Narodne srpske pripovijetke

Napisao
V u k S tefa n o vić K a ra d žić

U B eču , 1 8 2 1 .

Povratak na glavni indeks Srpskih

narodnih pripovjetki

S ad ržaj

o Predgovor

Srpske narodne pripovijetke

o I. Z la ţen a.
o II. L aţ za o p k lad u .
o III. Đ ev o jk a, u d o v ica i p u šten ica
o IV. Ero i kadija.
o V. Ero s onoga svijeta.
o VI. Sve, sve, ali zanat.
o V II. E ro i tu rĉin .
o V III. S lo v o iţe, ali sirca n iţe.
 o IX . Z ašto u lju d i n ije tab an rav an ?
o X . Š ta je n ajg o re n a sv ijetu? Ili P ijan S rb in i
g lad an T u rĉin .
o X I. M eĊ ed , sv in ja i lisica.
o X II. Đ av o lsk a slan in a.

Narodne srpske zagonetke

o Odgonetljaji.

Predgovor

Ja sam p rije n ek o lik e g o d in e d an a ćeo d a izd am m alu

k n jiţicu n aro d n i S rp sk i p rip o v ijetki i zagonetki, i bio sam
im o v aj p red g o v o r n ap isao : N ek a ro d o lju b iv i M u šick i leti
za P in d aro m i za O racijem , n ek a se d ru ţi i p o red i s
R am lero m , s K lo p što k o m , s D erţav in o m i s D m itrijev im ;
n ek a d u b ok o zam išljen i S o larić istraţu je i d o k azu je,
kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i
Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga
popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; "Ne
zav id im , n a ĉast sv ak o m sv o je"; a ja ću sam o g o to v o d a
sk u p ljam o n o , što je n aro d S rp sk i v eć izm islio .

Koliko se ovaj p o sao ĉin i lasan , to lik o je, i jo š v iše, širo k i

d u g aĉak . Ĉ itav ĉo v eĉij v ijek treb ao b i jed n o m e
b ezb riţn o m ĉo v ek u , d a sk u p i sv e n aše n aro d n e p jesm e,
p rip o v ijetk e, p rip ov ijesti, zag o n etk e, o b iĉaje, i rijeĉi.)I
k ad b i se m islilo n a sv ršetak , n e b i jo š n i ĉemu tome bilo
n i p o ĉetk a; ali p o ĉin jaĉ m isli: sam o n ek a se p o ĉn e, p a će
sv ag d a b iti lak še d o d ati i n astav iti, n eg o li što iz n o v a
p o ĉeti i n aĉin iti. A o v ak e n aro d n o sti treb a k u p iti, d o k se
n ijesu p ro sv ješten ijem i n o v im m o d am a zag u šile i
iskorijenile.

Pjesme, zagonetke, i pripovijesti, to je gotovo narodno

k n jiţestv o , k o m e n išta v iše n e treb a, n eg o g a v jern o , ĉisto
i n ep o k v aren o sk up iti; ali u p isan ju p rip o v ijetk i v eć treb a
m isliti i rijeĉi n am ještati (ali o p et n e p o sv o m e v k u su ,
nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne
stran e b ilo p rećeran o , n eg o d a b i m o g ao n u ĉen ĉitati, i
p ro st slu šati; a ja sam k azao u p red g o v o ru k S rp sk o m
rjeĉn ik u , k ak o je to za m en e tešk o ! P a jo š v id im , d a i
p o red sv e m u k e i tru d a, o p et o staju p o g rješk e! U to m n ek a
me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja, gotovo
p o slije trid eset g o d in a, p o p rav io sv o ju jed n u p o g rješku , p a
jo š n ije p o g o d io , k ak o b i treb alo .

Srpske narodne pripovijetke

I. Z la žen a.

P u to v ao n ek ud ĉo vek sa ţen o m , pa udare preko livade

sk o ro p o ko šen e, o n d a ĉo v ek reĉe: "A la ţen o ! lijep o ti je
o v a liv ad a p o k o šen a!" A ţen a: "Z ar ti je n ap alo n a o ĉi, te
n e v id iš, d a to n ije k o šen o , n eg o striţen o !" A ĉo v ek o p et:
"B o g s to b o m , ţen o ! k ak o će se liv ad a strići? to je k o šen o ,
eto v id iš o tk o sa." – I tak o ĉo v ek d o kazu ju ći d a je k o šen o ,
a ţen a, d a je striţen o , sv ad e se, i ĉo v ek u d ari ţen u , p a jo j
stan e v ik ati d a u ću ti; a ţen a p ristan e p o red p u ta u z
ĉo v ek a, p a m u u n ese d v a p rsta p o d o ĉi, i n jim a striţu ći
k ao n o ţicam a, stan e v ik ati: "S triţen o ! striţen o ! striţen o !"
Id u ći o n a tak o p o red p u ta, a n e g led aju ći p red a se, n eg o
ĉo v ek u u o ĉi i u sv o je strick an je, n ag azi n a n ek ak v u ru p u ,
koja je od ozgo bila pokrivena otkosima, i u nju upadne.
K ad v id i ĉo v ek , Ċ e se o n a stro v ali i zam ak n e u rupu, a on
reĉe: "A ! tak o teb i v alja!" P a o tid e sv o jim p u tem i n e
n ad v iru ju ći se n ad ru p u . P o slije n ek o lik a d an a raţali se
ĉo v ek u , p a stan e u seb i g o v o riti: "A jd e d a je izv ad im , ak o
jo š b u d e ţiv a! k ak a je tak a je; a m o ţe b iti, d a će se u
n ap red ak što i p o prav iti;" p a u zm e u ţe i o tid e n ad ru p u , p a
p u sti u ţe u ru p u i stan e v ik ati, d a se u v ati za u ţe, d a je
izv u ĉe n a p o lje. K ad v eć o p azi d a je u ţe zateg lo , a o n
onda povuci! – K ad v eć u ţe p rik u p i b lizu k raja, ali im a šta
v iĊ eti: m jesto ţen e, u v atio se za n jeg a Ċ avo, s jedne strane
b ijel k ao o v ca, a s d ru g e crn k ao što i jest. Ĉ o v ek se
u p laši, i p o Ċ e d a u p u sti u ţe, a Ċ av o p o v iĉe: "D rţi, d a si m i
po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi
n ećeš: ţiv o t p o k lon iti; sam o m e izb av i. o d av d e." Ĉ o v ek
primi za Boga, i izv u ĉe Ċ av o la n a p o lje. Đ av o o d m a zap ita
ĉo v ek a, k ak v a g a je sreća tu d o n ijela, d a g a izb av i; i šta je
traţio u to j ru p i; a k ad m u ĉo v ek k aţe, d a m u je tu p rije
n ek o lik a d an a u p ala ţen a, i d a je d o šao sad , d a je izv ad i:
o n d a Ċ av o po v iĉe: "Š ta p o b ratim e, ak o B o g a zn aš! P a to
tv o ja ţen a! i ti m o g ao s n jo m ţiv iti! I o p et d o šao d a je
izv ad iš! T a ja sam u tu ru p u u p ao p rije to lik o v rem en a, p a
m i je iz n ajp rije istin a b ilo tešk o ; a p o slije sam se b io
k o jek ak o n av ik ao ; ali k ak o ta p ro k leta ţen a d o Ċ e k m en i,
malo za o v a n ek o lik a d an a n e crk o o d n jezin a zla: saćerala
m e b ila u k raj, p a v id iš k ak o m i je o v a stran a, što je b ila
od nje, osijedila, sve od njezina zla!! – P ro Ċ i je se, ak o
B o g a zn aš! O stav i je tu , Ċ e je; a ev o ja ću teb e u ĉin iti
ĉestita, što si m e o d n je izb av io (p a išĉu p a iz zem lje jed n u
trav k u , i p ru ţi je ĉo v ek u ): n a ti o v u trav u , te je o stav i; a ja
id em , p a ću u ći u k ćer to g a i to g a cara; iz sv eg a će carstv a
d o ći ljek ari, i p o p ov i i k alu Ċ eri, d a je lijeĉe i d a m en e
ćeraju , ali ja n eću izići, d o k le g o Ċ ti n e d o Ċ eš; a ti se
n aĉin i ljek ar, p a i ti d o Ċ i d a je lijeĉiš, i sam o je o k ad i
o v o m trav o m , a ja ću o d m a izići, p o to m će teb i car d ati
sv o ju k ćer, i u zeće te d a caru ješ s n jim e." Ĉ o v ek u zm e
travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i
rastanu se. – Poslije nekoliko dana pukne glas, da je
b o lesn a carev a k ći, u šao Ċ av o u n ju . S k u p e se iz cijelo g a
carstv a ljek ari, i p o p o v i i k alu Ċ eri, ali zalu d u , n e m o ţe
n ik o n išta d a u ĉin i. O n d a ĉo v ek u zm e to rb u s trav o m , te
o b jesi o v ratu , i u zm e štap . u šak e, p a zap ali p ješice u
carsk u sto licu , i u p rav o u carev e d v o re. K ad se p rik u ĉi
so b am a, Ċ e b o lu je carev a k ći, v id i Ċ e lete ljek ari i
ljek arice; p o p o v i, k alu Ċ eri i v lad ik e, ĉate m o litv e,
sv ještav aju m asla, d rţe d en ija, i zo v u Ċ av o la d a iziĊ e, a
Ċ av o jed n ak o v iĉe iz Ċ ev o jk e i ru g a im se; p o Ċ e i o n tam o
sa sv o jo m to rb o m , ali g a n e p u štaju u n u tra; o n d a o n o tide
u k u ću u p rav o carici, p a jo j k aţe, d aje i o n ljek ar, i d a im a
trav u , k o jo m je o n d o sad išćerao n ek o lik o Ċ av o la. C arica,
k ao sv ak a m ati, sk o ĉi b rţe b o lje, i o d v ed e g a Ċ ev o jci u
so b u . K ak o g a Ċ avo o p azi, o n m u p ro g o v o ri: "T u si,
pobratime!" – "T u sam ". "E d o b ro ! a ti ĉin i sv o je, p a ću ja
izići; ali ti v iše d a n e id eš za m n o m , Ċ e se ja o g lasim ,
zašto n e će d o b ro b iti (o v o su o n i tako g o v o rili, d a n ik o
drugi nije m o g ao ĉu ti n i razu m jeti, o sim n ji d v o jice)."
Ĉ o v ek izv ad i sv o ju trav u iz to rb e, te o k ad i Ċ ev o jku , a
Ċ av o iziĊ e, i Ċ ev o jk a o stan e zd rav a k ao o d m ajk e ro Ċ en a.
S v i o stali ljek ari k ao p o sram ljen i raziĊ u se k u d k o ji, a
ovoga zagrle car i carica, kao svoga sina, pa ga uvedu u
rizn icu , te g a p reo b u k u i d ad u za n jeg a sv o ju jed in u k ćer, i
pokloni mu car pola carstva svoga! Poslije nekoga
v rem en a o tid e o n aj isti Ċ av o , te u Ċ e u k ćer d ru g o g a v ećeg
cara, k o ji je b io k o m šija s o v im . U d are sv u d p o carstv u
traţiti jo j lijek a, a k ad n e n aĊ u , o n d a razb eru , k ak o je i
o v o g a cara k ći b ila tak o b o lesn a, p a je izlijeĉio n ek ak av
ljek ar, k o ji je sad n jeg o v zet. T ad a o n aj car n ap iše k n jig u
sv o m e k o m šiji, i m o li g a, d a m u p o šalje o n o g ljek ara, što
m u je k ćer izlijeĉio , d a izlijeĉi i n jeg o v u k ćer o d o n ak e
b o lesti, p a će m u d ati što g o Ċ ište. K ad to car k aţe sv o m e
zetu , a zet se o p o m en e, što m u je n ajp o slije k azao
pobratim na rastanku, pa ne smije da ide, nego se stane
o d g ov arati, d a je o n v eć p o b acio ljek arin u , i d a v iše n e zn a
lijeĉiti. K ad to o d g o v o re o n o m e caru , a o n p o šlje d ru g u
k n jig u , i k aţe, d a će d ig n u ti v o jsku i zam etn u ti k rajin u ,
ak o m u car n e p o šlje sv o g a ljek ara. K ad o v o m caru d o Ċ e
tak o v i g las, o n d a kaţe sv o m zetu , d a d ru k ĉije b iti n e
m o ţe, n eg o d a treb a ići. K ad se carev zet vidi na nevolji,
sp rem i se i o tid e. K ad d o Ċ e carev o j k ćeri, a Ċ av o se
zaĉu d i, p a p o v iĉe: "A ! p o b ratim e, šta ćeš ti o v Ċ e? N ijesam
li ja teb i k azao , d a ti v iše n e id eš za m n o m ?" – "E! moj
p o b ratim e! (p ro g o v o ri carev zet) n e id em ja d a teb e ćeram
iz careve k ćeri, v eć te traţim , d a te p itam , šta ćem o sad ?
izišla m o ja ţen a iz ru p e, p a što traţi m en e, k o jek ak o ; ali
teb e! što m i je n ijesi d ao izv ad iti iz ru p e." – "Š ta n ao p ak o !
izišla tv o ja ţen a!" p o v iĉe Ċ av o , p a sko ĉi iz carev e k ćeri, i
u teĉe ĉak u sin je m o re, i v iše se n ik ad n e v rati m eĊ u lju d e.

