Oснови животне средине у туризму

ЕКОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА КОЈА ПРОУЧАВА: ЖИВОТНУ СРЕДИНУ,

- ОДНОС ИЗМЕЂУ ЖИВИХ БИЋА И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ,
- НАЧИНЕ НА КОЈЕ СУ СЕ ЖИВА БИЋА ПРИЛАГОДИЛА УСЛОВИМА
СПОЉАШЊЕ СРЕДИНЕ.
У односу на групу организама:
 Екологија биљака
 Екологија животиња
 Екологија микроорганизама
 Екологија гљива
Екологија човека
У односу на природу животне средине:
 Екологија КОПНЕНЕ животне средине
 Екологија МОРСКЕ животне средине
 Екологија СЛАТКОВОДНЕ животнесредине
 КОСМИЧКА екологија

Према намени истраживања:

 Основна (фундаментална) - бави се основним законитостима
међусобних односа живих бића и средине
 Примењена - заштита животне средине
Космичка екологија - проучава узајамне односе живих бића у космосу и
однос живих бића према неживој природи и како преживети у космосу.
Биолошке дефиниције:
Животна средина:
 Део насељеног простора, заједно са скупом свих утицаја који делују у
том делу простора, у коме жива бића могу да опстану.
 Комплекс фактора (абиотичких и биотичких)који представљају
окружење индивидуе, врсте, односно популације, укључујући животне
заједнице или људску популацију.
Социолошка дефиниција:
Животна средина 1
  Целокупно окружење, физичко и биолошко, живо и неживо, природно,
култивисано и дограђено, социјално-политичко, културно и естетско,
које је временски одређено у прошлости и будућности.
 Ово спољашње окружење у интеракцији је са унутрашњим окружењем
човека које чине потребе и аспирације, осећања, очекивања и
представе.

Екосистем - нераскидиво јединство живих бића, неживе материје и

енергије.

Животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији

комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и
услове за живот.

БИОТОП
 Део насељеног простора земље
 Одликује се специфичним комплексом еколошких фактора
Релативно иста комбинација животних услова

Биоценоза= животна заједница

 Облик заједничког живота организама (биљака,животиња,

микроорганизама итд.) -настао и даље се одржава на основу
еколошких законитости.

Веома сложена и интегрисана целина, настала као резултат дуготрајних

еколошких процеса и еволуције појединих врста.

Основни процеси који сеодвијају у екосистему:

1. Односи исхране
2. Кружење материје
3. Протицање и трансформација енергије
4. Развој и еволуција екосистема 2
ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ
• Елементи или фактори средине који су неопходни организму или негативно
утичу на њега.

ЕКОЛОШКА ВАЛЕНЦА
• Способност прилагођавања врсте на одређени ОПСЕГ дејства фактора
средине.

 ОПТИМУМ - најповољније дејство еколошког фактора

 ПЕСИМУМ– Нејнеповољније дејство еколошког фактора
 Минимум и максимум – горња и доњаграница издржљивости
 Ограничавајући - лимитирајући фактор - фактор који у датом
тренутку највише одступа од оптимума

АУТОТРОФИ
Организми који самостално производе органске материје.
Према извору енергије коју користе деле се на:
 Фотоаутотрофе - Сунчевo зрачење у процесу фотосинтезе преводе у
хемијску енергију органских молекула
 Зелене васкуларне биљке
 Алге
 Цианобактерије (Cyanobacteria)
 Хемоаутотрофе - енергију производе оксидацијом неорганске материје
ХЕТЕРОТРОФИ
 Користе готову органску материју (животиње, гљиве, већина бактерија)
 • Хербивори –биљоједи
 • Карнивори – месоједи
 • Омнивори – сваштоједи
 • Сапротрофи – хране се угинулим деловима биљака и животиња (гљиве)
 • Паразити – живе на рачун живих организама (бактерије и гљиве)
*
 Миграције - периодична кретања (дневна, сезонска) јединки или група
јединки
  Узроци миграција: репродукција, исхрана, неповољни климатски
услови (птице селице, рибе, јегуље)
 Емиграције – напуштање биотопа без повратка
 Узрок: велика густина популација - смањује капацитет околине.
 Имиграције – долазак јединки једне популације на нови локалитет

