Daljinsko
grejanje (III)
M. Bogner
Lj. Vujovic *
4. TOPLOTNE PODSTANICE I PUMPNE STANICE
U SISTEMU DAUINSKOG GREJANJA
U ovom poglavlju ce biti dat pregled nekoliko naj­
vaznijih sistema za oddavanje pritiska i sirenja vo­
de, sa posebnim osvrtom na »d iktir« sistem koji se
danas upotrebljava, zbog mogucnosti jednostavnog
odrZavanja zeljenog statickog pritiska. Takode ce bi­
t,i priikazane var,i jante kucnih podstaJIlica, ne preten­
dujuci da su ovo iskljuCivo moguca resenja.
U opstem slucaju ce biti razmatran i pijezometrij­
ski dijagram koji za svaki vrelovodni sistem mo~a
b~ti pnilagoden usloVlima isporuke toplotne energlJe.
4.1. Odriavanje pritiska i izjednacenje zapremine
Sis tern za grejanje vodom, bilo da se radi 0 top­
lovodnom iIi vrelovodnom sistemu, mora da ima do­
voljno veliku ekspanzionu komoru za ~~renje vO<;le.
Ekspanziona komora (sud) uglavnom sluzI ! za ~drza­
vanje statickog pritiska, tako da odriavanJe pntlska
u sistemu i izjednacavanje zapremine treba posmat­
raoi zajedno. Pri projektovanju vrelovodIliih odnosno
toplovodnih sistema, treba postovati i pridrZavati se
zakonskih odredbi , propisa i tehnickih upu~stava, ko­
ja se odnose na pitanja sigurnosti ovakvlh postro­
jenja.
Uredaji za odrzavanje pritiska i sirenje vode mo­
gu, uglavnom, da se svedu na osnovna dva tipa.i to
st'3lti6ka i dina·micka metoda za odrzavanJe pntIska.
Ureda,ji za odrzavanje pl1it.iska, kojli su optereeen i m e­
ciijumom - SUdOVii pod pri1'iskom, sa pamim jastu­
kOll1l, vazdusnim jastukom iJ,i inertnog gasa, ko}i se
cesce upotrebljava zbog :izbegavanja korozije u sis1:e­
mLl, kao i otvoreni ekspanzioni sud, kojli. se pos:tavlja
na najViisoj tacb s~stema. Ovaj metod oddavanJa pri­
t,i ska predstavlja staticku metodu odrZav·a nja pritiska
i veoma cesto je u primeni.
~.') Dr Martin Bogner, dipl. ing., )Jfhu'o iJakovic« Sl. Br ad,
Proje klni biro Beograd, Nemanjina 4 /IX i l.jubomir Vuj ovic , dip).
ing., Zavod za projeklovQl1je i ini enjering })janko Lisjak l! Beograd
- Krnj aca. Zage Malivuk J
4.2. »Diktir« pumpe za odriavanje pritiska u sistemu
Dinamicki metodi za oddavanje pritiska sa pum·
porn za odrZavanje pritiska se nazivaju »diktir si~tc·
mi«. Ovakav sis tern je prikazan na slici 17. Kao sto
se vidi na ovoj slici , funkciju odrZavanja pritiska
obavJja »diktir« pumpa (1) u kombinaciji sa pre­
s trujnim ventilom (2). Ekspanzioni sud (3) preuzima
funkciju izjednacenja zapremine (sirenje yodel .
U principu. ekspanzioni sud bi mogao da bude ot­
voren sto znaCi da dolazi u kontakt sa atmosferom.
Da bi'se sprecila pojava korozije, ekspar:.zioni sud se
izvodi kao za1voren sa zastitnim parnim jastukom
iIi jastukom inertnog gasa sa rna lim nadpritiskom.
Sud se osigurava pomocu U cevi ili ventilom sigur­
nosti niskog pritiska. Posto je sud pod I1lSklm pn­
tiskom , ne podleie propisima za sudove pod pntls­
kom.
Oddavanje statickog pritiska pomocu »diktir«
pumpe ima tu prednost !ito je nezavisno od medlJu:
rna pod pritiskom i sto prak1icno maze da obezbedl
stvaranje statickog pritiska razlicitih visina, koji je
uslovljen konfiguracijom terena. i :v.isinama. zgr.ada.
Na slici 18. je prikazan sematskl PlJezometnJskl dl­
jagram sa polozajem statickog pritiska u njemu (po­
lozaj a i b) . Najpovoljnija raspodela vr~le vod.~ u vrt;­
lovodu do potrosaca obavlja se kada Je statlch pn­
~isa:k srednja v-rednost pri tiska u potisnom (PI) i po­
vratnom vodu (pz):
p" = - - - ­
2
Diktiif pumpe moraju da se obezbede sigurnim
s nabdevanjem elektncnom energijom, rezervnim ne­
zavisnim izvorom elektricne energije, kao i da se
predvidi jedna rezervna pumpa. Njen kar:>acitet mo­
ra da obezbedi makslmall1l kompenZaClOl1l kapaCltet
sirenja vode u sistemu.
Velika razlika u pritisku koja treba da se smanji
pomocu prelivnog ventila, utice na habanje .~entila,
koji posle duzeg vremena pogona ne moze VIse da
zaptiva. Ova nezaptivenost ventila je I'l?sebno nepo­
voljna kada dode do nestanka elektncne energlJe,
posto je bas tada potrebna najbolja zaptivenost, da
se ne bi gubila voda iz sistema, zbog cega se u SIS-
Klimatizacija grejarzje h/adenj~ / bro; J/ 1980. 73
temu mogu javljati vazdusni jastuci. Pored potros­ Vdp = m (Vl n, " - Vh,,) [m'/s ] (23)
nje elektricne energije zbog stalnog rada diktir pum­
pi, problem prestrujnih ventila cini nedostatak ovog gde su:
sistema za odriavanje pritiska.
Om""
m = [kg/s ] - prot. masa vode,
4.3. Preporuke za dimenzionisanje "diktir« postrojenja C pv (t In,,, - t,,,,,,) (24)
4.3.1. lzbor statickog pritiska VIm" [m'/kg] - specificna zapremina vode za maksi­
malnu temperaturu vode (t'm,,) u po­
Velicina statickog pritiska u sistemu daljinskog tisnom cevovodu sistema,
grejanja zavisi uglavnom od kota terena i zgrade kao
i temperature vode na najnepovoljnijem grejnom te­ V2m" [m'/ kg] - specificna zapremina vode za maksi­
lu u sistemu. malnu temperaturu vode (t'ma» u po­
Prema tome, izbor statickog pritiska je dosta je­ vratnom cevovodu sistema,
dnostavna stvar te se ovde nece posebno obradivati.
4.3.2. Velicina ekspanzionog suda

