ГЛАВА ПРВА

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СФЕРНЕ АСТРОНОМИЈЕ

§ 1. Не­бе­ска сфе­ра. – Ста­ри астро­но­ми су ве­ро­ва­ли да је на­ша

Зе­мља не­по­мич­на, а да се око ње кре­ћу сва не­бе­ска те­ла. Тај њи­хов
ге­о­цен­трич­ни си­стем све­та на­пу­штен је од до­ба Ко­пер­ни­ко­ва, али се
он, фор­мал­но, за­др­жао и у на­шој мо­дер­ној астро­но­ми­ји, јер нам пре­
до­ча­ва ре­ле­вант­на кре­та­ња не­бе­ских те­ла пре­ма на­шој Зе­мљи, она­ква
ка­ква их, за­и­ста, из да­на у дан, ви­ђа­мо и по­сма­тра­мо. Ка­ко се, пре­ма
основ­ном ста­ву Те­о­ри­је ре­ла­ти­ви­те­та, мо­же го­во­ри­ти са­мо о ре­ла­тив­
ним кре­та­њи­ма, не би се схва­та­ње ста­рих астро­но­ма мо­гло од­ба­ци­ти
као не­на­уч­но, ва­ља га са­мо у не­ко­ли­ко ис­пра­ви­ти. Они су за­ми­шља­ли
да се зве­зде не­крет­ни­це, оне ко­је не ме­ња­ју свој при­вид­ни уза­јам­ни
по­ло­жај, на­ла­зе при­чвр­шће­не на кри­стал­ној сфе­ри њи­хо­вој, а да се та
сфе­ра обр­ће око Зе­мље. Да­нас зна­мо да ни­је та­ко, јер се те зве­зде на­ла­
зе у ра­зним от­сто­ја­њи­ма од на­шег ста­ја­ли­шта, а оно што нам из­гле­да
као зве­зда­но не­бо, скуп је тих зве­зда за­ми­шље­них у истом от­сто­ја­њу
од нас, или про­ји­ци­ра­них на јед­ну за­ми­шље­ну сфе­ру у чи­јем се цен­
тру на­ла­зи­мо, чи­ји је ра­ди­јус про­из­во­љан, али огром­но ве­лик пре­ма
ди­мен­зи­ја­ма на­ше Зе­мље и ње­не пу­та­ње око Сун­ца. Та не­бе­ска сфе­ра
је, да­кле, са­мо ге­о­ме­триј­ски по­јам, ли­шен оне ствар­но­сти ко­ји су јој
ста­ри астро­но­ми при­пи­си­ва­ли. У том сми­слу не­бе­ска сфе­ра је са­став­
ни и основ­ни по­јам на­ше да­на­шње астро­но­ми­је ка­да се ра­ди о то­ме да
се опи­шу ре­ла­тив­на кре­та­ња не­бе­ских те­ла пре­ма Зе­мљи, а то је пред­
мет Сфер­не астро­но­ми­је.

§ 2. Сфер­не ко­ор­ди­на­те. – Ка­да се ра­ди о то­ме да се кре­та­ња

не­бе­ских те­ла, она­ква ка­ква их ви­ђа­мо и опа­жа­мо, опи­шу је­зи­ком ма­
те­ма­ти­ке, мо­ра се упо­тре­би­ти ка­кав тач­но од­ре­ђе­ни ко­ор­ди­нат­ни си­
стем на ко­ји се од­но­се ко­ор­ди­на­те уоче­ног не­бе­ског те­ла. Као по­чет­ну
тач­ку тог ко­ор­ди­нат­ног си­сте­ма ода­би­ре се по­ло­жај по­сма­тра­ча. Тај
ко­ор­ди­нат­ни си­стем је, у ства­ри, ан­тро­по­цен­три­чан. Ње­го­ва по­чет­на
тач­ка да­та је ге­о­граф­ском ши­ри­ном φ и ге­о­граф­ском ду­жи­ном ψ по­сма­
тра­че­ва ме­ста. Ге­о­граф­ску ши­ри­ну ме­ри­мо од еква­то­ра, у по­зи­тив­ном
34 АСТРОНОМСКА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА И ДРУГЕ РАСПРАВЕ

