ГОРИВО

• Гориво је материја која на повишеној температури при

спајању са кисеоником ослобађа одређеном брзином енер-
гију молекуларне везе у виду топлотне енергије. Ова хемиј-
ска реакција назива се сагоревањем и обично је праћена
пламеном.

• Да би се нека материја користила као гориво постављају се и

следећи допунски услови: да се у природи налази у великим
количинама, да је јефтина, да је погодна за транспорт и
складиштење, да се пали на релативно ниској температури и
да сагорева у присуству кисеоника из ваздуха, а да су гасо-
вити продукти и чврсти остаци сагоревања нешкодљиви.

• Основни извор за производњу топлоте представљају ор-

ганска горива природног порекла или такозвана фосилна
горива, а у новије време користи се и нуклеарно гориво.
• Према агрегатном стању, горива се деле на чврста, течна и
гасовита, а по постанку могу да буду природна и вештачка.
– Природна чврста горива су дрво, тресет, угаљ и уљни
шкриљци, као и разни остаци из индустрије и сеоских
домаћинстава (семенке сунцокрета, слама и слично) за које
је у новије време одомаћен израз биомаса.
– У вештачка чврста горива убрајају се продукти процеса
оплемењивања угљева, као што су кокс, полукокс, брикети и
тако даље.
– Једино природно течно гориво је нафта, док се вештачким
течним горивима сматрају разни деривати дестилације
нафте (мазут, дизел гориво, бензин), као и продукти
дестилације угља или дрвета (катран), као и разне материје
које настају у неким индустријским процесима, као што су, на
пример, сулфатни и сулфитни луг у процесу прераде
целулозе.
– Природно гасовито гориво је земни или природни гас док се
вештачким могу сматрати светлећи гас, коксни гас, гас
коксних и високих пећи и тако даље.
 ЧВРСТО ГОРИВО

САСТАВ ЧВРСТОГ ГОРИВА

• Природно чврсто гориво састоји се од угљеника

(C), водоника (H), кисеоника (О), азота (N), сагор-
љивог сумпора (Sg), минералних материја (A) и
влаге (W).

• Састав чврстог горива изражава се елементарном

анализом свих састојака у процентима по маси.
• Гориво које долази на сагоревање у котловима или пећима
назива се радним горивом и његов састав се може
представити као