Velicina ekspanzionog suda zavisi od ekspanzije

C pv [--J-1-
kg ·C
specificna toplota vode pri p = const.,
vode. Da bi se odredila zapremina ekspanzije vode u
sistemu daljinskog grejanja, mora se odrediti ukupna o [W] - maksimalna toplotna snaga izvora toplote.
zapremina vode koju zapremaju toplotni izvori, ce­
vovodi, armatura i ostalo, zatim 1I sistemu sa direkt­ 4.3.4. Dimenzionisanje pres truj'l1og ventila
nim prikljucenjem potrosaca na sistem, zapremina
vode u sekundarnoj mrdi i potrosaCima (grejnim Maksimalni propwmi kapacitet prestrujnog venti­
telima). Ovaj problem u nekim slucajevima igra ve­ la mora da zadovolji uslov da kroz ventil prode ko-
liku ulogu, ukoliko se nemaju tacni projekti izvede­
nog stanja instalacija. Kao moguca vrednost zapre­
mine vode koja se zaprema u sistemu, moze da se
uzme 8-12 m' po I MW insta-lisane toplotne snage
potrosaca prikljucenih na sistem daljinskog greja­ Slika 17. »Diklir« sistern za odriavanje prltiska i iz­
nja. Ovaj pod a tak je orijentacioni i odnosi se isklju­ jednacenje zapremine; 1) diktir pumpa, 2) prestrujni
civo na celokupno zavrsenu instalaciju posmatranog ventil, 3) ekspanziona posuda, 4) toplolni izvor, 52 y
sistema daljinskog grejanja. cirkulaciona pumpa dalji11 skog sistema, 6) potrosac
U tabeli 4. date su specificne zapremine vode u
zavisnosti od njene temperature.

Tabela 4.
WC] v[m J /IO' kg] WC] v[m'j10' kg]
10 1,000d 12O 1,060
40 1,008 13O 1,070 ,
I
50 1,012 14O 1,080
60
70
1,017
1,023
15O
16O
1,091
1,102
------- -~;- ---~
80 1,029 17O 1,114
90 1,036 18O 1,128 DOVOD
2
100 1,044 19O 1,142 SIROVE
VODE
110 1,052 200 1,157

Ako je poznata zapremina vode koja je zapremlje­

na u sistemu V,[m'], kojoj odgovara masa vode
m [kg], na temperaturi qoC], ona ima zapreminu
v,{m'/ kg). Posle zagrevanja vode do temperature y
t,[OC], specificna zapremina se povecava na w[m'/kgJ,
pa je sada zapremina vode koja je zapremljena u
sistemu V, = m v, em' ]. Razlika zapremina Il V = Slika 18. Principijelni prikaz pijezometrijskog dija­
= V, - Vo predstavlja ekspanziju vode koju mora da grama raspodele pritiska u vrelovodnom sistemu
primi ekspanzioni sud. Ona se izracunava na osnovu (»a« i »b« polozaj statickog pritiska u sistemu, U za­
izlozenog po formuli: visnosti od konfiguracije terena i visine zgrade)

IlV =m (v,-v,) [m'] (22)

gde su:
m - masa zapremljene vode, "d
v, specificna zapremina vode na tl,
v, - specificna zapremina vode na 1,.
"b
4.3.3. Dimen zionisa nje "d iklir« pumpe

Kapaoi·tet dikt~T pumpe odTectuje se pTema mak­

simalnom kompenzacionom kapacitetu, koji diktir
pumpa mora da nadoknadi sistemu, a to je slucaj
kada je pogon sistema u punom opterecenju, a sis­
tern ispadne iz pogona. Kapacitet diktir pumpe se
moze izracunati kao:

74 Klimalizaci;a gre;an;e hlaiten;e / bro; 3/ 1980.

Slika 19. Raspodela pritiska za slucaj direktnog pri­
kljucivanja potrosaca na toplodalekovodni sistern;
raspolozivi diferencijalni pritisci u tackarna B-A za
potrosaca PI, D-C za potrosaca P2 j F-E za potro­
saca P3 rnoraju se koristiti zbog pravilne raspodele
grejne vode iz kotlarnice K
Slika 20. Pijezornetrijski dijagrarn raspodele pritiska
sa direktnirn prikljucenjern potrosaca na toplodale­
kovod
licina vode iz »diktir« pumpe V dp i maksimalna koli­
tina vode koj:t se ekspanzijom vraca iz sistema u eks­
panzionu posudu. Ako se pretpostavi da je vreme
SHka 21. Kucna podstanica sa direktnirn prikljuce­
njem bez izrnenjivaca toplote; 1) zasun na prildjucku
na toplodalelcovod H kucnoj podstanici, 2) skupljac
neCistoca, 3) redukcioni ventil, 4) ventil sigurnosti,
5) kalorimetar, 6) regulator protoka, 7) manometar,
8) termometar, 9) ispusni ventil, 10) vodomer, 11)
7 "~
1 0
-----8~~~--~~~:~--~~~~~----r_~----------~~
I I
I I
I
----~~_+~~~~~--~~r,_~--~~~~~~~------~~~------~r-~~
• A' PRIKLJUCAK NA .. B" PRIMARNI DEO
TOPLODALEKOVOD
starta toplotnog izvora 1 h do maksimalnog opte
recenja, kapacitet prestrujnog ventila se moze izra·
cunati:
IiV
V p " = V dp + -~ [m 3 Is] (25)
gde su:
VJp [m'/s] kapacitet diktir pumpe odreden izra­
zorn 23,
C. V [m 3 ] - zapremina usled sirenja vode, odrede­
na izrazom 22,
"' [s] - vreme starta postrojenja do maksi­
malnog opterecenja.
Prema izrazima 22. i 23. kapacitet prestrujnog
ventila pri maksimalnim uslovima ce biti:
(26)
Izbor diktir pumpe i prestrujnog ventila po kapa­
citetima izracunatim pomocu izraza 23, 24. i 26. daje
apsolutnu sigurnost.
Ukoliko jedan prestrujni ventil po kapacitetu ne
moze da zadovolji, moze se postaviti jos jedan pre­
strujni ventil tako da zadovoljava kapacitet po for­
muli 26, a kako je to prikazano na slici 17. (poz. 2a).
4.3.5. Napor »diktir« pumpe u tacki spajanja
Na slici 17. sistem za odrZavanje pritiska i eks­
panzije prikljucen je u tacki A koja se nalazi iza cir­
kulacione pumpe (5). U tacki A je definisan pritisak
vode u sistemu koji mora da savlada diktir pumpa.
Taj pritisak mora da odgovara i naporu diktir pum­
pe pJp = PA. Na slici 17. se vidi da su cirkulaciona i
diktir pumpa povezane na red. Statickim nadpritis­
kom, koji obezbeduje diktir pumpa, sprecena je »to­
pIa kavitacija« cirkulacione pumpe sistema.
4.4. Razvod grejne vode i raspodela pritiska
Pri projektovanju sistema daljinskog grejanja sa
cirkulacionom pumpom, zadatak projektanta je da
cirkulaciona pumpa sekundarnog kola, 12) potrosac,
13) venlil za regulaciju protoka, 14) motorni regula­
cioni ventil temperature, 15) regulator, 16) nepovrat­
ni ventil, 17) odzracni venti[, 18) i 19) termostatski
ventili, 20) bojler za pripremu sanitarne tople vode
8 I 1a 17
16
1a 2
14
.c· SEKUNDARNI DEO STANICE
16 3 ODVOD VODE
IZ GRADSKE
MREZE
y
Klimalizacija grejanje hlal1enje / broj 3/1980. 75
 vodi racuna da se dovede dovoljna kolicina grejne mer jednog pijezometrijskog dijagrama. Minimalni
vode svakom potrosacu. Pri odredivanju precnika ce· staticki pritisak je H "mln = max Hp +op [mVSJ, a
vi u standardnim dvocevnim sistemima, za osnov ce op = 3-5 mVS je visina kojom se obezbeauje sigur­
se uzeti najudaljenije grejno telo, pri direktnom nn05t za na:jVJ.ise grejJ10 telo. H"m" = H,,,n,n + h je mak­
prikljucenju grejnih tela na sistem (manje konzum· S'imalni staDicki pritisak obezbeden ,r ezervom h .
no podrucje sa visinskim kotama 40--50 m), odnos· Potrebno .ie obezbediti takav staticki pritisak, ko·
no najnepovoljnija kucna podstanica sa sekundar· ji ce pri iskljucivanju svih cirkulacionih pumpi omo­
nom cirkulacionom pumpom (veca konzumna pod· guCiti dozvoljeni pritisak grejnim telima, koja su
rucja sa veCim visinskim razlikama kod indirektnih
