu kojih se može
utvrditi identitet lica, kao što su identifikacija na osnovu papilarnih linija, ličnog opisa, fotografije,
foto-robota, glasa, tragova usana, tragova zuba, tragova mirisa, prepoznavanja, biometrijska
identifikacija na osnovu otiska prsta, fizionomija lica, geometrija dlana, oka i DNK profila.
44. Slučajevi obaveznog utvrđivanja fizičkih lica
U slučajevima postojanja sumnje u pogledu identiteta određenog fizičkog lica policijski službenici
moraju sprovesti identifikacioni postupak. Obavezno utvrđivanje identiteta je u sledećim slučajevima
1 – za sva lica koja policijski službenici lišavaju slobode
2 – kada postoje osnovi sumnje da je lice izvršilo krivično delo
3 – kada lice uskračuje davanje podataka o svom identitetu ili daje lažne podatke
4 – kada lice nije u stanju da pruži o sebi podatke, a kod sebe nema nikakvu ispravu
5 – kada postoji sumnja da je lična isprava falsifikovana ili ukradena
6 – u slučajevima pronalaženja leša čiji identitet nije poznat
45. Način sprovođenja identifikacionog postupka
Sam identifikacioni postupak obuhvata razne delatnosti koje su operativno taktičkog karaktera. Te
delatnosti su
1 – uzimanje ličnog opisa i upoređenje sa već postojećm ličnim opisom fizičkog lica
2 – fotografisanje i upoređivanje fotografija sa već postojećim fotografijama
3 – uzimanje otisaka prstiju i upoređivanje
4 – prepoznavanje lica
5 – provera podataka koje je o sebi dalo lice
6 – uvid u matične knjige rođenih, venčanih ili umrlih, ili u druge službene knjige i isprave

46. Potražna delatnost i vrste potraga

Potražna delatnost podrazumeva skup operativno-taktičkih i tehničkih mera i radnji koje preduzimaju
organi unutrašnjih poslova samoinicijativno ili po naredbi drugih nadležnih organa u cilju
pronalaženja određenih lica i predmeta koji su u vezi sa krivičnim delom, prikupljanje obaveštenja o
njima ili radi utvrđivanja identiteta lica ili identifikacije leševa.
Vrste potraga
Da li će se u konkretnom slučaju raspisati lokalna, centralna ili međunarodna potraga zavisi od
procene na kojoj teritoriji se može ostvariti cilj traganja.
1 – lokalna potraga će biti raspisana ako se procenjuje da se cilj potražnedelatnosti može ostvariti na
određenom području koje je prostorno manje od teritorije republike Srbije
2 – centralna potraga podrazumeva potražnu delatnost svih organa unutrašnjih poslova na području
republike Srbije.
3 – međunarodna potraga raspisuje se u slučajevima kada se proceni da je u potražnu delatnost
potrebno uključiti i policijske organe drugih država.
47. Vrste Interpolovih poternica
Poternice se dele na difuzne i obojene – crvene, plave, zelene, žute, crne, narandžaste.
Difuzna poternica se raspisuje na zahtev sudova. Postoji 7 vrsta obojenih poternica, a upotrebljena
boja ukazuje na konkretne ciljeve čija se realizacija nalaže dostavljenim aktima , i to na sledećim
značenjima.
Crvena poternica – koristi se u cilju lociranja, radi hapšenja
Plava poternica – koristi se za prikupljanje dodatnih informacija
Zelena poternica – koristi se radi dostavljanja upozorenja o licima koja su izvršila krivična dela
Žuta poternica – koristi se radi lociranja nestalih lica, dece i maloletnika
Crna poternica – koristi se za utvrđivanje tačnog identiteta nepozatih leševa
Narandžasta poternica – koristi se radi upozorenja policije
48. Zaseda – pojam i ciljevi
Zaseda je organizovana i operativno taktička mera i radnja koja podrazumeva prikriven raspored
policijskih službenika na mestima gde se očekuje dolazak ili nailazak bezbednosno interesantnih lica.
Zaseda uvek mora biti tajna i iznenadna i odnosi se na određena lica koja su u vezi sa izvršenjem
nekog krivičnog dela.
Cilj zasede je sačekivanje i iznenadno hvatanje počinilaca krivičnih dela.
49. Vrste zaseda i taktika postavljanja
Prema mestu postavljanja zasede mogu biti
1 – u zatvorenom prostoru, kao što su kuće, stanovi, lokali
2 – na otvorenom prostoru, kao što su ulice, putevi, parkovi, šume, planine
Plan zasede mora da sadrži ključna pitanja kao što su mesto gde će se zaseda organizovati, vreme
postavljanja zasede i vreme trajanja, način prebacivanja ljudstva na mesto zasede, broj ljudi koji će biti
angažovani u zasedi, oprema i naoružanje, način održavanje veze sa rukovodiocem zasede.
1 – frontalna zaseda se postavlja tako da ljudstvo bude u pravoj liniji, okrenuto prema pravcu odakle
se očekuje nailazak lica, rukovodilac se obično nalazi u sredini
2 – paralelna zaseda se postavlja tako što ljudstvo raspoređuje u dva paralelna lanca, rukovodilac se
nalazi na početku ili kraju bilo kog lanca
3 – zaseda u obliku potkovice postavlja se najčešće u otvorenom prostoru. Otvor potkovice okrenut je
prema licu, rukovodilac treba da se nalazi u sredini otvora potkovice.

50. Racija i blokada – pojam i ciljevi

Racija i blokada su kombinovane operativno-taktičke mere i radnje koje preduzimaju i vrše policijski
službenici u slučajevima kada je na osnovu kriminalističke procene potrebno organizovano i
iznenadno izvršiti kontrolu određenih mesta, objekata, prostora, i na određenim mestima ili prostoru
ograničiti kretanje radi pronalaženja i hvatanja počinioca krivičnih dela, za kojima se traga,
pronalaženje predmeta i tragova krivičnih dela, sprečavanja vršenja krivičnih dela.
Racija se sprovodi brzo i iznenadno, blokiranjem svih prilaza i ulaza u određeni objekat, mesto ili
prostor i onemogućavanje napuštanja objekata bez odobrenja. Nakon izvršene blokade pristupa se
kontroli lica i prostora, legitimisanje, pregled i pretresanje lica, objekata i prostora, blokada određenog
objekta, mesta ili prostora prethodi svakoj raciji,kako bi se stvorili neophodni uslovi za vršenje ove
kriminalističke radnje.Cilj blokade je sprečavanje napustanja odredjenog objekta.

51. Vrste racija i taktika izvođenja

Po svom karakteru, racije mogu biti preventivne i represivne. Preventivne racije se organizuju i
preduzimaju radi takozvanog čišćenja delova grada ili celog grada od prisustva delikvenata svih
kategorija i drugih prestupnika i sumnjivih lica. Represivne racije se organizuju i preduzimaju na
određenim punktovima jer se na osnovu prikupljenih obaveštenja i podataka pretpostavlja da se tu
mogu pronaći lica za kojima se traga i uhvatiti učinioci krivičnih dela. Samo izvođenje racije odvija se
na sledeći način
-zatvaraju se svi izlazi i ulazi, zatim ulaze policijski službenici i pristupaju legitimisanju prisutnih lica,
prisutni se obaveštavaju da će se sprovoditi racija, legitimišu se lica, pregleda se objekat ili prostor,
pronađena sumnjiva ili tražena lica se detaljno pregledaju, oduzimaju im se interesantni predmeti i
privode u službene prostorije policije radi daljeg operativnog rada.
52. Prepoznavanje lica i stvari
Prepoznavanje je postupak kojim se u formi istražne, odnosno opšte operativno-taktičke mere i radnje
vrši identifikacija lica, predmeta, leševa, mesta kriminalnog događaja.
53. Prepoznavanje lica
Prepoznavanje lica kao istražna radnja vrši se prema pravilima zakona o krivičnom postupku. Lice
koje treba da vrši prepoznavanje – to su najčešće očevici, oštećeni svedoci, mora prethodno detaljno
da opiše lice čiji identitet u konkretnom slučaju treba da se utvrdi. Pri opisivanju lica od oštećenog
posebno se zahteva da pre prepoznavanja navede uočene znake kao i druge karakteristike i zapažanja.
54. Prepoznavanje stvari
Takođe se može vršiti kao operativno-taktička mera i radnja. Prepoznavaocu se prethodno pripremi i
pokaže više stvari iste vrste u broju koji je neophodan za prepoznavanje.
Treba navesti da je uspeh u prepoznavanju stvari veći nego kod prepoznavanja lica, jer stvari najčešće
prepoznaju njihovi vlasnici koji na njima mogu prepoznati i najsitnije detalje.
55. Prepoznavanje leševa
Primenjuje se kod kriminalističke obrade krivičnih dela ubistva kao i svim drugim slučajevima kada se
pronađe nepoznati leš. Ova prepoznavanja su i najsloženija, jer se na leševima uglavnom u predelu
glave i lica često nalaze povrede koje značajno mogu promeniti fizionomiju lica. Pored toga pitanje je
i vreme koje je proteklo od nastupanja smrti lica, kao i uticaj spoljnih atmosferskih prilika. Poteškoću
predstavlja činjenica da prepoznavanje treba vršiti osobe koje su najčešće članovi porodice ili u bliskoj
vezi koje veoma teško doživljavaju smrt konkretnog lica.
56. Prepoznavanje mesta kriminalnog događaja
Prepoznavanje mesta kriminalnog događaja je ponekad predmet prepoznavanja za oštećenog ili žrtvu
krivičnog dela , a ponekad i za osumnjičenu osobu koja je priznala izvršenje dela radi provere
istinitosti iskaza. Kod ovih prepoznavanja od prepoznavaoca se prethodno zahteva detaljan opis mesta
događaja i kako se do tog mesta može doći. Nakon uspešno izvršene identifikacije mesta kriminalnog
događaja najčešće odmah nastavljaju određene radnje kao što su obezbeđivanje lica mesta, uviđaj,
pretresanje, prikupljanje, obaveštenje i drugo.
57. Lišenje slobode – krivično procesni aspekti
U smislu odredbi ZKP-a je hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u
ustanovi.
1 – zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela , kako bi ta lica dala potrebne podatke
2 – policijsko hapšenje – policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora
3 – hapšenje pri izvršenju krivičnog dela – svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog
dela
4 – zadržavanje osumnjičenog – policija može po odobrenju javnog tužioca zadržati osumnjičenog do
48h
5 – pritvor – određuje se rešenjem nadležnog suda na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanjem
optužnice i po službenoj dužnosti .

