1.

Kontrastno sredstvo je supstanca rastvorljiva ili nerastvorljiva u vodi, koja se

primenjuje u invazivnoj ili neinvazivnoj radioloskoj dijagnostici.
Kontastno sredstvo ima sposobnost da nakon unosa (parenteralnog, intravenoznog,
intraarterijskog instraartikularnog) u organizam obsorbuje vece ili manje rendgen
zracenje od telesnih tkiva ili organa, sto menja prosvetljenost mekih tkiva nekon
njihovog izlaganja rendgen zracima u toku klasicne radiografije ili kompjuterizovane
tomografije.
Kontraste daje hemijski elementi sa velikim atomskim brojem koji apsorbuju iks zrake
vis enego tkiva u organizmu.
Osnovna podela kontrastnih sredstava je na NEGATIVNA (vazduh ugljendioksid
kiseonik) I POZITIVNA (jod I barijum).
Prema stepenu hidrofilnosti dele se na hidrofilna I lipofilna.
Prema sposobnosti jonizacije na jonizujuca I nejonizujuca
prema nacinu eliminacije na renalnu I hepaticnu eleminaciju
prema nameni se dijele na urangiografska holegrafska bronhografska
histerosalpingografska I za pregled gastrointestinalnog trakta.
Gas je prirodan negativan kontrast vrlo upotrebljiv inertan I dobro se resorbuje. Ranije je
dosta koriscen u klasicnoj radiologiji ubrizgavanjem u anatomske prostore
(pneumoperitoneum, retroperitoneum, peritoneum).
Barijum je kontrast koji se koristi za prikaz digestivnog trakta inertan je I u organizmu
se ne apsorbuje I ne metabolise. Ima sposobinu da se lepi I tako oblaze sluznicu.
Barijum je tezak beli prah koji se u vodi ne rastvara vec stvara suspenziju belu kao
mleko pa se naziva barijumskim mlekom.
Kontraindikacie za davanje barijumskog kontrasta per os su dokazana ili sumnjiva
perforacija fistula aktivno krvarenje ili ileus.
Osnova svih intravenskih kontrasta je jod koji se izlucuje preko bubrega siroko
primenjuje u radiologiji I koristi u angiografiji urografiji I vecini kt pregleda. Jodna
kontrastna sredstva se eliminisu preko bubrega pa pacijent mora biti dobro hidriran.
Kontrasti kojima se pojacavaju signali ko magnetne rezonance daju se u dozi od 0.1 do
0.3 mmol/kg telesne tezine I eliminisu se preko bubrega.
Drugi tip kontrastnih sredstava koja se primenju kod MR sastoje se iz feritnih jedinjenja-
jetra slezina-pojacavaju kontrast izmedju zdravog I bolesnog tkiva
jodna kontrastna sredstva mogu izazvati alergijske reakcije, koje se javljaju kod 1%
pacijenata(kasalj osecaj toplote nemir mucnina zevanje crvenilo edem koze povracanje
svrab edem sluzokoze)
karakteristicni znaci za teske nezeljene reakcije su iznenadno znojenje, bledilo,
generalizovani egzantem, drhtavica, strah, bol u ledjima, bronhospazam, gubitak svesti,
tahikardija itd.
Posebnu paznju ahtevaju pacijenti u cijoj se istoriji javljaju astma, atopijski dermatitis I
alergije npr polenska groznica ili reakcije na kontrastno sredstvo pri ranijim pregledima.
2. Radiografija pluca I srca je prvi radioloski pregled koji se izvodi u bolesnika sa
sumnjom na oboljenja organa grudnog kosa i danas je najcesci rendgenski pregled
radioloski pregledi koji se koriste u snimanju grudnog kosa su PA AP I LATERALNA
RADIOGRAFIJA PLUCA I SRCA, RADIOGRAFIJA PLUCA I SRCA MOBILNIM
RENDGENSKIM UREDJAJEM, RENDGENOSKOPIJA, TELEKARDIOGRAFIJA,
TOMOGRAFIJA, RENDGENKIMOGRAFIJA, KOMPJUTERIZOVANA
TOMOGRAFIJA, MAGNETNA REZONANCA, POZITRONSKA EMISIONA
TOMOGRAFIJA, SPECT PLUCA, ANGIOKARDIOGRAFIJA, PREGLED
JEDNJAKA BARIJUMSKIM KONTRASTOM.
Stavovi I polozaji pri snimanju pluca su : STOJECI STAV PA POLOZAJ, PROFILNI
SNIMCI, SEDECI ILI LEZECI STAV AP POLOZAJ, LORDOTICNI POLOZAJ.
RENDGENOGRAFIJA pluca je polazni dijagnosticki postupak u pregledu respiratornog
sistema. Standardni snimak pluca se dobija postavljanjem pacijenta u stojeci stav pa
polozaj sa fokus film rastojanjem od 180 cm. Snimanje se moze obaviti takodje u
lezecem stavu ap polozaju kod bolesnika koji su nepokretni koji su u soku ili
komatoznom stanju. Za dobijanje profilnog snimka pluca pacijent se pstavlja u stojeci
stav bocnom stranom grudnog kosa naslonjen na kasetu sa filmom sa rukama
podignutim iznad glave I sakama na potiljku.
RENDGENOSKOPIJA srca I pluca sluzi za prostornu lokalizaciju patoloske promene
uvid u njen odnos sa okolnim strukturama kao I pregled svih pokretnih organa I sistema.
NASTAJE U REALNOM VREMENU.
Rendgenoskopija se obavlja na dijagnostickom rendgen aparatu za skopiju I ciljano
snimanje koji ima fokusno-ekransko rastojanje od 55 do 80 cm. Ova metoda pregleda
pruza uvid u polozaj srca funkcionalno stanje srcaog misica pulsacije aorte plucne
arterije I plucnih hilusa.
Dobija se uvid u donos srca sa disajnim pokretima dijafragme odnos jednjaka sa levom
pretkomorom I aortom.
Rendgenoskopija pluca se koristi za procenu prostorne lokalizacije promene uocene na
rendgenografiji kada treba odrediti njene topografske odnose prema okolnim
strukturama ili kao dopuna funkcionalnom ispitivanju pluca .
Rendgenoskopija dijafragme je vazan deo rendgenoskopskog pregleda pluca.
Posmatraju se respiratorna pokretljivost dijafragme I maksimalne apmplitude pokreta
prema inspirijumu I ekspirijumu.
Rendgenoskopski pregled se zavrsava pregledima u kosim polozajima I u profilu
bolesne strane. Za profilni polozaj se pacijent postavlja bolesnom bocnom stranom uz
ekran a zdravom stranom ka rendgenskoj cevi.
Zbog malog fokusnog rastojanja srcanosudovna senka je uecana I deformisana tako da
se rendgenoskopijom ne moze odredjivati velicina srca ni oblik srca.
MEDIJASTINOSKOPIJA je metoda koja se radi u opstoj anesteziji I kojom se dobijaju
precizniji podaci I zahvacenosti limfnih cvorova medijastinuma. Posebno znacajna ako
se planira operativno lecenje.
Prednost radiografije u odnosu na skopiju je sto radiografija daje uvid u sitnije detalje,
grafija je trajni dokument, dok su prednosti skopije prostrna lokalizacija odnos sa
okolnim strukturama senka organa uvecana I deformisana.
CILJANA GRAFIJA je grafija uradjan ciljano za posmatranje odredjenih zona od
interesa(procena polozaja katetera drenova kanila tubusa)
MAKROGRAFIJA rendgenografska metoda kojom se objekat ciljano uvecava kako bi
se promene bolje prikazale.