сми­слу пре­ма се­вер­ном по­лу Зе­мљи­ном, а у не­га­тив­ном пре­ма ју­жном

по­лу; ге­о­граф­ску ду­жи­ну ме­ри­мо од по­чет­ног, тј. гри­нич­ког ме­ри­ди­ја­
на од за­па­да пре­ма ис­то­ку. За ту тач­ну од­ред­бу и де­фи­ни­ци­ју оста­лих
еле­ме­на­та тог ко­ор­ди­нат­ног си­сте­ма по­слу­жи­ће­мо се при­ло­же­ном сли­
ком.
Z
N
E'

S2 C

S1
A'

M
H γ' H'
γ

A
S3

S4
C'
E
N'
Z'
Слика 1.

Не­ка нам у тој сли­ци тач­ка М пре­до­ча­ва по­ло­жај по­сма­тра­ча. На

тој тач­ки, као и на сва­кој дру­гој Зе­мљи­не по­вр­ши­не, Зе­мљи­на те­жа
има свој од­ре­ђе­ни пра­вац оли­чен прав­цем сло­бод­но ви­се­ћег кон­ца на
ко­јем је обе­шен ка­кав тег. Тај пра­вац зо­ве се вер­ти­кал­ни пра­вац уоче­
ног ме­ста. За­ми­сли­мо ли га на ме­сту по­сма­тра­че­вом про­ду­же­ног на­го­
ре и на­до­ле до не­бе­ске сфе­ре, он ће је про­дре­ти у две су­прот­не тач­ке
обе­ле­же­не у на­шој сли­ци са Z и Z ', од ко­јих се гор­ња зо­ве зе­нит, а
до­ња, по­сма­тра­чу не­ви­дљи­ва, на­дир. За­ми­сли­мо ли кроз тач­ку M, а
управ­но на вер­ти­кал­ни пра­вац, да­кле хо­ри­зон­тал­но, по­ло­же­ну ра­ван и
про­ши­ре­ну до не­бе­ске сфе­ре, она ће је се­ћи дуж је­дног ње­ног нај­ве­ћег
кру­га ко­ји се зо­ве хо­ри­зон­том по­сма­тра­че­вог ме­ста; он је пре­до­чен у
на­шој сли­ци кру­гом HH '. Ти­ме смо до­би­ли јед­ну тач­но де­фи­ни­са­ну
ра­ван чвр­сто ве­за­ну на по­сма­тра­че­во ме­сто, но то још ни­је до­вољ­но за
из­град­њу ко­ор­ди­нат­ног си­сте­ма.
Да би смо на­шли тај еле­ме­нат ко­ји нам не­до­ста­је, обра­ти­мо опет
на­шу па­жњу не­бе­ској сфе­ри и узми­мо у об­зир ово. На­ша Зе­мља обр­ће
се око сво­је осе од за­па­да пре­ма ис­то­ку и за­то нам из­гле­да да се не­бе­
ска сфе­ра обр­ће око исте осе од ис­то­ка пре­ма за­па­ду. Она се, за­и­ста,
обр­ће та­ко сво­јим ре­ла­тив­ним кре­та­њем пре­ма Зе­мљи. Зе­мљи­на оса
ро­та­ци­је про­ла­зи кроз цен­тар Зе­мље; за­ми­сли­мо ли је про­ду­же­ну до
не­бе­ске сфе­ре, она ће је про­дре­ти у две су­прот­не тач­ке, у тач­ки N те
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СФЕРНЕ АСТРОНОМИЈЕ 35