58. Lišenje slobode – kriminalistički aspekti

Da bi se neko lice moglo lišiti slobode treba da budu ispunjeni materijalni i formalni uslovi, odnosno
potrebno je da prikupljeno činjenično stanje ukazuje na postojanje stepena osnovane sumnje da je to
lice učinilac krivičnog dela i da se lišenje slobode vrši shodno procesnim odredbama koje odreduju
uslove pod kojima se neko lice može lišiti slobode i u skladu sa datim ovlaščenjima pojedinim
subjektima, uz postojanje i formalnog akta nadležnog organa. Lišenje slobode lica vrši se po
određenim kriminalističko-taktičkim pravilima, uz prethodno planiranje takve delatnosti sa određenim
brojem policijskih službenika.Veoma je bitno da se prethodno prikupi što više podataka o licu ili
licima koje treba lišiti slobode.
59. Korišćenje posebno dresiranih pasa
Posebno dresirani psi mogu se upotrebiti za izvršenje sle- dećih zadataka:
1) pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela;
2) pronalaženje tragova i predmeta krivičnih dela;
3) sprečavanje bekstva lica lišenih slobode;
4) vršenje obezbeđenja objekata i lica;
5) pronalaženje nestalih i zalutalih lica;
6) spasavanje lica nastradalih u elementarnim nepogodama, kao što su poplave, zemljotresi, snežne
lavine i druge vremenske nepogode;
7) pronalaženje leševa;
8) sprečavanje otpora ili odbijanje napada na ovlašćena službena lica prilikom vršenja službenih
dužnosti, odbijanje napada na druga lica ili objekat koji se obezbeđuje.
Najvažnije je da se službeni pas upotrebi blagovremeno, neposredno nakon događaja – dok su mirisi
još sveži. Od momenta ostavljanja traga do dolaska psa na lice mesta ne bi trebalo da prođe više od
šest do osam časova. Za korišćenje službenog psa vrlo su bitni i dobri atmosferski uslovi.
60. Kriminalistička primena poligrafa
Poligraf (poli - više; grafos - pisač, mnogostruki registrator, mnogopi- sač) nosi takav naziv zbog
činjenice što istovremeno grafički prati i registruje određene fiziološke reakcije čoveka koji je
podvrgnut ispitivanju prilikom postavljanja unapred pripremljenih pitanja. Poligraf se u kriminalistici
primenjuje prilikom rada na osvetljavanju krivičnih dela i otkrivanju nepoznatih učinilaca,
prikupljanju materijalnih i ličnih dokaza, a radi uspešnijeg pokretanja i vođenja krivičnog postupka.
Pretečom današnjeg poligrafa smatra se izum Džona Larsona iz 1921. godine, koji je konstruisan na
Policijskom institutu u Berkliju u saradnji sa poznatim kriminalistom i kriminologom Augustom
Volmerom. Poligraf koji je kasnije konstruisao Leonardo Keler predstavlja savršeniju i moderniju
varijantu Larsonovog aparata. Kelerov poligraf je danas u upotre-bi kao jedan od najpraktičnijih. Lica
pod uticajem lekova, alkohola, sedativa, amnezije i bolesti srca nisu pogodna za ispitivanje.
61. Рojam i podela dokaznih radnji
Dokaznim radnјаmа se obezbeduju lični i materijalni dokazi i ove гadnje se sprovode uglavnom
tokom istrage i tokоm glavnog pretrеsa. Zakonik o krivicnom postupku sadri sledete dokаznе гadnje:
1) saslusanje okrivljenog. 2) ispitivanje svedoka; 3) vektacenje; 4) uvidaj: 5) rekonstrukcija dogadaja:
6) isprava 7) uzimanje uzoгaka; 8) provera racuna i sumnjivih transakcija: 9) privremeno oduzimanje
predmetа; 10) pretresanje. Dokazne radnje spгovode: 1) u predistražnom postupku organi unutrasnjih
poslova, odnosno policija: 2) u toku istrage javni tuzilac (tada se ove radnje пazivaju istrami
radnjama) i 3) na glavnom pretresu predsednik i clanovi sudskog veca.
62. Pojam I podela dokaza
63. Saslušanje okrivljenog
Je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optuženi
predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Okrivljeni se saslušava ро рravilima o saslušanju okrivljenog utvrđenih Zakonikom o krivičnom
postupku.
64. Ispitivanje svedoka
Je lice za koje je verovatno da ce dati obavestenja o krivičnom delu, uciniocu ili o drugim činjenicama
kојe se utvrduju u postupku. Svedok moze biti svako lice koје moйe da prenese svoja saznanja ili
opazanja u vezi sa predmetom svedoсenja.
65. Ројаm veštaka i dokazna vrednost vestatenja
Vestak je lice kojе raspolaze potrebim stručnim znanjem za utvrdivanje ili ocenu neke činjenice u
postupku. Vestačenje, kao dokaznа radnja moze se preduzeti u predistražnom postupku, tokom istrage
i na glavnom pretresu. Vestačenje nareduje pisanom naredbom organ koji vodi postupak, što znači
javni tuzilac, sudija роjedinac i sudsko veće na glavnom pretresu, a policija u predistraznom postupku,
kada su ispunjeni procesni uslovi. U zavisnosti od složenosti predmeta određuje se jedan ili više
veštaka, a ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova. Lice koje je naredbom određeno
da bude vestak pо оdredenom krivicnom predmetu dužno је da se odazove pozivu i da da svoj nalaz
veštačenja i misljenje, i to u гoku koji je naveden u naredbi. Zapisnik o veštačenju treba da sadrži
veštački nalaz i mišljenje veštaka u odnosu na spornu činjenicu koja je bila predmet veštačenja.
Suština veštačenja se sastoji u primeni naučnih kriminalističkih metoda ali i metoda drugih nauka,
mogu se primeniti u kriminalistici u cilju utvrđivanja neke činjenice o značaja za razjašnjavanje i
dokazivanie krivičnog dela.
66. Vrste veštačenja
Ponovno veštačenje predstavlja obnavljanje veštačenja, ali sa drugim veštacima, i vršiće se u onim
situacijama kada se podaci i nalaz veštaka u istoj stvari bitno razlikuju ili ako je njihov nalaz
nejasan.Dopunsko veštačenje znači traženje mišljenja drugih veštaka preduzima se ako u mišljenju
veštaka ima protivurečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja. U
odnosu na naučnu oblast čije se metode primenjuju, razlikuju se:
1. sudsko-medicinska veštačenja (utvrduje se uzrok smrti, težina i karakter povreda, posledice povreda
itd.);
2. biološka veštačenja (veštače se ljudske izlučevine, delovi tkiva, DNK itd.);
3). toksikološka veštačenja (ispituju se uzroci trovanja):
4) tehničko-tehnološka veštačenja kojima se ispituju uzroci požara, saobraćajnih nezgoda, nesreća na
radu, havarija i kvarova u funkcionisanju raznih tehničkih uređaja i sl.:
5). psihijatrijska veštačenja (utvrđuje se uračunljivost u času izvršenja krivičnog dela itd.);
6). psihološka veštačenja (veštače se psihički procesi kod duševno zdravih lica;
7). knjigovodstvena veštačenja i veštačenja poslovnih knjiga, koja se odnose na materijalno-
finansijsko poslovanje privrednih subjekata;8. kriminalistička veštačenja itd.
Za razjašnjavanje i dokazivanje krivičnih dela, otkrivanje učinioca i obezbedenje materijalnih dokaza
najznačajnija su kriminalistička veštačenja, koja se obavljaju u kriminalističkim laboratorijama . Sva
kriminalistička veštačenja se mogu podeliti na identifikaciona i neidentifikaciona veštačenja. U okviru
identifikacionih kri- hinalističkih veštačenja utvrduje se identitet stvari ili lica. Ukoliko se ne može
utvrditi identitet, pokušava se utvrditi grupna pripadnost. U identifikaciona kriminalistička veštačenja
ubrajaju se npr.:
1. grafoskopska veštačenja (utvrduje se identitet lica koje je pisalo sporni tekst;
2. trasološka veštačenja, koja čine veliku grupu kriminalističkih veštačenia traeova koji su nastali
odražavanjem spoljnje structure ostavljenog traga na podlozi;
3. daktiloskopska veštačenja;
4. balisticka veltačenja (identifikuje se oružje iz kojeg je ispaljen sporni projektil na osnovu tragova
nastalih na projektilu ili čauri;
5. veltačenja tragova stopala ili pneumatika;
6. veltačenja tragova oruda krivičnih dela koji su ostali na podlozi .
Drugu grupu kriminalističkih veštačenja čine neidentifikaciona veštače nja koja se dele na:
1) dijagnostička (utvrduje se mehanizam izvršenja krivičnog dela, vreme izvršenja, uslovi i uzroci, i
2) situaciona (kompleksna) veltačenja." Situaciona veštačenja su karakteristična po mestu njihovog
sprovodenja jer se sprovode na mestu izvršenja krivičnog dela i uglavnom u okviru dinamičke faze .