TELEKARDIOGRAFIJA je snimanje srca sa fokusno filmskim rastojanjem od
200 cm u stojecem stavu, uz gutanje barijumske paste. Ovom metodom se odredjuje
velicina srca . Nedostatak je taj sto se ne zna u kojoj je fazi srcanog rada izvsen pregled.
3. TOMOGRAFIJA pluca je izdvajanje promene pluca brisanjem okolnih struktura
tako sto se vrsi istovremeno kretanje rendgen cevi I kasete, na krajevima
jednokrake poluge u istom pravcu ali suprotnom smeru. Pacijent miruje.
Svi delovi objekta u ravni se projektuju na istom delu filma. Debljina sloja zavisi od
tomografskog ugla ugao 5-10 stepeni je za sloj od 2 cm, a ugao od 30 stepeni je za sloj
debljie 0.5 cm.
Ugao od 55 stepeni se koristi za pregled hilusa I krvnih sudova. Tomografiju koristimo
kao dopunksi pregled srca I velikih krvnih sudova posle telekardiografije.
PREGLED JEDNJAKA BARIJUMSKOM PASTOM-rendgenoskopija jednjaka
zapocinje procenom I opisom akta gutanja zatim prolaznosti jednjaka za tecne I pastozne
kontraste.
Rendgenografija omogucava procenu polozaja, oblika, sirine lumena, konture I strukture
reljefa sluznice.
Kontrastnim snimanjem jednjaka moze se potvditi poremcaj akta gutanja I poremecaj
pasaze kontrasta kod motrnih poremecaja jednjaka.
Pacijent dobija da proguta kontrastno sredstvo(barijum sulfat ili jodni kontrast) koji se
zatim prati rendgenskim aparatom a pregled se zavrsava ciljanom grafijom. Prate se sve
faze gutanja pocevsi od oralne, faringealne I ezofagealne. Pregled jednjaak po pravilu
treba da prethodi drugim vrstama pregleda (endoskopskim) jer na jednostavan I
bezopasan nacin moze otkriti oboljenje. Za pregled jednjaka se koriste preparati barijum
sulfata( barijumsko mleko, barijumska pasta) ili peroralni jodni kontrast.
4. Bronhografija je radioloska metoda prikazianja bronha I drugih disajnih puteva
posebnim kontrastnim sredstvom. Bronhogtafija je postupak kada odredjena
mesavina tecnosti udje u bronhije ispuni ih I ucini ih neprozirnim. Na taj nacin se
jasno zapazaju veliki I mali bronhijalni putevi.
Bronhoskopija je postupak kada se specijalna naprava zvana bronhoskop uvlaci u grlo
pored glasnih zica u dusnik I najzad u bronhije. Bronhoskop ima savitljivu cev koja
sadrzi opticka vlakna za prenos svetla I uvecanje slike.bronhoskopija je dobra metoda za
uzimanje brisa uzorka lavaza bronhobiopsije tumora moze da se povrsinsko sagori neki
dio koji krvari ili ulceracija.
Da je radiografija tehnicki dobra vidimo na osnovu sledeca cetiri osnovna znaka
DOBRA PENETRACIJA postignuta kada se jasno vide prvih 5 6 intravertebralnih
prostora na tolakanoj kicmi dok se ostali ne vide
ROTACIJA PACIJENTA procesusi spinozusi podjednako udaljeni od oba sterno
klavikularna zgloba
INSPIRACIJA vrh desne hemidijafragme je ispod zadnjeg okrajka desetog rebra, koa
zavisi od brzine brojanja do 10
POKRETI ZBOG DISANJA jasna granica hemidijafragmi, tokom akvizicije.
Akvizija podrazumeva skup postupaka I mera za dobijanje slike, odnosno postavljanje
pacijenta u pravilan polozaj primena mera zastite od jonizujuceg zracenja I podasavanje
uredjaja kojim se vrsi snimanje. Kada je radiografija nemocna radi se KT pregled,
indikacije za isti su: ispitivanje parenhimatoznih bolesti pluca, ispitivanje
bronhijektazija, stejdzing karcinoma pluca, ispitivanje metastaza pluca, ispitivanje
tromboembolije aortne disekcije, bolesti medijastinuma, planiranje optimalnog puta za
iglenu biopsiju pluca
ANGIOGRAFIJA KRVNIH SUDOVA PLUCA prikazuje arterijske I venske anomalije,
tromboemboliju kada se planira ekstrakcija tromba.
TEHNIKE MR PREGLEDA GRUDNOG KOSA, T1W SKVENCA optimalni kontrast
mast krvni sud I mast meko tkivo, T2W SEKVENCA osetljiva na pokrete ima manju
anatomsku rezoluciju koristi se za aktivnu kateterizaciju. Tokom pregleda moze biti
indikovana I intravenska aplikacija paramegnetnog kontrasta GD.
SCINTIGRAFIJA PLUCA se koristi kod dijagnostike embolije pluca I koriscenjem
radioaktivnog kontrasta Tc 99 kao I za dijagozu granulomatoze koriscenjem kontrasta
Ga.
5. MAMOGRAFIJA je neinvazivna radioloska metoda koja se koristi kao jedna od
dijagnostickih procedura za otkrivanje patoloskih promena u dojakama. Za
mamografiju se koristi posebni rendgen aparati mamografi koji rade sa mekim iks
zracima, snimci se rade u dve projekcije kraniokaudalna I kosa projekcija.
Inicijalna metoda je ultrazvuk dojke a onda ako ima inikacija radi se mamografija. Kod
dojke sa pojavom sekreta radi se GALAKTOGRAFIJA .
Postoje dva tipa mamografije, skrining mamografija, I dijagnosticka mamografija.
Skrining mamografija je pregled kod zena bez ikakvih simptoma ili promena u dojkama.
Cilj skrining pregleda je da otkriju karcinom dojke u stadijumu kada je on na samom
pocetku nastanka.
Dijagnosticka mamoografija je mamografski pregled dojki kod zena koje imaju
odredjene tegobe ili klinicki nalaz koji ukazuje na neku promenu.
Primenjuje se uglavnom kod zena starijih od 40 godina kada zbog fizioloske onvolucije
zlezdanog tkiva u gradji dojke preovladjuje radiotransparetno masno tkivo, sto
omogucava lako uocavanje I vrlo malih mikrokalcifikacija koje mogu prethoditi
malignim promenama.
Kod maldjih zena zlezdano tkivo moze da superponira sa senkom tumora.
GALAKTOGRAFIJA je vrsta mamografije koja koristi kontrastno sredstvo koje se
ubrizgaca u mlecne kanalice I na ucinjenim grafijama posmatraju promene u mlecnim
kanalima dojki.
6. Digestivni trakt: USNA SUPLJINA, ZDRELO, JEDNJAK, ZELUDAC, TANKO
CREVO, DEBELO CREVO, REKTUM;
Radioloske metode pregleda digestivnog trakta su: NATIVNI PREGLED ABDOMENA,
ULTRAZVUK ABDOMENA, PREGLED BARIJUMSKIM KONTRASTOM, KT
PREGLED, SPECT I PET PREGLEDI, MRI PREGLED.
NATIVNI PREGLED ABDOMENA, najvaznija stvar kod nativnog abdomena je uslov
pravilnog pregleda odnosno dobra akvizicija, pacijent se pregleda u stojecem stavu a ako
to nije moguce onda se pregled vrsi u lateralnom dekubitusu sa horizontalnim zracima.
Ntivni snimak abdomena se radi da bi se analizirale kostane strukture, kalcifikacije
gasne kolekcije abdominalne mase,
analizom kostiju mozemo da procenimo stepen mineralizacije kostiju.
Kalcifikacijama se smatraju komanci u urinarnom I hepatobilijarno traktu, pankreasu,
krvnim sudovima arterije ilijake, u zidovima aneurizme abdominalne aorte.