сфе­ре, ко­ја ле­жи из­над хо­ри­зон­та, и у ди­ја­ме­трал­ној тач­ки N ' ко­ја је

по­сма­тра­чу не­ви­дљи­ва. И пра­ва по­ву­че­на кроз по­ло­жај M по­сма­тра­
ча упо­ред­но Зе­мљи­ној оси про­дре­ће не­бе­ску сфе­ру у две­ма тач­ка­ма
бес­ко­нач­но бли­скима оним пр­ви­ма, јер је ра­ди­јус Зе­мљи­не лоп­те, као
што смо већ ре­кли, бес­ко­нач­но ма­лен пре­ма ра­ди­у­су не­бе­ске сфе­ре,
па се су­сед­не про­дор­не тач­ке тих две­ју па­ра­лел­них пра­ва са не­бе­ском
сфе­ром ви­де под бес­ко­нач­но ма­ле­ним углом. Из истих раз­ло­га ће ра­
ван по­ло­же­на кроз цен­тар Зе­мљин упо­ред­но рав­ни хо­ри­зон­та по­сма­
тра­че­вог се­ћи не­бе­ску сфе­ру по кру­гу HH '. Тач­ка N и тач­ка N ' зо­ву се
не­бе­ски по­ло­ви; она ко­ја се на­ла­зи на стра­ни се­вер­ног по­ла Зе­мљи­ног
зо­ве се се­вер­ни пол, а дру­га ју­жни пол не­бе­ске сфе­ре. Нај­ве­ћи круг
AA' не­бе­ске сфе­ре чи­ји су по­ло­ви оба не­бе­ска по­ла зо­ве се не­бе­ски
еква­тор; ње­го­ва ра­ван сто­ји управ­но на Зе­мљи­ној оси и при­вид­но се
по­ду­да­ра са рав­ни Зе­мљи­на еква­то­ра.
Ра­ван по­ло­же­на кроз не­бе­ске по­ло­ве и зе­нит зо­ве се ме­ри­ди­јан­
ска или полд­нев­на ра­ван; она пре­се­ца сфе­ру дуж ње­ног нај­ве­ћег кру­га
HZH 'Z 'H ко­ји се зо­ве ме­ри­ди­јан­ским кру­гом по­сма­тра­че­ва ме­ста, а ко­
ји сто­ји нор­мал­но на хо­ри­зон­ту и на еква­то­ру, јер у ње­му ле­же по­ло­ви
N и Z тих два­ју глав­них кру­го­ва. Ме­ри­ди­јан­ска ра­ван, по­што про­ла­зи
кроз осу Зе­мљи­ну и вер­ти­ка­лу MZ по­сма­тра­че­ва ста­ја­ли­шта се­че по­вр­
ши­ну Зе­мље дуж ме­ри­ди­ја­на по­сма­тра­че­ва ме­ста.
Пред­њим ра­су­ђи­ва­њи­ма од­ре­ди­ли смо три рав­ни ве­за­них са ме­
стом по­сма­тра­ча и на­шом Зе­мљом, ра­ван хо­ри­зон­та, ра­ван не­бе­ског
еква­то­ра и ра­ван ме­ри­ди­ја­на, од ко­јих по­след­ња сто­ји управ­но на пр­
ве две. По­мо­ћу тих три­ју рав­ни мо­же­мо од­ре­ди­ти сфер­не ко­ор­ди­на­те
по­треб­не за ма­те­ма­тич­ко опи­си­ва­ње не­бе­ских по­ја­ва ко­ји­ма ће­мо се
ов­де ба­ви­ти.
Не­ка нам тач­ка S пред­ста­вља не­бе­ски обје­кат, ре­ци­мо про­јек­ци­ју
тре­нут­ног по­ло­жа­ја Сун­ца на не­бе­ској сфе­ри. За­ми­сли­мо ли кроз ту
тач­ку S и кроз зе­нит Z по­ло­жен нај­ве­ћи круг не­бе­ске сфе­ре и про­ду­жен
до ње­го­вог пре­се­ка D са хо­ри­зон­том HH ', он­да се лук ZS, ко­ји ће­мо
увек озна­ча­ва­ти са z, зо­ве зе­нит­ским от­сто­ја­њем или зе­нит­ском де­сти­
на­ци­јом Сун­ца, док се ње­гов ком­пле­ме­нат DS, ко­ји ће­мо озна­ча­ва­ти са
h, на­зи­ва ви­си­ном Сун­ца из­над хо­ри­зон­та. Сфер­ни угао H 'ZS, ме­рен
лу­ком H 'D, зо­ве се ази­мут; озна­ча­ва­ће­мо га са A. Он се ме­ри од тач­ке
H ', ко­ја се зо­ве ју­жном тач­ком хо­ри­зон­та, у прав­цу од ју­га пре­ма за­па­
ду од 0° до 360°.
Лук HN прет­ста­вља нам ви­си­ну ви­дљи­вог не­бе­ског по­ла из­над
хо­ри­зон­та по­сма­тра­че­ва, он је, по­што је MN управ­но на MA', а MZ
управ­но на MH ', јед­нак лу­ку A'Z или углу A'MZ. Овај угао је онај што
га вер­ти­ка­ла у ме­сту по­сма­тра­ча за­тва­ра са рав­ни Зе­мљи­ног еква­то­ра,
а тај угао ни­је ни­шта дру­го до пра­ва ге­о­граф­ска ши­ри­на φ по­сма­тра­че­
ва ме­ста. За­то је ви­си­на не­бе­ског по­ла из­над хо­ри­зон­та по­сма­тра­че­вог
јед­на­ка ге­о­граф­ској ши­ри­ни φ по­сма­тра­че­ва ме­ста.
36 АСТРОНОМСКА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА И ДРУГЕ РАСПРАВЕ