67. Posebni slučajevi veštačenja

1) Veštačenje telesnih povreda Organ postupka će odrediti veštačenje telesnih povreda ako postoji
sumnja u odnosu na vrstu i način nastanka telesne povrede. Telesne povrede veštače se, po pravilu:
a) pregledom povredenog.
b) a ako to nije moguće ili po misljenju veltaka nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije
ili drugih podataka u spisima.
2) Veštačenje leša
Javni tužilac ili sud će odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju
leša:
a) ako postoji sumnja da je smrt odredenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela;
b) ili je u trenutku smrti lice bilo lišeno slobode;
c) ili je nepoznat identitet leša.
Kada se veštačenje leša vrši van stručne ustanove, pregled i obdukciju lela izvršiće prema potrebi dva
ili više lekara. Ako je leš već zakopan, sud de odrediti ekshumaciju u cilju njegovog pregleda i
obdukcije. Ako je na lešu nadeno više povreda, utvrdiće se: a) da li je svaka povreda naneta istim
sredstvom; b) koja povreda je prouzrokovala smrt; c) da li je više smrtonosnih povreda; d) kakav je
redosled njihovog nastanka i e) da li su samo neke od njih prouzrokovale smrt ili je smrt posledica
njihovog skupnog delovanja.
3) Psihijatrijsko veštačenje
Organ postupka će odrediti psihijatrijsko veštačenje okrivljenog ako se pojavi sumnja:
a) da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog;
b) da je okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga učinio krivično delo ili
c) da je zbog duševnih smetnji nesposoban da učestvuje u postupku. Organ postupka može odrediti
psihijatrijsko veštačenje i svedoka, ako se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja
saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja. U zapisniku o veštačenju veštak će dati sledeće
mišljenje:
a) Ako je veštačenje određeno radi ocene uračunljivosti okrivljenog. veštak će ustanoviti da li je u
vreme izvršenja krivičnog dela kod okrivljenog postojala duševna bolest, privremena duševna
poremečenost, zaostali duševni razvoj ili druga teža duševna poremećenost, odrediče prirodu, vrstu.
stepen i trajnost poremećenosti i dati mišljenje o uticaju takvog duševnog stanja na sposobnost
okrivljenog da shvati značaj svoga dela ili upravlja svojim postupcima.
b) Ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti okrivljenog da učestvuje u postupku, veštak će
ustanoviti da li kod okrivljenog postoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je okrivljeni sposoban da
shvati prirodu I svrhu krivičnog postupka.
68. Pojam i ciljevi uviđaja
Uviđaj se preduzima kada je za utvrdivanje ili razjašnjenje neke važne emice u postupku potrebno
neposredno opažanje organa postupka. Organ postupa je javni tužilac, sud ili drugi državni organ pred
kojim se vodi postupak. Uvidaj se vrši uz primenu riminalisticko-taktičkih i tehničkih metoda i
sredstava, s ciljem pronala- ienja i fiksiranja tragova i predmeta koji su vezi sa krivičnim delom i
utvrđivanja relevantnih okolnosti od značaja za razjašnjavanje kriminalnog događaja. Uvidaj se vrši na
mestu izvršenja krivičnog dela koje obuhvata bližu i dalju okolinu.
Osnovni ciljevi uvidaja su:
I) pronalaženje odgovora na glavno pitanje kriminalistike: Sta se desilo, odnosno utvrdivanje da li
krivično delo postoji ili ne postoji: 2) utvrdivanje vrste krivičnog dela; 3) pronalaženje dokaza koji
ukazuju na način izvršenja krivičnog dela, put dolaska i odlaska jednog ili više učinilaca, kretanje
učinioca na licu mesta, okolnosti koje omogućavaju utvrdivanje, odnosno razjašnjenje uzroka i uslova
krivičnog dela; 4) pronalaženje tragova i predmeta koji omogućavaju identifikaciju uči- 5)
pronalaženje identifikacionih tragova kojima se mogu ustanoviti, upotrebljena oruda i oružja krivičnog
dela, odnosno predmeta koji su korišćeni prilikom izvršenja ili bar tragova za odredene grupne pri-
padnosti pomenutih objekata; 6) pronalaženje tragova i predmeta koji omogućavaju utvrdivanje iden-
titeta žrtve; 7) utvrdivanje vrste i veličine štete koja je prouzrokovana krivičnim de- lom: 8) kontrola i
provera dokaza kojima se raspolaže; 9) obezbedenje od uništenja i fiksiranje svih relevantnih
materijalnih in- formacija primenom zapisnika i drugih metodau skladu sa ZKP
69. Obezbedenje lica mesta
Obezbedenje lica mesta obuhvata više radnji koje treba sprovesti, i to:
1) odredivanje prostora koji predstavlja mesto izvršenja krivičnog dela, odnosno na kojem se mogu
nači relevantni tragovi i predmeti;
2) zabrana ulaženja i kretanja po tom prostoru trećim licima, zbog cega se lice mesta vidno obeležava i
to najčešće za to namenjenim pantljikama,
3) pružanje adekvatne pomoći povredenim licima
4) preduzimanje mera na otklanjanju neposredne opasnosti od požara I eksplozije I eventualnih
naknadno terorističkih akata
5) zadržavanje učinioca krivičnog dela ukoliko se radi o situaciji kada nije napustio lice mesta:
6) pronalaženje i zadržavanje lica kojima su poznate pojedine činjenice u vezi sa izvršenim krivičnim
delom, sa kojima treba obaviti kraći razgovor u vezi sa tim činjenicama.
70. Vršenje uvidaja - faze
. Vršenje uvidaja se sprovodi kroz dve faze:
1) statičku i
2) dinamičku
1) U statičkoj fazi uvidaja razgleda se lice mesta, uočavaju vidljivi tragovi i predmeti, vrši se njihovo
obeležavanje i merenje, odnosno njihov medusobni odnos, pri čemu se lice mesta ne menja, odnosno
ništa se ne pomera u odnosu na zatečeno stanje. Kroz ovu fazu uvidaja nastoji se realno sagledati i
prikazati lice mesta u zatečenom stanju, što se i dokumentuje zapisnikom o uvidaju i kriminalističko-
tehničkom dokumentacijom sa uvidaja (foto-elaborat i skica lica mesta).
2) Dinamička faza predstavlja nastavak vršenja uvidaja i sastoji se u de- taljnom pregledu mesta
izvršenja krivičnog dela, odnosno u pomeranju stvari I narušavanju dotadašnjeg izgleda lica mesta,
radi pronalaženja mikro- tragova, nevidljivih tragova papilarnih linija i onih tragova i predmeta koji
nisu mogli biti pronadeni tokom statičke faze uvidaja. Za pronalalenje ovih tragova i predmeta, kao i
onih u statičkoj fazi, najstručniji je kriminalistički tehničar koji treba prvi da ulazi na lice mesta i
zajedno sa trasologom. odnosno veštakom odgovarajuće struke, radi na pronalaženju i obelezavanju in
tragova i predmeta, kao i na njihovom stručnom pakovanju radi daljeg estačenja. Svi pronadeni tragovi
i predmeti u dinamičkoj fazi uvidaja KOde se fiksiraju zapisnički, foto-elaboratom i skicom lica
mesta, s tim što se preporučuje da posebno značajne tragove i predmete treba posebno fotografisati,
kako bi bile uočljive prisutne karakteristike.
71. Rekonstrukcija događaja
Rekonstrukcija dogadaja podrazumeva ponavljanje radnje ili situacije u uslovima pod kojima se
prema izvedenim dokazima događaj odigrao. Organ postupka može odrediti rekonstrukciju dogadaja
koja ima za cilj proveravanje izvedenih dokaza ili utvrdivanja činjenica koje su od značaja za
razjašnjenje predmeta dokazivanja. Rekonstrukcija se ne sme obaviti na način kojim se vređa javni red
i moral ili se dovodi u opasnost život ili zdravlje ljudi. Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi,
ponovo izvesti pojedini dokazi. Isprava je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban
određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrduje u postupku. Isprava koju je u propisanom obliku
izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti. Uzimanje uzoraka podrazumeva: I) uzimanje
biometrijskih uzoraka; 2) uzimanje uzoraka biološkog porekla; 3) uzimanje uzoraka za forenzičko-
genetičku analizu.
1) Uzimanje biometrijskih uzoraka u cilju utvrdivanja činjenica u postupku od osumnjičenog se mogu
i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i liêni podaci, sastaviti lični opis i
napraviti fotografija .
2) Uzimanje uzoraka biološkog porekla Uzimanju uzoraka biološkog porekla i preduzimanju drugih
medicinskih radnji koje su neophodne radi analize i utvrdivanja činjenica postupku, može se pristupiti
i bez pristanka okrivljenog, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje. Takođe,
od okrivljenog. oštećenog, svedoka ili drugog lica može se radi utvrđivanja činjenica postupku uzeti
uzorak glasa ili rukopisa radi upoređivanja. Uzimanje uzoraka biološkog porekla preduzima
zdravstveni radnik po naredbi javnog tužioca ili suda.
3) Uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu
Ako je potrebno radi otkrivanja učinioca krivičnog dela ili utvrdivanja drugih činjenica u postupku,
javni tužilac ili sud može narediti uzimanje uzorka za forenzičko-genetičku analizu: I) sa mesta
krivičnog dela i drugog mesta na kome se nalaze tragovi krivičnog dela; 2) od okrivljenog i oštećenog;
3) od drugih lica ako postoji jedna ili više karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivičnim delom.
72. Privremeno oduzimanje predmeta
Organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti čuvanje predmeta koji se po Krivičnom zakoniku
moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku. U ove predmete spadaju i
uređaji za automatsku obradu podataka i uređaji i oprema na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati
elektronski zapisi. Predmeti koji su u toku postupka privremeno oduzeti, vratiće se držaocu ako
prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno
oduzimanje.
73. Predmet i osnov pretresanja
Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može se preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem
pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Pretresanje stana i drugih
prostorija ili lica se preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog
ovlašćenja. Ako pretresanje nije preduzeo javni tužilac, niti je njemu prisustvovao, organ koji je
izvršio pretresanje o tome će odmah obavestiti javnog tužioca.
74. Pretresanje na osnovu naredbe
Pretresanje naređuje sud na obrazloženi predlog javnog tužioca. Naredba o pretresanju sadrži:
1) naziv suda koji je naredio pretresanje;
2) označenje predmeta pretresanja;
3) razlog pretresanja;
4) naziv organa koji će preduzeti pretresanje:
5) druge podatke od značaja za pretresanje.
Pretresanje mora započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne
započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu. Držalac
stana drugih prostorija pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u
njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice.
Kada se sprovodi pretresanje lica, svedoci i lice koje sprovodi pretresanje moraju biti lica istog pola
kao i lice koje se bez prethodnog poziva za predaju lica ili pretresa.
75. Pretresanje bez naredbe
Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge
prostorije i bez prisustva svedoka .
1) uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije;
2) ako neko zove u pomoć;
3) radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;
4) radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.
Ako nakon ulaska u stan i druge prostorije nije preduzeto pretresanje, držaocu prostorija ili prisutnom
licu odmah će se izdati potvrda u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja i uneti primedbe držaoca ili
prisutnog lica. Ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje, o ulasku u
prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka biće sačinjen zapisnik u kome
će se naznačiti razlozi ulaska i pretresanja.
76. Taktika pretresanje stana I drugih prostorija
U samoj taktici sprovođenja pretresanja pažnju treba obratiti na osnovna kriminalistička pravila
pretresanja, uz poštovanje procesnih odredbi, jer ukoliko je pretresanje sprovedeno suprotno ovim
odredbama, zapisnik o pretresanju, potvrda o privremeno oduzetim predmetima i materijalni dokazi
pribavljeni pretresanjem ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom po- stupku. Za svako pretresanje
stana i drugih prostorija određuje se rukovodilac pretresanja, koji sačinjava plan i određuje potreban
broj policijskih službenika, naoruženje i materijalno tehnička sredstva za pretresanje i
dokumentovanje. Pretresanje započinje obilaskom i opštim vizuelnim pregledom svih prostorija u
objektu (stan ili druga prostorija), utvrđuje se raspored prostorija i konstatuje da li nešto odstupa od
normalnog i standardnog korišćenja, što doprinosi realnijem i detaljnijem vršenju pretresanja.
Pretresanje se vrši određenim redosledom koji utvrduje rukovodilac pretresanja, ukazujući na
predmete, tragove i isprave koje se traže.
77. Taktika pretresanja lica
U zavisnosti od okolnosti i od toga šta se traži pretresanjem, zavisi da li će se pristupiti potpunom
(detaljnom) pretresanju ili će se samo izvršiti delimično pretresanje pregled lica (prepipavanje). Ipak,
najispravnije je da se vrši potpuno pretresanje, koje zahteva da se sa lica skine sva odeća odredđenim
redom i obuća i da se i ona detaljno pregleda. Pretresanje lica započinje od glave i odvija se prema
donjem delu tela, s tim što se na telu vrši pretresanje kose, perike, brade, brkova, očiju, usta, nosnih
šupljina, kao i drugih šupljina na telu koje su pogodne za sakrivanje odgovarajućih predmeta. Prilikom
pretresanja, pažnju treba obratiti na odeću i obuću lica koje se pretresa, i to na postavu, okovratnik,
obod šešira, kapu, džepove, naramenice, zakrpe, šavove, odnosno cipele, čizme, patike pri čemu treba
izvršiti i detaljan pregled čarapa, a ne smeju se zapostaviti ni pojedine lične stvari tog lica, kao što su
novčanik, štap, notes, cigarete, tabakera.