Analiza gasova je dijagnosticki vazan element, gas se normalno nalazi u dgestivnom
traktu, prvo treba izdvojiti da li su gasne kolekcije normalne ili patoloske a zatim u
drugom koarku da li se nalaze intra ili ekstraluminalno.
Ekstraluminalne su uvek patoloske I nastaju zbog perforacije, a ako su ekstraluminalne
patoloske gasne kolekcije postoji mogucnost postojanja ileusa.
Uzroci nastanka pneumoperitoneuma: perforacija creva ili zeluca trauma laporotomija ili
laparoskopija peritonealna dijaliza.
UZ abdomena je najcesca dijagnosticka metoda odmah posle nativnog snimka
abdomena . Od znacaja je dostupnost ove dijagnosticke metoda kao I njena ekonomska
isplativost.
MONOKONTRASTNI I DVOJNI KONTRASTNI PREGLEDI-DVA TIPA
PREGLEDA DIGESTIVNOG TRAKTA
monokontrastni pregled je pregled jednim kontrastom, a pregled dvojnim kontrastom je
pregled sa upotrebom da kontrastna sredstva najcesce barijum I gas ili vazduh.
PREGLED U DVOJNOM KONTRASTU podrazumeva stvaranje tankog pokrivaca na
sluznici punjenjem kontarstom koji daje senku I dobro prijanja za sluznicu a potom
naknadno punjenje organa vazduhom ili gasom iz distenziju organa.
U zelucu se dvojni kontrast moze postici promenom stava I polozaja pacijenta koristeci
gas u samom zelucu koji je prethodno napunjen sa 200 ml barijumskog mleka, ukoliko
prisutan vazduh nije dovoljan moze se dodati jedan prasak koji stvara gas PULVIS
EFERVESCENTIS.
U toku pregeda mogu se koristiti preparati koji onemogucavaju stvaranje mehurica
vazduha koji mogu izazvati poteskoce u tumacenju nalaza ili dati pogresnu sliku.
Potvredjeno je da je metoda sa dvojnim kontrastom efikasna u pregeldima zeluca,
antralnog dela zeluca I bulbusa duodenuma.
Ove metode pregleda vremenom su potisnute kt I mr virtuelnim skopijama.
7. AKT GUTANJA je poremecaj funkcije gutanja u regiji zdrela. Akt gutanja ima
dvojaku ulogu, da hranu potiskuje od usne duplje do zeluca I da istovremeno
spreci prodor hrane I tecnosti u disajne puteve.
Tri faze akta gutanja, usna zdrelna faringealna/ezofagealna, usna ili oralna.
U usnoj fazi zalogaj/gutjaj/bolus stize do zdrela, u zdrelnoj fazi bolus ulazi u jednjak a u
ezofagealnoj bolus ulazi u zeludac. Oralna faza je voljna I zavisi od pacijenta, dok su
druge dve refleksne I ne zavise od volje. Gutanje cvrstog I tecnog sadrzaja se razlikuje.
CVRSTA HRANA PROLAZI JEDNOM STRANOM EPIGLOTISA, KROZ
ISTOSTRANO PIRIFORMNO UDUBLJENJE DOK SE TECNOST SLIVA SA OBE
STRANE EPIGLOTISA.
Zbog ove razlike imamo akt gutanja koji se izvodi kontrastnim sredstvima razlicitog
viskoziteta.
Brzina kretanja bolusa je velika u pocetku a usporava prilikom ulaska u jednjak. Zbog
brzine kretanja bolusa u prve dve faze nije moguce uraditi grafije pa se koriste snimci na
video trakama, na nekim aparatima je moguce uraditi I 75 snimaka u sekundia snimanje
se vrsi barem u dvje razlicite projekcije.
Kod pregleda akta gutanja jako je bitno znati da pacijent treba da popije samo jedan
gutljaj kontrastnog sredstva jer svaki naredni gutljaj remeti peristaltiku prethodnog koji
je jos u toku. Skopijom se uvek prati zavrsni okrajak kontrastnog bolusa. Pregled se
najcesce vrsi u lezecm stavu u pronaciji, jer se u tom slucaju smetnje pojacavaju,
FARINGEALNI, a kao kontrast se daje suspenzija barijum sulfata, dok pregled pastom
istog preparata nije preporucljjiv zbog moguce pareze konstriktora sto dovodi do
opstrukcije vazdusnih puteva.
Poremecaji akta gutanja: poremecaj motiliteta kada kontrakcije nekih misica pocinju
prekasno ili traju predugo, zaostajanje kontrasnog sredstva, pogresno usmreavanje
bolusa npr prema nosnoj duplji.
PREGLED JEDNJAKA jednjak nema serozni omotac sto dozvoljava brzu ekspanziju
tumora.
Normalna peristaltika jednjaka pocinje aktom gutanja I brise sluznicu svakim sledecim
aktom gutanja,
tri su vrste kontrakcije jednjaka:
PRIMARNE KONTRAKCIJE JEDNJAKA pruzaju se celom duzinom jednjaka I vrse
transport hrane kroz jednjak
SEKUNDARNE KONTRAKCIJE JEDNJAKA inicirane sirenjem jednjaka kod zastoja
zalogaja a nastaju kod mesta prosirenja jednjaka
TERCIJARNE KONTRAKCIJE nefunkcionalne, I jednjaku daju izgled vadicepa.
BRISANJE JEDNJAKA je radioloski termin vezan za oslobadjanje sluznice od braijuma
koji je prekriva tokom pregleda, poslije jednog gutljaja barijuma ako pacijent nastavi da
guta pljuvacku dolazi do brisanja sluznice jednjaka od barijuma.
KARCINOM JEDNJAKA se javlja najcesce kao planocelularni karcniom ili kao
adenokarcinom
smesten je na sluznici jednjaka, raste dugo bez davanja simptoma a smetnje u gutanju
daje tek kada tumorska masa vec znacajno posraste, odnosnn kada je vec znacajno
uvecana. Karcinom jednjaka oboljenje sa veoma losom prognozom.
Nedostatak seroze omogucava brz rast tumora, brzo daje regionalne metastaze u limfne
zlezde.
HIJATUS HERNIJA predstavlja prolaps dela forniksa zeluca kroz hijatus ezofagusa na
dijafragmi u grudnu duplju. Otkriva se pregledom gastroduodenuma barijumom ili KT
pregledom grudnog kosa.
ULKUSNA BOLEST benigni ulkusi zeluca se na pregledu barijumom najcesce
prikazuju kao nisa, nisa je duboka erozija sluznice zeluca koja prodire u zid ispod
lamine muskularis mukoze sluznice zeluca.
Veoma je vazno prepoznati malignu ulkusnu nisu.
ULKUS DUODENUMA je cesci od ulkusa zeluca I najcesca lokalizacija je prednji zid
bulbusa duodenuma.
Postoje sarkomi limfomi I karcinomi zeluca, NEOPLAZME.
Histoloski mogu biti sarkomi, limfomi, karcinomi zeluca.
Karcinomi polaze iz sluznice a sarkomi I limfomi iz pripadajucih elemenata zida zeluca
KT GASTROGRAFIJA se izvodi na prazan zeludac takos to pacijent popije najmanje
jedan litar vode. Posle toga se intravenski aplikuje kontrastno sredstvo I uradi kt
avizicija gornjeg abdomena u posebnom kt protokolu
HIPOTONA DUODENOGRAFIJA predstavlja dijagnosticku metodu kojom se u gasom
distendrianom dvanaestopalacnom crevu prikazuju patoloske promene
dvanaestopalacnog creva I pankreasa kao I male papile duodenuma.
PREGLED TANKOG CREVA se vrsi na dva nacina posle pregleda gastroduodenuma
barijumom nastavlja se ispitivanje tankog creva ispunjavanjem barijumom, I drugi nacin
pregled tankog creva u dvojnom kontrastu takozvana enterokliza.