predajnih podstanica). Ogranicenja pritiska use·
kundarnoj mreZi postoje zbog ogranicenosti izdrz.lji·
vosti grejnih tela veCih potrosaca u pogledu visih Slika 23. Toplifikacioni sistern daljinskog grejanja u
pritisaka. Zbog toga su nekada potrosaCi uslovljeni kornbinaciji sa terrnoelektranorn; 1) parni kotao, 2)
indirektnim sistemom podstanica preko izmenjivaca glavni parni ventil, 3) kondenzaciona turbina, 4) ge·
toplote , kada to drukcije ne moze da se izbegne. nerator, 5) turbinski kondenzator, 6) kula z a hlaae­
Osnovno pravilo pri dimenzionisanju cevne mreze nje vade, 7) pumpa za rashladnu vodu, 8) ventil za
.ie da u svim vodenim tokovima mreze raspodela regulaciju oduzimanja pare u turbini, 9) izmenjivac
grejne vode mora biti takva da se iskoristi postoje· toplote sistema para - vrela voda, 10) cirkulaciona
Ci raspolozivi pritisak pumpe. To znaci da se zeljeni pumpa, 11) potrosac vrele vade za potrebe grejanja,
diferencijalni pritisak u dalekovodnoj mrezi moze 12) regulacioni ventil, 13) pumpa za turbinski kon­
odrzali jedino ako postoje odgovarajuci otpori u de-mat, 14) napojni rezervoar sa degazatorom, 15)
kucnim podstanicama odnosno celoj instalaciji. postrojenje za hemijsku pripremu vade, 16) regula­
cioni ventil za dotok omeksane vode, 17) kotlovska
napojna pumpa, 18) pumpa lcondenzata iz izmenjiva­
4.4.1. Raspodela pritis7ca u mreZi toplodalekovoda ca, 19) regulator temperature
pijezometrijski dijagram
Na slici 19. prikazan je bilans pritisaka mreZe u
kojoj se za cirkulacioni napor koristi pritisak do
gornj e granice dozvoljenog pritiska u kucnim insta·
lacijama. U ovom slucaju je u pitanju direktno prik·
Ijucenje kucnih instalacija na daljinski sistem greja·
nja . Pritisak u povratnom vodu mreze toplodaleko­
voda opada, kao sto je to prikazano, ali odgovara
visinama zgrade . Rasporedom armatura za prigusi·
vanje omogucava se stvaranje maksimaJJno raspolo­
zivog diferencijalnog pritiska u tackama A-B, C-D
E-F, i tako da je omoguceno prav.ilno s-trujanje grej·
ne vode u instalacijama zgrada PI , P2 i P3. Da bi se
izbeglo stvaranje podpritiska u zgradama, povratni
vod se prvi zatvara i to posebno kada postoje dYe
pumpe, jedna na potisnom a druga na povratnom
vodu.
Da bi se postavili neki odnosi pritisaka u toplo·
dalekovodnom sistemu, posmatrace se jedan slucaj
sa direktnim prikljucenjem kucnih instalacija na da· Slika 24. Toplifikacioni sis tern daljinskog grejanja u
Ijinski sistem grejanja. Na slici 20. prikazan je pri· kornbinaciji sa terrnoelektranorn i sa vrelovodnirn
kotlorn za pokrivanje vrsnih opterecenja u grejnoj
sezoni; 1) parni kotao, 2) glavni parni ventil, 3) kon­
Slika 22. Sekundarni deo kucne podstanice sa izrne· denzaciona turbina, 4) generator,S) turbinski kon­
njivacern toplote; 1) izmenjivac toplote, 2) cirkula· demator, 6) kula za hlaaenje vode, 7) pumpa ZG' las­
ciona pumpa kucne instalacije, 3) motorni regulacioni hladnu vodu, 8) ventil za regulaciju oduzimanja u
ventil temperature iz toplodalekovoda, 4) me.5ni mo: turbini, 9) pumpa za turbinski kondenzat, 10) izme­
torni venti! za regulaciju temperature u sekundarnoJ njivac toplote sistema para-vrela voda, 11) potrosac
mreii, 5) regulacioni ventil, 6) regulator temperatu· vrele vode, 12) cirkulaciona pumpa, 13) regulacioni
ra, 7) ventili, 8) manometar, 9) termometar, 10) od­ ventil, 14) napojni rezervoar sa degazatorom, 15) po­
zracni ventil strojenje za hemijs/w pripremu vode, 16) napojna
kotlovs7ca pumpa, 17) vrelovodni kotao za vdna op­
terecenja, 18) cirkulaciona pumpa za vrelu vodu, 19)
5 trokraki regulacioni ventil za mesanje, 20) iZ/;nenji­
'0 8 -0---> I
vac toplote sistema vrela voda - vrela voda, 21) re­
g~dacioni ventil za dotok omeksane vode, 22) regula­
I tor temperature, 23) pumpa kondenzata izmenjival:a
I
I
7