78.Taktika pretresanja vozila

Taktika pretresa vozila Taktika pretresa vozila zavisi od vrste vozila i cilja pretresanja. Međutim, bez
obzira o kojoj vrsti vozila se radi ( putnički automobil, kamion, autobus, voz, brod, traktor i slično),
vrlo je važno da se pretresanje vrši određenim redosledom i bez žurbe. U zavisnosti od toga šta se
traži, vozilo se pregleda spolja, zatim iznutra određenim redosledom, a po potrebi vozilo ide na kanal
radi pregleda sa donje strane. Vade se svi predmeti i pretresaju( rezervne gume,prva pomoć, pribor za
alat, podižu se sedišta, diže hauba i slično). Sva lica koja su u vozilu zatečena moraju biti detaljno
pretresena ili pregledana, opet u zavisnosti od toga šta se traži i neposredne procene policijskih
službenika. Mesta pogodna za sakrivanje lica i predmeta su dupla dna, krovovi, podovi, sedišta,
komandne table, tapacirunzi, predmeti koji se prevoze i slično. Pretresanje većih vozila, kao što su
kamioni, vozovi, brodovi i slično, angažuje se veći broj policijskih službenika. Za pregled i pretresanje
vozila na graničnim prelazima i aerodromima veoma je značajno.
79.Taktika pretresanja slobodnog prostora
Pored prethodno navedenih opštih kriminalističko-taktičkih i tehničkih pravila pretresanja stana,
ostalih prostorija, pokretnih stvari i lica, u praksi su prisutna i pretresanja nekih drugih objekata koji
sadrže određene speifičnosti u zavisnosti o kom objektu se radi. Tako je karakteristično pretresanje
slobodnog prostora i pretresanje prevoznih sredstva ( zaprežna vozila, bicikl, putnička vozila,
autobusi, kamioni, vozovi, avioni). Pod slobodnim prostorom se podrazumevaju planine, šume, njive,
livade, vinogradi, reke i drugi sličan otvoren prostor koji od konfiguracije terena zahteva i određene
specifičnosti prilikom pretresanja. Za pretresanje slobodnog prostora određuje se rukovodilac akcije
koji sačinjava plan pretresanja i određuje potreban broj policijskih službenia.( uniformisanih i u
scivilnim odelima), naoružanje, sredstva veze i druga tehniča sredstva koja će biti korišćena prilikom
pretresanja i za dokumentovanja akcije. Plan pretresanja se saopštava neposredno pred polazak na
izvršenje zadatka.
80.Kriminalistička fotografija – pojam
Značaj kriminalističkih fotografija se stalno povećava, a sa savremenom tehnikom postaje
nezamenljiva. Nema procesnih radnji koje se mogu voditi na osnovu samo verbalnog, ili nekog drugog
metoda fiksiranja lica mesta, bez fotografskog metoda. OBjektivnost i izražajnost uviđajne fotografije
nije moguće zameniti drugim metodom fiksiranja. Sistematičnost prilikom formiranja foto-
dokumentacije doprinosi razumevanju i shvatanju slučaja , kako od strane radnika kriminalističke
policije, tako i sudskih organa uključenih u slučaj. Sadašnja kriminalistička fotografija je spoj znanja
klasične ( analogne) fotografije, tehnike i tehnologije opšte i kriminalističke fotografije, metodologije
obrade i fotografisanja lica mesta. Kriminalistička fotografija je metod za registrovanje učinilaca
krivičnih dela i dokumentovanje ( fiksiranje) činjenica i okolnosti bitnih za otkrivanje, rasvetljavanje i
dokazivanje krivičnih dela.
81.Načela kriminalističke fotografije
To su:
1. načelo objektivnosti
2. načelo hitnosti
3. načelo sveobuhvatnosti
4. načelo svrsishodnosti i
5. načelo sistematičnosti.
82.Uviđajna fotografija
Deo kriminalističe fotografije koji se prvenstveno odnosi na dokumentovanje ( fiksiranje) lica mesta,
kao i pronađenih tragova i predmeta, fotografisanje rekonstrukcija, kao i drugih procesnih radnji,
zovemo uviđajnom fotografijom. Uviđajna fotografija je fotografija kojom se fiksira činjenično stanje
lica mesta. Svako lice mesta se razlikuje, pa se ne može precizno definisati proces fotografisanja, ali se
mogu odrediti neophodne grupe snimaka, redosled radnji, kao i ciljevi fotografisanja
82.
83.Formiranje foto-dokumentacije
Sva izvršena fotpografisanja i materijali nakon uiđaja odnose se u službene prostorije gde se vrši
njihova obrada .Foto-dokumentacije uvek imaju obaveznu naslovnu stranu koja sadrži zaglavlje sa
organizacionom jedinicom ,brojem upisanika i datumom izrade dokumentacije .Nakon toga se tipski
upisuju vrsta dela po kome je vršen uviđaj ,mesto i adresa,datum i vreme vršenja uviđaja ,te učesnici u
delu ako su poznati .U donjem uglu se upisuje ko je fotografisao i izradio foto-dokumentaciju.
Sadržaj dokumentacije nije moguće tačno utvrditi zbog razlike u svakom novom uviđaju ali se treba
pridržavati sledećoj grupi snimaka;
1.Širi izgled lica mesta
2.Bliži izgled lica mesta
3.Međusobni položaj predmeta i tragova
4.Izgled predmeta i tragova
5.Položaj i izgled leševa
6.Fotografije izuzetnih tragova i predmeta pre i nakon pomeranja
7.Naknadna fotografisanja u postupku ukoliko pripadaju istoj radnji ,kao i dodatna fotografisanja .
Svaka fotografisanja u foto-dokumentaciji mora biti označena rednim brojem i opisom.Opis mora biti
sažet i precizan.

84.Kriminalističko skiciranje - pojam skice, situacionog plana i razmere.

Kriminalističko skiciranje nastoji da stvori dve takve objektivne slike.Jedna svima jasno pokazuje
kako je izgledalo lice mesta bez obzira na njihovu stručnost,a druga pomaže stručnim licima da izvrše
rekonstrukciju ,utvrde verodostojnost iskaza ,da se uvere da li je nešto bilo moguće.
Skica :
Skiciranje je jedna od metoda kojima se fiksira položaj površina predmeta i tragova na licu mesta
prilikom vršenja uviđaja .Vrši se slobodnom rukom ,vrlo često u nepovoljnim uslovima.Ucrtavaju se
svi objekti pomoćne linije ,unose sve mere ,obeležavaju tragovi ,upisuju se legenda i osnovni podaci o
delu ,učesnicima ,adrese.
Prilikom izrade skice kotira se sve što je mereno ,onako kako je mereno,a često se i odstupa od
pravila tehničkog kotiranja.
Prednosti skice su :
Jednostavno i brzo se crta , bez mnogo pribora
Crta se neposredno na terenu
Jednostavno se onose svi razultati merenja
Razdvaja se važno odnevažnog
Nedostaci skice:
Ne daje važne opšte podatke o krivičnom delu
Ne predstavlja veran prikaz lica mesta
Kvalitet i tehnički nivo je često nizak
Ne opisuje stanje u kom se nalaѕe tragovi i predmeti
Situacioni plan je grafički prikaz lica mesta crtan u razmeri.Vrlo su retki slučajevi da se u današnje
vreme situacioni plan crta priborom.Izrađuje se u računaru u specijalizovanim računarskim
programima za kriminalističko crtanje.Situacioni plan treba verno,tehnički korektno da prikaže
zatečeno stanje na licu mesta.Izrađuje se u službenim prostorijama na osnovu kroki skice i beleški sa
lica mesta.U sittuacionim planovima kotiraju se samo najvažnije dimenzije.
Prednosti situacionog plana su:
Kvalitetno razdvaja važno od nevažnog
Crtež je kvalitetan i prilagođen je korisnicima
Diskretno su kotirane najvažnije mere
Razmera omogućava veran prikaz lica mesta
Jednostavno prikazuje lice mesta i raspored tragova na njemu
Nedostaci situacionog plana su:
Crtanje je sporo i složeno
Crta se posredno na osnovu skica i beleški