На исти на­чин на ко­ји се од­ре­ђу­ју ко­ор­ди­на­те тач­ке S не­бе­ске сфе­

ре пре­ма хо­ри­зон­ту, од­ре­ђу­ју се та­кве ко­ор­ди­на­те и пре­ма не­бе­ском
еква­то­ру. По­ло­жи­мо ли кроз не­бе­ски пол N и тач­ку S нај­ве­ћи круг NSB
те сфе­ре ко­ји се на­зи­ва де­кли­на­ци­о­ним или ча­сов­ним кру­гом, он­да се
ње­гов лук BS из­ме­ђу еква­то­ра и тач­ке S зо­ве де­кли­на­ци­јом. Она се ме­
ри по­зи­тив­но од еква­то­ра пре­ма се­вер­ном по­лу; озна­ча­ва­ће­мо је са δ.
Сфер­ни угао ZNS из­ме­ђу ме­ри­ди­ја­на и ча­сов­ног кру­га зо­ве се ча­сов­ни
угао; он је ме­рен лу­ком A'B еква­то­ра, а бро­ји се, као и ази­мут, од ју­
жног де­ла ме­ри­ди­ја­на у прав­цу од ју­га пре­ма за­па­ду. Тај лук озна­ча­ва­
ће­мо са ω, ка­да га бу­де­мо ме­ри­ли луч­ном ме­ром, а са t ка­да га бу­де­мо
ме­ри­ли вре­ме­ном. Де­кли­на­ци­ја δ и ча­сов­ни угао ω су обе ко­ор­ди­на­те
еква­тор­ског ко­ор­ди­нат­ног си­сте­ма.