C r  Hr  O r  Nr  S gr  A r  W r  100 %
• На испитивање у лабораторијама угаљ долази сув на
ваздуху (сув на ваздуху је угаљ чији се садржај влаге
стабилизовао у природним условима) и то је такозвана
аналитичка маса горива чији се елементарни састав
изражава као
C a  Ha  O a  Na  S ag  A a  W a  100 %
• Гориво без влаге представља суву масу и њен елементарни
састав је
C s  Hs  O s  Ns  S gs  A s  100 %
• Гориво без влаге и пепела представља сагорљиву масу, без
обзира што у њен састав улазе кисеоник и азот који нису
сагорњиви. Елементарни састав сагорљиве масе горива је
C g  Hg  O g  Ng  S gg  100 %
• Угљеник, водоник, кисеоник, азот и органски сумпор, то јест,
елементи који су се налазили у праматерији од које је гориво
настало, чине органску масу горива
C o  Ho  O o  No  S o  100 % 
• Угљеник (С) је један од главних састојака горива. Његов садржај
у органској маси горива креће се од 50 % код дрвета до 94 % код
антрацита. При потпуном сагоревању угљеника ствара се угљен-
диоксид и ослобађа топлота од око 33900 kJ/kg.
• Водоник (Н) је такође користан састојак горива, јер по јединици
масе ослобађа око 4 пута већу количину топлоте од угљеника.
Међутим, садржај водоника у гориву је мали, па је и количина
топлоте која се његовим сагоревањем ослобађа мала. Само се
по себи разуме да водоник везан са кисеоником у воду (влагу)
не улази у садржај водоника из елементарне анализе горива.
• Кисеоник (О) се сматра органским баластом горива, пошто није
сагорљива материја. Временом ступа у реакције тихе оксидације
са сагорљивим компонентама горива, тако да погоршава његов
квалитет.
• Азот (N) се у гориву, по правилу, садржи у малим количинама,
не учествује у сагоревању, а његово учешће у продуктима саго-
ревања је занемарљиво. Међутим, према најновијим сазна-
њима, азот из горива игра значајну улогу при стварању азотних
оксида (NОx) који представљају најштетнију компоненту проду-
ката сагоревања са гледишта загађења околине.
• Сумпор (S) се у гориву налази у три облика: органски ( So ) када је
везан са угљеником, водоником, кисеоником и азотом у облику
сложених органских једињења, пиритни ( Sp ) сједињен са гвожђем и
сулфатни ( Ss ) у облику сулфата гвожђа, магнезијума, калцијума и
других. Сумпор који улази у састав органских једињења и пирита
може да сагорева, при чему се ствара сумпор-диоксид и ослобађа
топлота од око 10500 kJ/kg. Овај сумпор се назива сагорљивим
Sg = So + Sp [%]
 Сумпор из сулфатних једињења, због тога што се она практично
не разлажу, не ослобађа топлоту при сагоревању и прелази у
шљаку и пепео.
Под одређеним условима у гасном тракту парног котла, сумпор-
диоксид реоксидише у сумпор-триоксид који при спајању са
водом даје сумпорну киселину. У одређеним концентрацијама у
раствору са водом, сумпорна киселина веома агресивно делује
на метал, изазивајући такозвану нискотемпературску корозију.
• Пепео (А) је чврсти остатак процеса сагоревања настао
трансформацијом минералних материја из горива. Минералне
материје представљају баласт у гориву, јер њихово присуство
смањује садржај сагорљивих састојака горива, смањујући тако и
његову топлотну моћ. Поред тога, оне отежавају процес
млевења горива и погоршавају услове паљења угља у ложишту.
После сагоревања, пепео настао од минералних материја, може
да изазове шљаковање у слоју угља и зашљакивање грејних
површина. Честице летећег пепела ношене димним гасовима
абразивно делују на метал грејних површина, смањујући век
њиховог трајања.
• Влага (W) представља штетну компоненту горива, како због тога
што смањује удео сагорљивих састојака, тако и због трошења
топлоте за њено испаравање при сагоревању (око 2500 kJ/kg).
Поред тога, она смањује сипкост горива, потпомаже самопа-
љење угља и повећава запремину продуката сагоревања.
Влага у гориву дели се на спољашњу или грубу (Ws) и
хигроскопску (Wh) влагу.
Спољашња влага при чувању горива на сувом месту испа-
рава све дотле док не наступи равнотежа између парцијалног
притиска паре у ваздуху и паре од воде која се садржи у
гориву. Гориво сушено на овакав начин назива се суво на
ваздуху.
Ако се настави сушење горива загревањем до 105 оС при
атмосферском притиску онда се може условно сматрати да је
из горива удаљена сва влага. Количина влаге удаљена из
ваздушно сувог горива назива се хигроскопском влагом.
Поред тога, у неким минералним једињењима (кристалима)
горива садржи се извесна количина влаге која се може уда-
љити само загревањем до око 800 оС, то јест, при разлагању
ових једињења. То је хидратна или кристализациона влага
и она не улази у садржај влаге у гориву.
• Волатили (Vg) представљају лакоиспарљиве материје које нас-
тају загревањем горива без присуства ваздуха.
Испаравање волатила почиње на температури нешто вишој од
температуре сушења и завршава се при 1000 - 1100 оС. Количина
волатила се своди на сагорљиву масу, назива се садржајем
волатила (V g ) и изражава у процентима по маси.
У састав волатила улазе водоник, угљоводоници, угљен-
диоксид, угљен-моноксид, нешто сумпора, катран и тако