Razmera:
Razmera je odnos veličine duži na crtežu i veličine iste duži na terenu
Prema načinu izražavanja razmera može biti:
Brojčana
Grafička
Objašnjavajuća
U kriminalističkom skiciranju koriste se samo prve dve.
85.Situacioni plan
Situacioni plan je grafički prikaz lica mesta crtan u razmeri.Vrlo su retki slučajevi da se u današnje
vreme situacioni plan crta priborom.Izrađuje se u računaru u specijalizovanim računarskim
programima za kriminalističko crtanje.Situacioni plan treba verno,tehnički korektno da prikaže
zatečeno stanje na licu mesta.Izrađuje se u službenim prostorijama na osnovu kroki skice i beleški sa
lica mesta.U sittuacionim planovima kotiraju se samo najvažnije dimenzije.
Prednosti situacionog plana su:
Kvalitetno razdvaja važno od nevažnog
Crtež je kvalitetan i prilagođen je korisnicima
Diskretno su kotirane najvažnije mere
Razmera omogućava veran prikaz lica mesta
Jednostavno prikazuje lice mesta i raspored tragova na njemu
Nedostaci situacionog plana su:
Crtanje je sporo i složeno
Crta se posredno na osnovu skica i beleški

86.Pojam i istorijski razvoj kriminalističke registracije

Reč registrovanje označava zavođenje u spisak ,tj vođenje oređenih spiskova –evidencija.Evidencije
mogu da se vode o bilo čemu,ali praktično one se vode samo o onome za šta u određenim oblstima
delatnosti ima potrebe .Po istom kriterijumu i kriminalističke registracije se vrše samo za policijske
potrebe.Svakakko da je osnovni subjekt kriminalističko-tehničke registracije čovek.Kriminalistička
registracija je sistematsko registrovanje učinilaca krivičnih dela ,osuđenih lica,kao i lica čiji je identitet
nepoznat,registrovanje leševa i stvari u masovnim katastrofama.
Istorijski razvoj kriminalističke registracije.
Iako su moderna načela kriminalistike registracije postavljena tek pre nešto više od 100 godina ,to ne
znači da u ranijim periodima društva nije nastojalo da registruje određenu grupu kriminalaca.Metode
su bile nehumane ,ali u svakom slučaju efikasne,To su sledeće metode:
Sakaćenje
Žigosanje
Parada identifikacije
Antropometrija
87.Pojam kriminalističke identifikacije
Reč identitet potiče od latinske reči identitas što znači istovetnost.Što znači utvrđivanje istovetnost
nekoga ili nečega.Za shvatanje pojma kriminalističke identifikacije potrebno je objasniti šta ova vrsta
identifikacije podrazumeva.Bez obzira da li smo svesni toga mi svakog dna vršimo jednu vrstu
kriminalističke identifikacije prepoznavanje prijatelja na ulici ili njihovog glasa na telefonu.Očigledno
da postupak ,kod ove vrste identifikacije ,vezan za stvaranje slike te osobe u našoj svesti,gde se
upoređenjem sa ostalim likovima akumuliranim u pamćenju vrši selekcija te se tako ta osoba
identifikuje.
Iz navedenih primera vidi se da je svaka identifikacija vezana za spečifične karakteristike objekta koji
se identifikuje.Prema tome da bi kriminalistička identifikacija nmogla da se izvrši neophodno je da
svaki objekat,bez obzira na to da li je lice ili predmet ima dovoljan broj identifikacionih karakteristika
koje ga razlikuju od ostalih objekata.Sva identifikaciona obeležija se mogu podeliti u 3 grupe ;pravna
obeležija,fizička obeležija i faktička obeležija.

88.Tradicionalne metode kriminalističke registracije lica

Kriminalistička registracija se vrši u odnosu na određene kategorije ljudi, stvari i leševa, pa s tim u
vezi razlikujemo i sledeće načine registrovanja: Registracija lica Registracija stvari Registracija
leševa.

89.Registracija lica
Za kriminalističko registrovanje lica koriste se ona obeležja koja su najmanje podložna promenama.
Kod nas su u upotrebi sledeće metode kriminalistićke registracije: Lični opis Registracija fotografija
Daktiloskopija i Hejroskopija.

90.Lični opis
Lični opis je prva metoda a registraciju i identifikaiju lica zasnovana na naučnim principima. Tvorac
ličnog opisa je Alfons Bertijon koi ga je objavio 1885. Godine i nazvao “ Portre parle”, što znači slika
lica izražena rečima. Osnovna pravila koja je postavio Bertijon, a koja omogućavaju stručno i
uniformno sastavljanje ličnog opisa bez obzira u kojoj se organizacionoj jedinici radi su: Koji delovi
tela se opisuju i kjim redom Koje osobine tih delova se opisuju i Koji se termini mogu upotrebiti. Kod
ove metode se izuzetno obraća pažnja na spoljne forme ( morfološke osobine) i na nijanse boje
( hromatične osobine) najviše upadljivih delova samo na čovečijoj glavi. Osobeni znaci su razna
obeležja na čovečijem telu, koja se ne susreću kod svih ljudi. To mogu biti razni ožiljci trajne prirode,
bradavice, mladeži, pege, tetovaže, hromost, razrokost i sl. Pri registraciji lica lični opis se dopunjava
opisom odeće, obuće i drugih stvari koje je lice imalo pri sebi kod poslednjeg viđanja.

91.Registraciona (sinjaletička) fotografija

Potreba za dopunskim registracijama kod antropometrije dovela je do toga da je Bertijon uveo u
praksu prvo metodu ličnog opisa, a odmah potom i specifičan vid portretne fotografije, tzv.
“Sinjaletičku fotografiju”. Pomoću ove fotografije može se izvršiti bilo koje antropološko merenje
pojedinih delova lica kao što su nos, usta, uši, razmak između očiju itd. Takva fotografija omogućava
identifikaciju lica, odnosno identifikaciju osobe pomoću fotografije. Bazira se na sledećim
elementima: Fotografije se snimaju u razmeri 1:10 Fotografiše se desni profil i anfas Za sinjaletičku
fotografiju koristi se isključivo veštačko svetlo radi izbegavanja stvaranja senki.
92.Daktloskopiranje
Prvobitan postupak daktiloskopske registracije bilo je u uzimanju otisaka prstiju leve i desne ruke na
jednom kartonu.Na taj način svaka daktiloskopirana osoba imala je svoj karton.To je pomagalo jer se
za neku osobu miogla uporediti 10 otiska prstiju pa nije bilo teško uporediti međusobnu
identičnost.Problem je bila samo brzina i efikasnost kod ovakvog načina upoređevanja.Pa su se zbirke
počele voditi na 2 načina .U jednoj zbirci se vode fiševi sa svih 10 prstiju .A druga se vodi za
identifikaciju fiksiranih tragova koji su se našli na licu mesta.Pojedinačni otisak za svaki prst.
93.Papilaroskopija – pojam i podela
Papilaroskopija- pojam i podela Papilaroskopija predstavlja metod kriminalističke registracije i
identifikacije lica koji se zasnima na proučavanju i upoređivanju papilarnih linija na koži prstiju,
dlanova i tabana čoveka. Na koži čoveka nalaze se ispupčenja u obliku brazdi, koja su nastala
povezivanjem velikim brojem kvržica- papila, u čijem središtu se nalaze otvori kanala znojnih žlezda-
pore, koje su najprisutnije na površine kojima čovek najčešće dodiruje predmete u svojoj okolini, a to
su unutrašnja strana prstiju, dlanovi i tabani, odnosno stopalo. U osnovnoj klasifikaciji, crteži
papilarnih linija su svrstani u 4 osnovne grupe: Lučni uzorci, koji se obeležavaju arapskim brojem 1 i
nazivaju se jedinice Leve petlje, koje se obeležavaju arapskim brojem 2 ( dvojke) Desne petlje, koje se
obečežavaju arapskim brojem 3 ( trojke) Kružni uzorci, koji se obeležavaju arapskim brojem 4
( četvorke) Pomoćne grupe: Oštećeni uzorci, koji se obeležavaju sa H Složeni uzroci, obeležavaju se
sa H1 Amputirani prsti, obeležavaju se sa 0.
94.Osnovne karakteristike papilarnih linija
1.Nepromenjivost koja se zasniva na činjenici da se papilarne linije formiraju još kod ploda u
majičinoj utrobi posle 3 meseca startosti i da , po obliku i svim bitnim karakteristikama ostaju
nepromenjive čitavog života.
2.Individualnost, koja se ispoljava u individualnim karakteristikama papilarnih linija na prstima
,dlanovima i tabanima koje su neponovljive tako da ne postoje dve iste osobe sa istim papilarnim
linijama.
3.Grupisanje se sastoji da se sve papilarne linije grupišu o osnovne grupe ,što je značajno za
registraciju i brži postupak identifikacije ,a sama klasifikacija po grupama vrši se po raznim u svetu
priznatim sistemima.