Основни сувоземни биоми

 ТУНДРЕ
 ТАЈГЕ
 ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ
 СТЕПЕ
 ПУСТИЊЕ
 ЛИШЋАРСКЕ ЗИМЗЕЛЕНЕ ШУМЕ И ШИКАРЕ
ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ
ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ
Налазе се на свим континентима:
• Источној обали Сјеверне Америке,
• Крајњем југу Јужне Америке и Африке,
• Највећем делу Европе,
• Источној Азији и источној обали Аустралије.
• Расту у умјерено континенталној клими.
СТЕПЕ
 Простране травнате заједнице без шумског дрвећа;
 степе - Сев. Азији и Русији
 саване - централна Африка
 прерије - Северна Америка)
ПУСТИЊЕ
 Мале количине падавина, високе просечне температуре и велика
колебања температуре - слаба заступљеност живог света .

ЛИШЋАРСКЕ ЗИМЗЕЛЕНЕ ШУМЕ И ШИКАРЕ

 Дуго сушно лето и благе зиме са доста падавина
 ОсиУ приморским подручјима 3
  ромашењем шума, под утицајем човека, настају шибљаци познати као:
 макија (Средоземље) и
 чапарал (Калифорнија)
ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ
 Највеће богатство и разноврсност живог света
 БИОСФЕРА - сфера живота
 • Биосферу сачињавају делови осталих Земљиних сфера којесу насељене
живим бићима.
Екстензивна испаша

 негативна антропо-зоогена селекција травних екосистема – промена

састава.
 Негативна селекција флоре пашњака прати прекомерна нитрификација
и набијање земљишта - додатни ефекти који убрзавају процес
осиромашења флоре и фауне пашњачких екосистема
Угрожене врсте - које не спадају у категорију "ловне и риболовне
дивљачи".

Људи - дуга историја прекомерне експлоатације природних -

биолошких ресурса

Интродукција алохтоних животињских врста

Још од времена првих сеоба, људи су са собом разносили различите врсте

биљака и животиња
Абориџини су унели динга у Аустралију
Полинежани су унели пацове на Хаваје
Током последњих 500 година Европљани су у Северну Америку унели
велики број врста.

Загађење ваздуха

Најчешће има индиректан али не и мали негативни значај по биодиверзитет

природних екосистема. 4
Загађивање водотока
Један је од најважнијих узрока у смањењу изворне биолошке разноврсности
водених екосистема.
Zivotna sredina zagadjenje
Представља скуп пиродних и створених вредности чији комплексни
међусобни односи чине окружење, односно простор и услове живота.
Екологија
Наука која се бави односима живих бића и њихове животне средине, као и
узајамним односима свих живих бића у природи - изучава механизаме
опстанка живих бића.

Чиниоци животне средине:

1. Aбиотички - фактори неживе природе
● природни
- вода
- ваздух
- земљиште
- поља
- клима
● антропогени
2. Биотичке (фактори живе природе)
Основни чиниоци животне средине:
Хидросфера - водени слој на земљи
Атмосфера - ваздушни омотач земље
Литосфера - чврст камени омотач земље
Биосфера - област на којој се одвија жовот
Хидросфера-водени омотач земље:
Обухвата 2/3 површине земље – 360 милиона km²
97% чине слане воде
Око 3% слатке воде
Око 1% вода за пиће (представља стратешки ресурс XXI века):
- пораст броја становника 5
 - све веће неконтролисано загађење
- неравномерна распоређеност воде
- глобалне климатске промене
ТРОПОСФЕРА