даље. Што је гориво геолошки млађе тим је већи садржај
волатила у њему. Тако је, на пример, за дрво Vg = 85 %, за
лигнит V g = 50 - 60 %, за мрке угљеве V g = 35 - 50 %, а за
антрацит V g = 4 - 7 %.
Волатили имају велики утицај на процес сагоревања горива.
Што је већи њихов садржај, гориво се лакше пали и даје
дугачак светао пламен. То су такозвана високореакциона
горива. Горива са малим садржајем волатила (ниско-
реакциона горива) пале се знатно теже, спорије сагоревају и
дају кратак пламен.
• После испаравања волатила из загреваног горива остаје кокс
који може да буде у различитим облицима: синтерован, слабо
синтерован и прашкаст. Угљеник у коксу назива се фиксни (Cfix).
• Утврђивање садржаја влаге, волатила, кокса, фиксног угљеника
и укупног и сагорљивог сумпора врши се такозваном технич-
ком анализом, која је шематски приказана на слици.
 ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЧВРСТОГ ГОРИВА
• Природна чврста горива се према генетском пореклу и старости
деле на дрво, тресет, лигнит, мрки угаљ, камени угаљ,
полуантрацит, антрацит и уљне шкриљце. Домаћи угљеви су
подељени на лигните, мрко-лигнитске, мрке и камене.
– Лигнит је најмлађи домаћи угаљ карактеристичан по
великом садржају влаге, малом садржају угљеника и
великом садржају волатила. По структури може да буде
дрвенасти (ксилитни) или аморфно - земљасти (барски).
Садржај влаге му је изнад 40 %, уз мали до умерени садржај
пепела.
Доња топлотна моћ сагорљиве масе лигнита креће се у
границама 23000 до 25000 kJ/kg.
Садржај волатила од 50 до 60 %.
Слојеви лигнита су обично на малим дубинама, тако да се
добија у површинским откопима. Лигнит представља
основно домаће гориво, а највише га има у косовском,
колубарском и костолачком басену. У новије време је
откривено налазиште лигнита у околини Ковина.
– Мрко - лигнитски угаљ има садржај влаге 30 до 40 % и доњу
топлотну моћ сагорљиве масе од 25000 до 26000 kJ/kg.
– Мрки угаљ има чврсту структуру, дробљив је и непостојан на
ваздуху.
Садржај влаге му се креће од 10 - 30 %, а доња топлотна моћ
сагорљиве масе је од 26000 до 30000 kJ/kg.
Садржај волатила је у границама 40 - 50 %.
Главна налазишта мрког угља у нашој земљи су у сењско-
ресавском басену, у околини Алексинца, Зајечара и Берана,
али су му резерве неупоредиво мање од лигнита.
– Камени угаљ потиче из старијих геолошких формација и
зрнасте је структуре.
Садржај влаге је испод 10 %.
Доња топлотна моћ сагорљиве масе је преко 30000 kJ/kg.
Садржај волатила креће се у границама 10 - 50 %.
Каменог угља у нашој земљи има у ибарском басену и у
Источној Србији. Домаћи камени угаљ има повећан садржај
сумпора и пепела, о чему треба водити рачуна при његовом
коришћењу у парним котловима.
• Карактеристике угља значајне за његову примену у котло-
вима су сортиман, густина и механичка чврстоћа.
– Сортиман угља предвиђен је по ЈУС Б.Х0.001.
– Густина угља дефинисана је као стварна (маса јединице
запремине компактног горива), која износи око 1440 kg/m3
и насипна (маса јединице запремине горива, при чему су у
запремину урачунати и међупростори између комада
угља). Насипна густина зависи од влажности, грануло-
метријског састава и степена сабијености угља.
– Механичка чврстоћа угља је од нарочите важности при
његовој употреби у облику праха, то јест, при сагоревању
угља у лету. Механичка чврстоћа зависи од врсте горива,
количине и квалитета минералних материја, геолошког
састава и структуре горива.
• Дрво, дрвни отпаци и отпаци пољопривредних производа, који
се називају заједничким именом биомаса, могу да постану
значајан енергетски извор у домаћим условима. За разлику од
фосилних горива, биомаса представља обновљив извор при-
марне енергије, а карактеристика јој је да у највећој количини
доспева ујесен, када потрошња електричне и топлотне енергије
почиње да расте. По топлотној моћи, биомаса одговара дома-
ћим мрким и мрко-лигнитским угљевима и има сличан састав
сагорљиве масе, али веома малу густину. Да би се повећала
густина и на тај начин олакшао транспорт и складиштење, био-
маса се сабија у виду пелета или брикета.
Основна предност при производњи пелета или брикета је доби-
јање горива хомогеног састава, густине и квалитета. Предности
коришћења пелета, односно брикета, као горива су:
– обновљив вид енергије,
– могућност аутоматске регулације процеса сагоревања,
– већа ефикасност при сагоревању,
– мања емисија загађујућих компоненти ( СО2, NОx ),
– повољна цена и
– погодни за паковање, транспорт и руковање.
Пелете од пиљевине
Брикети од пиљевине
 ТОПЛОТНА МОЋ ГОРИВА И
ПОЈАМ УСЛОВНОГ ГОРИВА
• Топлотна моћ горива је количина топлоте која се ослобађа
при потпуном сагоревању јединице масе (чврста и течна) или
запремине (гасовита горива).
• Доња топлотна моћ се дефинише тако што се при њеном
одређивању сва вода из продуката сагоревања налази у
парном стању, док се при одређивању горње топлотне
моћи сва пара кондензује враћајући на тај начин топлоту
испаравања.
• Разлика између горње и доње топлотне моћи, представља
топлоту испаравања влаге и воде настале сагоревањем
водоника