95.Vučetićev sistem daktiloskopske klasifikacije

96.Identifikacija lica na osnovu fotografije i foto albuma

Sve što je rečeno o metodi identifikacije na osnovu ličnog opisa važi i za identifikacije na osnovu
fotografije. Fotografija ima veliki značaj zbog toga što odmah daje vizuelnu predstavu o licu koje
treba identifikovati. Fotografska identifikacija posebno se koristi kod potražne delatnosti kada se
veliki broj fotografije lica za kojima se traga umnoži i pošalje svakoj policijskoj stanici radi operativne
potrage. Kada se traži lice koje je registovano tada se najčešće za potražne potrebe vrši umnožavanje
fotografije levog profila, jel ona prvenstveno služi za potrebe prepoznavanja. Može da posluži
sinjaletička fotografija, u takvim slučajevima najkarakteristični deo na čovečijem licu je ušna školjka,
pa se za tu svrhu koristi fotografija desnog profila na kojoj mora da se vide svi detalji ušne školjke.
Daktiloskopski kontrolnik ima još jednu važnu funkciju, a to je registrovanje svih osobenih znakova
koji, ako se nalaze na vidljivom delu licu moraju da budu fotografski registrovani ili se, u protivnom,
registruju opisno. Osobeni znaci mnogo više žnače za identifikaciju i od ličnog opisa i od sinjaletičke
fotografije

97.Identifiakcija lica pomoću foto-robota

Foto-robot predstavlja konstruisanje lika na osnovu sećanja svedoka-očevica događaja Potreba za
posebnim vidom identifikacije javlja se kada postoji očevidac, ali je osumnjičena osoba nepoznata.
Rekonstrukcija lika vrši se na 2 načina: rukom (portretista na osnovu opisa-lik učinioca krivičnog
dela) ili uz pomoć kompjuterskog programa posebne namene (foto-robot). Postoje određena pravila
koja se moraju uvek poštovati: prvo, ako postoji vise očevidaca treba ih odvojiti zbog eventualnog
međusobnog uticaja prilikom opisa izgleda osumnjičene osobe. Opis lica se uvek uzima pojedinačno.
Često se dešava da i oštećeni može da opiše učinioca. Lik se dobija na taj način što očevidac ili žrtva
opisuju deo po deo zapamćenih detalja koje portretista prenosi na crtež i tek nako toga pokazuje
svedoku. Rekonstrukcija lika pomoću foto-robota-tehnika stvaranja lica pomoću foto-robota-savršeniji
je sistem od slobodnog crtanja

98. Identifikacija lica na osnovu tragova usana

Čovekove usne sadrže raznovrsne kose i vertikalne brazde, koje omogućavaju da reljef usana svakog
čoveka bude apsolutno invidualan. Tragovi usana mogu biti latentni i vidljivi. Kada je kontakt
ostvaren sa tvrdom podlogom onda nastaje latentni trag, dok vidljivi tragovi usana mogu nastati pri
kontaktu našminkanih usana sa raznim predmetima, kao što su čaša, šolja, cigareta, tanjir, ogledalo,
pismo, ljudska koža, delovi garderobe i sl. Postoje određena neslaganja u odnosu na mogućnost da
tragovi usana ostave reljefne tragiv. Latentni tragovi usana se mogu uočiti pod kosim svetlom i pre
nego što se otpočne njihovo izazivanje i fiksiranje treba ih na odgovarajući način fotografisati. U
posebne invidualne karakteristike usana ubrajaju se i određene deformacija koje tokom vremena mogu
nastati na čovekovim usnama.

99. Identifikacija lica na osnovu tragova zuba i nokata

Osnovna karakteristika tragova zuba jeste da su uvek vidljivi i reljefni. Za idenfikaciju lica mogu da se
koriste samo oni tragovi koji nakon nastajanja više ne menjaju svoj oblik. Ako su takvi tragovi
pravilno fiksiranje i obezbeđeni pristupa se pravljenju gipsanog odlivka. Ovo je neophodno pošto su
reljefni tragovi negativ, a tek je izlivenibodluvak pozitiv zuba. Od otisaka uzetih od osumnjičene
osobe pravi se odlivak na isti način i od istog materijala, kao stoje urađen i odlivak traga. Dobijeni
odlivci se upoređuju i traže idenfikaciona obeležja.
Karakteristika ljudskih noktiju jeste da se njima nalaze uzduzne brazde, i to kako na noktima ruku,
tako i na noktima nogu. Ukoliko se brazde na odlomljenom noktu i noktu odsečenom sa prstiju
osumnjičene osobe uklapaju – smatra se da je identitet utvrđen.

100. Savremeni biometrijski sistemi identifikacije i vrste

Biometrija je disciplina koja razvojem nauke, a pre svega digitalne informacione tehnologije, dobija
sve značajnije mesto u različitim područjima društvenog života, ljudskog roda i interesa. Pored
terminologije, potrebno je obratiti pažnju i na njihov istorijat, kroz koji se stiče puni uvid u genezu
biometrijskih sistema idenfikacije.
Pojam biometrije može imati različito značenje, zavisno od konteksa u kom se koristi. Sama reč potiče
od grčkih reči bios, što znači život, i metrom što znači meriti.
Pojam idenfikacija potiče od latinske reči identificare – ustanovljenje identičnosti.

101. Biometrijska identifikacija na osnovu DNK profila

Sredinom 80. godina zahvaljujući dostignućima molekularne biologije, počela je primena DNK. Iako
su ćelije kao najmanje strukturne jedinice ljudskog organizma specijalizovane za različite funkcije, po
svojoj strukturi su slične- građene su od jezgra i citoplazme. U svakom lancu DNK baze su poredane u
redu jedna za drugom. Poredak baza naziva se sekvenca. Pojedini funkcionalni odsečci DNK značajni
su za nasledjivanje. U tom slučaju sekvence baza predstavlja naslednu informacije. Sve telesne ćelije
nekog individuuma sadrže identičnu naslednu informaciju. U te uzorke spadaju:
Uzorak krvi
Uzorak sline
Mokraće
Vlasi ili dlaka
Perut
Sperma
Pljuvačke
Koža
Telesna tkiva
Prikupljane uzoraka i analiza DNK preduzima se u svrhu idenfikacije određene osobe radi
ostvarivanja ciljeva vođenja K.P. Podaci o rezulatatima analize DNK smatraju se službenom tajnom.
DNK koristi za:
Utvrđivanje identiteta nepoznate osobe
Dokazivanje roditeljstva
Posmrtnu idenfikaciju
Određivanje pola osobe
Kriminalističko istraživanje k.d.
Kod analize DNK koriste se unapred određeni lokusi, za koje je poznato da sadrže određene parove
baza koji se uzastopno ponavljaju a istovremeno pokrivaju varijabilnost u ljudskoj populaciji.

102. Biometrijska identifikacija na osnovu otisaka prstiju

Dugogodišnja istraživanja su pokazala da su otisci prstiju trenutno naj- pouzdaniji način provere
identiteta osoba. Otisci prstiju se smatraju nedvo- smislenim dokazom identiteta pojedinca.
Biometrijski sistemi za obradu otisaka prstiju mogu se podeliti na:
one koji služe identifikaciji nepoznatih lica preko njihovih otisaka prstiju (tragova sa lica mesta);
i 2) na one koji služe verifikaciji identiteta lica.
AFIS sistem (Automated fingerprint identification system) je najzastu- pljeniji sistem iz prve grupe
biometrijskih tehnologija. Integrisan je u većini policija sveta i postao je nezamenljiv „pomoćnik“
policajcima u obradi tra- gova papilarnih linija. Unos otiska u sistem vrši se pomoću posebih
algoritama digitalizacije slike otiska prsta tako što se daktiloskopska obeležja (minucije) automatski
prepoznaju i markiraju. Za identifikaciju traga papilarnih linija sa lica mesta nije neophodan ceo otisak
prsta već je dovoljan samo deo koji sadrži najmanje 12 karakteristika - minucija (ceo otisak prsta
sadrži između 30 i 40 minucija). Uspešnost identifikacije zavisi od jasnoće slike i detalja neophodnih
za postizanje maksimalne efikasnosti. Za razliku od AFIS sistema, čiji je primarni zadatak utvrđivanje
identi- teta, komercijalni sistemi za biometrijsku identifikaciju pomoću otisaka prstiju za primarni cilj
imaju potvrđivanje – autentifikaciju identiteta i omo- gućavanje (onemogućavanje) pristupa štićenoj
zoni. Dosta su jeftiniji i jednostavniji a princip rada je sličan (temelje se na istim osnovama). Takođe
se sastoje od ulazne jedinice – skenera, koji može biti optički, optičko-elek- tronski i ultrazvučni,
zatim od softverskog dela (algoritma) koji vrši digita- lizaciju i komparaciju spornog otiska (na istim
osnovama kao i AFIS sistem) i baze podataka.
Postoji oko 80 čvornih tačaka na ljudskom licu. Neke od čvornih ta- čaka su: 1) rastojanje između
očiju; 2) širina nosa; 3) dubina očne duplje; 4) jagodične kosti; 5) linija vilice; 6) brada.

103. Trasologija - pojam, značaj i podela tragova

Trasologija je onaj deo kriminalističke tehnike koji se bavi učenjem o tragovima. Podela dokaza
moguća je po raznim osnovama, čemu je teorija posvetila posebnu pažnju, ali pošto zakonik o
krivičnom postupku predviđa slobodnu ocenu dokaza, to sama klasifikacija nije od nekog bitnog
praktičnog značaja. Trag kao materijalni dokaz predstavlja određenu promenu koja je nastala
delatnošću čoveka, životinje, ili nekog predmeta i koja je u vezi da krivičnom delom. Tragovi ukazuju
na postojanje krivičnog dela, sredstva i načina izvršenja, omogućavaju utvrđivanje mesta, vremena i
motiva izvršenja krivičnog dela, a služe i kao osnova za davanje odgovora na ostala zlatna pitanja
kriminalistike.

104. Mikrotragovi

Mikrotragovi predstavljaju mikroskopski sitne promene koje su nevidljive ili golim okom jedva
vidljive, dok su makrotragovi znatno veći i mogu se uočiti golim okom. Da bi se mikrotragovi mogli
koristiti za razjasnjavanje i dokazivanje K.D, za otkrivanje učinioca i obezbeđenje materijalnih
dokaza, bitno je da se tokom uviđaja obrati posebna pažnja na otkrivanje mikrotragova, njihovo
fiksiranje i pakovanje, kao i slanje na laboratorijsku obradu, vodeći računa o mogućnostima njihovog
kontaminiranja. Mikrotragovi se fiksiraju na isti način kao u tragovi, s tim što jedino postoji razlika u
odnosu na mikrotragovi se fiksiraju, zapisnički, fotografisanjem, odnosno makrofotografijom.
Laboratorijskom obradom mikrotragovi se pripremaju za veštačenje.