7 I
289 I
I
__ ~_~ _ __J

SEKUNDARNI DEO PO STANI CE

76 Klimalizacija gr ejanje hlaclen j e / broj 3/1980.

- - - - -- - - - --
postavljena na najvisim mestima a da u njima ne
prokljuca vocla. Ako staticki pritisak prelazi grani­
cu pogonskog pritiska za najnepovoljnija grejna te­
la ,tada se moraju kucne instalacije prikIjuciti indi­
rektno preko izmenjivaca toplote za daIjinski sistem
grejanja.
Potreban napor c irkulacione pumpe H,p = Ll.pd,n i
izracunava se kao sum a svih otpora 1I pot is nom i po­
vratnom toploda lekovodu , pozna tim jednacinama Ii­
nijskih i lokalnih otpora a za ekonomske brzine s tru­
janja vode u cevovod u . Ukoliko zbog malih preseka
cevovoda izraCu nati diferencijalni pritisak za povra­
tni vod nije clo voljar., neophodno je ugraditi i pum­
pe meuu stastan ice na povratnom voclu. Ove stan ice
se clrze u pogonu samo u punom opterecenju. Pode­
savanj em regulacionog ventila omogucava se da se
neke zgracle, liZ pomoc visokog pritiska u potisnom
voclu, mogu prikljucivati na mreZu clirektno i bez
pumpi za sekundarnu cirkuIaciju, kao sto je to slu­
caj sa potros3cem P1 prikazanim na slici 20.
Preporucuje se da se pritisci u potisnom voclu u
kucni m ins talacij ama priguse na ni vo s ta tickog pri­
tiska, kao s to je to prikazano na slici 20.
4.5. Kucne toplotne podstanice
Razgranatos t mreze claIjinskog grejanja za snab­
devanje toplotnom e nergi jom j e takva da obuhvata
velike delove gradova pa i c itave gradove. Ovako
[-azg ranatoj mrezi potrosaca toplotne energije, topla­
r~e nisu u mogucnosti da obezbede dovoljan diferen­
cijalni pritisak koji bi zado voljio snabdevanje sva­
kog potrosaca direktnim prik!ljucenjem na cirkula­
cione pumpe sistema, pa se taj diferencijalni priti­
sak postize sopstvenom pumpom svakog potrosaca
(zgrade i sl.). Predaja toplotne energije iz daIjinskog
sistema vrsi se preko kucnih podstanica, koje mogu
biti prikljl1cene sa clirekt nim mesanjem i preko iz­
menjivaca roplote. Razlog indirektne predaje toplo­
te iz claJjinskog sistema je izlozen u ranijim poglav­
ljima. Direktno prikljucenje sa mdanjem prim arne
vrele vocle sa sop s tvenom c irk ulacionom pumpom
ugraduje se kocl sv ih potrosaca gde je zadovoljen us­
loy cia radni priti sak kucnih ins talacija ne prelazi
clekllarisani pritisak koji mogu cia izclrze grejna tela .
Potrebno je posebno naglas·i ti, da vazan udeo u po­
boIj sanju ekonomicnosti daju uredaji za automatsku
re glllaciju pritiska i temperature u kucnim podsta­
nicama, koje treba obavezno primenji vati u projekt­
nim resenjima claljinskog gre janja za kucne poclsta­
nice. Usteda koja se clobija kada se preclregulisana
temperatura u topl an i jos naknaclno r egulise oclgova­
rajucim regulatorima u kucnim podstanicama, izno­
si prema nekim merenjima od 20 do 30%. Ovakav iz­
nos sigl1rno preclstavlja znacajan doprinos ekonomi­
cnijem trosenju energije.
4.5.1. Kucne podstanice sa direklnim prikljucenjem
na toplodalelwvodnu mrezu sa sops tvenom cirkula­
ci.ol1om pumpom
Na slici 21. prikazana je k ucna podsta!l1Jica 9a di­
rektnim prikljucenjem , b ez izmenjivaca toplote. Na
primarnoj strani u pocetnom toleu nalazi se wna­
njivac pritiska (3) , koji reducira poviseni pritisak ko­
ji je »naisao« iz toplane, na konces ion i pritisak prik­
ljucenih grejnih tela. Ku cna podstanica je podeljena
na clva dela. Prvi d eo predstavlja »primarni« cleo
podstanice i nalazi se pod kontrollom i upravom is­
porucioca toplote. Drugi, »sekundarni«, dec pripada
kucnoj razvodnoj mreZi potrosaca.
U primarnom delu kllcne podstanice predviden je
i ventil sigurnosti (4) za osiguran je od nedozvoljenih
pritisaka u kucnoj instalaciji. U primarnom delu je
takode ugraden i merac kolicine toplote (5), kao i
regulator protoka (6) koji je podden na utvrdeni no­
minalni protok i blokiran.
Za reglllisanje temperature vode za grejanje zgra­
d e, zavisno od spoljnje tempera ture vazduha , predvi­
den je motorni venti! (1 4) u se kunclarnom clelu kuc­
ne poclstanicc. Regulacija temperature se vrsi mda­
njem vode iz povratnog toka kucne instalacije krat­
kom veZOl11 na kojoj se nalazi jedan ventill povrat­
nog toka postize se motornim ventilom pomocll nje­
govog regulatora (15).
Re gul1isanje tempera ture potrosne tople sanitarne
vode moze se izvesti j ednim termos tatom za reguli­
sa nje temperature potros ne vode (18), a jeclnim ter­
mos tatskim ventilom (19) ogranicenje temperature
povratne vode.
Potrebni dife renc ij alni prit isak za raspoelelu top­
lote po objektu (zgradi), obezbeuuje sekllndarna cir­
ku laciona pumpa (11). testo se kod najnepovoljnijih
kucni h podstanica e1 esava da je u povratnom toku
pritisak neclovoljan, pa se za takve slucajeve mora
predvideti i jedna pumpa u povratnom toku, cia bi se
povisio pritisak od kucne poels tanice u pravcu povra­
tnog magistralnog toka ka toplotnom izvoru.
4.5.2. Kucne podstanice sa izmenjivacem top/ote
- inclirektna predaja toplolne energije potrosacima
Na slici 22. prikazana j e j eelna se ma kucne poels ta­
nice sa izmenjivacem toplote. Primarni cleo ove pocI­
stanice razlikuje se oel primarnog dela kod clirektne
pocls tanice, jedino po tome s to kod stanice sa izme­
njivacem toplote ne treba lI gradivati umanjivac pri­
tiska (3). Na slici 22. prikazana je same serna sekun­