H g  H d  25 W r  9Hr  [kg/m3]
пошто је топлота испаравања воде на атмосферском
притиску око 2500 kJ/kg, а при сагоревању једног килограма
водоника добија се девет килограма воде.
• Тачна вредност топлотне моћи одређује се у лабораторији
помоћу калориметријске бомбе. Према домаћем стандарду
одређује се горња топлотна моћ при константној запремини, па
се доња топлотна моћ при константном притиску прерачунава
по обрасцу
100  W
H d  H gv  212H  0,8 O   24,5W [kJ/kg]
100  W a

• Приближни обрасци за одређивање топлотне моћи горива

одређују се на основу удела топлотних моћи сагорљивих
компонената.
– горња топлотна моћ радне масе горива
1   r Or  
[kJ/kg]
Hg  33900 C r
 142500 
 H - 
  10500 S r
g
100   8  
– доња топлотна моћ радне масе горива

1   O r
 
Hd  r

33900 C  119700  H -
r

  10500 S g  2500 W  [kJ/kg]
r r

100   8  
• Топлотна моћ гасовитих горива одређује се у гасном
калориметру, а може се и израчунати сабирањем топлотних
моћи појединих сагорљивих компонената

Hd 
1
100
H dCH4 CH4  ...  [kJ/m3]