ENTEROKLIZA se izvodi uz pomoc nazogastricne sonde. Prednost metode sa sondom
je u tome sto je moguce ubacivati vazduh po potrebi kao I u kolicini kontrastnog
sredstva kako bi dvojni kontrastni prikaz bio uspesniji.
KARCINOID TUMOR neuroendokrini tumori digestivnog trakta. Lokalizuju se u
tankom crevu apendiksu I cekumu. Sporo rastu I mogu da metastaziraju. Leci se hiruski.
PREGLED DEBELOG CREVA BARIJUMOM irigografija se izvodi tako sto se kroz
analni otvor plasira savitljiva cev u rektum kroz koju se prvo ubrozgava barijum pa
vazduh isto kao kod ENTEROKLIZE.
PREGLED DEBELOG CREVA BARIJUMOM priprema pacijenta u vidu uzimanja
laksativa davanje klizme kao I u manjoj meri odradjen dijestetski rezim. Ricinusovo
ulje.
Pregled se vrsi unosenjem kontarsta per os ili klizmom- irigografija ili irigoskopija. Po
prvoj metodi pacijent izjutra popije 250 ml barijumskog mleka tri casa kasnije popije
rastvor gorke soli a devet casova kasnie jos 250 ml barijumskog mleka. Pregled se
obavlja sledeceg dana izjutra.
RADIOLOGIJA DEBELOG CREVA
kolon je dug 1.5 m pocinje od ileocekalne valvule I zavrsava se analnim otvorom.
Misicne trake se nazivaju tenije kolona normalan sirina creva je manja od 5 cm.
Patoloske promjene:
ILEUS je prestanak pasaze crevnog sadrzaja kroz digestivni trakt pri sumnji na njega ne
radi se pregled barijumom.
Ileus je urgentno stanje.
Uzroci tumori creva, hernije, adhezije peritoneuma, volvulus.
Polipoza digestivnog trakta polip je ekspanzija mukoze I cest je u digestivnom traktu
moze uzrokovati krvarenj ai konstipacije. Histoloski postoji nekoliko tipova sa razlicitim
potencijalom maligne alteracije.
Hiperplasticni polipi nemaju maligni potencijal.
ULCEROZNI KOLITIS je inflamatorno oboljenje creva najcesce kolona koje se javlja
kod mladjih osoba 15-40 godina cesce kod muskaraca. Znaci: ZNAK SINA ZNAK
DUGMETA ZA KRAGNU PSEUDOPOLIPI ZNAK OLOVNE CEVI.
KOLOREKTALNI KARCINOM cini 15% svih godisnje novootkrivenih karcinoma sa
tendencijom povecanja tog broja. Osnovni siptom je hronicna anemija zbog okutnih
krvarenja. Metoda u dijagnostici kolorekalnog karcinoma je endoskopska kolonoskopija
sa biopsijom.
8. PREGLED HEPATOBILIJARNOG TRAKTA I PANKREASA
koji se sprvodi od 1953 kada pocinje upotreba trijodnih hepatotrpnih sredstava za
peroralno I intravensko ispitivanje bilijarnog trakta. Pre pocetka pregleda neophodna je
labaroratorijska obrada pacijenta a potom slede dijagnosticke metode UZ,KT,MR,
magnetno holangio pankreatografija, endoskopska retrogradna holangiopankreatografija
perkutana transhepaticna holangiografija I nuklearna medicina. Po dobijanju analiza UZ
je najcesce prva dijagnosticka metoda.
Kontrastno sredstvo je u organizam moguce uneti na vise nacina: oralno intravenski ili
infuzijom, trnsjugularno ili direktno u bilijarno stablo.
PERORALNA ili intravenska holangiografija nisu invazivne metode ali se redje koriste
za oslikavanje zucnih kanala jer nisu dovoljno precizne.
INTRAVENSKA HOLANGIORAFIJA je metoda kojom se hepatotrpno konstratno
sredstvo aplikuje direktno u venu. Koristi se kod pacijenata sa gastrointestinalnom
intolerancijom na oralna konstratna sredstva a korisna je kod procene funkcionalnih I
morfoloskih osobina zucnih puteva osebno kod pacijenata koji su imali holecistektomiju
kao I kada hepatobilijarni trakt nije prikazan oralnom holecistografijom. Biligrafin I
endobil koji su hidrofilni ne podlzu pocesima konjugacije brzo se transportuju do
bilijarnog pola hepatocita a potom se sistemom zucnih kanala brzo eliminisu.
INTRAOPERATIVNA HOLANGIOGRAFIJA se radi tokom same operacije I sluzi za
otkrivanje kalkulusa u velikim zucnim vodovima a u kombinaciji sa manometrijom
odredjuje se tonus odijevog sfinktera. Obavlja se tako sto se 20-40 ml 30%
angiografskog konstrastnog sredstva zagrejanog na temperaturi nivoa tela aplikuje pod
malim pritiskom ubrizga u duktus cistikus ili holedohus. Radiografija se radi jos u toku
ubrizgavanja dok je pacijent u pronaciji sa lakim nagibom na desni bok da bi se izbeglo
prekrivanje kicbemog stuba I kontrastom ispunjenog duktus holedohusa
HOLANGIOGRAFIJA KROZ T DREN je postoperativna ili sekundarna holangiografija
koja se izvodi kroz dren oblika slova t postvaljen tokom operacije u holedolus I sluzi
postoperativnoj drenazi. Sluzi nam za prikaz prohodnosti I sirine zucnih vidova analizu
sfinktera prikaz eventualno zaostalih kamencica u kanalima bilijarnog trakta. Nije
potrebna predmedikacija a kao kontrastno sredstvo se korisit jedno od hidrofilnih jodnih
preparata sa koncentracijom 25-30% kontrasta. Posle nativnog snimka abdomena
pacijent se postavlja u ap kosu projekciju a desni gornji kvadrant abdomena postaviti na
sredinu filma na koji ce se snimati.za snimanje se koriste filmovi formata 24x30cm gde
se posle svake grafije doda mala kolicina kontrastnog sredstva . Poslednja grafija se radi
kasnije kada veci deo kontrasta predje u duodenum.pod kontrolom skopije se ubrizgava
kontarstno sredstvo. Kada se ceo pregled zavrsi otpusta se T dren I uradi grafija u
lezecem polozaju na desnom boku.
PERKUTANA TRANSHEPATICNA HOLANGIOGRAFIJA izvodi se tako sto se kroz
kozu iglom dopire do zucnih vodova u jetri I daje rendgenski kontrast. Preporuka da se
ova metoda koristi samo u terapijske svrhe osim u slucaju ako je bas nuzna.
HOLANGIO PANKREATOGRAFIJA upotrebom magnetne rezonance je brza I bezbola
radioloska metoda pregleda zucnih kanala. Motodom se moze jasno utvrditi mesto
zastoja uz uci ali je neprecizna u otkrivanju uzroka zastoja u zuci, u nekim slucajevima
otkriva bolje zucne kamence a u drugim tumor kao uzrok zutice.
9. SIALOGRAFIJA postoje tri parne velike pljuvacne zlezde I 700-1000 malih
pljuvacnih zelzda. Tri parne velike su PAROTIDNA SUBMANDIBULARNA
SUBLINGVALNA PLJUVACNA ZLEZDA.
Poremecaji lucenja pljuvacke: kserostomija kada veci broj faktora izazove suvocu usta .
