ФЛУВИЈАЛНИ ПРОЦЕСИ

Флувијални процес је обликовање рељефа деловањем река и најрааспрострњенији је на Земљи.

Флувијални ерозивни облици су: речно корито, речна долина, речна тераса и флувијална површ.
Речно корито је примарни флувијални ерозивни облик. Представља жљеб којим река отиче и
састоји се од дна и страна корита. Планинске реке карактеришу дубока и уска корита, док
равничарске имају широка, али плитка корита. Кривудави делови речних корита у виду
латиничног слова S називају се меандри.
У речном кориту могу се појавити одсеци преко којих се вода прелива. Такви одсеци могу бити
брзаци, слапови и водопади. Настају продубљивањем одређених сектора у кориту који су
изграђени од мекших стена. Један од највећих водопада који настаје на овај начин је Игуасу у
Јужној Америци. Такви водопади су ерозивни, а постоје још и тектонски (Енџелов 1.054 m,
највиши на свету) и акумулативни (настају таложењем калцијум-карбоната у коритима крашких
река).
Речна долина је флувијални ерозивни облик који настаје вертикалним и хоризонталним
усецањем речног корита у подлогу. Елементи речне долине су: дно (у коме је усечено корито) и
стране (у виду падина). Уколико су стране скоро сагласне са ширином речног корита, такве речне
долине се називају кањони (на пример, кањон Колорада у САД и кањон Таре у Црној Гори).
Уколико су стране под великим нагибом, у виду латиничног слова V, називају се клисуре (на
пример, Ђердапска клисура Дунава). Поред кањона и клисура, постоје и нормалне речне долине.
Оне имају благе, слабо изражене стране и релативно пространо дно.
Речна тераса је зараван усечена на странама речне долине и представља остатак некадашњег
долинског дна. Речне терасе имају изглед полица или степеница које су нагнуте ка речном кориту
и низ речни ток. Низови речних тераса указују на еволуцију речне долине.
Флувијална површ један је од завршних стадијума флувијалног процеса. Представља заталасану
зараван или висораван на развођима суседних речних сливова.
На местима где преносна снага реке слаби настају акумулативни облици флувијалног процеса:
плавине, речна острва, делте и алувијалне равни.
Плавина је купасто узвишење које настаје таложењем речног материјала на месту где стрмо
корито бочне притоке излази на долинско дно главне реке.
Речно острво или ада је акумулативни облик рељефа који настаје у речном кориту. Типичне речне
аде настају у равничарским рекама, где слаби преносна снага реке. Таква места су подводни
спрудови преко којих се за време високих вода таложи материјал. Такође, речна острва могу
настати на ставама великих река које једна другу међусобно успоравају. Примери таквих ада
налазе се на ставама Саве и Дунава, Рио Негра и Амазона, Мисурија и Мисисипија, Плавог и Белог
Нила итд. Маражо на ушћу Амазона са површином од 40.100 km2 највеће је речно острво на свету.
Делта је речни нанос који се акумулира у виду троугласте или трапезоидне равнице на ушћу реке
у језеро, море или океан. Река наставља да се разлива преко акумулираног материјала у виду
рукаваца, проширујући делту. На тај начин, копно се проширује на рачун мора. Највеће делте
имају Ганг и Брамапутра, Јангцекјанг, Нил, Волга, Нигер, Мисисипи, Дунав и др.
Алувијална раван је равница која настаје акумулацијом речног наноса око речног корита.
Истовремено, то је најнижа речна тераса. Настаје у доњем току реке, где је нагиб терена мали, а
бочна ерозија велика. За време високих вода, река се излива, плави појас око корита и акумулира
нанос. Због плодности наноса, алувијалне равни у доњем току реке обично су погодне за развој
пољопривреде.