• При термичком прорачуну парних котлова треба користити

вредности топлотних моћи одређене у лабораторији.
• У домаћој пракси се у термичким прорачунима користи доња
топлотна моћ, јер се у парним котловима не користи
топлота испаравања воде у излазним гасовима.
• Да би различита горива могла да се пореде по вредности и
енергетској ефикасности уведен је појам условног горива.
Као условно, усвојено је гориво чија је доња топлотна моћ
29300 kJ/kg. Прерачунавање било ког горива на условно
врши се према односу
H BH d
Bug  B d  [kg/s]
H dug 29300
Поред условног горива, у употреби је и појам условне нафте.
Топлотна моћ еквивалентне нафте износи 41800 kJ/kg.
МАТЕРИЈАЛНИ БИЛАНС
ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА
• Сагоревање је хемијски процес сједињавања горива са
кисеоником уз интензивно ослобађање топлоте. Овај
процес може да отпочне само у случају ако су молекули
кисеоника у тесном контакту са молекулима горива и
под условом да се овој смеши доведе одређена
количина енергије која ће послужити за кидање
атомских веза и која се назива енергијом активизације.
• При завршеном процесу сједињавања горива и кисе-
оника добијају се продукти сагоревања који се могу
одредити помоћу једноставних хемијских једначина.
• Процес сагоревања може да се проучава кроз две
основне гране: статику сагоревања, у којој се третирају
само крајњи продукти настали при процесу сагоревања
и динамику сагоревања, која се бави физичко – хемиј-
ским процесима који се одвијају током сагоревања.
 СТЕХИОМЕТРИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ
ПОТПУНОГ САГОРЕВАЊА
САГОРЉИВИХ КОМПОНЕНТИ
• При изради материјалног биланса процеса сагоревања
горива у ложишту парног котла претпоставља се да у
коначним продуктима сагоревања нема сагорљивих гасова,
то јест, да је сагоревање потпуно.
• Основ за утврђивање материјалног биланса процеса
сагоревања горива представљају Авогадров и Далтонов
закон.
– Према Авогадровом закону, у простору одређене
запремине, при непромењеном притиску и температури,
налази се увек исти број молекула идеалног гаса.
– Према Далтоновом закону, у изолованим, као и у
збирним паралелним и узастопним реакцијама, почетне
материје се једине и стварају нове продукте у одређеним,
такозваним стехиометријским односима.
• Сагорљиве компоненте горива ступају у хемијске реакције са кисе-
оником у одређеним односима, па се потрошња кисеоника и
количина створених продуката сагоревања одређују из
стехиометријских једначина сагоревања написаних за 1 kmol сваке
компоненте
– Угљеник (потпуно сагоревање)
C + O2 → CO2
1 kmol C + 1 kmol O2 → 1 kmol CO2 + QCO2
12 kg C + 32 kg O2 → 44 kg CO2
12 kg C + 22,4 m3 O2 → 22,4 m3 CO2
1 kg C + 1,866 m3 O2 → 1,866 m3 CO2
– Водоник
2H2 + O2 → 2H2O
2 kmol H2 + 1 kmol O2 → 2 kmol H2O + Q H 2O
44,8 m3 H2 + 22,4 m3 O2 → 44,8 m3 H2O
1 m3 H2 + 0,5 m3 O2 → 1 m3 H2O
4 kg H2 + 32 kg O2 → 36 kg H2O
1 kg H2 + 8 kg O2 → 9 kg H2O
4 kg H2 + 22,4 m3O2 → 44,8 m3 H2O
1 kg H2 + 5,6 m3 O2 → 11,2 m3 H2O
– Сумпор
S + O2 → SO2
1 kmol S + 1 kmol O2 → 1 kmol SO2 + Q SO2
32 kg S + 32 kg O2 → 64 kg SO2
32 kg S + 22,4 m3 O2 → 22,4 m3 SO2
1 kg S + 0,7 m3 O2 → 0,7 m3 SO2

У приказаним односима узете су заокружене вредности

молекулских маса, а гасови су посматрани као идеални, што за
собом повлачи грешку која се код практичних прорачуна може
занемарити.
 КОЛИЧИНА ВАЗДУХА ПОТРЕБНА
ЗА ПОТПУНО САГОРЕВАЊЕ
• Сабирањем запремина кисеоника потребних за потпуно
сагоревање угљеника, водоника и сумпора, имајући у виду
да се том приликом троши и кисеоник садржан у гориву,
добија се да је за потпуно сагоревање 1 kg чврстог или
течног горива потребно кисеоника
Cr S rg Hr Or
V  1,866
o
O2  0,7  5,6  [m3/kg]
100 100 100 100 ρO2
• Ако се претпостави да се ваздух састоји од 21% кисеоника и
79 % азота (по запремини) и како је густина кисеоника ρO 
2
32/22,4 = 1,429 kg/m3, најмања (теоријска) количина ваздуха
потребна за потпуно сагоревање 1 kg чврстог или течног
горива биће
VO2 1   r Or  
V 
o
 
1,866C  5,6 H 
r

  0,7S g 
r
[m3/kg]
0,21 21   8  
• Имајући у виду да се процес сагоревања успорава током
реакције због смањења концентрације горива и кисеоника у
смеши и да су у ложиштима парних котлова услови за
сагоревање погоршани због несавршеног мешања великих
количина горива и ваздуха, ваздух се у процес сагоревања
доводи у количини већој од теоријске.
• Однос стварне и теоријске количине ваздуха представља
коефицијент вишка ваздуха
V
α o
V
• Стварна количина ваздуха за сагоревање у ложишту парног
котла
V  αV o [m3/kg]
• У ложиште парног котла се доводи количина ваздуха која је
од теоријске већа за вишак ваздуха
Δ V  V  V o  α  1 V o [m3/kg]
 ЗАПРЕМИНА ПРОДУКАТА САГОРЕВАЊА
• Продукти потпуног сагоревања 1 kg чврстог или течног горива садрже:
– угљен-диоксид (CО2) као продукт потпуног сагоревања угљеника,
– сумпор-диоксид (SО2) као продукт потпуног сагоревања сумпора,
– азот (N2) из теоријске количине ваздуха, из вишка ваздуха и из
горива,
– водену пару (H2О) насталу испаравањем влаге из горива и
сагоревањем водоника, као и од влаге из теоријске количине и
вишка ваздуха и
– кисеоник (О2) из вишка ваздуха.
• Азот и кисеоник из вишка ваздуха се у билансу продуката сагоревања
не представљају посебно, него као вишак ваздуха.
• Запремина угљен-диоксида на основу стехиометријске једначине
износи