Centralni poremecaju koji dovode do promena u autonomnom nervnom sistemu mogu
izazvati suvocu usta. Sialoreja razlicita oboljenja usne duplje jezika zuba stiulisu
povecanu produkciju pljuvacke. Sjogrenov sindrom karakterise ga trijas koji cine
kserostomija keratokonjuktivitis I reumatoidni artitis. Hefotov sindrom koje cine
groznica zapaljenje I otok parotidne zlezde. Sialoadenoza netumorsko oboljenje
parenhima pljuvacne zlezde nastalo kao poremcaj u metabolizmu I sekreciji ppljuvacnih
zlezda. Sialolitijaa predstavlja stvaranje kalkulusa u pljuvacnim zlezdama. Moze da se
javi kao samostalno oboljenje ali je cesce udruzeno sa hronicnim sialoadenitisom.
Sialoadenitisi predstavljaju zapaljenje pljuvacnih zlezda a kao predisponirajuci faktor je
sialolitijaza neki lekoi dehidratacija losa oralna higijena.
Bakterijski sialoadenitisi: akutni gnojni sialoadenitis najcesce zahvata parotidnu
pljuvacnu zlezdu. Infekcija moze da nastane diretnim prodorom bakterija iz usne duplje
preko glavnog izvodnog kanala u zlezdu, hronicni recidivantni sialoadeniis se javlja
najcesce u parotidnoj pljuvacnoj zlezdi
virusna zapaljenja kao sto su epidemijski parotitis uzrocnik je neurotopni virus mumpsa
iz grupe paramisko virusa. Ifekcija se prenosi kapljicnim putem. Citomegalija
predstavlja virusno oboljenje uglavnom zahvata parotidnu pljuvacnu zlezdu,
citomegalovirus rijetko se javlja kod odraslih.
Tumori pljuvacnih zlezda PLEOMORFNI ADENOM, MONOMORFNI ADENOM
VARTINOV TUMOR, ONKOCITOM, MUKODERMOIDNI KARCINOM,
ADENOKARCINOM, ADENOID CISTICNI KARCINOM PLANOCELULARNI.
Dijagnostika oboljenja pljuvacnih zlezda najcesce se sprovodi inspekcijom vrata I lica
gde se uocava promena velicine pljuvacnih zlezda. Iako se parotida zlezda naziva
zausnom smestena je ispred uha I sa svojim uvecanjem deformise lice pozadi.
Palpacijom parotidne pljuvacne zlezde moze se dobiti podatak o njenoj konzistenciji.
Pomocne dijagnosticke metode: SIALOGRAFIJA SCINTIGRAFIJA SIALOMETRIJA
SIALOHEMIJA KT ULTRAZVUK BIOPSIJA MAGNETNA REZONANCA.
INDIKACIJE ZA SIALOGRAFIJU fistule, kalkulusi stenoze tumori hronicno
zapaljenje.
KONTRAINDIKACIJE akutna zapaljenja infekcije pljuvacnih zlezda alergija na jod kao
I tesko opste stanje.
SIALOGRAFIJA je rendgenska metoda kojom se pomocu kontrastnog sredstva
analiziraju intraglandularni I ekstraglandularni kanalikularni sistemi. Za ovu vrstu
pregleda koristi se uljani kontrastni medijum koji nije rastvrljiv u vodi I ne mesa se
pljuvackom.ubrizgavanje kontasta se vrsi pod blagim pritiskom. Aplikuje se od 0,7-2 ml
kontrasta zavisno od velicine parotidne zlezde. Vrsi se kateterizacija plasticnom
cevcicom, vreme ekskrecije kontarstno sredstva je od 15 minuta do 2 casa. Ukoliko
dodje do prodora kontrasta u parenhim zlezde mogu se javiti infekcije koje zahtevaju
hiruski tretman. Osim dijagnosticke moze biti terapijska metoda.
10.FISTULOGRAFIJA analni apces je akutnos tanje koje se odlikuje otokom I
crvenilom u predelu anusa praceno jakim bolovima a neretko I povisenom
temperaturom. Nastaje usled bakterijske upale perianalnih zlezda koje su
smestene u visini analnog kanala. Gnojan upala se razvija relativno brzo a proces
se kroz 2-3 dana siri na kozu oko anusa I postaje vidljiv. Cilje lecenja je da se sto
pre evakuise nakupljeni gnojni sadrzaj koji se nalazi ispod koze na mestu otoka
sto se postize incizijom nad monutom regijom uz prisustvo lokalne ili totalne
intravenske anestezije.
Fistula se obicno javlja kao rezultat prethodnog apcesa u podrucju koje je bilo prethodno
izdrenirano ali nije u potpunosti zaraslo. Posledica je uporno ili povremeno izbacivanje
gnoja krvi ili sluzi.
Dijagnoza fistule se postavlja na osnovu anamneze preglda(inspekcije palpacije)
anaskopijom I fistulografijom.
Fistulografija je endografska metoda kojom se snima fistulozni kanal. Identifikacije se
vrsi fistulografski rengenoloski nakon ubrizgavanja kontrasta u fistulu. Preoperativno se
vrsi ciscenje creva dva dana sredstvima za ciscenje I klizmama uz tecnu dijetu.
Dakle pojam fistula karakterise tanak kanal koji se razvija u toku zapanjenja ili u toku
infekcije, moze ali ne mora biti povezan sa postojanjem gnojne kolekcije(apcesa).
FISTULOGRAFIJA JE RENDGENSKA METODA PRIKAZIVANJA POZITIVNIM
KONSTRASTNIM SREDSTVOM JEDNOG ILI VISE ANALA KOJI ZAVRSAVAJU
NA KOZI. DAJE PODATK O ISHODISTU I MESTU FISTULE. Kontrastno sredstvo
se ubrizga u eksterni otvor fistule. Nedostaci se ogledaju u tome sa kontrastno sredstvo
moze da ne ispuni do kraja kanal ako se u njemu vec nalazi gnoj. Takodje ne vide se
meka tkiva I u tom smislu fistulograija je neprecizna I nepouzdana metoda.
Kompjuterizovana tomografija omogucava lokalizaciju kanala perianalne fistule ako se
konstratno sredstvo ubrizga rektalno I intravenski. Ne moze pravilno da se klasifikuje jer
su atenuacije fistule I mekih tkiva karlice slicne.
UZ pregled omogucava brz I jednosavan pregled koji pacijenti dobro podnose. Koriste
se linearne konveksne ili endoluminalne sonde jacine 3 do 12 mhz. Mogu se
dijagnostikovati kompleksne fistule, dobra je prostorna rezolucija ondnosno moze se
razlikovati intersfiktericni apces. Nedostaci su sto je ultrazvuk visoke frekvencije slabo
penetrantan ima ogranicenu sposobnost lokalizovanje kanala duboko u ishiorektalnoj
jami.
MR fitulografija je fistulografija ucinjena tehnikom magnetne rezonance koja
obezbedjuje kvalitetne 3d podatke sa dubokom analizom strukture tkiva. Zlatni je
standard za dijagnostiku perianalnih fistula. MR pregled utice na planiranje hiruskog
pristupa I poboljsava ishod lecenja.
11.KONTRASTNI PREGLED UROGENITALNOG TRAKTA uroradiologija
obuhvata radiologiju bubrega uretera mokracne besike I uretre. Donedavno je
osnovna metoda pregla bila intravenska urografija I zasnivala se na sekretornoj
fuknciji bubrega.
Intravenska urografija izvodi se apliciranjem jodnog kontrastnog sredstva koje se filtrira
u glomerulima bubrega. Tokom prolaska kroz henleovu petlju vrsi se reapsorpcija vode,
a koncentrovan urin sa kontrastom izlucuje preko sabirnih kanalica I casice. Iz sabirnih
casica ulazi u pijelon I preko uretera je transportovan do mokracne besike. Posto je urin
mariran njegov put se moze pratiti radiografijama.