§ 3. При­вид­но кре­та­ње Сун­ца по не­бе­ској сфе­ри. – Зе­мља се

кре­ће ре­ла­тив­но пре­ма Сун­цу од за­па­да пре­ма ис­то­ку по сво­јој пу­та­
њи чи­ја ра­ван про­ла­зи кроз цен­тар Сун­ца, за­то кре­та­ње Сун­ца ре­ла­тив­
но пре­ма Зе­мљи сле­ду­је у истом сми­слу, а у рав­ни ко­ја про­ла­зи кроз
цен­тар Зе­мље. Пре­сек те рав­ни са не­бе­ском сфе­ром, тј. про­јек­ци­ја ре­
ла­тив­не Сун­че­ве пу­та­ње из цен­тра Зе­мље на не­бе­ску сфе­ру зо­ве се
еклип­ти­ком. Тај, та­ко­ђе, нај­ве­ћи круг не­бе­ске сфе­ре не­ка бу­де у на­шој
сли­ци пре­до­чен кру­гом EE '. Ка­ко Зе­мљи­на оса не сто­ји управ­но на
рав­ни Зе­мљи­не пу­та­ње, већ за­тва­ра са нор­ма­лом те рав­ни угао ε, не­ће
еклип­ти­ка па­да­ти у не­бе­ски еква­тор, већ ће са њим за­тва­ра­ти исти тај
угао. Он се на­зи­ва ко­си­ном еклип­ти­ке. Он је у на­шој сли­ци пре­до­чен
сфер­ним углом A'γE '. Пра­ва γγ' дуж ко­је се се­ку ра­ван не­бе­ског еква­то­
ра и ра­ван еклип­ти­ке зо­ве се рав­но­дне­вич­ка или екви­но­ци­јал­на ли­ни­
ја. Та пра­ва про­ди­ре не­бе­ску сфе­ру у две ди­ја­ме­трал­не тач­ке γ и γ' ко­је
се зо­ву рав­но­дне­вич­ке тач­ке. Тач­ка γ кроз ко­ју про­ла­зи Сун­це ка­да се
из ју­жне по­ло­ви­не не­бе­ске сфе­ре уз­диг­не у ње­ну се­вер­ну хе­мис­фе­ру
зо­ве се про­лет­ња рав­но­дне­ви­ца или, украт­ко, про­лет­ња тач­ка, а она
дру­га је­се­ња рав­но­дне­ви­ца или је­се­ња тач­ка. Лук γS еклип­ти­ке ко­ји
нам да­је луч­но от­сто­ја­ње Сун­ца од пролетње тачке, мерен у правцу
привидног кретања Сунца по еклип­ти­ци, зо­ве се ге­о­цен­трич­на лон­
ги­ту­да Сун­ца; обе­ле­жа­ва­ће­мо је са λ. Лук γB не­бе­ског еква­то­ра ко­ји
ле­жи изе­ђу про­лет­ње тач­ке и пре­се­ка еква­то­ра са де­кли­на­ци­о­ним кру­
гом по­ло­же­ним кроз Сун­це зо­ве се рек­та­сцен­зи­ја Сун­ца.
Из сферног троугла NZS следује по познатом обрасцу сферне три­
го­но­ме­трије
cos ZS = cos NZ cos NS + sin NZ sin NS cos ­ ZNS . .
Из наше слике и претходних дефиниција видимо да је
ZS = z NZ = 90° − φ NS = 90° − δ
ZNS = ω.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СФЕРНЕ АСТРОНОМИЈЕ 37