r [m3/kg]
C
VCO2  1,866
100
• Запремина сумпор-диоксида износи

S rg
VSO2  0,7 [m3/kg]
100
• Како сумпор-диоксида има мало и пошто су му особине сличне као
и угљен-диоксида, запремине угљен-диоксида и сумпор-диоксида
се обично сабирају, па се добија запремина сувих троатомских
гасова
Cr S rg
VRO2  VCO2  VSO2  1,866  0,7 [m3/kg]
100 100
• Теоријска запремина азота састоји се од азота из теоријске
количине ваздуха и азота из горива
Nr [m3/kg]
VNo2 o
 0,79V   0,79V o  0,008N r
100 ρN2
пошто је ρ N  28/22,4  1,25 kg/m3.
2
• Теоријска запремина водене паре настале сагоревањем водоника,
водене паре настале испаравањем влаге из горива и водене паре из
теоријске количине ваздуха је
Hr Wr [m3/kg]
V o
H 2O  11,2   v H 2 OV o
100 100 ρH 2O
где је v H O [m3/m3] - запремина водене паре по 1 m3 околног ваздуха
2
која се одређује по обрасцу
d [kg/kg] - маса водене паре
d ρv по 1 kg ваздуха,
v H 2O  [m3/m3] ρv [kg/m3] - густина ваздуха и
ρH 2 O ρH [kg/m3] - густина водене
2O
паре.

Густина водене паре је ρ H 2 O  18/22,4 = 0,804 kg/m3, густина ваздуха

ρv = 1,293 kg/m3, а за технички ваздух је d = 0,01 kg/kg, тако да је
v H 2O = 0,0161 m3/m3, па је теоријска запремина водене паре

V Ho2O 
1
100

11,2H r  1,244W r  1,61V o  [m3/kg]
• Ако би се сагоревање вршило са теоријском запремином ваздуха,
запремине продуката сагоревања би биле
– теоријска запремина сувих продуката сагоревања
V gso  VCO2  VSO 2  V N 2 [m3/kg]

– теоријска запремина влажних продуката сагоревања

V go  V gso  V Ho2O [m3/kg]

• У реални процес сагоревања доводи се количина ваздуха већа од

теоријске, па су
– стварна запремина сувих продуката сагоревања
Vgs  Vgso  α  1 V o [m3/kg]
– стварна запремина влажних продуката сагоревања
V g  V gs  V H 2 O [m3/kg]

где је VH O [m3/kg] - стварна запремина водене паре која је од

2
теоријске већа за влагу из вишка ваздуха

V H 2 O  V Ho2 O  v H 2 O α  1V o  V Ho2 O  0,0161α  1V o [m3/kg]

 ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА
ВИШКА ВАЗДУХА
• Основна квалитативна карактеристика процеса сагоревања у
ложиштима парних котлова је његова потпуност при
минималном вишку ваздуха, коме одговара максимална
температура процеса сагоревања.
• У експлоатацији треба систематски контролисати састав
продуката сагоревања и одређивати коефицијент вишка
ваздуха и хемијску непотпуност сагоревања. За то се користи
гасна анализа, која се врши помоћу анализатора гасова
различитих система. На основу резултата гасне анализе
одређује се коефицијент вишка ваздуха.
• При потпуном сагоревању, коефицијент вишка ваздуха
дефинисан је изразом који представља образац за његово
одређивање преко садржаја троатомских гасова
RO 2max
α
RO 2
• Уобичајени садржај сумпора у гориву је знатно мањи од
садржаја угљеника, па се израз може написати у облику који
се чешће среће у пракси
CO 2max
α
CO 2
• Савршенији образац за одређивање коефицијента вишка
ваздуха је образац преко садржаја кисеоника у стварним
сувим продуктима сагоревања
21
α
21- O 2