EKSKRETORNA UROGRAFIJA podrazumeva uzimanje laksativnih sredstava I
izbegavanje namirnica koje dovode do stvaranja gasova u crevima 2 do 3 dana pre
pregleda. Nekoliko casova pre pregleda pacijent ne treba da pije vodu. Izvodi se dok
pacijent lezi. Uradi se nativni snimak abdomena apotom se u venu daje kontrastno
sredstvo. Pregled otprilike traje 45 minuta a ponekad I vise casova sto zavisi od funkcije
bubrega. Danas se klasicna urografija zamenjuje kt urografijom. Ekskretorna urografije
cesto je dovoljna da otkrije sledeca oboljenja: urolitijaza, opstruktivne uropatije, maligni
tumori, kongenitalne anomalije traume, inflamacije hipertenzije, ehinokokoza bubrega,
druga oboljenja.
INFUZIONA UROGRAFIJA modifikacija intravenske urografije infuzijom 2 ml 50%
kontrastnog sredstva na kilogram telesne tezine pomesanog sa istom zapreminom
fizioloskog rastvora.
MINUTNA UROGRAFIJA se koristi u dijagnostici renovaskularne hipertenzije.
Kontrast se intravenski ubrizgava kao jednokratni bolus u toku 20 sekundi. Ovako
modidikovanu urografiju ne treba rutinski primenjivati kod hipertenzivnih osoba zbog
njenih relativnih vrednosti I ogranicenih indikacija.
PRODUZENA EKSKRETORNA UROGRAFIJA se primenjuje kod hidronefroza I
drugih opstruktivnih uropatija kao I u cilju pracenja eliminacije kontrasta u distalne
partije uretera I mokracne besike. Sastoji se u snimanju po slojevima u toku urografije sa
vecim dozama kontrastnog sredstva.
PERKUTANA ANTEROGRADNA UROGRAFIJA se izvodi tako sto se kontrast uvodi
kroz postojecu nefrostomu ili redje perkutanom punkcijom pijelona burega pod RTG
kontrolom.
ANTEROGRADNA UROGRAFIJA se radi kada retrogradna nije uspesna kada pre
operacije treba proceniti velike bubrezne kamence kada se sumnja na karcinom
prelaznih celija u gornjim odvodnim putevima ili kada bolesnik ne moze podneti opstu
anesteziju za retrogradnu urografiju, komplikacije su vezane za krvarenje prilikom
postavljanja katatetera za nefrostomu a ukljucuju krvarenje sepsu, povredu susednih
organa, dok su bolnosti I ekstravazacija menje opasne.
RETROGRADNA UROGRAFIJA se sluzi citoskopijom I kateteriziranjem uretera za
uvodjenje kontrasta direktno u sabirni sistem. Koristi se kada su kt I mr neuspesne kada
treba utvrditi stepen, uzrok I trajanje opstrukcije ureterea ili kada je pacijent alergican na
konstratno sredstvo. Prejaka distenzija ili unutrasnji protok mogu iskriviti pijelone I
zamagliti pojedinosti rizik infekcije je veci nego kod ostalih tipova urgrafije.
URETROCISTOGRAFIJA je metoda kada se kontrast uvodi direktno u uretru I
mokracnu besiku. Nije potrebna nikakav priprema pacijenta, nuspojave su uroinfekcije I
urosepsa a teske strikture uretre su relativna kontraindikacija.
ANGIOGRAFIJA je zamenjena UZ CT MR SCINTIGRAFIJA
12.HISTEROSALPINGOGRAFIJA DEFERENTOVEZIKULOGRAFIJA
HISTEROSALPINGOGRAFIJA JE RADIOLOSKI METOD ISPITIVANJA
cervikalnog kanala matericne supljine izgleda I prolaznosti jajovoda. Ispitivanje se
sprovodi pri prvoj polovini mentrualnog ciklusa ubrizgavanje jodnog kontrasta kroz
kanal grlica materice u matericnu duplju I jajovode. Na osnovu dobijenog snimka
procenjuje je anatomsko stanje materice I jajovoda.
HISTEROSALPINGO-KONTRASTNA-SONOGRAFIJA je metoda ispitivanja
prolaznosti tuba pod kontrolom ultrazvuka.
VEZIKULOGRAFIJA je radioloska dijagnosticka metoda pregleda prohodnosti
semenskih kanalica pre nego se u njih uvede kontrastno sredstvo postoje dvije vrste
ASCEDENTNA gde se davanje kontrasta vrsi kateterom ubacenim u kanal duktusa
deferensa pomocu operativnog uretroskopa.
DESCEDENTNA( deferentovezikulografija) gde se kontrastno sredstvo unosi
punkcijom u kanal duktusa deferensa dok je pacijent na opeterativnom stolu.
13.METODE PREGLEDA RETROPERITONEALNOG PROSTORA
retroperitonealnim prostorom smatra se prostor iza peritoneuma odnosmo iza zadnjeg
parijentalnog peritoneuma a ispred transferzalne fascije koji se siri od dijafragme do
male karlice. Najveci deo ove anatomske lokalizacije obukvata prostor dje se nalaze
bubrezi sa svojim ovojnicama ali je znacajan prostor oko pankreasa kao I velikih krvnih
sudova koji ipak ispunjavaju masne strukture
standardna analiza retroperitonealnog prostora podrazumeva cetiri koraka:
LOKALIZACIJU LEZIJE da li je promena lokalizovana u retroperitonealnom prostoru
odnosno prednjem pararenalnom, perirenalnom ili zadnjem pararenalnom prostoru)
znacajno je utvrditi da li postoji pomeranje normalnih anatomskih struktura.
PROCENU DA LI SE RADI O TUMORSKOJ ILI NETURMORSKOJ LEZIJI,
odnosno prepoznati kolekcije u retroperitoneumu kao sto su apcesi I hematomi odnosno
razlikovati infamatorne procese poput pankreatitisa ili pijelonefritisa, aortnu ili
periaortnu bolest.
KLASIFIKACIJU LEZIJE, odnosno da li tumor potice od nekog od retroperitonealnih
organa.
Znak prekida konture oznacava da masa deformise konture pripojenog organa sto
podrazueva da masa potice od tog organa.
Negativni znak prekida konture oznacava da je pripojeni organ komprimovan I pomeren
ali normalnih kontura sto znaci da masa ne potice od tog organa.
Znak fantomskog nevidljivog organa podrazumeva da se velika masa siri iz po velicini
manjeg organa tako da organ postaje nedetektabilan.
Znak zahvacenog organa kada se tumor siri iz organa pa organ postaje zaokruzen
tumorom.
Nak negativno zahvacenog organa kada tumor komprimuje pripojen delimicno
presavijen organ dolazi do deformacije organa sa pojacanjem oblika sto znaci da
opservirani organ nije poreklo tumora.
Znak naglasenih arterija tumor je u vidu hipervaskularne mase arterije hranilice se
uvecane sto se jasno vidi na kt snimku.
Znak plivajuce aorte je kada neki tumori raastu bez steoze I kompresije lumena okolnih
organa ali uz pritiskanje istih.
14.POREDJENJE NOVIH DIJAGNOSTICKIH METODA
ultrazvucna dijagnostika I ultrazvuk godina otkica je 1952 vrsta zracenja kod ovog
oblika radioloskog pregleda je zvucni talasi nije ni jonizijuce ni elektromagnetno
zracenje.
Frakvencije koje se koriste za dijagnostiku su 1-10mhz a talasne duzine 1-0,1 mm.
Princip rada se svodi na registrovanje ehoa koji poticu od diskontinuiteta u tkivnoj
gustini odnosno brzini zvuka.
Dubina prodiranja ultrazvucnih talasa u dijagnostici je <20cm, njihova rezolucija je
veoma visoka I meri se u mm.
Primena ultrazvucnih talasa je u dijagnostici mekih tkiva, krvnih sudova(dopler).