105. Tragovi papilarnih linija – pojam i podela

Imajući u vidu da izvršilac k.d. najčešće koristi ruke u vršenju k.d., tragovi papilarnih linija mogu da
budu prisutni kod mnogih k.d. Jedna od bitnih svojstava papilarnih linija je sposobnost da u slučaju
kontakta sa predmetima na njima ostavljaju sopstvene tragove, ovi tragovi se dele na:
Vidljive tragove
Latentne ili nevidljive tragove

106. Pronalaženje i fiksiranje tragova papilarnih linija

S aspekta relevantnosti informacija koje mogu da pruže tragovi papilarnih linija, veoma je značajno da
se u pronalaženje i fiksiranju ovih tragova pažnja posveti ne samo na tehnici, nego i taktici traganja i
dokumentovanja, kako bi se izbegli određeni popusti. Prisutni su slučajevi kada, s obzirom na način
izvršenja određenog k.d. rukavice smetaju učiniocu, otežavaju ili odugovlače postupak izvršenja k.d.
pa ih je tokom rada skida sa ruku. Vidljivi tragovi papilarnih linija pronalaze se primenom misaone
rekonstrukcije kriminalnog događaja i vizuelnim pregledom mesta sa kojima je učinilac mogao doći u
dodir i na kojima je verovatno ostavio tragove papilarnih linija, s tim da ako su tragovi papilarnih
linija ostavljeni u prašini koja je nalazi na nekom predmetu, takvo mesto treba osvetliti kosim svetlom,
što daje mogućnost otkrivanja tragova. Na osnovu pronađenih tragova papilarnih linija potrebno je
izvršiti eliminaciju svih lica koja su ostavila tragove, a nisu u vezi sa k.d. pri čemu do izražaja dolazi
saradnja operativnog radnika i Kriminalističkog tehničara.

107. Forenzička obrada nevidljivih tragova papilarnih linija

Kada govorimo o forenzičkoj obradi tragova papilarnih linija neophodno je prvo shvatiti šta znači
izazivati trag a šta znači fiksirati ga. Izazivanje traga je postupak činjenja vidljivim latentnog traga
papilarnih linija. Prilikom izazivanja tragova papilarnih linija obratiti pažnju da se postigne što bolji
kontrast između izazvanog traga i podloge. Zato prilikom izbora metode imati u vidu vrstu podloge i
boju podloge kao i boju i vrstu agenta koji ćemo upotrebiti. Kada postoji vidljivi trag papilarnih linija,
koji je ponekad moguće „pojačati“ upotrebom neke raspoložive metode u najvećem broju slučajeva to
nije neophodno, trag je vidljiv prema tome već postoji određeni kontrast traga i podloge.
Za izazivanje nevidljivih tragova papilarnih linija koriste se sledeće metode: 1) fizičke 2) hemijske 3)
fizičko-hemijske metode 4) posebni svetlosni izvori.
U fizičke metode ubrajamo upotrebu: 1) običnih i specijalnih prahova 2) magnetnih prahova i 3)
rastvora.
Od hemijskih metoda najčešće se koriste: 1) DFO 2) ninhidrin 3) srebro-nitrat 4) PD rastvor.
Fizičko-hemijske metode su: 1) jodne pare 2) cijanaokrilatna isparenja Kod upotrebe posebnih
svetlosnih izvora imamo : 1) specijalna i 2) laserska svetla.

108. Fizičke metode za izazivanje nevidljivih tragova papilarnih linija

Prilikom izazivanja traga papilarnih linija dolazi do privlačenja sitnih čestica praha sa masnim i
vlažnim delovima izlučevina koje se nalaze u tragu, znači čestice se fizički lepe na tragove i zbog toga
ove metode zovemo fizičkim. Ove metode se baziraju na fizičkom nanošenju praškastih supsanci ma
mesto gde smo uočili ili predpostavili da se nalazi nevidljivi trag papilamih linija.
Za izazivanje tragova papilarnih linija koristimo sledeće vrste praškova:
1) Puder praškovi:
a) obični (grafitni, aluminijumski bakarni...) b) specijalni praškovi (mešavina finih prahova) c) instant
(mešavina sa krupnijim zrnom) d) fluorescentni (mogu biti obični i magnetni)
2) Magnetni praškovi - Magnetni praškovi su praškovi koji su sačinjeni od opiljaka materijala koji
poseduju feromagnetna svojstva.
3) Rastvori - Pored praškova u fizičke metode spada i upotreba rastvora kao što su tečni,,prah“ i
rastvor za vlažne površine SPR. a) Reagens sitnih čestica (SPR)
a) Reagens sitnih čestica (SPR)
b) Tečni „prah“
Tečni „prah" je takođe suspenzija nerastvorljivog praha kojí se četkicom nanosi na lepljivu stranu
lepljive trake.
4) Sredstva za nanošenje prahova i rastvora U sredstva za nanošenje prahova i rastvora prilikom
izazivanja tragova papilarnih linija ubrajamo:
a) četkice; b) raspršivače; i c) tacne.
5) Sredstva za fiksiranje tragova papilarnih linija
a) daktiloskopske folije; b) dvokomponentne paste; c) razmerno fotografisanje; d) izuzimanje.

109. Hemijske metode za izazivanje nevidljivih tragova papilarnih linija

Metoda je hemijska jer njenom primenom dolazi do hemijske reakcije između rastvora koji se koristi
za izazivanje i nekog od sastojaka u tragu što dovodi do promene boje traga i on postaje vidljiv. Veliki
broj hemijskih reagenasa reaguje sa amino kiselinama u tragu koje se dosta dugo zadržavjau tragu i
omogućavaju uspešnu primenu ovih metoda.
1) DFO-1,8-Diazafluoren-9-on
DFO je raegens koji se koristi za latentne tragove papilarnih linija, nanete znojem. Reaguje sa amino
kiselinama iz tragova stvarajući bledo pink-ljubičastu boju.
2) Ninhidrin
Ninhidrin je najrasprostranjeniji reagens za razvijanje latentnih tragova papilarnih linija na papiru i
drugim poroznim površinama. Bilo da koristimo ninhidrinu sprej boci ili kao radni rastvor potrebno
ravnomerno isprskati, naneti na obe strane predmeta koji se tretira.
3) Srebro nitrat
Nitrat srebra reaguje sa hloridnom komponentom latentnog otiska izlučevina ekrine žlezde) i pri tom
stvara hlorid srebra koji je osetljiv na svetlost.
4) PD rastvor
Fizički razvijač (PD) je tehnika izazivanja tragova na poroznim površinama. Tehnika je osetljiva na
nerastvorljive komonente u vodi u latentnim može biti efikasni čak i ako je površina bila mokra.

110. Tragovi krvi

Tragovi krvi nisu karakteristični samo za krvne i seksualne delikte, već se mogu naći i kod mnogih
imovinskih krivičnih dela (teška krada, razboj- ništvo, razbojnička krađa i dr.), kod krivičnih dela
političkog kriminaliteta (terorizam, diverzija, otmica vazduhoplova), težih krivičnih dela protiv opšte
sigurnosti ljudii imovine, krivičnih dela protiv bezbednosti saobraćaja, dok se u pojedinim situacijama
pronaći i kod nekih drugih krivičníh dela.

Tragovi krvi grupišu na: 1) tragove slivanja krvi; 2) trag krvi u vidu kapi; 3) trag krvi u vidu otiska ili
brisotine; i 4) kombinovani tragovi krvi.

Trag krvi u vidu kapljica koje formiraju putanju kretanja nastaju kada krv iz rane kaplje na podlogu
dok se povređena osoba kreće. Trag krvi u vidu lokve (kapanje krvi u krv) Nastaje kada krv iz rane
kaplje na podlogu gde se povređeni ne kreće već stoji u mestu i na taj način kapljice upadaju u lokvu
već postojeće krvi. Trag krvi u vidu brisotine su takođe česte na mestu izvršenja krivičnog dela. Kao i
svaka tečnost i krv ima osobinu da se suši. Kada se pronađe trag koji liči na trag krvi, treba odmah
proveriti tu činjenicu, i u tom smislu treba trag fiksirati, a uzorak od te materije uzeti radi dostavljanja
laboratoriji na ispitivanje. Fiksiranje traga krvi vrši se opisivanjem njegovih bitnih elemenata
zapisniku, fotografisanjem i unoše- njem skicu lica mesta.

111. Tragovi sperme

Tragovi sperme mogu se naci kod krivičnih dela silovanja, bludne rad- nie rodoskrnavljenja,
protivprirodnog bluda, ubistva sa seksualnim motivom i kod ostalih srodnih krivičnih dela.
Kod pojedinih krivičnih dela, u zavisnosti od svake konkretne krimi- nalističko-taktičke situacije, na
licu mesta treba tražiti i tragove vaginalnog sekreta, jer oni imaju određeni operativni značaj, a mogu
da posluže i za utvrđivanje krvne grupe, odnosno, putem DNK analize, i utvrđivanje identiteta lica od
koga potiču ti tragovi. Pronađeni tragovi sperme, koji su sa- sušeni, mogu da se odgovarajućim
nožićem istružu i spakuju u epruvetu. Sudsko-medicinska veštačenja tragova sperme imaju za cilj da
utvrde da " trag stvarno potiče od sperme i koju krvnu grupu ima lice kome pripadaju pronađeni
tragovi sperme.

112. Tragovi pljuvačke

Tragovi pljuvačke se mogu naći na mestu izvršenja mnogih krivičnih dela iz oblasti opšteg,
privrednog i političkog kriminaliteta. Pljuvačka predstavlja mešavinu raznih komponenti, 99%
pljuvačke čini voda, zatim brojni proteini kao što je mucin (protein koji pomaže gutanje) U pljuvački
se nalaze i ćelije obraza i druge ćelije što je veoma važno za DNK analizu, jer u jedru tih ćelija se
nalazi DNK molekul čijom analizom dobijamo DNK profil. Uzorci pljuvačke mogu naći na velikom
broju predmeta, a najčešće se nalaze na:
1) odbačenim opušcima cigareta;
2) žvakaćim gumama;
3) četkicama za zube; 4) poštanskim kovertama i markicama; 5) na maskama koje se navlače preko
lica u predelu oko usana; 6) na čašama koje su korišćene za piće; 7) na tragovima ugriza na telu žrtve;
8)na ružu za usne koji je osoba koristila.
Kriminalističko-operativni značaj tragova pljuvačke je višestruk a in- formacije koje se mogu
obezbediti u vezi sa ovim tragovima su veoma ra- znovrsne. Učinioci pojedinih krivičnih dela često
nisu ni svesní znataja ovíh tragova, na osnovu kojíh je u mnogim slučajevima i otkrivena njihova
kriminalna delatnost. Tragovi pljuvačke, kao i prethodno navedeni tragovi, imaju eliminacioni i
identifikacioni značaj, što znači da mogu, kao indicijalna činjenica, da posluže u daljem operativnom
radu, ali i da budu dokaz u krivičnom postupku.