Зато је
cos z sin M sin į  cos M cos į cos Ȧ. (1)
Из сфер­ног тро­у­гла γBS у ко­јем је угао код B пра­ви, угао код γ јед­
нак ко­си­ни ε еклип­ти­ке, стра­на γS јед­на­ка лон­ги­ту­ди λ Сун­ца, а стра­на
BS јед­на­ка де­кли­на­ци­ји δ Сун­ца, сле­ду­је по по­зна­том обра­сцу за пра­
во­у­гле сфер­не тро­у­гло­ве
sin į = sin İ sin Ȝ. (2)
Из ове јед­на­чи­не сле­ду­је да је де­кли­на­ци­ја δ Сун­ца јед­на­ка ну­ли
ка­да је λ = 0 и λ = 180°, тј. ка­да се Сун­це на­ла­зи у рав­но­дне­вич­ким тач­
ка­ма, а да до­сти­за­ва сво­је екс­трем­не вред­но­сти
δ = + ε и δ = − ε за λ = 90° и λ = 270°.
Те две тач­ке еклип­ти­ке, уда­ље­не за 90° од про­лет­њих та­ча­ка, зо­
ву се сол­сти­ци­јал­не тач­ке; она ко­ја се на­ла­зи у се­вер­ној хе­мис­фе­ри
не­бе­ске сфе­ре зо­ве се лет­њи сол­сти­ци­јум или сун­цо­ста­ја, а она дру­га
зим­ски сол­сти­ци­јум. Оба упо­ред­ни­ка не­бе­ске сфе­ре ко­ји про­ла­зе кроз
те тач­ке зо­ву се обрат­ни­ци, се­вер­ни: обрат­ник ра­ков, а ју­жни: обрат­
ник јар­чев.
Ин­тер­вал го­ди­не за вре­ме ко­јег Сун­це пре­бри­ше лук еклип­ти­ке из­
ме­ђу про­лет­ње рав­но­дне­ви­це и лет­њег сол­сти­ци­ја зо­ве се астро­ном­ско
про­ле­ће се­вер­не хе­мис­фе­ре. За то вре­ме де­кли­на­ци­ја Сун­ца по­ра­сте од
ну­ле до сво­је мак­си­мал­не вред­но­сти + ε. За вре­ме астро­ном­ског ле­та
се­вер­не хе­мис­фе­ре Сун­це пре­бри­ше лук еклип­ти­ке из­ме­ђу лет­њег сол­
сти­ци­ја и је­се­ње рав­но­дне­ви­це (од λ = 90° до λ = 180°), а δ опад­не од +ε
до нуле. За вре­ме астро­ном­ске јесени се­вер­не хе­мис­фе­ре Сун­це пре­бри­
ше лук еклип­ти­ке из­ме­ђу јесење рав­но­днев­ни­це и зимског сол­сти­ци­ја
(од λ = 180° до λ = 270°), а δ опад­не од ну­ле до сво­је ми­ни­мал­не вред­но­
сти −ε. За вре­ме астро­ном­ске зи­ме се­вер­не хе­мис­фе­ре Сун­це пре­бри­ше
лук еклип­ти­ке из­ме­ђу зим­ског сол­сти­ци­ја и про­лет­ње рав­но­днев­и­це
(од λ = 270° до λ = 360°), а δ по­ра­сте од −ε до 0.
Астро­ном­ско про­ле­ће, ле­то, је­сен и зи­ма ју­жне хе­мис­фе­ре од­го­ва­
ра­ју, тим ре­дом, ква­дран­ти­ма λ = 180° до λ = 270°; λ = 270° до λ = 360°;
λ = 0° до λ = 90°; λ = 90° до λ = 180° при­вид­не пу­та­ње Сун­ца.
По­сте­пе­на про­ме­на де­кли­на­ци­је Сун­ца у то­ку го­ди­не иза­зи­ва про­
ме­ну бо­рав­ка Сун­ца из­над хо­ри­зон­та по­сма­тра­че­ва, а ти­ме и ток го­ди­
шњих до­ба. Ду­жи­на днев­ног бо­рав­ка Сун­ца из­над хо­ри­зон­та из­ра­чу­на­ва
се ова­ко. Ме­ри ли се ча­сов­ни угао ω Сун­ца вре­мен­ском ме­ром, и озна­чи
ли се у њој са t, тј. ста­ви ли се за ω = 15°, 30°, ..., t = 1h, 2h, ..., да­кле
2ʌ
Ȧ= t, (3)
IJ
где је τ = 24h, он­да се час из­ла­за, од­но­сно за­ла­за Сун­ца, ко­је ће­мо озна­
чи­ти са − t0 од­но­сно + t0 до­би­ва­ју из усло­ва да је у ти­ма тре­ну­ци­ма
38 АСТРОНОМСКА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА И ДРУГЕ РАСПРАВЕ