II. L až za op k lad u .

Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao, da ne melje

n ig Ċ e u v o d en ici, Ċ e n aĊ e ćo su . K ad d o Ċ e d ijete u jed n u
v o d en icu , a to u n jo j sjed i ćo so : "P o m o z'B o g ćo so !" –
"Bog ti pomogao sinko." – "Bili i ja mogao tu malo
samljeti?" – "B i, zašto n e b i; ev o će se m o je sad izam ljeti,
pa onda melji koliko ti drago." – A li d ijete p o m isli, šta m u
je o tac rek ao , p a iziĊ e n a p o lje, i p o Ċ e u z p o to k u d ru g u
voden icu . A ćo so b rţe b o lje u zm e m alo ţita, p a o trĉi
d ru g im p u tem p rije Ċ eteta, te i u o n o j v o d en ici m alo
zasp e. K ad d ijete d o Ċ e u d ru g u v od enicu , i v id i, d a je i u
n jo j ćo so , a o n o p oĊ e u treću ; a ćo so o p et u zm e m alo ţita,
p a o trĉi d ru g im p u tem p rije Ċ eteta i u treću v o d en icu , te
zasp e; tak o i u ĉetv rtu . K ad se v eć Ċ etetu d o sad i, o n d a
p o m isli u seb i: v alja d a je u sv ak o j v o d en ici ćo so ; p a sp rti
sv o ju to rb u s leĊ a i o stan e, d a m elje s ćo so m . K ad se
ćo sin o izam elje, i d ijete zasp e sv o je, o n d a k ćo so reĉe:
"Ajde, sin k o ! d a u m ijesim o k o laĉ o d tv o g a b rašn a." D ijete
jed n ak o d rţi u p am eti, što m u je o tac k azao , d a n e m elje u
v o d en ici, Ċ e n aĊ e ćo su ; ali sad v eć m isli: što je tu je; p a
reĉe ćo si: "A jd e d e." Ć o so u stan e, p a razg rn e Ċ etin je
b rašn o u m u ĉn jak u , a Ċ etetu reĉe, da donosi vodu u
p reg rštim a. D ijete stan e d o n o siti v odu , i ćo so p o ĉn e
pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve
izam elje, i ćo so sv e b rašn o zak u v a, p a o n d a u m ijesi jed n u
v elik u p o g aĉu , p a razg rn u v atru , te je zap reću d a se p eĉe.
K ad se p o g aĉa isp eĉe i izv ad e je iz v atre, p a p rislo n e u za
zid , o n d a ćo so reĉe Ċ etetu : "Z n aš, sin k o ! što je? O v u
p o g aĉu ak o p od ijelim o , n em a n i m en i n i teb i, v eć ajd e d a
laţem o , p a k o ji k o g a n ad laţe, o n aj n ek a n o si sv u p og aĉu."
D ijete p o m isli u seb i: V eć se sad n em a k u d a, p a reĉe:
"A jd e d e! p o ĉn i ti." O n d a ćo so p o ĉn e k o ješta lag ati,
o v am o , o n am o , a k ad se v eć izlaţe i u m o ri, o n d a m u
d ijete reĉe: "E m o j ćo so ! ak o ti v iše što n e zn aš, to je sv e
n išta; stan i d a ja teb i k aţem jed n u p rav u istin u : K ad ja b ija
u m lad o d o b a stari ĉo vek, onda mi imadijasmo mnogo
k o šn ica, p a b i i ja svak o ju tro b ro jio , i sv e b i ĉele
p reb ro jio , a k o šn ica n e m o g u . K ad jed n o ju tro p reb ro jim
ĉele, a to n em a n ajb o ljeg a ĉelca; o n d a ja b rţe b o lje
o sed lam p ijev ca, p a u zjašem n a n jeg a, i p o Ċ em traţiti
ĉelca. K ad d o ćeram trag d o m o ra, a to o n o tišao p rek o
m o ra, a ja za n jim trag o m . K ad p reĊ em p rek o m o ra, a to
ĉo v ek u v atio m o g a ĉelca u ralicu , p a o re za sitn u p ro ju . Ja
p o v iĉem n a n jeg a: T o je m o j ĉelac, o d k u d teb i m o j ĉelac?
A ĉo v ek o d g o vo ri: B rate! ak o je tv o j, eto ti ga. Pa mi da i
ĉelca, i jo š p u n u to rb u p ro je o d izo ra. O n d a ja u p rtim
to rb u s p ro jo m n a leĊ a, a sed lo s p ijev ca p reb acim n a
ĉelca, te ĉelca u zjašem , a p ijev ca p o v ed em u p o v o d u , d a
se odmara. Kad budem preko mora, onda mi nekako
pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more.
K ad p reĊ em p rek o m o ra, u to m stig n e i n o ć, a ja o n d a
sjašem s ĉelca, p a g a p u stim d a p ase, a p ijev ca sv eţem
kod sebe, pa mu metnem sijena, aja legnem spavati. Kad
u ju tru u stan em , a to v u ci d o šli, te zak lali i izjeli m o ga
ĉelca; leţi m ed ! p o d o lu d o ĉlan k a, a p o b rd u d o ko ljen a.
O n d a p o ĉn em m isliti, u što ću p o k u p iti m ed . U to m p ad n e
mi na um, da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i
zaĊ em u šu m u d a u lo v im k ak v u zv jerk u , d a zg u lim
m ješin u . K ad tam o , a to d v ije srn e sk aĉu n a jed n o j n o zi.
Onda ja potegnem sjekiricom, te im prebijem onu nogu,
p a i u v atim , te zg u lim s n ji tri m ješin e, i p o k u p im u n ji sav
m ed , p a p rito v arim n a p ijev ca, i o d n esem k u ći. K ad
d o Ċ em k u ći, a to m i se ro d io o tac, p a m en e p o šlju B o gu
po vodicu. Sad ja p o ĉn em m isliti, k ak o ću se p o p eti n a
n eb o , d o k m i p ad e n a u m o n o m o je p ro so , što se p ro su lo u
m o re. K ad tam o d o Ċ em , a to o n o p alo n a v laţn o m jesto ,
pa uzraslo do neba; te ja uz njega ajde na nebo. Kad se
gore popnem, a to moja proja uzrela, pa je Bog po ţn jeo i
u m jesio o d n je ljeb , p a u d ro b io u v ru će m lijek o , te jed e.
Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti
pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to
m o jo m n esrećo m u d arila k iša, p a d o šlo m o re i sv u p ro ju
poplavilo i odnijelo! Sad se ja zab rin em , k ak o ću sići n a
zem lju ! D o k m i p ad n e n a u m , d a m i je d u g aĉk a k o sa: k ad
sto jim , d o zem lje, k ad sjed n em , d o u šiju , p a u zm em n o ţ,
pa sve dlaku po dlaku odrezuj, pa navezuj. Kad stigne
m rak , a ja o n d a zav eţem n a d laci jed an u zao , p a o stan em