• Ако ложишни уређаји парног котла нису правилно одабрани,

ако је вођење процеса неправилно и тако даље, стварају се
продукти непотпуног сагоревања, као што су угљен-
моноксид (СО), водоник (Н2), метан (СН4) и други. Најверо-
ватнији продукт непотпуног сагоревања је угљен-моноксид.
 ЕНТАЛПИЈА ПРОДУКАТА САГОРЕВАЊА
• Енталпија продуката сагоревања је количина топлоте која
се доводи продуктима потпуног сагоревања јединице масе
или запремине горива при константном притиску да би се од
почетног стања (t = 0 оС) загрејали до одређене температуре.
• Енталпија продуката сагоревања састоји се од енталпије
теоријске количине продуката сагоревања, енталпије вишка
ваздуха и енталпије летећег пепела
I g  I go  Ivv  I lp [kJ/kg] ; [kJ/m3]
• Енталпија теоријске количине продуката сагоревања
представља збир енталпија сувих троатомских гасова,
теоријске запремине азота и теоријске запремине водене
паре
I go  VRO2 c pCO2 t  VNo2 c pN2 t  VHo2O c pH2O t [kJ/kg] ; [kJ/m3]


I go  VRO2 c pCO2  VNo2 c pN2  VHo2O c pH2O t  [kJ/kg] ; [kJ/m3]
• Енталпија вишка ваздуха је
Ivv  α  1V oc pvt t [kJ/kg] ; [kJ/m3]

• Енталпија летећег пепела усваја се када је редукована

количина летећег пепела
alp A r [%kg/kJ] и износи I 
alp A r [kJ/kg]
10 3  1,5 lp c lpt
Hd 100
• Енталпија продуката сагоревања је
 a A r

I g  VRO2 c pCO2  VN2 c pN2  VH 2O c pH2O  α  1V c pvt 
lp
o o o
c lp  t [kJ/kg]
 100 
Израз у средњој загради представља топлотни капацитет
продуката сагоревања па је енталпија

I g  Vc g t [kJ/kg] ; [kJ/m3]

• Графички приказ зависности енталпије продуката сагоревања
од температуре назива се I - t дијаграм и он се може израдити
ако је позната елементарна анализа горива за претпостављене
температуре и коефицијенте вишка ваздуха.
• Температура која може да се постигне при сагоревању органских
горива са кисеоником из ваздуха зависи од коефицијента вишка
ваздуха, температуре и влажности ваздуха, температуре горива,
ефикасности процеса сагоревања, дисоцијација продуката сагоре-
вања на високим температурама и тако даље.
• Температура која се постиже при потпуном изобарском сагоревању
фосилног горива температуре 0 оС са теоријском количином
ваздуха (Vо ) стандардног састава при нормалним условима (p =
= 0,101325 МРа и t = 0 оС), под условом да се целокупна количина
топлоте ослобођена сагоревањем горива користи само за
загревање продуката сагоревања назива се пирометријском

Hd
t pir  [oC]
Vc og
Vc og- [kJ/kgK] топло-
тни капацитет теориј-
ске количине проду-
ката сагоревања
• Ако гориво температуре више од нуле сагорева са вишком ваздуха
( > 1) чија је температура такође виша од нуле, опет без одавања
ослобођене топлоте, гасовити продукти сагоревања се загревају до
такозване калориметријске температуре

Hd  Qzv  QG o
t kal  [ C]
Vc g
где су Qzv и QG [kJ/kg] ;
[kJ/m3] - количине топлоте
које се уносе у процес
загрејаним или незагреја-
ним ваздухом и горивом
• Ако се узме у обзир топлота која се троши на дисоцијацију
компонената продуката сагоревања, добија се такозвана теоријска
или адијабатска температура продуката сагоревања
Hd  Qzv  QG  Qd
ta  [oC]
Vc g
Количина топлоте која се
троши при дисоцијацији
компонената продуката
сагоревања парних кот-
лова може се занемарити,
пошто се она хлађењем
гасова испод 1500 оС
ослобађа и бива иско-
ришћена. Према томе, при
сагоревању горива у
котловима је Qd = 0, па су
калориметријска и тео-
ријска (адијабатска) тем-
пература једнаке
(tkal = ta).
РЕЦИРКУЛАЦИЈА ПРОДУКАТА САГОРЕВАЊА