Најнижи, најгушћи слој, просечно - 12 km изнад земље

9 km у поларном појасу
10-11 km у умереном појасу
8 km на еквадорском појасу

СТРАТОСФЕРА
Налази се изнад тропосфере
На висинма од 22-27 km концентрише се озон (О3) и формира
озонски омотач
Озонски омотач апсорбује сунчеве ултраљубичасте зраке
(фотодеструктивно делује на жива бића)
Литосфера-
земљиште, тло
Литосфера - спољашњи тврди каменити слој - сеже до дубине 200 km.
На површини - Земљина кора.
Испод литосфере, до дубине 2.700 km - плашт или мантијa.
– У овом слоју стене су ужарене - високе температуре и до 3.000°С.
До центра Земље - језгро.
– Дубоко око 3.400 km - у њему се налази 1/3 укупне масе Земље.
– веома високе температуре - преко 5.000°С
– језгро Земље је ужарено.
Биосфера
Биосфера - простор Земље у којем живе жива бића (биљке, животиње
и човек).
Јединствен и целовит систем планете.
У биосферу спадају: 6
 - атмосфера (део биосфере у којем још увек можемо наћи неке облике
микроорганизама), - литосфера (растресит или каменит део Земљине
површине) и
- хидросфера (подразумева водене површине на Земљи).
ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Загађење животне средине представља депоновање, у животну
средину:
- различитих тврдих, гасовитих или течних
материја,
- микроорганизама
- енергије (у виду топлоте, буке, вибрација,
електромагнетних и
зрачења),
у количинама које изазивају промене
састава и својстава компонената природе.
Компоненте-чиниоци животне средине на које делује загађење:
- вода
- ваздух
- земљиште-тло
Природно

- вулкани,
- поплаве,
- микробиолошка разградња у океанима,
- пожари и др.

Вештачко-антропогено
- промене у еколошком системима,
- пејзажу и
- природним комплексима

Физичко загађење
Тврди отпад из домаћинства и производних делатности 7
 - штетне материје утичу на загађење воде, ваздуха и земљишта
■ Тврди отпад рударских флотација (јаловишта) - - заузима велике
површине земљишта - промена пејзажа, прашина и спирање утиче на
загађење свих медијума животне средине
■ Бука
- представља један од тежих видова физичког загаћења -утиче
негативно на слух, изазива главобољу,вртоглавицу и повећан замор)
ВОДНИ РЕСУРСИ
Светлост сунца, ваздух и вода са раствореним минералним супстанцама -
основa одржања постојећег живота на планети.
Према пореклу се природне воде могу поделити на:
Атмосферске воде
Површинске воде
Подземне воде
Атмосферске воде

- киша, снег,роса,магла и лед

Површинске воде

- океани /4 океана , мора/ 54 ,реке,језера,баре,мочваре

Подземне воде

- реке понорнице,извори

Минерална вода
- лековита вода
Вода која у једном литру садржи више од једног грама растворених
минерални материја
Хладне минералне воде -
акротопеге
 Темепратура до 20 °C
 Пријатног укуса - углавном се употребљавају за пиће.
 У балнеологији - примењују се за лечење болести органа за варење и
мокраћних канала 8
Топле минералне воде-
акрототерме
 Температуре веће од 20 °C
 Користе се у балнео терапији код болести где је за њихово лечење
потребна повишена температура:
- Купање,облоге,орошавање,испирање
ЗАГАЂЕЊЕ СЛАТКИХ ПОВРШИНСКИХ ВОДА

Повећање потрошње воде за задовољење потребе - доводи до

повећања количине искоришћене воде,
Условљава даље загађење слатких површинских (а преко њих и
подземних) вода.
Све већа оптерећеност воде река и језера, као и подземне воде:
органским и неорганским супстанцама и
радиоактивним материјама.
Према намени коришћења, воде су подељене у четири класе (1968):
I класа (прва класа)
II класа (друга класа)
III класа (трећа класа)
IV класа (четврта класа)
I класа вода (прва класа)
Обухвата воде које се у природном стању, или се након дезинфекције могу
користити за пиће и гајење племенитих риба.
II класа вода (друга класа)
Обухвата воде које су подесне за купање, рекреацију, спортове на води
и гајење мање племенитих риба
Уз примену стандардних поступака пречишћавања (коагулација,
флокулација и дезинфекција) - могу се користити за снабдевања
насеља водом за пиће и у прехрамбеној индустрији.