na njemu d a p ren o ćim . A li šta ću sad b ez v atre! k resiv o
sam imao, ali nema drva! U jedan put padne mi na um, da
im am u zu b u n u jed n u šiv aću ig lu , p a je izv ad im , te
iscijepam, pa navalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem
p o red v atre sp av ati. P o što zasp im , a m o jo m n esrećo m
sk o ĉi v arn ica, te p reg o ri d lak u , a ja strm o g lav n a zem lju ,
te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo, amo, ne bili se
k ak o izv ad io , a k ad v id im , d a se n ed a, o n d a b rţe o trĉim
k u ći, te d o n esem m o tik u , te se o tk o p am , p a o d n esem
v o d icu . K ad d o Ċ em k u ći, a to ţeteo ci ţan ju p o p o lju .
P rig rijala v ru ćin a, v o ljan i B o ţe! d a p o g o re ţeteo ci. O n d a
ja v ik n em : K am o što n e d o v ed ete o v Ċe o n u n ašu k o b ilu ,
što je d v a d n i d u g a, a d o p o d n e širo k a, a p o leĊ im a jo j
v rb e p o rasle; n ek a n aĉin i lad p o n jiv i. B rţe b o lje o trĉi m o j
o tac, te d o v ed e k o b ilu i ţeteo ci lijep o stan u ţeti p o lad u . A
ja u zm em d ţb an , p a o d em n a v o d u . K ad tam o , a to se
voda smrzla; onda ja skinem moju glavu, te njom
probijem led, i zavatim vode. Kad donesem vodu
ţeteo cim a, a o n i p o v iĉu : K am o ti g lav a? Ja se m ašim
rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se
b rţe b o lje v ratim n atrag ; k ad tam o , a to lisica d o šla, p a
vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja polagano ajde,
ajd e, te se p riv u ĉem b lizu , p a p o teg nem lisicu n o g o m u
straţn jicu , a o n a se u p laši, p a od straa pre.. e, a ispr.. e
tefter; k ad g a ja o tv o rim , a to u n jem u p iše: m en i p o g aĉa,
a ćo si g .. . o ." O n d a d ijete u stan e, p a u zm e p o g aĉu i o tid e
k u ći, a ćo so o stan e g led aju ći za n jim .

III. Đ evojk a, u d ovica i p u šten ica

B io ĉo v ek n eo ţen jen , p a g a jed n i n u d ili Ċ ev o jk o m , d ru g i
u d o v ico m , treći p u šten ico m . S ad o n n ije zn ao , k o ju će
u zeti; zašto su p o seb i sv e tri b ile d o b re i lijep e; n eg o
o tid e n ek ak o m starcu , d a g a p ita: ili je b o lje u zeti Ċ ev o jk u ,
ili u d o v icu , ili p u šten icu ; a starac m u k aţe: "S in k o ! ja ti n a
to n e u m ijem n išta k azati, n eg o id i p rem u d ro m e (t. j.
S o lo m u n u ) o n će ti zn ati k azati, šta je b o lje; p a d o Ċ i
p o slije, d a m i k aţeš, šta ti je rek ao ." O n d a ĉo v ek o tid e k
S o lo m u n o v u d v o ru . K ad d o Ċ e p red d v o r, p itaju g a sluge,
šta će, a o n im k aţe, d a id e p rem u d ro m e. O n d a g a u zm e
jed an slu g a, te g a u v ed e u d v o r, p a p ru ţi ru k u n a jed n o
d ijete, k o je b ijaše u zjalo n a štap , p a trĉi p o d v o ru . "E n o
o n o je p rem u d ri." Ĉ o v ek se zaĉu d i, p a p o m isli u seb i: "Š ta
će o n o d ijete m en i zn ati k azati! A li v eć k ad sam d o šao
d o v d e, ajd e d a v id im , šta će reći!" P a se o n d a u p u ti k
S o lo m u n u ; a k ad d o Ċ e k n jem u , o n stan e lijep o sa sv o jim
k o n jem , p a g a zap ita, šta će, a ĉo v ek m u k aţe sv e red o m
šta je i k ak o je. O n d a m u p rem u d ri o d g o v o ri: "A k o u zm eš
Ċ ev o jk u , ti zn aš; ak o u zm eš u d o v icu , o n a zn a; ak o li
u zm eš p u šten icu , ĉu v aj se m o g a k o n ja!" p a se o n d a
o k ren e, i ĉo v ek a m alo p red re k rajem štap a p rek o n o g u , i
stan e o p et trk ati p o d v o ru . O n d a ĉo v ek p o m isli u seb i:
"B aš sam p rav a b u d ala! ja m ato r ĉo v ek , p a sam d o šao
Ċ etetu , d a m e sv jetu je, k ak o ću se ţen iti;" p a se v rati n a
trag, i otide onom starcu, da ga pita, kome ga je poslao po
sv jet! K ad d o Ċ e starcu , i v iĉu ći n a n jeg a i srd eći se k aţe
m u sv e k ak o je p ro šao s p rem u d rijem ; o n d a m u starac
reĉe: "E m o j sin k o ! n ije to p rem u d ri n išta o n ak o rek ao :
ak o u zm eš Ċ ev o jk u , ti zn aš, t.j. o n a će d rţati, d a ti sv e
zn aš b o lje o d n je, p a će te slu šati k ak o g o Ċ ti o ćeš; ak o
u zm eš u d o v icu , o n a zn a, t.j. o n a je v eć jed n o m b ila ţen a,
p a sad m isli sv e d a zn a; zato n eće te ćeti slu šati, n eg o će
sv e ćeti d a ti zap o v ijed a; ak o li u zm eš p u šten icu , ĉu v aj se
m o g a k o n ja (p a teb e štap o m p rek o n o g u ), t.j. ĉu v aj se d a
te n e o ţeţe o n ak o , k ao što je i p rv o g m u ţa o ţeg la.
IV. Ero i kadija.

Ĉ u v ao E ro k ad ijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu,

te išla s k ad ijin im g o v ed im a. Jed an p u t se d o g o d i, te se
pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode
k ad ijn u n a m jesto . O n d a E ro b rţe b o lje o trĉi k ad iji:
"Ĉ estiti efen d ija! tv o ja k rav a u b o la m o ju k rav u ." – "Pa ko
je k riv , m o re! je li je k o n aćerao ?" – "Nije niko, nego se
pobole same." – "E! vala, more! marvi nema suda." –
O n d a E ro : "A m a ĉu ješ li ti, efen d ija! što ja k aţem : m o ja
krava ubola, tvoju kravu." – "A a! more! stani dok
p o g led am u ćitap ;" p a se seg n e ru k o m , d a d o v ati ćitap , a
E ro te za ru k u : "N e ćeš, B o g i B o ţja v jera! K ad n ijesi
g led ao m o jo j u ćitap , lje n ećeš n i tv o jo j."