• Под рециркулацијом се подразумева одузимање продуката

сагоревања из гасног тракта котла и њихово враћање у гасни тракт
на место које се налази испред места одузимања по току гасова, то
јест, на место гасног тракта са температуром гасова вишом од
температуре рециркулисаних гасова.
• Рециркулација се најчешће врши у циљу сушења влажних угљева
при сагоревању у лету, када се одузимају димни гасови високе
температуре са врха ложишта. Поред тога, често се врши и
рециркулација хладних гасова са краја котла ради регулисања
температуре у млину и инертизовања аеросмеше.
• Посматрано са термодинамичке тачке гледишта, рециркулација је
неповољна, јер снижава ексергетски ниво продуката сагоревања на
месту увођења, тако да је, у могућој мери, треба избегавати.
• Рециркулацијом се мењају струјни и температурски услови између
места увођења и места одузимања продуката сагоревања.
На слици је представљен
ток запремина димних гас-
ова за случај рециркулације
са краја ложишта ( В - В ) и
враћања на улаз у ложиште
( А - А ).
Однос запремине рецир-
кулисаних гасова и запре-
мине гасова иза места оду-
зимања назива се степен
рециркулације.
Vgr
r
VgB
Запремина продуката саго-
ревања на произвољном
месту између места увође-
ња и места одузимања рец-
иркулисаних гасова је
V gu  V gA  V gr [m3/kg]
При нормалним условма

V gA  V gB  V g
па је укупна запремина про-
дуката сагоревања
V gu  1  r  V g [m3/kg]
Температура продуката са-
горевања на месту увођења
рециркулисаних гасова је
I guA [oC]
t guA 
Vc guA
I guA [kJ/kg] - енталпија проду-
ката сагоревања на месту уво-
ђења гасова после мешања

Vc guA [kJ/kgК]

- топлотни ка-
пацитет продуката сагоревања
на месту увођења рециркули-
саних гасова после мешања
• Енталпија продуката сагоревања на месту увођења рецирку-
лисаних гасова после мешања је
I guA  I gA  rI gB [kJ/kg]

I gA [kJ/kg] - енталпија продуката сагоревања горива на месту увођења

рециркулисаних гасова пре мешања
I gB [kJ/kg] - енталпија рециркулисаних димних гасова
• Топлотни капацитет продуката сагоревања на месту увођења
рециркулисаних гасова после мешања је

Vc guA  Vc gA  r Vc gB [kJ/kgK]

Vc gA [kJ/kgK] - топлотни капацитетпродуката сагоревања горива на месту

увођења рециркулисаних гасова пре мешања
Vc gB [kJ/kgK] - топлотни капацитет рециркулисаних димних гасова
• Температура продуката сагоревања на месту одузимања гасова
може да се одреди помоћу енталпије и топлотног капацитета пре
или после одузимања гасова

I guB 1  r I gB I gB
tB    [oC]
Vc guB 1  r Vc gB Vc gB
Поред рециркулисања гасова са краја
ложишта, рециркулишу се и хладни
димни гасови са краја котла. У том
случају постоје два степена рецир-
кулације
Vgr1 Vgr2
r1  ; r2 
VgB VgC
Укупна запремина продуката сагорева-
ња између места одузимања врелих
гасова ( В - В ) и места одузимања
хладних гасова ( С - С ) се мења због
присисавања хладног ваздуха из
околине.
У случају двоструке рециркулације
најбоље је да се изради I - t дијаграм за
гасове са хладном рециркулацијом, тако
што ће се енталпије продуката сагорева-
ња горива множити степеном рецирку-
лације хладних гасова после чега се слу-
чај своди на једноструку рециркулацију
I gu2  r2 I g [kJ/kg]
 Котао за
производњу
прегрејане паре

- продукција паре
D = 22,222 kg/s
- Притисак на излазу из
прегрејача паре
ps = 46 bar
- темапература паре
ts = 450 oC
- температура напојне воде
tnv = 130 оС
- глаткоцевни челични
загрејач воде