darnog de la podstanice i to samo od preseka A-A
1I oclnosu na sliku 21, posto je ostali e1eo poclstanice,
izuzev ventila za reclukciju priti ska (3), isti.
5. TOPLOTNI IZVORI
PosIe oclrec1ivanja toplotne snage za j ecla n grad iii
dec grada, pristupa se dimenzionisanju toplotnog iz­
vora . Pijezometrijski dijagram odreduje raspoclelu
pritiska 1I toploclalekovoclu. PomocLl pada pritiska i
pritiska potrebnog u sistemu toploclalekovoda, s ob­
zirom na temperaturu vocle, i na osnovu izabra nih
SJika 25. Toplifikaciono postrojenje sa izmenjivacem
toplote sistema para - vrela voda; 1) pa,r ni kotao, 2)
regulaciol1i ventil, 3) izmenjivac toplote sistema pa­
ra - vrela voda, 4) cirkulaciona pwnpa, 5) potrosac
vreie vode za gre janje, 6) odvajac 7conc1enzata, 7) re­
zervoar za skupljanje kondenzata, 8) pumpa za kon­
c1el1z,at, 9) 11apojni rezervoar sa de gazatorom, 10) na­
pojna kotlov ska pwnpa, 11) postrojenje za hemijsku
pripremtl vode, 12) regulator dotoka omeksane vode
[­
~, 0 -1
{~J
4
8
K limalizacija grejanje hZactenj e / broj 3/1980. 77
 temper3Jtura u poti'5nom i povratnom vodu, definisu
se eirkulaeione pumpe s istema .
U jedan sistem daljinskog grejanja mogu biti uk­
IjrUeeni proizvoda6i toplotne energije koji kOl-iste kla­
s iena fosilna goriva iIi nuklearna goriva, iako je jos
uvek u neznatnom odnosu na proizvodnju ukupne to­
plotne energije. Praklicna primena u toplifikaeionim
sistemima daljinskog grejanja nekih drugih izvora
toplotne e nergije, kao sto su termalne vode iIi sun­
eeva energija, jos uvek je predmet razvoja iii ekspe­
rimentalnih postrojenja i instalaeija.
Ako se posmatra uopste, podela postrojenja za
proizvodnju toplotne energije moze se izvrsiti na sle­
deci naein:
Slika 26. Toplifikaciono postrojenje sa izmenjivacem
toplote sistema para - vrela voda i sa potrosacem
pare za tehnoloske potrebe; 1) parni kotao, 2) ,raz­
delnik pare, 3) potrosae pare u tehnoloske svrhe, 4)
odvajae kondenzata, 5) regulacioni ventil, 6) izmenji­
vae to.p lote para - vrela voda, 7) cirkulaoiona pum­
pa, 8) potros (~c vrele vode za grejan je, 9) odvajae
kondenzata, 10) rezervoar za skupljanje kondenzata,
11) pumpa za konden zat, 12) napojni rez.ervoar sa de­
gazato ro111, 13) napojna kot lovska pumpa, 14) post­
rojel1je z.a hemijsku pripremu vode, 15) regulator
dotoka omeksone vode
o~
13 II
Slika 27. Direktni sistem toplifikacionog postrojenja
sa vrelovodnim koUom; 1) vrelovodni kotao, 2) re­
cirkulaciona pumpa, 3) regulacioni ventil kotlovskog
!<.ruga, 4) regulacioni ventil cirkulacionog kruga, 5)
cirkulaciona pumpa, 6) potro sae toplotne energije
za grejanje
78 Klimali zacija grejanje hladenje ( broj
- -- - - - - -- - - - -- - - - - - - - - - -
- postrojenj a za proizvodnju toplotne energije
za pot'rebe dobijanja eleMri6ne energije,
- postrojenja za proizvodnju toplotne energije u
tehnO'loske svrhe,
- postrojenja za proizvodnju toplotne energije
za grejanje i za pripremu sanitarne top Ie vode.
Proizvodnja toplotne energije moze biti u takvim
postrojenjima koja proizvode elektrienu energiju u
termoelektranama koje su ukljueene u sistem za
snabdevanje elektro energijom. Za industrijske pot­
rebe ovakva postrojenja mogu biti ukljueena u in­
dustrijske energane, u kom slueaju se moze koristi­
ti para, regulisanim oduzimanjem iz konden zaeionih
turbina ili na protivpritisnim turbinama, za tehnolos­
ke potrebe i za grejanje industrijskih kompleksa.
Na slici 23. je prikazana principij e lna sema jedne
termoelektrane, u kojoj se pored ele ktriene energije
moze pripremati topia voda za grejanje i para za te­
hnoloske potrebe.
Za izgradena ili rekonstruisana gradska jezgra iii
reone, siroku primenu su nasle toplane sa vrelovod­
nim kotlovima. Mozda sa slanovista kontinualnog
pogona ovakva toplana nema opravdanja, s obzirom
da su u pogonu uglavnom od 6 do 8 meseei u godini.
Za snabdevanje toplotnom energijom za grejanje
matno su pogodnij e kombinovane toplane i termo­
elektrane. Na slici 24. je prikazana principijelna se­
ma jedne termoelektrane kombinovane sa vrelovod­
nim kotlom sa kojim se u zimskom periodu vrsi po­
krivanje spieeva potrebnih za grejanje, odnosno oni
3 4 sluze kao vrsni kotlovi u periodu grejanja. Koneep­
cija ovakvog postrojenja je matno slozenija za iz­
gradnju i zahteva niz prateCih uslova i zahteva. Ve­
lika prednost ovakvih reonskih toplana i termoelekt­
rana je u tome sto njihovo ukljueenj e u generalni
sis tern za snabdevanje elektroenergijom matno moze
rasteretiti velil<e termoelektrane u periodu remonta,
zastoja iii vrSnih opterecenja.
Na slikama 25. i 26. su prikazana postrojenja za
toplifikaeiju sa parnim kotlovima i izmenjivaCima
toplote, stirn sto je u drugom slueaju predvidena po­
trosnja pare i za tehnoloske potrebe i za grejanje.
8 Toplifikaeioni sistemi, kada su u njih ukljueene
samo toplane mogu se sa gledista proizvodnje top­
lotne energije podeliti u dYe osnovne grupe:
- direktni sistemi; voda ili para kao nosiliae top­
lote prolazi kroz kotao i kroz grejna tela;
- indirektni sistemi; voda iIi para iz koUa su pri­
marni nosioci toplote i preko izmenjivaea toplote se
priprema sekundarni nosilae toplote (topla voda), ko­
ji prolazi kroz grejna tela.
Ovi osnovni sistemi se mogu podeliti na sledece
dye grupe:
- direktni sistemi:
- toplifikaeioni sistemi sa vrelovodnim kotlo­
vima - kotao bez bubnja,
- toplifikaeioni sislemi sa parnim k01ll0vima i
kaskadnim izmenj ivaeima toplote (sistem
kalikva);
indirektni sistemi:
- toplifikaeioni sistemi sa vrelovodnim kotlo­
virna (kotao bez bubnja) i izmenjivaeima
toplote,
- toplifikaeioni sistemi sa vrelovodnim kotlo­
vima (kotao sa bubnjem) i izmenjivaeima
toplote,
toplifikaeioni sistemi sa parnim kotlovima i
izmenj ivaeima toplote.
o 5.1. Toplane sa vrelovodnim kotlovima
U toplanama sa vre:lovodnim kotlovima mogu se
koristiti svi obliei klasienih fosilnih goriva odnosno
cvrsti, teeni i gasoviti. Sa gledista ekonomienih re­
zervi uglja i onih koje ce vremenom postati ekono­
miene, s obzirom na stalna istraZivanja unutrasnjo­
sUi Zemlj e, trebalo bi u nasoj zemlji koristiti pretez­
3(1980.
- .­
no ugljene rezerve i llgalj kao osnovno gorivo. Medu­
tim, u pojedinim zonama gradova koji se toplificira­
ju, skladiste sljake i pepela, obezbediti stalan i nes­
metan transport itd . Zbog toga se u veeini takvih to­
plana opredeljuje za lozenje gasovitim iIi tecnim go­
rivom , iIi njihovom kombinacijom , stirn sto jedno
od ovih goriva moze biti rezervno.
Pri projektovanju novih gradskih delova bezuslov­
no se u infrastrukturi planiraju toplodalekovodi. To
znaci da se kao redovan komunalni element posmat­
ra toplana za grejanje ukljucujuei mreZu toplodale­
kovoda i ostale uredaje u sklopu daljinskog grejanja .
Bez obzira na vrstu generatora toplotne energije za
toplifikacioni sistem, glavne prednosti centrallnih to­
plana u odnosu na poj edinacne su sledeee:
- ugraduju se kotlovske jedinice znatno veeeg
kapacite ta ; poznata je cinjenica da se cena kotla sve­
dena na proizvedenu jedinicu toplotne energije sma­
njuje sa porastom kapaciteta;
kotlovska lozista se projektuju za odredenu
vrstu go riva, pa je i stepen korisnosti lozista optima­
lan ,
stepen korisnosti kotlova je veti no sto je to
slucaj kod kotlova manjeg kapaciteta;
- moguee je izvesti veei stepen automatizacije,
jer relativna cena automatike znatno opada sa pove­
eanjem kapaciteta postrojenja ; efikasnost rada je ve­
ea kada se odredene velicine mogu meriti, jer cena
instrumenata ne zavisi od velicine kotla; u odnosu
na vee a postrojenja , relativna cena znatno opada;
- broj potrebnih pomoenih uredaja opada, a ras­
te njihov kapacitet, sto takode sniZava cenu proizve­
dene topilotne energije,
- za velika postrojenja moze se obezbediti kva li­
fikovanije osoblje sto znatno osigurava pouzdaniji
pogon;
- toplana moze da se locira u odnosu na gradska
naselja tako da ne ometa normalne komunikacije i
zivot grada kao i da sa stanovista zastite covekove
okoline budu ispunjeni optimalni uslovi;
- centralizacijom toplana dobija se usteda u pro­
storu s obzirom na skladista goriva i eventualno
sljake i pepela;
- veliki objekti imaju sigurnije i povoljnije snab­
devanje gorivom.
o izboru generatora toplotne energije, odnosno da
li ee kotao biti parni iIi vrelovodni, presudnu ulogu
ima vrsta potrosaca . Ukoliko postoji pot reba za teh­
noloskom parom usvaja se parni razvod, dok se u iz­
vesnim slucajevima razvode i para i vrela voda .
Para kao nosilac toplotne energije ima odredene
prednosti , kao s to su:
- toplotna energija se moze transportovati na
veea udaljenja bez pumpi, odnosno bez dodatnog ut­
roska energije;
Slika 28. Indirektni sistem toplifikacionog postroje­
nja sa vrelovodnim kotIom; 1) vrelovodni kotao, 2)
cirkulaciona pumpa primarnog kola, 3) £Zme:njiNac
toplote sistema voda - voda, 4) trokraki mesacki ven­
til z.a regulaciju temperature vrele vode u primarnom
i se.kundarnom kolu, 5) cirkulaciona pwnpa sekun­
darnog kola, 6) potrosac toplotne energije za greja­
nje
,-­0 - -~ - - ­ - - ­ - ­ --r
r--- -"'- - --~-1
"/
- manji su troskovi za izgradnju postrojenja;
- jednostavna redukcija pare visokog pritiska na
zeljene parametre, a pomoeu izmenjivaca toplote se
dobija vrela voda;
- postoji moguenost direktne kombinacije pro­
izvodnje elektricne i toplotne energije.
Medutim, toplifikacioni sistemi sa parom kao no­
siocem toplote imaju i ne kih znatnih nedostataka:
- teskoee u vracanju kondenzata i odriavanju
njegovog kvaliteta;
- parni dalekovodi se moraju odvodnjavati i ima­
ju slozene sisteme kompenzacija top~otnih dilatacija;
- pojava korozije u cevovodima za kondenzat;
- veei toplotni gubici, stirn sto se mora racuna­
ti sa dobrom izolacijom;
- slozenija resenja hemijskih priprema vode za
parne kotlove no sto je to slucaj za vrelovodne kot­
love.
Najvaznije prednosti koje ima toplifikacioni sis­
tern daljinskog grejanja sa vrelom vodom kao nosio­
cern toplote su uglavnom sledeee :
- nema vracanja kondenzata ;
-manji su toplotni gubici u cevovodima;
- jednostavnija je mreZa toplodalekovodnih cevo­
voda i njihovo polaganje pod zemlju;
- kompletan toplifikacioni sistem se lakse regu­
lise prema optereeenju potrosaca;
- znatno duzi vek trajanj a cevovoda;
- u slucaju havarije cevovoda, mnogo je manja
opasnost sa vrelovodnim sistemom, no sa sistemom
pare visokog pritisb.
5.2. Direktni i indirektni sistem daljinskog grejanja
Kada se usvaja vrelovodni topLifiikacioni s,istem
daljinskog grejanja, principijelno se mogu usvojiti
direktni ili indirektni sistem daljinskog grejanja .