V. Ero s onoga svijeta.

K o p ao T u rĉin s T u rk in jo m k u k u ru ze, p a n a p o d n e o tid e

T u rĉin d a p rep n e i da napoji konja, a Turkinja ostane
o d m araju ći se u lad u . U to m u d ari o d n ek u d E ro : "P o m o zi
Bog kado!" – "Bog ti pomogao kmete! a odakle si ti
kmete!" – "Ja sam, kado! s onoga svijeta." – "Je li Boga
ta! a n ijesi li v iĊ eo tam o m o g a M u ju , k o ji je u m ro p rije
nekoliko mjeseci?" – "O ! k ak o g a n e b i v iĊ eo ! o n je m o j
p rv i k o m šija." – "P a k ak o je, B o g a ti! K ak o ţiv i?" – "Vala
B o g u ! zd rav o je, ali se B o g m e d o sta m u ĉi b ez ašlu k a:
n em a zašto d a k u p i d u v an a, n iti im a ĉim d a p lati k av u u
d ru štv u ." – "A o ćeš li ti o p et natrag? ne bi li mu mogao
p o n ijeti, d a m u p o šljem m alo ašlu k a?" – "B i, zašto n e b i,
ja idem sad upravo tamo." – O n d a T u rk in ja o trĉi tam o , Ċ e
jo j se m u ţ b io sk in u o o d v ru ćin e, te u zm e k esu s n o v cim a,
i što g o Ċ b ud e n o v aca u n jo j, d a E ri, d a p o n ese M u ji. E ro
d o k op a N o v ce, p a m etn e u n jed ra, p a b jeţi u z p o to k . T ek
što E ro zam ak n e u z p o to k , al eto ti T u rĉin a Ċ e v o d i k o nja
d a n ap o ji, a T u rk in ja te p red an jg a: ,.D a v id iš, m o j ĉo v eĉe!
tu d a sad p ro Ċ e jed an k m et s o n o g a sv ijeta, p a k aţe za
n ašeg a M u ju , d a se m u ĉi b ez ašlu k a: n em a za što d a k u p i
d u v an a, n iti im a ĉim d a p lati k av u u d ru štv u ; te sam m u ja
d ala o n o n o v aca, što je b ilo u tv o jo j k esi, d a m u p o n ese."
A T u rĉin : ,.P a k u d o d e? ku d o d e?" A k ad m u ţen a k aţe,
d a je o tišao u z p o to k , o n d a o n b rţe b o lje sk o ĉi n a g o la
k o n ja, p a p o ćeraj u z p o to k ! K ad se o b azre E ro i v id i
T u rĉin a, Ċ e trĉi za n jim , a o n o n d a b jeţi! K ad d o Ċ e p o d
b rd o m u jed n u v o den icu , a o n u trĉi u n u tra, p a p o v iĉe
v o d en iĉaru : "B jeţi, jad n a ti m ajk a! E to T u rĉin a, d a te
p o sijeĉe; v eć d aj m en i tv o ju k ap u , a n a teb i m o ju , p a b jeţi
u z b rd o tu d a o k o vo d en ice." V o d en iĉar, v id eći T u rĉin a Ċ e
trĉi n a k o n ju , p o p laši se, i, n eim aju ći k ad p itati, zašto će i
k ro z što d a g a p o sijeĉe, d a E ri sv o ju k ap u , a E rin u b aci n a
g lav u , p a izn ad v o d en ice b jeţi u z b rd o ! E ro m etn e
voden iĉarev u k ap u n a g lav u , p a jo š u zm e m alo b rašn a, te
se p o sp e, i n aĉin i se p rav i v o d en iĉar. U to m i T u rĉin
d o trĉi p red v o d en icu , p a sjaše s k o n ja i u leti u v o d en icu :
"K am o m o re tak i i tak i ĉo v ek , što je sad tu u šao u
vodenicu?" – A E ro m u k aţe: "E n o g a v id iš, Ċ e u teĉe u z
b rd o ." O n d a T u rĉin : "D rţi m i m o re k o n ja, d rţi m i k o n ja."
– E ro u zm e k o n ja, a T u rĉin u z b rd o za v o d en iĉaro m ,
o v am o o n am o p o b u k v ik u . K ad g a v eć stig n e i u v ati, a o n :
"K am o , k u rv o ! n o v ci, što si p rev ario m o ju ţen u , te u zeo
d a p o n eseš M u ji n a o n i sv ijet?" V o d en iĉar se stan e k rstiti i
sn eb iv ati "B o g s to b o m , g o sp o d aru ! ja n iti sam v iĊ eo
tv o je ţen e, n i M u je, n i n o v aca." I tak o im p ro Ċ e ĉitav o p o
sata, d o k se o sv ijeste, i v id e, šta je. O n d a T u rĉin p o trĉi, n a
v rat n a n o s k v o d en ici; k ad tam o , ali o ćeš! E ro u zjao
k o n ja, p a o tišao b ez trag a, a T u rĉin sav ije šip k e, p a p ješice
k ţen i. K ad g a ţen a o p azi b ez k o n ja, a o n a p o v iĉe:
"K am o , ĉo v eĉe! šta u rad i?" – Veli: "Tamo njoj mater! ti si
mu poslala novaca, da kupi kave i duvana, a ja sam mu
poslao i konja, d a n e id e p ješice."

VI. Sve, sve, ali zanat.

P o Ċ e n ek ak av car sa sv o jo m ţen o m i sa k ćeri d a se šeta p o
m o ru n a laĊ i. K ad m alo o d m ak n u o d b rijeg a, o n d a d u n e
v jetar, p a g a b aci ĉak u n ek ak v u zem lju , Ċ e se o n jeg o v u
carstvu n išta i n e ĉu je (k ao n i o n o o v o m e što d o sad n išta
n ije ĉu o n i zn ao ). K ad iziĊ u n a su v o , o n n ije sm ijo n i
k azati d a je car, a n o v aca n ijesu im ali sa so b o m n išta, a n e
zn aju ći n ik ak a zan ata, n ijesu se m o g li d ru k ĉije ran iti,
n eg o se o n n ajm i, d a ĉu v a seo sk a g ov ed a. P o što tu p reţiv e
tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje
n jeg o v u k ćer, k o ja je b ila v rlo lijep a i v eć d o rasla d o
u d aje, p a k aţe sv o m o cu i m ajci, d a se d ru g o m n ik ak o m
Ċ ev o jk o m n e će o ţen iti, d o k ćeri g o v ed ara iz to g a i iz to g a
sela! Otac i m ati, i d ru g i d v o ran i stanu g a o d v raćati, d a se
p ro Ċ e te sram o te; k ak o b i o n , carsk i sin , u zeo g o v ed arsk u
k ćer, k o d to lik i d ru g i carsk i i k raljev sk i k ćeri itd . A li sv e
zalu d u ! o n k aţe: "Ja n ju , ja n i jed n u ? K ad v eć v id e, d a
d ru k ĉije n e m o ţe b iti, o n d a car p o šlje jed n o g a sv og
v ezira, d a jav i g o v ed aru , d a će car d a m u u zm e k ćer za
sina. Kad vezir otide i javi to govedaru, a govedar ga
zapita: "Kakav zanat zna carev sin?" Vezir se upropasti:
"B o g s to b o m , ĉo v eĉe! K ak o će carev sin zn ati zan at? Š to
će zan at carev u sin u? Z an ate lju d i u ĉe d a se ran e n jim a, a
carev sin im a zem lju i g rad o v e " G o v ed ar k aţe o p et: "E !
ak o n e zn a n ik ak va zan ata, ja m u n e d am m o je k ćeri."
V ezir se v rati, te k aţe caru , šta g o v o ri g o v ed ar. S ad
p o stan e ĉu d o jo š veće. O n i su m islili, d a će to za g o v ed ara
b iti n ajv eća m ilo st i ĉest, što m u carsk i sin u zim a k ćer; a
o n p ita k ak av zan at zn a carev sin ! C ar p o šlje d ru g o g a
v ezira; ali g o v ed ar k aţe jed n o te jed n o : "D o k carev sin
(v eli) n e n au ĉi k ak av g o Ċ zan at, i n e d o n ese m i sv o ju
rukotvorinu, d o tle n em a n išta o d p rijateljstv a!" K ad se i
o v aj v ezir v rati, te k aţe, d a g o v ed ar n ed a Ċ ev o jk e, d o k
carev sin n e n au ĉi zan at k ak av g o Ċ (sam o n ek je zan at);
o n d a carev sin zaĊ e p o ĉaršiji, d a g led a k ak av je zan at
n ajlak še n au ĉiti O d aju ći o d d u ćan a do d u ćan a, i g led aju ći
k ak o razliĉn i m ajsto ri rad e, d o Ċ e n a d u ćan , Ċ e se p letu
ro g o ţin e, i to m u se u ĉin i n ajlak ši zan at; p a g a p o ĉn e u ĉiti,
i n au ĉi za n ek o lik o d an a; p a o n d a o p lete sam jed n u
ro g o ţin u , te je o d n esu g o v ed aru , i k aţu m u , d a je carev
sin n au ĉio zan at, i da je to njegova rukotvorina. Govedar
u zm e ro g o ţin u u ru k e, te je zag led a sa sv iju stran a, p a
o n d a zap ita: "K o lik o to v rijed i?" A o n i m u k aţu : "Ĉ etiri
pare.'" – "E ! (v eli) d o b ro ! ĉetiri p are d an as, ĉetiri sju tra, to
je o sam , a ĉetiri p rek o sju tra, to je dvanaest itd. Da sam ja
taj zan at zn ao , n e b i d an as ĉu v ao seosk i g o v ed a." P a im
o n d a k aţe, k o je o n , i k ak o je tu d o šao ; a o v i se o n d a
o b rad u ju jo š v ećm a (što u zim aju Ċ ev o jk u o d cara, a n e o d
g o v ed ara), i s n ajv ećim v eseljem v jen ĉaju m o m k a i
Ċ ev o jk u i p ro v edu sv ad b u ; p a o nd a d ad u o v o m e caru laĊ e
i v o jsk u , te o tid e p rek o m o ra i n aĊ e svo ju zem lju .

