ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 56

Други
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
разред
Професорка/
Датум одржавања:
професор:
Наставна
Књижевност
тема/област:
Вук Ст. Караџић, Критика романа „Љубомир у Јелисијуму”
Наставна јединица:
(одломци)
Тип часа: Обрада
 Упознавање књижевно-језичке мисли Вука Караџића на
Циљ часа:
примеру књижевне критике.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 разуме књижевно-историјску вредност Вуковог рада на
Очекивани исходи
пољу књижевне критике;
на крају часа:
 схвати функцију и значај Вукове критике у борби за нови
књижевни језик.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: Читанка за II разред, свеска
Облици рада: Индивидуални, фронтални
Међупредметне Компетенција за целоживотно учење, естетичка компетенција,
компетенције: комуникација
Међупредметно
Историја
повезивање:
Кључни појмови: Књижевна критика, роман, језик

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

професорке/професора: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Наставник најављује наставну јединицу и мотивише ученике да Ученици се
кроз разговор обнове градиво из првог разреда о дисциплинама подсе ћају да наука
науке о књижевности. Затим се фокусира на књижевну критику о књижевности
питањима: Шта је књижевна критика? Чиме се бави? У чему је обухвата теорију
њен значај? књижевности,
Наставник ће истаћи да се у критици књижевних дела посебна историју
пажња посвећује анализи језика као средства уметничког књижевности и
изражавања. Критика уочава његову изражајност, анализира и књижевну критику.
образлаже начин на који се језиком књижевног дела стварају Поновиће да
естетски доживљаји, сложена уметничка значења у делу и сл. књижевна критика
Затим ће скренути пажњу да књижевну критику увек одражава тумачи, о бјашњава
време у коме се стварају књижевна дела, осликава друштвене и вреднује
прилике, указује на афинитете публике и њихов књижевни укус, књижевно дело.
на читалачке навике, рецепцију, особености жанрова. Провериће своје
знање и слушањем
Наставник информише ученике да српска књижевна критика
наставника и својих
почиње Вуковим „рецензијама” на романе Милована
1
Видаковића, писца који представља централну појаву у другова усвојиће
најранијем раздобљу историје српског романа. Његове књиге су неке нове информа
биле дуго популарне код читалаца. У тим романима је пуно ције.
наглашене осећајности, морализаторства, необичних догађаја,
неочекиваних обрта, отмица, страдања невиних и њиховог Ученици прихватају
спасавања у последњи час. Типске и често позајмљене фабуле информације и
својих романа Видаковић је преносио у српску историју, што је пам те да са Вуком
публика, такође, волела. Даје податак да је у Новинама сербским почиње и српска
Вук објавио рецензије (критике) два Видаковићева романа, о књижевна критика.
Усамљеном јуноши (1815) и Љубомиру у Јелисијуму (1817) и Бележе оно што
више других полемичких чланака о питањима језика и процењују као
књижевности. Од полемика најважнија је она коју је Вук водио важно и траже
са Јованом Хаџићем читавих десет година. Био је то прави поја шњење за оно
књижевни рат од 1837. до 1847. године. што, евентуално,
Љубомир у Јелисијуму је најпознатији Видаковићев роман. У нису схватили.
наслову је именован главни јунак романа и топоним који
означава место у Тесалији, грчкој области. Код Видаковића
Јелисијум има пренесено значење. То је идеалан простор, „земни
рај”, прелеп, људском руком култивисан предео.
Главни део часа (25 минута)
Будући да су ученици имали задатак да код куће прочитају текст Ученици износе
и припреме се за разговор, наставник пита какав су утисак аргументовано своје
стекли о Вуку као критичару, затим шта мисле о важности утиске и запажања о
критички исказаних ставова. Подстиче их да издвајају поставке Вуковој критичар
које сматрају најважнијим и да их образлажу. Наставник бележи ској строгости,
главне поставке и покреће дискусију. важним опаскама,
писцу упућеним
1) „До данас се готово ниједан списатељ код нас не нађе да жаокама...
постави себи правила по којима ће писати, него како му када Закључују да влада
падне у памет. Како који зареже перо да пише, он већ одмах хаос у ондашњем
почне мислити како ће језик поправљати, а не како ће га учити.” језику и да се Вук
силовито залаже за
‒ На основу чега је Вук извео овај закључак? Каква су то правилност. То је
правила баба Смиљане? Коју тежину има критика и за његов полазни
списатеља и за самог рецезента? критеријум. Добре
књи ге нема без
Ондашњи књижевни језик је без јасно формулисаних правила, правил ног језика.
свако пише по свом нахођењу и укусу. Вук ту ситуацију
означава правилима баба Смиљане. Полазећи од критеријума
правилности у књижевној употреби језика, Вук оштро критикује
слабости писца (сочинитеља) како би покренуо његову
одговорност за написану реч. У том циљу спреман је и да га Ученици истичу да
постиди. је књижевно дело
Наставник сада може да закључи: Вуково темељно полазиште у јединство садржине
критичким радовима, формулисано у Другој рецензији, гласи: У и форме. Из текста
граматици нема вкуса, као ни у аритметици. схватају да ће Вук у
новој рецензији да
2) „У свакој се књизи гледа на двије стране: на ствар о којој се се бави предметом
пише и на језик којим се пише.” самог романа,
односно да посебну
‒ Шта је изазвало другу рецензију романа Љубомир у пажњу обраћа на
Јелисијуму? Од које чињенице Вук полази кад је реч о сваком морал приказаних
књижевном делу? књижевних јунака
јер је писац истакао