Na slici 27. je sematski prikaza n vrelovodni sis ·
tern sa kotlom koji je direktno ukljucen u sistem da­
ljinskog grejanja. Ovakav sis tern je primenjen u
velikom broju toplana. U pogledu to ka vode, mreZa
daljinskog grejanja i kotJIovski krug predstavljaju je­
dan zatvoren sistem, dok se sa glediSta temperatu­
ra vode ipak formiraju dva kola. Jedno kolo je mre­
za daljinskog grejanja sa potrosacima, a drugo kolo
je kotao sa hladnom i toplom recirkulacijom (recir­
kulacioni krug sa recirkulacionim vodom i recirku­
lacionim pumpama). Temperature vode u prvom kru­
gu su obicno regulisane u polaznom vodu u funkciji
od spoljne temperatu re vazduha. Ova p rome na tem­
perature u polaznom vodu postize se m esa njem od­
redene koliCine vode iz kotla, cija je temperatura ne­
promenljiva, i vode na ulazu u kotao. Ako se radi 0
kotlu sa vodogrejnim cevima, ulazna temperatura u
kotao ne bi trebalo da bude ispod one kada se sa si­
gurnoseu izbegava pojava niskotemperaturske koro­
zije . Ovo uglavnom ne vazi za gasovita goriva , pri ci­
jem sagorevanju se ne pojavljuje sumpordioksid iIi
neko drugo sumporno jedinjenje koje u dodiru sa
vodenom parom stvara korozivne rastvori pri kon­
denzaciji.
Sa gledista recirkulacije, povoljnije je da tempe­
ratura vode na izlazu iz kotla bude sto visa, jer se
na taj na6in smanjuje kolicina vode 'n a izlazu iz kot­
la termodinamicki se uslovljava i porast pritiska ko·
ji treba oddati u sistemu, a to j e nepovoljno za ob­
jekte koji su direktno prikljuceni na mrezu da1jin­
skog grejanja. Ve;)ma nepovoljna s trana ovog siste­
ma je i to sto sva voda koja prolazi kroz grejna te­
la potrosaca odnosno izmenjivaca, prolazi i kroz
kotao, tako da velika kolicina vode mora biti hemij­
ski pripremljena. Da bi se sprecila korozija sa vode­
ne strane, koja na s taje usled prisustva slobodnog ki­
seonika, mora se vrsiti stalna degazacija iii dozira­
nje hemikalija u sistemu, sto znatno poveeava po­
gonske troskove.
Na slici 28. je prikazan drugi sistem sa vrelovod­
nim kotlom, koji se naziva indirektni iIi dvokruini
sistem. Ovaj sistem je takode naisao na siroku pri­
menu. Osnova indirektnog sistema je u tome sto se
Klimatizacija grejanje hlai1enje / broj 3/1980. 79
formiraju dva odvojena siste ma odnosno cirkulacio­
na kola, medusobno nezavisna, kako u pogledu cirku­
lacije, tako i u pogledu pritiska. U primarnom kolu
se nalazi vrelovodni kotao, i posto pritisak u pri­
marnom kolu nema nikakvog uticaja na sekundarno
kolo, usvaja se obieno vi soka te mperatura vode na
izlazu iz kotla, u granicama od 180 do 200°C, da bi se
dobila sto veea temperaturska razlika izmedu pre­
dajnika i prijcmnika toplo te u izmenjivaCima. Cirku­
lacija vode u primarnom kolu ostvaruje se posebnim
cirkulacionim pumpama . Temperatura vode na ulazu
u kotao je najmanj e 130'C, a opadanjem optereeenja
ona raste, jer se regulacija sistema vrsi tako sto je­
dan deo vode primarnog kola obilaznim vodom po­
novo dolazi u kotao, mesajuei se sa povratnom vo­
dom iz izmenjivaca. Temperatu ra vode na izlazu iz
kotla se odrZava stalno na odredenoj vrednosti. Na
ovaj natin se kotao veoma efikasno s titi od nisko­
temperaturske korozije, jer se smanjenjem optere­
eenja povisava temperat u ra vode na ulazu u kotao,
dok temperatura izlaznih dimnih gasova opada od­
nosno snizava se.
Prednosti indirektnog sistema su uglavnom sle­
dece:
- pritisak vode u primarnom kolu ne zavisi od
pritiska u sekundarnom kolu;
- kotao se veoma j ednos tavno i efikasno stiti od
n isko tern pera turske koroz ij e;
- primarno kolo ima relativno mali sadrZaj vo­
de i potpuno je odvojeno od sekundarnog kola, tako
da je jednostavno odri3vati potreban kvalitet kot­
lovske vode;
industrija montaznih gradbenih materialov
industrija montaznih gradbenih materialov
80 Klimatizacija grejanje hlatienje 1 broj 311980.
moguea j e gradnja velikih jedinicn ih kapaci­
teta;
- ukoliko je konstru kcija vrelovodnog kotla sa
dobosem, moguee je izvesno oduzimanje pare za
sopstvene potrebe u kotlarnici.
Glavni nedostaci indirektnog sistema su:
- ukoliko j e v re lovodni kotao sa dobosem, ko n­
strukcija je nes to skuplja u odnosu na obican vrelo­
voclni kotao;
- razmenjivaci toplote unekoliko poskupljuju po­
strojenje i zahtevaju odredeni smestajni prostor, a
zbog dodatne transformacije imaju toplotne i struj­
ne gubitke.
Pored navcden ih prednosti dvokruznog odnosno
indirektnog s istema, resiva s u i sledeea pitanja.
OmoguCiee se potpuna zast ita kotlova u pogledu leva­
liteta vode iz mreze daljinskog grejanja. U direlet­
nom sistemLi grejanja kroz kotao cirkulise 10 do 20
puta veea kolieina vode no u indirektnom sistemu.
Prema tome, Livek je moguce obezbediti kvalitet vo­
ele za dvokruzni sistem, !ito je kod direktnog sistema
povezano sa velikim brojem teskoea i iziskuje pove­
cane pogonske troskove . Spreeiee se iIi smanjiti pr­
ljanje grejnih povrsina na strani dimnih gasova jer
je zbog male zapremine vode, u dvokruznom sistemu,
bel. posebnih teskoca moguee drZa ti kotao neprekid­
no Ll top lorn stanju. Takode ee se izbeCi visoki radni
pritisak kotla, u zav isnosti od konfiguracije terena!
j er su, ka ko je vee navede no , pr imarni i sekundarDl
deo sis te ma odvojcni.
(Kraj U sledecem broju)
industrija montaznih gradbenih materialov