ви­си­на h Сун­ца из­над хо­ри­зон­та јед­на­ка ну­ли, а зе­нит­ско от­сто­ја­ње z

Сун­ца јед­на­ко 90°. Са тим усло­вом да­је јед­на­чи­на (1)
sin φ sin δ + cos φ cos δ cos t0 = 0
дакле
cos t0 = − tang φ tang δ. (4)
Не­га­тив­ни ко­рен ове јед­на­чи­не да­је час из­ла­за Сун­ца, ме­рен уна­
траг од пра­вог под­на, а по­зи­тив­ни ко­рен час из­ла­за Сун­ца, ме­рен уна­
пред од то­га под­на. Збир 2t0 тих два­ју ин­тер­ва­ла да­је ду­жи­ну да­на, тј.
бо­рав­ка Сун­ца из­над хо­ри­зон­та.
За δ = 0, да­кле у до­ба рав­но­дне­ви­ца, да­је пред­ња јед­на­чи­на t0 = 6h,
тј. ду­жи­ну да­на од 12h. То ва­жи за све ге­о­граф­ске ши­ри­не φ. За­то су
у то до­ба на це­лој Зе­мљи са из­у­зет­ком по­ло­ва ко­ји прет­ста­вља­ју син­
гу­лар­не тач­ке, дан и ноћ ме­ђу­соб­но јед­на­ки. Ка­да је δ > 0, он­да су на
се­вер­ној хе­мис­фе­ри да­ни ду­жи од но­ћи­ју, а на ју­жној кра­ћи; за δ < 0
обр­нут је слу­чај.
Јед­на­чи­на (4) има ре­ал­не ко­ре­не до­год је
− 1  tang φ tang δ  + 1.
Ка­ко де­кли­на­ци­ја Сун­ца δ ле­жи увек из­ме­ђу гра­ни­ца –ε и +ε,
пред­њи услов је ис­пу­њен за вре­ме це­ле го­ди­не на оним ге­о­граф­ским
ши­ри­на­ма φ за ко­је је
− (90° − ε)  φ  + (90° − ε).
Упо­ред­ни­ци­ма φ = − (90° − ε) и φ = + (90° − ε), ко­ји се зо­ву по­
лар­ни кру­го­ви, огра­ни­чен је по­јас Зе­мљи­не по­вр­ши­не ко­јем Сун­це
сва­ко­днев­но из­ла­зи и за­ла­зи. На ка­ло­та­ма ко­је ле­же с оне стра­не тих
упо­ред­ни­ка дру­ги је слу­чај. Док је ту δ > 90° − φ, Сун­це оста­је це­лог
да­на из­над хо­ри­зон­та, уоче­на ге­о­граф­ска ши­ри­на има свој ду­ги дан.
Ка­да де­кли­на­ци­ја δ Сун­ца пад­не ис­под из­но­са − (90° − φ), Сун­це се не
по­ја­вљу­је из­над хо­ри­зон­та, уоче­на ге­о­граф­ска ши­ри­на има сво­ју ду­гу
ноћ.
Да би­смо то ста­ње ства­ри очи­глед­но об­ја­сни­ли, по­слу­жи­мо се
при­ло­же­ном сли­ком.
Не­ка нам у тој сли­ци круг HH ' пре­до­ча­ва хо­ри­зонт јед­ног ме­ста
M по­лар­не зо­не Зе­мљи­не; AA' не­ка пре­до­ча­ва не­бе­ски еква­тор, а EE '
еклип­ти­ку. По­ло­жи­мо кроз се­вер­ну тач­ку H полд­нев­не ли­ни­је HH ' упо­
ред­ник HS1CS2H не­бе­ске сфе­ре, он ће пре­се­ћи еклип­ти­ку у тач­ка­ма S1
и S2 ко­је има­ју де­кли­на­ци­ју 90° − φ. Чим Сун­це у свом го­ди­шњем хо­ду
по еклип­ти­ци стиг­не у тач­ку S1, оно не­ће, као што се из сли­ке 2 види,
више залазити за хо­ри­зонт ме­ста M док, пре­ла­зе­ћи лук S1E 'S2 еклип­
ти­ке, не стиг­не у тач­ку S2. Тај вре­мен­ски ин­тер­вал на­зва­ће­мо ин­тер­ва­
лом ду­гог да­на уоче­не ге­о­граф­ске ши­ри­не.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ СФЕРНЕ АСТРОНОМИЈЕ 39