III класа вода (трећа класа)

Обухвата воде које се могу користити за наводњавање, а после
пречишћавања и у индустрији. 9
 Не користи се за снабдевање насеља пијаћом водом нити у
прехрамбеној индустрији.
IV класа вода (четврта класа)
Обухвата воде које се могу употребљавати или искоришћавати тек
након посебне обраде.
ОБЛИЦИ ЗАГАЂЕЊА
СЛАТКИХ ВОДА
Отпадне воде, у зависности од порекла, могу да садрже:
- растворљиве и нерастворљиве честице,
- неорганске и органске супстанце
најразличитијег састава,
- колоидне честице и
- радиоактивне супстанце.
У основи загађење површинских слатких вода може бити:
1) АУТОГЕНО - сопствено загађење,
2) АЛОГЕНО - страно загађење,
АУТОГЕНО-сопствено загађење
Проузроковано је угинулом биомасом биљака и животиња пореклом
из саме воде или њене околине.
АЛОГЕНО-страно загађење

■ Настаје упуштањем отпадне воде различитог порекла у реципијент.

■ Директни или индиректни утицај човека - најчешће континуиран

облик загађења .

■ природо + алогено = веома често превазилази могућност

самопречишћавања водотокова и језера.

Класификација индустријких отпадних вода је могућа једино на

нивоу општости и у том смислу разликујемо следеће отпадне воде:
● Загрејане воде
● Органске отпадне воде
● Неорганске отпадне воде
● Мешане отпадне воде 10
У загрејане воде спадају: 11
воде које служи за хлађење у различитим облицима индустријске
производње
комуналне отпадне воде.
Органске отпадне воде

Богате су великом количином органских матрија и специфичне, пре

свега, за све типове прехрамбене индустрије.
Неорганске отпадне воде
Карактеришу се присуством великих количина неорганских супстанци и
специфичне су за металопрерађивачку и хемијску индустрију.
Мешане отпадне воде
Садрже у себи велике количине органских и неорганских материја.
Посебно су карактеристичне у фабрикама за прераду и обраду коже,
производњу целулозе, индустрију пластичних маса и др.
Одрживи развој
Човек има основно право на:
*једнакост,слободу и одговарајуће услове које пружају човеку достојан
живот и благостање.
Брунтлендова комисија дефиниција
Одрживи развој је развој којим се испуњавају потребе садашњости,без
ускраћивања могућности будућим генерацијама да задовоље своје потребе.
Одрживи развој
Развој који задовољава потребе садашњих генерација без угрожавања
могућности будућих генерација да задовољавају своје потребе.
Петекомпонентни системи:
*Атмосфера,хидросфера,литосфера,земљиште и организми.
Загађење је свако уношење штетних материја у животну средину које
доводи до промена у материји и енергији.
Одрживи туризам
Статешки приоритети:
-Климатксе промене,одрживи промет,одрживост простора,одражива
производња-потрошња,управљање природним ресурсима,јавно здравство.
Кључни инструменти:
Промене законске регулативе-основа за остваривање циљева,коришћење
механизама слободног тржишта,добровољни програми туристичке
привреде,интегрисање заштите окружења у процес доношења одлука.
Планирање одрживог развоја туризма
Циљ:развој и примена ефикаснијих мера за планско коришћење
простора/земљишта које ће омогућити максимизирање потенцијалних
енвиронменталих и економских добити од туризма и минимизирање
потенцијалних енвиронменталних и културних штета.
*Одрживи развој туризма користи природну и културну баштину у циљу
повећања броја посетилаца и профита,али тако да она буде сачувана и
будућим генерацијама.

*Екотуризам обухвата принципе одрживог туризма водећи рачуна о

економским и социјалним утицајима туризма и утицају туризма на
околину.
Карактеристике одрживог туризма:
Економски просперитет
-Дугорочно конкурентан и исплатив начин пословања
-Квалитетан извор запослења
Друштвена уравнотеженост и јединственост
-Туризам који унапређује квалитет живота локалне заједнице
-Учешће заједнице у туристичком планирању и манагменту 12