Za ovu dijagnosicku metodu postoji posebno konstruisan aparat EHOSONOGRAF.
Aparati mogu biti u crno beloj ili u boji, jednostavni su za upotrebu, vrlo funkcionalni
prostorno se sa njima lako manipulise I lako se transportuju. Dijagnosticki uz koristi
energiju ultrazvucnih talasa I akusticnih svojstava organizma za posmatranje
stacionarnih I pokretnih tkiva pa se zato koristi u puls-eho-formatu, kratkotrajni
ultrazvucni pulsevi putuju kroz razlicita tkiva I pritom bivaju reflektovani na granicama
tkiva I vraceni prema svom izvoru.
Vraceni eho talasi nose ultrazvucnu informaciju na osnou koje se stvara sonogram ili
mere brzine krvotoka po principu doplerove frekvencije.
Pored 2d imidzinga ultrazvuk omogucava I merenje anatomskih rastojanja I zapremine
ispitiivanje pokreta odredjivanje brzine krvotoka kao I 3d I 4d imidzing.
Krakterisitike zvuka su:
propagacija(zvuk je oblik mehanicke energije koja se propagira odnosno siri kroz
sredinu zbijanjem I opustanjem cestica sredine). Talasna duzina(talasi formiraju
segmente kompresije a talasna duzina predstavlja rastojanje izmedju dva susedna
segmenta kompresije ili opustanja) kroz sredinu u kojoj se moze izvrsiti visoka
kompresija kao sto je vazduh brzina zvuka je mala a za manje stisljive sredine npr kost
brzina zvuka je veca.
Razlika u brzini zvuka na granicama tkiva predstavlja osnovni izvor kontrasta
ultrazvucne slike. Frekvenca ultrazvuka se ne menja promenom brzine prostiranja kroz
razlicite sredine. Talasna duzina ultrazvuka zavisi od sredine odnosno promena na
granici dve sredine dovodi do promene talasne duzine.
KARAKTERISTIKE ZVUKA
talasna duzina ultrazvuka odredjuje prostornu rezoluciju koja se moze postici za dat
pravac talasa, ultrazvucni talasi visoke frekvencije omogucavaju rezoluciju I detalje
slike superiorne u odnosu na talase niske frekvencije, dubina prodiranja talasa je manja
za visoke frekvencije a veca za niske frekvencije, za deblje delove tela npr abdomen I
prikaz struktura na vecoj dubini korste se nize frekvence odnosno 3,5-5 mhz, za manje
delove tela ili organe na manjoj dubini ispod koze npr stitna zlezda, dojka koriste se vise
frekvencije 7-10 mhz.
INTERAKCIJA UZ I MATERIJE
propagacijom ultrazvuka kroz neku sredinu dolazi do sledecih interakcija:
REFLEKSIJE
REFRAKCIJE predstavlja promenu pravca ultrazvucnog snopa pri prolasku uz talasa iz
jedne sredine u drugu gde se ove sredine karakterisu razlicitim brzinama prostiranja
zvuka sto dovodi do stvaranja arefakata.
RASEJAVANJA potice od objekta unutar tkiva koji su velicine uporedive sa talasnom
duzinom upadnog snopa ili manji.
APSRPCIJE(ATENUACIJE)
gel koji se nanosi na kozu pacijeta sluzi da zameni vazduh jer uz ne prolazi kroz vazduh
I umanji refleksiju, imidzing kroz vazduh ili kost nije moguc jer ilazvuk ne prolazi kroz
ove sredine pa tu dolazi do izostanka eha, granica kost/tkivo takodje reflektuje znacajnu
frakciju upadnog inteziteta, kod pregleda abdomena dobija se najsnazniji eho koji
uglavnom potice od gasova, organi sacinjeni od subregija sa brojnim mestima
rasejavanja pri uz pregledu ce se prikazati kao strukture nepravilne tsksturem organi koji
u sebi zadrze tecnost na uz ce se prikazati kao tamnijer kroz njih talasi prakticno ne
prolaze vec se odbijaju.
ULTRAZVUCNI UREDJAJI MOGU BITI: opsti, radioloski, ginekoloski za potrebe
kardiovaskularnih I dopler pregleda ibtravaskularni itd.
UZ aparat se sastoji iz SINHRONIZATORA ODASILJACA NAPONA ZVUCNE
GLAVE, POJACIVACA, UREDJAJA ZA OBRADU SLIKE, MONITORA, UREDJAJA
ZA MEMORIJU I UREDJAJA ZA DOKUMENTACIJU GDE UZ SONDA
PREDSTAVLJA USTA I USI SAMOG UREDJAJA.
Najvaznija osobina materijala koji se nalazi u sondi je piezoelektricni efekat sa
sledecim osobinama:
kada kroz kabl sonde prolazi eletricna struja(elektroni) dolaze do piezoelektricne
supstance I u nju udaraju, tada se u tom kristalu struja menja u uz talas I dalje se emituje
kao uz talas
kada se uz talasi poslati sondom sudaraju o strukture materije koje se nalaze na
njihovom putu, dolazi do dobijanja pa se one vracaju ka sondi gde ih piezoelektrcna
supstanca ponove menja iz iz signala u elektricne signale.
Uz dijagnstika najprimenjenija je kod mekih tkiva : srce, karlica I reproduktivni organi,
bubrezi jetra pankreas zucna kesa, oko, stitna zlezda, krvni sudovi, fetus.
KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA radioloska metoda koja pored rendegnskog
zracenja koristi I tomografiju, metodu koja se zasniva na matematickoj proceduri obrade
snimaka ili tomografskoj rekonstrukciji snimaka.
Vrsta zracenja je jonizujuce zracenje, energija koja se koristi je jacine 10-100 keva, a
talasna duzina je 0.1-0.01 nm.
Princip rada se svodi na racunanje razlicitosti stepena atenuacije iks zraka pri prolasku
kroz ljudsko telo. Koristi se za pregled celog tela sa visokom rezolucijom (u mm).
Pri prolasku kroz tkiva I organe oslabljene iks zrake prihvataju I mere pravilno
rasporedjeni detektori postavljeni na suprotnoj strani u odnosu na cev.
Apsorpcija zraka zavisi od debljine sloja, gustine tkiva I rednog broja elemnta u
periodnom sistemu pregledanog tkiva. Prinicip dobijanja slike je slican kao kod rtg
aparata samo sto ovdje detektor nije fotoosetljiv vec se radi o specijalnim detektorima
koji pod uticajem rendgenskih zraka stvaraju elektricne signale.elektricni signali koje
daju detektori pretvaraju se u digitalne vrednosti I dovode se u racunar gde se organizuju
u vidu matrice.
PRVA GENERACIJA KT SKENERA je imala samo jedan detektor, kretanje sistema ja
bilo translatorno I rotaciono za generisanje jedne slike je bilo potrebno oko pet minuta
DRUGA GENERACIJA je imala sistem sa vise detektora medjusobno povezanih za
mali ugao u snopu a kretanje sistema je takodje bilo translatorno I rotaciono, kod ove
generacije je koriscena veca kolicina rendgenskih zraka dobijano je vise podataka
samim tim je skraceno vreme snimanja na oko 1 minut.
TRECA GENERACIJA se zasniva na potpuno novom principu gde je ukinuto
translatorno kretanje a snop rtg zraka prosiren tako da moze da obuhvati ceo sloj,
odnosno presek.
Ovde postoji lepezasti snop za koji je potrebno 700 detektora smestenih po luku koji je
mehanicki u sprezi sa rtg cevi I zajedno sa njom se rotira za 360 stepeni.