2
Објашњава: Вук је два пута објавио критике Видаковићевог да је роман морална
романа Љубомир у Јелисијуму. У првој критици, 1815. године, повест. Ученици
акценат је био на непознавању српског народног језика, а након коментаришу
Видаковићевих одговора 1817. године, Вук се усредсредио на примере пона шања,
књижевна питања: предмет дела и његов однос према поступака и исказа
стварности, фабулу, заплет, на нелогичности у развоју радње, јунака, има јући у
уверљивост и животност јунака, друштвену и етичку улогу виду да је Ви
романа. даковић у предгово
ру романа истакао
‒ Шта је Видаковић истакао у „предисловију” романа о својој да је највише пазио
ауторској намери? Какво је морално понашање његових јунака? на морал и благо
Шта о томе каже његов критичар? Како Вук процењује образни карактер
пишчево познавање стварног живота народа? народа нашег. По
свему, писац не
Наставник сажима речено. Сви јунаци су пример неморалних познаје обичаје
поступака и понашања, као такви не могу бити узор читаоцима. нити карактер свога
Ситуације и понашања јунака не одговарају стварном животу народа.
народа, тако да писац, како Вук истиче, не познаје карактер и Вук је ироничан,
обичаје свога народа. оштар, посебно кад
у закључку подвуче
‒ Шта стоји у закључку текста? Објасни због чега је Вукова да писац не познаје
критика беспоштедна. ништа. Кад је нагла
шено лична, крити
Након претресених ставова критика дела претвара се у суђење ка не може бити
аутору. Завршни чин је кулминација. Доноси се пресуда писцу. професионална.
„Нити познаје карактера народа нашега, ни ништа”.
Обезвређивање писца завршава се његовим правим књижевним
погубљењем.
Ово је судар двојице неистомишљеника, па је нетрпељивост
противника резултирала љутњом и вређањем. Дакле, овом
критиком је постављен темељ српској књижевној критици, али
упркос Вуковом настојању да буде аналитичан, критика је
постала поприлично лична.

Завршни део часа (10 минута)

Наставник подстиче ученике да укратко изложе суштину сукоба Отворен сукоб Вука
између Вука и Милована Видаковића. и Видаковића је у
ствари сукоб двеју
Потом ставља Вуков критичарски рад у контекст епохе. У различитих тенде
романтизму српска књижевна критика настоји да се заснује на нција у српској
теоријским узорима преузетим из немачке књижевности. књижевности и
Највише се бави питањем теоријског одређивања места и улоге култури, битка ко ће
књижевности и уметности у друштву. Критичари из ове епохе водити српски
просуђују и о делима својих савременика, па у том смислу може народ: европски
се издвојити књига Лазе Костића о Змају. Књижевна критика оријентисана
овог доба бави се питањем језика и језичке теорије, па питање грађанска
чистоте народне основице језика књижевног дела јесте и питање интелигенција
његове вредности. ослоњена на
устаничку Србију
или конзервативно
грађанство.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

3
 Вук Ст. Караџић, Критика романа „Љубомир у Јелисијуму”
У Новинама сербским Вук објавио рецензије (критике) о два Видаковићева романа, о
Усамљеном јуноши (1815) и Љубомиру у Јелисијуму (1817).
Полазни критеријум: правилност у језику. Добре књиге нема без правилног језика.
„У свакој се књизи гледа на двије стране: на ствар о којој се пи ше и на језик којим
пише.”
После Видаковићевих одговора 1817. год. Вук се усредсредио на књижевна питања:
предмет дела и његов однос према стварно сти, фабулу, заплет, на нелогичности у
развоју радње, уверљи вост и животност јунака, друштвену и етичку улогу романа.

 праћење ученичког разумевања текста,

мотивисаности за рад на часу;
 вредновање аргумената који прате изнесене
Начини провере
закључке ученика;
остварености исхода:
 процена спремности ученика да уочава битне
исказе у делу; како ученик доказује исправност
ауторових ставова.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?