113. Tragovi dlaka

U kriminalističkom smislu pod pojmom dlake podrazumevaju se sve dlake koje se nalaze na raznim
delovima čovečjeg tela, mada se po izvesnim karakteristikama međusobno razlikuju. Ljudsko telo ima
u proseku pet miliona dlaka. Čitava koža, osim dlanova, usana, pupka, tabana i nekih spoljnih delova
genitalija pokrivena je dlakama, koje otpadaju posle nekog vremena i zamenjuju se novim. Tragovi
dlaka se mogu pojaviti kod mnogih krivičnih dela. Najčešće se mogu naći mestu izvršenja krivičnih
dela iz oblasti krvnih i seksualnih delikata i to ako je prethodno, uz pružanje otpora žrtve, došlo do
međusob- nog fizičkog obračuna. Kada se prikupljaju uzorci dlaka potrebno je voditi računa da se
dlake prikupe sa korenom. Koren dlake se sastoji iz živih ćelija u čijem jedru se nalazi DNK molekul
čijom analizom će se dobiti DNK profil. U slučaju kada postoji sumnja da pronađeni tragovi dlaka
potiču od učinioca ili žrtve, uzimaju se uzorci dlake sa tih lica i to sa onih mesta sa kojih se
pretpostavlja da su dlake otpale.

114. Tragovi stopala

Da bi izvršio krivično delo učinilac mora da dođe do mesta koje mu omogućava realizaciju planirane
kriminalne delatnosti, bilo peške, delimično vozilom ili nekim drugim prevoznim sredstvom, a drugi
deo puta peške, ili koristeći samo vozilo ili neko drugo sredstvo. Tragovi stopala mogu ukazati na:
1 ) broj učinilaca krivičnog dela, ukoliko ima više različitih tragova;
2) pravac i način kretanja, s obzirom na razliku traga koji je ostavljen mirovanju u odnosu na trag
kretanja, koji ima izdužen oblik.
3) visinu lica, što se utvrđuje merenjem dužine stopala, pošto je poznato da je kod normalno
razvijenog čoveka dužina bosog stopala za 6,876 puta manja od njegove visine.
4) pol i uzrast, koji se mogu utvrditi po vrsti obuće, dužini traga i ko- raka. Međutim, mora se poći od
činjenice da je danas prisutna obuća koju koriste i žene i muškarci
5) telesne nedostatke lica kome tragovi pripadaju, kao i osobenosti hoda, a naročito ukoliko lice ima
„X“ noge.
Svi navedeni zaključci, doneseni na osnovu traga stopala, su relativni i više orijentacionog karaktera,
te se u operativnom radu koriste kao indi- cijalne činjenice različitog operativnog značaja. Zaključci
vezani kriminalističko-operativni značaj tragova stopala mogu da budu doneti odmah nakon njihovog
otkrivanja, tj. pre njihovog iksiranja, što se posebno odnosi na one tragove stopala koji se
mulažiranjem " primenom daktiloskopske folije uništavaju. Tragove stopala treba tražiti na mestu
izvršenja krivičnog dela i na putu dolaska i odlaska učinioca krivičnog dela. Pronađeni i fiksirani
tragovi stopala mogu da imaju eliminacioni, ali, u određenim situacijama i identifikacioni značaj, što
znači da mogu da imaju i svojstvo identifikacionog traga.

115. Tragovi oruđa

Tragovi oruđa veoma često pružaju operativne, ponekad i dokazne informacije u vezi sa krivičnim
delom i učiniocem, jer oni ne mogu nastati bez upotrebe- odgovarajućeg oruđa, gde je oruđe nužno da
bi se ostvarila radnja krivičnog dela. Kada se licu pronađu tragovi oruđa, njihovo fiksiranje se vrší u
zavisnosti od predmeta na kojem su pronađeni. Ukoliko se trag oruđa nalazi na nekom manjem
predmetu koji je pokretljiv, onda se ti predmeti, zajedno sa tragovima oruđa, izuzimaju i pakuju radi
daljeg veštačenja, pri čemu treba voditi računa da se tragovi ne oštete tokom transportovanja. U
postupku identifikacije oruđa, na osnovu pronađenog traga, uglavnom se mogu razlikovati dve
situacije, pod uslovom da je pronađeno oruđe za koje se pretpostavlja da od njega potiču pronađeni
tragovi na licu mesta. Pod određenim uslovima moguća je i identifikacija samog oruđa, u za- visnosti
od broja podudarnih obeležja, koja može da ukaže i na krug osumnjičenih lica.
Sa kriminalističko-operativnog stanovišta posebno su značajni tragovi sečiva. Nakon sprovedenih
određenih veštačenja ona mogu da posluže kao indicijalna činjenica za primenu metode eliminacije u
traganju za učiniocem krivičnog dela, mogu da imaju i identifikacioni značaj. Ukoliko se kod jednog
lica pronađe više vrsta sečiva, kriminalistički je ispravno da se sva sečiva privreme- no oduzmu, uz
poštovanje procesnih odredbi

116. Tragovi vatrenog oružja

Vatreno oružje je posebno pogodno sredstvo za izvršenje raznih krivič- nih dela, pa pronađeni tragovi
mogu sadržavati operativne i dokazne informacije u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. Tragovi
vatrenog oružja mogu poticati od projektila, cevi, udame igle, čela zatvarača, izvlakača, okvira, ležišta
metka, barutnih čestíca i plamena. ukoliko je pucano iz neposredne blizine. Da bi se mogla izvršiti
identifikacija vatrenog oružja potrebno je pret- hodno pronaći projektile i čaure na licu mesta. Projektil
se može naći u telu žrtve, u nekom predmetu ili drugoj površini na mestu izvršenja krivičnog dela, dok
se čaura može pronaći u neposrednoj blizini mesta odakle je izvr- šeno opaljenje iz vatrenog oružja.
Tragovi vatrenog oružja imaju izuzetan kriminalistíčko-operativní zna- čaj, jer se određenim
balističkim veštačenjima može dati odgovor na rele- vantna pitanja u pogledu dokazivanja i otkrivanja
učinioca onih krivičnih dela koja su izvršena vatrenim oružjem, s tim što se na sva pitanja ne može
dati pouzdan odgovor. Kriminalističko-balističkim veštačenjem tragova va- trenog oružja može se
utvrditi: 1) iz koje vrste (tipa) vatrenog oružja je izvršeno ispaljenje; 2) iz kojeg konkretnog vatrenog
oružja je ispaljen projektil; 3) pravac pucanja; 4) udaljenost, odnosno mesto sa koga je pucano; 5)
položaj učinioca u momentu ispaljenja projektila; 6) položaj žrtve u momentu kada je pogođena
projektilom iz vatrenog oružja; 7) vreme kada je izvršeno ispaljenje (starost pucanja); i 8) ispravnost
vatrenog oružja.
 Tragovi na staklu nastali dejstvom vatrenog oružja
Tragovi dejstva sile na staklo, osim tragova sečenja i tragova lomljenja stakla, mogu se ispoljiti i kao
tragovi na staklu nastali dejstvom projektila ispaljenog iz vatrenog oružja. Tragovi na staklu od
ispaljenog projektila razlikuju se u situaciji kada je pucano iz velike daljine i kada je kinetička energija
projektila slaba (odnosno kada projektil probije staklo na kraju svoje putanje), od situacije kada je
pucano iz blizine kada projektil probija staklo sa velikom kinetičkom energijom. Smer kretanja
projektila takođe se može utvrditi pomoću pronadenih tragova. Sasvim je logičan zaključak da ona
strana stakla na kojoj su pronađeni tragovi specifični za projektil ispaljen iz vatrenog oružja, služi za
određivanje njegovog smera, jer su ti tragovi i nastali prilikom njegovog udara u staklo. Ako je staklo
probijeno u trenutku kada je kinetička energija projektila bila velika, što je češći slučaj, onda projektil
na staklu ostavlja specifične tragove pomoću kojih se može utvrditi prolaska projektila kroz staklo.

117. Tragovi vozila

Tragovi vozila su prisutni kod mnogih krivičnih dela i doprinose nji- hovom rasvetljavanju, mada su u
praksi najčešće prisutni kod razjašnjavanja i dokazivanja krivičnih dela iz oblasti bezbednosti
saobraćaja.
U nabrojanim situacijama, u kojima se vozilo dovodi u vezu sa izvr- šenjem krivičnih dela, mogu
nastati različiti tragovi, a njihova klasifikacija može biti raznovrsna, u zavisnosti od polaznih
kriterijuma. Ipak, mogu se podeliti u četiri osnovne grupe:
1) tragovi točkova; 2) tragovi otpalih delova i materija sa vozila; 3) tragovi na vozilu i u vozilu; 4)
tragovi na žrtvi.
Tragovi točkova mogu biti površinski i reljefni. Na osnovu ovih tragova može se konstatovati pravac
kretanja vozila, vrste vozila, a ponekad se može izvršiti i identifikacija vozila. Pravac vozila se može
utvrditi proučavanjima pravca pružanja tragova točkova. Ako se vozilo kreće po travnatom terenu,
tragovi kretanja vozila se ispoljavaju u poleganju i obaranju trave u pravcu u kojem se kreće vozilo.
Ukoliko vozilo prelazi preko grudvica blata, onda od grudvica stvara ljuspice
Tragovi točkova vozila imaju eliminacioni karakter u postupku suža- vanja kruga osumnjičenih lica.
Na mestu kriminalnog događaja mogu se pronaći i predmeti koji su otpali sa vozila, kao i tragovi
raznih drugih materija koje su kritičnom pri- likom pripadale vozilu. Ovi tragovi su najčešće prisutni
kod saobraćajnih nezgoda.
Tragovi koji nastaju prilikom saobraćajnih nezgoda uglavnom su vi- dljivi, što ne znači da se na licu
mesta ne mogu pronaći i određeni mikro- tragovi, koji mogu pružiti značajne informacije.