CETVRTA GENERACIJA ima nepokretne rubno rasporedjene detektore gde se krece
samo rtg cev I to unutar detektorskog kruga. Vreme generisanja jedne slike je kao I kod
trece generacije 0,5-2 sekundi. Ova generacija nije smanjila vreme pregleda ali je
smanjila kolicinu artefakata nastalih kao posledica kretanja detektora u trecoj generaciji .
Takodje je smanjen mehanicki problem nastao oko obrtanja relativno teske sprege sa
velikim brojem detektora I rtg cevi kao I njegovog kocenja.
PETA GENERACIJA KT imamo stacionarnost cevi I detektora. To su skeneri sa
elektronskim snopom iks zraka gde za jednu sliku potrebno vreme od 50 milisekundi.
Primenu nalaze kod organa koji se krecu npr kardiologija.
SESTA GENERACIJA koristi tehnologiju kliznih prstenova sto je omogucilo
kontiuiranu rotaciju gentrija bez provodnih kablova. Spiralni kt skeneti u toku
kontinuiranog pomeranja pacijenta I stola imaju akviziciju koja se vrsi za odredjeno
vreme broja punih rotacija gentrija.
SEDMA GENERACIJA formiranje kt slike nastaje merenje jedne transmisije kroz telo
izvrseno ednim detektorom u datom trenutku sto predstavlja zrak. Serija zraka koja
prolazi kroz telo u istoj orjentaciji predstavlja projekciju. Savremeni kt skeneri koriste
lepezaste snopove
nakon procesuiranja sirovih podataka na osnovu algoritama kt rekonstukcije dobija se kt
slika odnosno mapa koeficijenata atenuacije
atenuacija moze da bude hipoatenuacija izoatenuacija hiperatenuacija.
Atenuacija se izrazava u haunsfildovim jedinicama I krece se u opsegu od -1000 do
+1000, atenuacija od -1000 znaci da je u oitanju vazduh, atenuacija nula da je u pitaju
voda a ateuacija +1000 da je u pitanju kost.
Kt sliku predstavljaju pikseli I vokseli, piksel predstavlja osnovni 2d element digitalne
slike. Svakom pikselu odgovara intezite signala na osnovu anatomije unutar
odgovarajuceg elementa zapremine regije koja se snima a to se zove voksel.
Sirina I visina piksela jednaki su sirini I visini voksela.
Voksel ima trecu dimenziju koja odgovara debljini tomografskog preseka.
Sirinu prozora odredjuje kontrast slike pri cemu uzi prozor daje bolji kontrast
to je zapravo broj haunsfildovih jedinica od crnog do belog
nivo L predstavlja kt broj u centru prozora.
Kao svetle promene na kt se prikazuju:
kost ili kalcifikacije >300 hu
kontrastno sredstvo
hemoragija(akutna) 70 hu
hipercelularne mase
metalna strana tela.
MAGNETNA REZONANCA je fenomen kojim jezgra pojedinh atoma kada se stave u
magnetno polje apsorbuju reemtiju energiju elektromagnetnog zracenja odredjenih
radiofrekvencija. Jezgra pogodna za mr su ona koja imaju neparan broj protona ili
neutrona. Proton vodnika je najzastupljeniji u bioloskim tkivima I ima relativno visoku
magnetnu senzitivnost.
Pacijent se u magnetnom polju izlaze radiofrekventnim talasima u jednom momentu RT
se naglo iskljuci a pacijent reemituje RT znacajne za formiranje MR slike preko jezgara
vodonika koji apsorbuju I reemituju elektromagnetno zracenje odredjenih
radiofrekvencija.
LONGITUDIALNA REAKCIJA nastaje usled interakcije dipola sa okolnim molekulima
koji formiraju resteku jedan po jedan se vracaju u prvobitno stanje.
TRANSVERZALNA REAKCIJA nakon impulsa od 90 stepeni cignal je najjaci, dipoli
izlaze iz faze razlicitom brzinom.
MR GRADJA
magnet-podsistem za proizvodnju prosorno I vremensko konstantnog MP
gradijent podsistem-za proizvodnju razlicitih gradijenata MP prevashodno za prostorno
kodiranje
radiogrekventni podsistem za prijem I prenos RFE
racunari za odredjivanje I kontrolu pulsnih sekvenci, izracunavanja, prikaz, skladistenja
I prenosa rezultujuce slike.
Magnet, gradijent, I RF kalemovi se nalaze unutar zasticenog magnetnog prostora. Ova
zastita tzv faradejv kavez sastoji se od provodljivog materijala bakar ili aluminijum.
PARAMEGNETNA KONTRASTNA SREDSTVA
primenom paramegnetnog kontrastnog sredstva koje ima nesparen broj eletrona pri
cemu elektroni imaju mnogo jacu magnetizaciju od protona, nastaje promenu u MP cime
se olaksava prenos elektrona izmedju stimulisanih protona I njihovog okruzenja.
GADOLINIJUM koji ima sedam nesparenih elektrona I najjaci efekat za relaksaciju
protona.
PREDNOSTI KT U ODNOSU NA MR jednostavnije, jeftinije pristupacnije. Veca
tolerancija na klaustrofobiju. Nema apsolutne kontraindikacije. Manje vriejme
tumacenja nalaza. Bolje od MR za detalje o kostima.
NEDOSTACI KT ima jonizujuce zracenje. Intravenske kontrastne komplikacije.
Ogranicen raspon tkivnih kontrasta.
PREDNOST MR U ODNOSU NA KT mnogo veca skala kontrasta tkiva. Nema
jonizujuceg zracenja. Direktno viseslojno snimanje. Intravenski kontrast se bolje
tolerise.
NEDOSTACI veci troskovi, ogranicen pristup tesko izvodlhiv pregled nestabilnih
pacijenata, manje apsolutnih konytraindikacija kod klaustrfobije treba dati sedaciju,
interpretacije slike je slozenija I manje detalja o kostima.
15.ANGIOGRAFIJA je invazivna radioloska metoda pregleda arterijskih krvnih
sudova ubrizgavanjem jodnog hidrosolubilnog kontrasta.
Klinicna angiografija je zlatni standard, digitalna subtrakciona angiografija,
kompjuterizovana tomografija angiografija, magnetno rezonantna angiografija.
AORTOGRAFIJA, ANGIOGRAFIJE EKTREMITETA, JETRA I SLEZINA-
SPLENOPORTOGRAFIJA, BUBREGA-RENOVAZOGRAFIJA, KT SRCA ILI
KORONAROGRAFIJA.
ANGIOGRAFIJA IMA TRI CILJA: utvrdjivanje pirorde bolesti krvnih sudova I njenog
ekstenziteta, kada dijagnoza nije jasna I ne moze da se iskljuci neinvazivnim
ispitivanjem.
Utvrdjivanje najpogodnijeg I potencijalno najuspesnijeg nacina lecenja
pracenje efekata lecenja na pojavu restenoze, tromboze I progresiju ili regresiju
arteroskleroze.
PRIPREMA PACIJENTA: dijeta, sredstvo za ciscenje dan pre pregleda, bez hrane na
dan pregleda, eventualno blaga sedacija, pregled se radi sikljucivo bolnickim
pacijentima, metoda podrazumeca upotrebu kontrastnih sredstava koje se u odgovarajuci
krvni sud ubrizgavaju pomcu posebnih igala I katetera
INDIKACIJE: stenoze I okluzije, maligni tumori, preoperativno u cilju dijagnoze,
krvarenje unutar organizma, aneurizme, arterio venske malformacije.
KONTRAINDIKACIJE:
su kod akutnih upala I infektivnih bolesti, venografije ako je prisutan tromboflebit,
psihijatrijskih I dusevnih bolesti, insuficijencija srca jetre I bubrega, alergijskih reakcija
na jod I druge sastojke konstatnog sredstva, teskih stanja pacijenata bilo kod uzroka.