V II. E ro i tu rčin .

O rao T u rĉin ralico m p o stran i izn ad n ek ak e ću p rije, a E ro

p u tem ćerao n ek o lik o k o n ja n ato v areni. K ad se E ro
p rik u ĉi b lizu , o n d a T u rĉin stan e v ik ati: "Ć a šaro n ja, ća! i
ti im aš p am et, a E ro je n em a." U to m E ro d o Ċ e n a ću p riju ,
p a n aćera k o n je p rek o ću p rije, a n jeg a stan e p o m ag an ja:
"Jao g m en e d o B o g a m ilo g a! Š to ću sad?" A T u rĉin , k ad
to ĉu je, b rţe b o lje u stav i v o lo v e, p a strĉi k n jem u : "Š ta je
m o re E ro ? Š ta je?" – "Od mene do Boga miloga! eto
o d o še m i k o n ji, a ja o stad o za v o d o m ." – "Ajde more i ti
za konjma." – "N e sm ijem , g o sp o d aru ! B o g i B o ţja V jera,
ja tu d a za ţiv o t p reći." B e ajd e m o re n e lu d u j! k ak o n e
sm iješ p reći p rek o ću p rije, k u d a id e svijet i k o n ji
natovareni prelaze." – A jja! E ro n eće n ip o što , n eg o
jed n ak o jau ĉe i leleĉe. O n d a T u rĉin : "A jd e m o re šta ćeš
d ati, d a te p ren esem ja n a leĊ im a?" – A što išteš,
g o sp od aru?" "D aćeš m i d v an aest p erp era." – "Ajde de!" –
U p rti T u rĉin E ru , te p ren ese p rek o ću p rije, a k ad g a sp u sti
na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima:
"N em am , g o sp o d aru , n i p erp ere, B o g i B o ţja v jera!" A
T u rĉin : "K ak o n em aš, b re, an a sen i sitim ! Z ašto laţeš
k u rv o? O d i op et n a leĊ a." E ro u zjaše o p et T u rĉin a, te g a
jo š jed n o m p rejaše p rek o ću p rije; p a g a o n d a zb aci T u rĉin
n a zem lju : "E to , k u rv o ! crk n i tu , k ad n em aš ĉim d a
p latiš," p a o n d a o tid e sv o jim v o lo v im a i p o ĉn e o p et o rati;
a E ro o n d a sk o ĉi, p a p rek o ću p rije: "E j T u rĉin e! g led aj
k ak o i tv o j šaro n ja im a p am et, a E ro je n em a! E le o n teb e
p rejaa d v ap u t p rek o ću p rije."

V III. S lovo iže, ali sirca n iže.

Z ap isao k alu Ċ er n a sircu (Ċ e se reţe) iţe (i): d a b i p o zn ao ,

ak o Ċ ak o sijeĉe m alo o d sirca. K ad k alu Ċ er iziĊ e iz so b e,
o n d a Ċ ak u zm e sirac, d a o sijeĉe m alo , a k ad v id i n a sircu
iţe, o n d a o sijeĉe p o v elik u k rišk u , p a zap iše o p et o n ak o
iţe, k ao što je i b ilo . K ad d o Ċ e k alu Ċ er, p o g led a sirac i
uzme u ruke: "Va istinu slovo ize, ali sirca nize."

IX . Z ašto u lju d i n ije tab an ravan ?

K ad su Ċ av o li o tp ali o d B o g a i u tek li n a zem lju , o n d a su i

su n ce o d n ijeli sa so b o m , p a g a Ċ av o lsk i car n ab io n a
k o p lje i n o sio n a ram en u . K ad v eć zem lja p ro tu ţi B o g u ,
d a o će sv a d a izg o ri o d su n ca, o n d a B o g p o šlje sv eto g
A ran Ċ ela, d a g led a k ak o d a u zm e su n ce o d Ċ av o la. K ad
siĊ e sv eti A ran Ċ el n a zem lju , a o n se u d ru ţi s Ċ av o lsk im
carem ; ali se Ċ av o lsk i car o sjeti, šta o n o će, p a se d o b ro
u zm e u p am et. O d aju ći tak o p o zemlji nji dvojica zajedno,
d o Ċ u n a m o re i stan u d a se k u p aju ; a Ċ av o u d ari k o p lje sa
su n cem u zem lju . P o što se m alo p ro k u p aju ; o n d a reĉe
sv eti A ran Ċ el: "D e d a ro n im o , d a g led am o k o ji m o ţe
d u b lje." A Ċ av o m u o d g ov o ri: "A jd e d e." O n d a sv eti
A ran Ċ el zaro n i, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad
treb a i Ċ av o d a zaro n i, ali se b o ji d a m u sv . A ran Ċ el m eĊ u
tim ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na
zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu
ĉu v a su n ce, d o k o n zaro n i i izn ese u zu b im a m o rsk o ga
p ijesk a. K ak o Ċ av o zaro n i, a sv . A ran Ċ el p rek rsti ru k o m
m o re, te n a n jem u p o stan e led o d d evet aršin a d eb eo ; p a
onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane
k rek a. K ad Ċ av o ĉu je sv raĉij g las, o n d a v eć v id i šta je; p a
se b rţe b o lje v rati n atrag . Kad gore, ali se more zaledilo,
n e m o ţe n a p o lje! O n d a se b rţe b o lje v rati o p et n a d n o
mora, te uzme kamen i njim probije led, pa onda poteci za
sv . A ran Ċ elo m ! O n aj b jeţi, a o v aj za n jim ! T am an k ad sv .
A ran Ċ el k o raĉi jed n o m n o g o m k B o g u n a n eb o , o n d a Ċ av o
stig n e, te m u n o k tim a iz tab an a u d ru g e n o g e išĉu p a v elik i
k o m ad m esa. K ad sv . A ran Ċ el d o Ċ e sa su n cem o n ak o
ran jen p red B o g a, o n d a zap laĉe: "Š to ću , B o ţe, o v ak o
g rd an?" A B o g m u reĉe: "Ć u ti, n e b o jse; ja ću n ared iti, d a
svi ljudi imaju tako na tabanu kao malu dolinu." I tako
Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije
noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas.

X . Š ta je n ajgore n a svijetu ? Ili P ijan S rb in i glad an

T u rčin .

Razgovarali se Turci u kavani: šta je n ajg o re n a o v o m

sv ijetu . Jed an v eli: Z la ţen a; d ru g i v eli: Z la g o d in a; treći
v eli: Z la ću d i t. d . D o k jed an p o v iĉe iz b u cak a: "T u rsk e
m i v jere! v i n e zn ate n ijed an šta je n ajg o re n a o v o m e
sv ijetu , n em a n išta g o reg a o d p ijan a V laa i o d g lad n a
T u rĉin a. Jed an p u t ja m rtav g lad an d o Ċ em p red jed n u
V lašk u k u ću , a V la p red k u ćo m teše d rţalicu za b u d ak .
K ak o ja sjašem s k o n ja, a ja p o v iĉem n a V laa: d rţi m o re
k o n ja, p a v iĉi V lain ju , n ek a m ijesi p o g aĉu i k u v a cicv aru i
p eĉe k o k o š; p a o nd a o tid em u k u ću . U k u ći sjed i, sjed i;
ĉek aj, n em a n išta! n i V laa n i V lain je; n it se šta p eĉe n i
v ari. O n d a ja sk o ĉim , p a iziĊ em n a p o lje, a to m o j k o n j
sto ji, Ċ e sam g a i sjao , a V la jed n ak o teše i Ċ elja d rţalicu .
O n d a ja, n ezn aju ći d a je k rm ak p ijan , sv rn em lu lu , p a
njega kam išem p rek o leĊ a, a o n se isp rav i, p a n i p et n i
d ev et, n eg o rasp ali d rţalico m m en e iza v rata, a ja b acim
ĉib u k , p a p o Ċ em ru k o m za n o ţ, a o n jo š jed n o m , a ja te n a
ru k e. I T u rsk e m i v jere! d a n e d o lećeše ţen e, ćad ijau b iti
g. .. a i od mene i od njega.