N
E'

S2 C

S1
A'

M
H γ' H'
γ

A
S3

S4
C'
E
N'

Слика 2.

По­ло­жи­мо ли кроз ју­жну тач­ку H ' полд­нев­не ли­ни­је HH ' упо­ред­

ник H 'S3C 'S4H ' не­бе­ске сфе­ре, он ће пре­се­ћи еклип­ти­ку у тач­ка­ма S3
и S4 ко­је има­ју де­кли­на­ци­ју − (90° − ε), па се из сли­ке ја­сно ви­ди да се
Сун­це за вре­ме док се кре­ће по лу­ку S3S4 еклип­ти­ке, не­ће по­ја­вљи­ва­
ти из­над хо­ри­зон­та уоче­ног ме­ста. Тај вре­мен­ски ин­тер­вал на­зи­ва­мо
ин­тер­ва­лом ду­ге но­ћи уоче­не ге­о­граф­ске ши­ри­не. Док Сун­це пре­ла­зи
лу­ко­ве S2S3 и S4S1 еклип­ти­ке, оно се по­ја­вљу­је сва­ко­днев­но над хо­ри­
зон­том и за­ла­зи ис­под ње­га.
Да би­смо од­ре­ди­ли лон­ги­ту­де та­ча­ка S1, S2, S3, S4, узе­ће­мо ово у
об­зир. Ин­тер­вал ду­гог да­на по­чи­ње у тре­нут­ку у ко­јем је
tang φ tang δ = 1, (5)
и траје догод је
tang φ tang δ > 1.
Интервал дуге ноћи почиње чим је
tang φ tang δ = − 1, (6)
и траје догод је
tang φ tang δ < − 1.
Де­кли­на­ци­је та­ча­ка S1, S2, S3, S4 да­те су јед­на­чи­на­ма (5) и (6) ко­је
мо­же­мо сто­пи­ти у ову ква­дра­тич­ну
tang2 φ tang2 δ = 1.
Да би­смо, ко­ри­сте­ћи се овом јед­на­чи­ном, од­ре­ди­ли лон­ги­ту­де
λ1, λ2, λ3, λ4,
40 АСТРОНОМСКА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА И ДРУГЕ РАСПРАВЕ

тачака S1, S2, S3, S4, напишимо предњу једначину овако

1 + tang2φ = 1 + cotg2 δ,
тј.
sin2 δ = cos2 φ.
Узимајући у обзир једначину (2), добивамо

cos 2 ϕ (7)
sin 2 Ȝ = .
sin 2 İ
Четири корена
λ1, λ2, λ3, λ4,

пред­ње јед­на­чи­не ко­ји ле­же из­ме­ђу 0 и 2π прет­ста­вља­ју лон­ги­ту­де та­

ча­ка S1, S2, S3, S4. При то­ме је, као што је ла­ко уви­де­ти,

ʌ
0 < Ȝ1 < ; Ȝ 2 = ʌ − Ȝ1 ;
2
Ȝ 3 = ʌ + Ȝ 1 ; Ȝ 4 = 2 ʌ − Ȝ1 .