X I. M eđ ed , svin ja i lisica.

U d ru ţe se m eĊ ed , sv in ja i lisica, p a se d o g o v o re, d a o ru
zem lju i d a siju p šen icu , d a se ran e. Z ap itaju jed n o
d ru g o g a, šta će k o je rad iti, i k ak o će sjem e n aći. S v in ja
reĉe: "Ja ću p ro v aliti k o š, i u k rašću sjem e; i ja ću m o jo m
su rlo m u zo rati." M eĊ ed reĉe: "Ja ću p o sijati." A lisica
reĉe: "Ja ću m o jim rep o m p o d rljati." U zo raše, p o sijaše.
D o Ċ e ţetv a. S taše se razg o v arati, k ak o će p o ţeti. S v in ja
reĉe: "Ja ću ţeti." M eĊ ed reĉe: "Ja ću sn o p lje v ezati."
L isica reĉe: "Ja ću k lasje k u p iti." P o ţeše i sn o p lje
p o v ezaše. S ad se staše d o g o v arati, k ak o će d a v ršu . S v in ja
reĉe: "Ja ću g u v n o n aĉin iti." M eĊ ed reĉe: "Ja ću sn o p lje
sn ijeti, i ja ću i v rijeći." S v in ja reĉe: "Ja ću p retresati, i
rastav iću slam u o d p šen ice." L isica reĉe: "Ja ću m o jim
rep o m trn iti p ljev u sa p šen ice." S v in ja reĉe: "Ja ću
o v ijati;" a m eĊ ed reĉe: "Ja ću ţito razd ijeliti.''O v rg o še.
M eĊ ed ţito p o d ijeli; ali g a n e p o d ijeli p rav o : zašto g a
sv in ja zam o li, te jo j d ad e sam o slam u , a p šen icu sv u u ze
sam , lisici n e d ad e n išta. R asrd i se lisica, p a o tid e n a
tu ţb u , i k aza im , d a će im d o v esti jed n o g a carsk o g
ĉo v ek a, k o ji će ţito p rav o razd ijeliti. U p laši se sv in ja i
m eĊ ed , p a reĉe m eĊ ed sv in ji.: "Zakopaj se ti, svinjo, u
slam u , a ja ću se p o p eti n a o v u k ru šku ." Z ak o p a se sv in ja
u slam u a m eĊ ed se p o p e n a k ru šk u . L isica o tid e, te n aĊ e
m aĉk u , p a je p o zv a u d ru štv o , d a id u n a g u v n o , d a v ataju
m iše. Z n aju ći m aĉk a d a n a g u v n u im a d o sta m iša, p o Ċ e
rado; p a sad izn ad p u ta, sad isp o d p u ta, trĉi za p ticam a.
O p azi je m eĊ ed s k ru šk e p o izd alek a, p a k aţe sv in ji: "Z lo
sv in jo ! eto lisice, Ċ e v o d i strašn o g a b u m b ašira: o g rn u o
ću rak o d k u n e, p a i k rilate tice v ata o k o p u ta." U to m se
m aĉk a u k rad e m eĊ ed u iz o ĉiju , p a k ro z trav u d o Ċ e n a
g u v no , i traţeći m iša stan e šu šk ati p o slam i. S v in ja
p o d ign e g lav u , d a v id i, šta je, a m aĉk a p o m isli o d n jezin e
su rle d a je m iš, p a sk o ĉi, te sv in ju šap am a za n o s. S v in ja
se u p laši, p a ru k n e i sk o ĉi, te n ad a u p o to k ; a m aĉk a se
prepadne o d sv in je, p a n ad a u z k ru šk u ; a m eĊ ed p o m isli,
d a je o n a v eć sv in ju u d av ila, p a id e sad n a n jeg a, p a o d
straa p ad n e s k ru šk e n a zem lju , te se razb ije i crk n e; a
lisici o stan e sv e ţito i slam a.

X II. Đ avolsk a slan in a.

Nekak av k rad ljiv ac zam o tri d an ju u ĉo v ek a slan in u n a

tav an u , p a d o Ċ e u v eĉe, p o što lju d i p o sp e, te se sastrag
p o p n e n a so m ić, i u v u ĉe se n a tav an . P o što sk in e slan inu i
u p rti n a leĊ a, p o Ċ e g red o m d a se v rati n atrag , p a se
n ek ak o o m ak n e, te p ad n e n a sred k u će, Ċ e je sp av ao
ĉo v ek sa ţen o m i s Ċ eco m . K ad o v aj b u b n e sa slan in o m
m eĊ u n ji, a ĉo v ek sk o ĉi o n ak o u m rak u , p a stan e v ik ati:
"K o je to ?" A k rad ljiv ac o d g o v o ri: "Ja sam Ċ av o ." A
ĉo v ek k rsteći se p o v iĉe: "P a šta ćeš o v Ċ e, an ate m ate
bilo?" A kradljivac odgovori: "Ć u ti, ev o sam ti d o n ijo
jed n u slan in u ." A ĉo v ek , jo š v ećm a u p lašen , p o v iĉe: "Id i
bez traga, anate mate i tebe i tvoje slanine!" A kradljivac
o n d a reĉe: "E , d o b ro , k ad n e ćeš, a ti m i p rid ig n i slan in u
d a id em ." Ĉ o v ek m u d rag o v o ljn o p rid ig n e slan in u , sam o
d a m u se Ċ av o k in e iz k u će; i o n u p rti slan in u n a leĊ a, i
o d n ese k ao sv o ju . K ad u ju tru sv an e, o n d a ĉo v ek v id i, da
je Ċ av o lu p rid ig ao sv o ju slan inu .

Narodne srpske zagonetke

Š to m i ti je za što ?* )

1. Bez ivera na vodi ću p rija.

2 . B ez k o ţe u Ċ e, s k o ţo m iziĊ e.

3. Bijela koka ispod stree viri.

4. Bijela njiva, crno sjeme, mudra glava, koja sije.

5 . B ijelo je, sir n ije; rep ato je, m iš n ije; so liţe, v o n ije.

6 . B jela b jelu ćera p rek o b 'jela p o lja: d aj m i, b jelo ! b 'jela

ljeba ispod b'jela skuta.

7 . B o ţje sazd an je, lju ck o stv o ren je, zm ija o sed lan a.

8. Vipoje poji, na koplju stoji, da nije vipoja, ne bi bilo

nikoga.

9 . V ićak v isi, v ićk a zja, v ićak v iju ! te u v ićk u .

1 0 . V o b u ĉe, p a p u n u k o šaru n ab u ĉe.

11. Vojvod vodu pije, nad njime se barjak vije.

12. Gvozden sjedi u lugu u gvozdenu klobuku, suze mu

kaplju uz jelovu kacu.

1 3 . G u b ico m rije, a g .. .co m ţile v ad i.

14. Gujinja glava, gospodsko ruo, Arapske noge.

15. Gurava kobila sve polje pobila.

16. Guravo prase sve polje opase.

1 7 . D an ju k lan ja, a n o ću zv ijezd e b ro ji.

18. Dva lokvanja oko panja.

1 9 . D v a sv ijetle, ĉetiri steru , a jed an m isli d a leg n e.

2 0 . D v a d o la su p od o la, m eĊ u n jim a zm aj leţi, Ċ e zm aj

leţi, tu trav a n e raste.

21. Dva se brata preko plota za brade vuku.

22. Dva stupca u nebo udaraju.

23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga

rodi, a ne cvati.

2 4 . D v ije ĉav ĉice n ap o red o sto je, a jed n a d ru g e n e v id i.

25. Devet baba po ledu se plaza.

2 6 . D o k se o tac ro d i, sin p o k u ći o d i.

2 7 . D rv en a k u ĉk a u potoku laje.

28. Drveno telo, gvozdeni zubi, kamen pregrize.

2 9 . D rv en trb u , k o ţn a leĊ a, d lak am a g o v o ri.

3 0 . D u ţi iv er o d k lad e.

3 1 . Ć e n aš crv en k o leţi, o n Ċ e n ik ad trav a n e n iĉe.

3 2 . Ţ u to m aĉe p red B o g o m p laĉe.

33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali g ro m , Ċ e se

sastaše, tu se slaltaše.

3 4 . Z ak la v o la b iv o la, izu d i g a n a u d iće, sv ak i u d v o la

dade.

3 5 . Z ak la v o la b ik a, sv e selo sv ik a, a k ad o će d a slav i,
n em a šta d a stav i.

3 6 . Z alo lo ta lo ta sa v iso k a p lo ta, d alek o se ĉu je u n ezn an u

zemlju.

37. Zelena k o šara, crn a g o v ed a, g v o zd en k lju ĉ, k o ji

o tk lju ĉav a.
3 8 . Z im i slu ţi, a ljeti zu b e k esi.

39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo

pozobati, ni ga mogo pregoreti.

4 0 . Iz m esa izišlo , a m eso n ije; m lo g u štetu i asn u

p o ĉin ilo , a to m e k riv o n ije.

41. Ja po Ċ o p o sopo tu , a stad o n a g rijo tu , p o zv a

m rd eljaĉe: d o n es'te m i tu leo d e, e su d o šle v azlitrav e.

42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg'

sk o ĉi d ev en d uk a kralj, i p rim i se u z M ek iš g rad .

4 3 . Jaše ro d n a n ero d u , i traţi n en ik li.

4 4 . Jaše tu ta n a bauri.

45. Jedan prut sve polje ogradi.

46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta.

4 7 . Jed n a ĉaša m asla sv em u sv ijetu d o sta.

4 8 . Jed n o v eli: S v an i, B o ţe; d ru g o v eli: S m rk n i, B o ţe;

treće v eli: K ak o m i je, tak o m i je.

4 9 . K ad u p o lje id e, k u ći o k ren u lo ro g o v e, a k ad k u ći id e,
u polje (okrenulo rogove).

5 0 . K o b ila o ţd rijeb i k o st, a k o st ţd rijeb e, p a ţd rijeb e v o li

babu kobilu, nego kost majku.

5 1 . K o ja v o ćk a sam o jed n o m cv ati, a u v ijek raĊ a.

52. Ko pjeva, kad drugi ljudi p laĉu .

5 3 . K rav a riĉe o d B o sn e, tele sisa o d g arav e.

5 4 . K u ći id e, a u g o ru g led a.
5 5 . K u ći id eš, a B o g u se m o liš, d a n ik o g a u k u ći n e n aĊ eš.

5 6 . K u ćica u g o rici n a jed n o j n o ţici.

5 7 . L ijesk a tro lijeska, u lijesci o g an j g o ri, i u o g n ju ĉo vek

stoji.

58. Mastan k aiš k ro z zem lju p ro Ċ e.

5 9 . M eĊ 'k o n jm a raslo , m eĊ ' ţen am a ig ralo .

6 0 . M elj m elje n av r jele, šaren o se v iţle p en je, d a i o n o

umelje.

6 1 . M esan raţan j, g v o zd eno p eciv o .

6 2 . M lin m elje n av r jele, šaren o se v iţle p en je, d a i o n o

melje.

63. Motovilo vilo, p o g o ri se v ilo , k u ći d o lazilo , so li n e

lizalo.

6 4 . M rtv o ţiv o iz šu m e v u ĉe.

6 5 . N a carev iću b ez u zla k o šu lja.

6 6 . N av r p lasta šak a šaša.

6 7 . N aĊ o tiće b rad iće, v iš'b rad ića u sto ĉiće, v iš'u sto ĉića
n o so ĉiće, v iš'n o soĉića g led o ĉiće, v iš' g led o ĉića ĉelo ĉiće,
v iš'ĉelo ĉića G o jk o k rm k e v raća.

6 8 . N o ću steo n o , a d an ju jalo v o .

69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom

n eg raĊ en u , o d g lasa n jeg o v a m rtv i lju d i u staju , a p o slije
smrti krste ga.

70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano.

71. Ozgo trav a, o zd o b rad a, a u srijed i k m etsk a ĉast.

72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna.

73. O klinu visi, o zlu misli.

74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac.

7 5 . N aš m rk o n ja u k o šaru u Ċ e, a ro g o v i m u n e m o g o še.

76. Ni bradvom bradvito, ni svrdlom svrdlito, a sve rupa

do rupe.

7 7 . N i o d p ed ao n i o d ĉep erak , a d v a d u ćan a p o k rilo .

7 8 . N iti m isli, n i g o v o ri, sam o ti se k aţe.

7 9 . N it'šu šn u , n it'b u šn u , a u k u ću d oĊ e.

8 0 . O d zem lje se d iţe, a n e m o ţe se d ig n u ti.

81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima.

8 2 . P et b raće p u tem id u , a p et p o d p lasto m sto je; k o ji

putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli.

8 3 . P ilip ilj cara k o p a p o d lip o v p an j n a Đ u rĊ ev d an .

8 4 . P o d iţe se p eteljev a v o jsk a, te m i o ćera p o led u

goveda, k ad m i b ješe u k itu v šen ica.

8 5 . P o d ig le se ro g o ljaĉe, su srete i ren d esilo , o ćaše i

ren d esati, n ed a b en d eš n i g led ati.

8 6 . P o ru ĉu je d o m ad ar d o m ad arici: P o šlji m en e tisli m isli,

p ale su m i m rk e ĉele n a p lješiv ac.

8 7 . P o ru ĉu je cicib an cicib an ici: P o šlji m en e šetlju p etlju

na magarici, pokise mi bela pena na zagalici.

8 8 . P risp i ĉare n a m aĉare, n a p an je d ek an je, n a sen je

dupore.

8 9 . P ro Ċ e b an jerb an s m o ra n a D u n av o k o n jsk o m
v risk o m , ju n aĉk o m v ik o m ; m alo g a k o v iĊ e, sv atk o g a ĉu .

9 0 . P ru ţi p latn o o d m o ra d o Dunava, pa ga savi u oraovu

ljusku.

91. Puna greda bijeli pera.

92. Puna soba za krajcaru.

9 3 . P u n a tep sija zlatn i k o šĉica.

9 4 . P u n a crk v a Ċ ak a, n i o d k u d a v rata.

95. Pun breg bubrega.

96. Pun do iverja.

9 7 . P u ĉe p u šk a n a led u , o d e p ara ĉak d o cara.

98. Pušta šticu u m o re, a štica trak o v e, a trak o v i cv jeto v e,

a cv jeto v i tu m b ek e; to se ĉu lo u M letk e.

9 9 . R asla ĉesta šu m ica, p o d šu m ico m p o ljan a, p o d

poljanom gledura, pod gledurom Gostur grad, i u gradu
gospodar.

100. Rastov trup, ljeskov prut, a u njemu ognjen junak

leţi.

101. Rogom pije, rogom jede, rogom Bogu slavu daje.

1 0 2 . S av m rk o n ja leţi, a p leće m u o d i.

103. Savi zlato, razvi zlato, a to zlato k'o i zlato.

1 0 4 . S azd ad e m e B o g o d 'šta i A d am a, sv ak o g a n ad o ji i
n aran i; a k ad u m rije, n iti m i B o g p rim i d u še, ni zemlja
tela.

1 0 5 . S am lo n ĉić u p o lju v ri.

1 0 6 . S v a g o ra p o k ise, a ĉetiri p ru ta n e m o g o še.

1 0 7 . S v e p o k u ći izg o re, a k u ća o sta.

1 0 8 . S iv ac m o re p resk o ĉi n i k o p ita n esk v asi.

109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je

neda.

110. Sjede na vraga, ode bez traga.

1 1 1 . S jed i v ila n av r v ila, ĉek a sin o v a iz b ijeli g rad o v a.

112. Sjedi gospa u dvoru, kose joj na dvoru.

1 1 3 . S jed i M ara n ad n o g rad a, p u štila k o se d o v r g rad a.

1 1 4 . S jek u tići sijek u , v u k o tići v uk u , sam b aća p rev raća.

115. Sk o ĉi srn a iza trn a, Ċ e se sv ila, tu i u m rla.

1 1 6 . S lam n a k u ća, g v o zd en i p ritisci.

1 1 7 . S p o lja telo , a u n u tra k o šu lja.

1 1 8 . S p rijed šilo , strag a v ilo , o zd o l artija, o zg o r m an tija.

1 1 9 . S tarac sjed i p o d v o ćk o m , p o k rio se o b o jk o m , zalo ţio

brabonjkom.

120. Sto orlova jedno jaje snese.

121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete.

1 2 2 . T an jir d o tan jira ĉak d o V arad in a.

123. Telo mu je drveno, zubi su mu gvozdeni, srce mu je

prteno.

124. Tica bez zuba, a svijet izjede.

1 2 5 . T ica šarg izd a sv e selo n ag izd a, a seb e n e m o ţe.

1 2 6 . T rĉi trĉu ljak , v isi v isi v isu ljak ; B o g a m o li trĉu ljak ,

da otpadne visuljak.

127. Ubi vola bivola, okrvavi dva dola.

1 2 8 . U Ċ e k u rjak u to r, o v cu u v ati, p a k o st izjed e, a m esa

se n e d o taĉe.

129. U jednom brlogu dvanaest nazimaca leţi, a n ijed an s

kraja nije.

1 3 0 . U jed n o m su d u i v in o i rak ija (p a n eće d a se

p o m iješa).

131. U mrtvoj kobili drob govori.

1 3 2 . U n as jarac ĉu d an jarac, u n jeg a su ro zi ĉu d n i ro zi: n a

jed n o m e zm aj k u je, a n a d ru g o m v ran g raje; n i ĉu je v ran ,
kad zmaj kuje, n i ĉu je zm aj, k ad v ran g raje.

1 3 3 . U n as k o za jak aĉa, jak a sin a ro d ila i u n u k a m an ita.

1 3 4 . U n aše b ab e k o ţn e o ĉi.

1 3 5 . U n ašeg a b ijelca d ev et p o k ro v aca, i o p et m u se reb ra

vide.

1 3 6 . U n ašeg ćaće resn ate g aće.

1 3 7 . U p ete n išan i, u n o s zg aĊ a.

1 3 8 . U so b i n ap eto, u k u ći razd rto .

1 3 9 . U šta je srce p rten o .

1 4 0 . U šta su d v a g rla, jed n a šija.

1 4 1 . C ar v eĉera, b u zd o v an m u ig ra.
1 4 2 . C arev ić v o d u p ije, k o p lje m u se v rti.

1 4 3 . C ig u lin ciĉi u lu g u , d a n ije cig u lin a u lu g u , sv i b i

ljudi za rugu (bili).

1 4 4 . C rv en jarac p o k o šari sk aĉe.

1 4 5 . C rv en trĉi p o p u tiću u crv en u k lo b u ĉiću : asa sa!

crven ti sam ja.

1 4 6 . C rn a k era za so b o m b elo crev o v u ĉe.

147. Crn bika sve selo svika.

148. Crno maleno vazdan cara vara.

1 4 9 . C rn o m alen o k u ću ĉu v a.

150. Crno maleno n a p u tu ţiv a m esa ĉek a.

1 5 1 . C rn o m eĉe u z p o lje teĉe, Ċ eg o Ċ k leĉe, p rav o reĉe.

152. Crno crijevo iz neba visi.

1 5 3 . Ĉ etiri b rata p u tem trĉe, jed an d ru g o g n e m o ţe d a

stigne

1 5 4 . Ĉ etiri b u le n a k o n ju jašu , jed n a d ru g u n e m o ţe d a

stigne.

1 5 5 . Ĉ etiri n o ţice, a dva opanka.

1 5 6 . Ĉ u ĉa ĉu ĉi, b jeg a b jeţi; sk o ĉi ĉu ĉa, te u v ati b jeg u .

1 5 7 . Š ta je tv rĊ e o d ĉelik a.

1 5 8 . Š ta je u k u ći n o v o n etesan o .

1 5 9 . Š ta k ap u n a g lav i d rţi.

1 6 0 . Š ta k ro z v o d u id e, a v o d e se n e d o v ata.
1 6 1 . Š ta n a v o d u id e, a v o d e n e p ije.

1 6 2 . Š ta n a seb e ţiv o m eso jed e.

1 6 3 . Š ta n a tav an u b iti n e m o ţe.

1 6 4 . Š ta o k lin u v isiti n e m o ţe.

1 6 5 . Š ta u g o ri b ez m o zg a laje.

1 6 6 . Š u to ju n e k roz g o ru g u d i.

Odgonetljaji.

1. Preko leda.

2 . L jeb u p eć.

3. Zubi.

4. Pismo.

5. Rotkva.

6. Ovca i jagnje.

7. Most preko vode.

8 . Ţ ito .

9 . B rašn o k ad p ad a isp o d k am en a.

10. Zvono crkveno.

11. Pijevac i rep mu.

12. Kazan.

13. Igla.
14. Paun.

15. Kosa.

16. Srp.

1 7 . Đ eram .

1 8 . U ši o k o g lav e.

19. Pseto.

2 0 . V atra m eĊ u p rijek lad im a.

21. Grebeni.

2 2 . O ĉi.

23. Konoplje.

2 4 . O ĉi.

2 5 . U štip ci.

26. Lepinja.

2 7 . P ratljaĉa.

28. Testere.

29. Gusle.

30. Svraka.

31. Vatra.

32. Kandilo.

33. Ovce i jaganjci.

34. Glavica bijeloga luka.

3 5 . K o k o š, k ad sn ese jaje.

36. Grmljava.

37. Lubenica.

38. Saonice.

39. Uzda.

40. Pero.

4 1 . Ĉ o b an i k ad zov u ţen e, d a p o n esu m u zlice, d a m u zu

ovce.

42. Ognjilo i kremen, i varnica i trud.

4 3 . K alu Ċ er traţi soli.

4 4 . S v rak a n a k rm aĉi.

4 5 . K aiš n a n o zi.

46. Sunce

47. Sunce

4 8 . K rev et, v rata i d irek v iše v rata.

49. Plug.

50. Pile.

5 1 . Đ ev o jk a i v ijen ac.

52. Popovi.

5 3 . L u la i ĉib u k .

5 4 . P u šk a.

5 5 . K ad ĉo v ek id e u v o d en icu .
56. Gljiva.

57. Ogledalo.

58. Zmija.

59. Sito.

6 0 . Đ etao i crv ; tiĉje g n ijezd o i zm ija.

61. Prsten na prstu.

6 2 . Đ etao i crv ; tiĉje g n ijezd o i zm ija.

6 3 . Ĉ ele.

6 4 . Ĉ ešalj i u š.

65. Jaje.

66. Kosa na glavi.

6 7 . B rad a, u sta, n o s, o ĉi, k o sa i ĉešalj.

68. Krevet.

69. Pijevac.

70. Konj.

71. Luk.

72 . Ĉ ela.

7 3 . P u šk a

74. Vo.

75. Svrdao.

7 6 . S at u k o šn ici
77. Kozij rep.

78. Niti.

79. Mrak.

80. Klupko.

8 1 . Ĉ o k o t i v in o .

82. Prsti u prelje.

8 3 . Ĉ ele.

84. Kad prsti skidaju mue sa skorupa

85. Ovce i kurjak i pas.

8 6 . Ĉ o v ek s g u vn a p o ru ĉu je ţen i za v reću , k ad se n ao b laĉi

8 7 . Ĉ o v ek p o ru ĉu je ţen i iz v o d en ice, d a m u p o šlje k o la d a

n o si b rašn o .

88. Vodenica.

8 9 . Ţ d ralo v i.

9 0 . V id o ĉin ji.

91. Zubi.

9 2 . S v ijeća.

93. Zvijezde.

94. Sjeme u lubenici.

9 5 . L jeb o v i u p eći

96. Sir u kaci.

97. Pismo.
9 8 . T ik v en o sjem e, i v rijeţa i cv ijet i tik v e.

9 9 . K o sa, ĉelo , o ĉi, u sta i jezik

100. Vino u buretu.

101. Pijevac.

1 0 2 . V rata n a k u ći.

1 0 3 . V atra k ad se zap reće.

104. Lonac.

105. Mravinjak.

106. Sise u krave.

107. Lula.

108. Mjesec.

109. Ovca u toru, i kurjak i pas.

1 1 0 . L aĊ a.

1 1 1 . K o k o š n a g n ijezd u .

112. Repa.

113. Vatra i dim.

114. Zubi i jezik

115. Varnica.

116. Mlada pod vijencima

1 1 7 . Ţ elu d ac k o k ošin ji

118. Lastavica
1 1 9 . G ro zd n a ĉo k o tu

120. Gruda sira.

1 2 1 . Ĉ ela u k o šn ici

122. Trag konjski

123. Sanduk

124. Sunce, kad topi snijeg.

125. Igla

1 2 6 . S v in jĉe i ţirk a

1 2 7 . K ad se n o k tim a u tu ĉe b u a, ili u š.

128. Crv u zubu

129. Pera, ili spice u kola

130. Jaje.

1 3 1 . K u ća i ĉeljad

132. Vodenica i valjalica

133. Vinova loza.

1 3 4 . P en d ţeri na sobi.

135. Bijeli luk

136. Dimnjak.

1 3 7 . P r. .ţ.

1 3 8 . P eć so b n a.

1 3 9 . U sv ijeće.
140. U bisaga.

141. Jagnje i rep mu.

142. Jagnje i rep mu.

143. Vodenica.

144. Jezik.

145. Pijevac.

146. Igla i konac

147. Zvono crkveno.

148. Bua.

149. Katanac

150. Trn.

151. Kantar.

152. Verige.

1 5 3 . T o ĉk o v i

154. Vitao.

155. Saonice.

1 5 6 . M aĉk a i m iš.

1 5 7 . K rm eća su rla.

158. Jaje.

159. Konci.

160. Rakija.
1 6 1 . Z v o n o n a ţiv in ĉetu

1 6 2 . S v ijeća.

163. Bunar.

164. Sjenka; jaje.

165. Sjekira.

1 6 6 D o b o š.

Povratak na glavni indeks Srpskih narodnih pripovjetki