СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ ПЛИВАЊА

Тема:

ОКРЕТИ У ПЛИВАЊУ

Ментор: Студент:

Проф. др. Дејан Мадић Дарко Ђорђевић 7907

НИШ,АПРИЛ 2020.
САДРЖАЈ:

1. ОКРЕТ, ПОЈАМ И ПОДЕЛА ............................................................3

2. ФАЗЕ ОКРЕТА..................................................................................4
3. ОКРЕТИ У КРАУЛУ..........................................................................5
4. ОКРЕТИ У ЛЕЂНОЈ ТЕХНИЦИ.........................................................6
5. ОКРЕТИ У ПРСНОМ И ДЕЛФИН ПЛИВАЊУ...................................7
6. ЗАНИМЉИВОСТИ, ПОДАЦИ И ЧИЊЕНИЦЕ..................................8
7. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................10
Окрет је технички елемент којим се мења правац током трке. Добро изведен окрет након
одбијања о зид пливалишта, обезбеђује већу брзину кретања (код мушкараца је 2,7-3,4
м/с; код жена 2,6-2,9 м/с). Сходно томе, велики број окрета, поготову на дужим
дистанцама, али и у кратким базенима (25 м), значајно позитивно утичу на крајње време
пливача у трци.
Поједини вешти пливачи након окрета, после фазе клижења која је око 3,5 м, наставе са
подводним пливањем уз ударце ногама делфин техником и тако прелазе деонице од 7 до
10 м, значајно смањујући тако укупну дужину активног пливања.
Као што су и такмичарски стилови дефинисани строгим правилима ФИНЕ, тако је и
извођење окрета дефинисано за сваку технику понаособ. Временом се техника извођења
окрета мењала, а и правила су се усклађивала, све у циљу убрзања кретања и лакше
промене праваца, без превише застоја.
 Један од критеријума је техника пливања. У краул и леђној техници изводе се ткз.
салто окрети који су најбржи, због недодиривања зида руком. Код ових окрета
пливачи се после бочног салта одмах одгурују од зида. Пливачи прсне и делфин
технике морају додирнути рукама зид базена при сваком окрету и при уласку у
циљ, што је правилима строго дефинисано.
 Други критеријум је везан за технику удаха. Тако, разликујемо надводни удисај,
кад се удише непосредно пре окрета, и подводни удисај, који се обавља нешто пре
контакта са окретиштем.
 Трећи критеријум је везан за осе у којима се окрет обавља. Тако постоје:
1. једноосовински,
2. двоосовински и
3. вишеосовински окрети.
Једноосовински окрети су једноставнији, и ту спадају бочни окрети и надводни
окрети за прсно и делфин. Вишеосовински окрети су сложенији за извођење и
постиже се већа брзина, а ту спадају ткз. салто окрети.
Добро увежбан такмичарски окрет може да траје мање од једне секунде (од тренутка
додира зида до тренутка одбијајања).
Сваки окрет у пливању могуће је поделити на пет фаза:
 напливавање,
 окрет,
 одраз (одгуривање),
 клижење и
 прелазак у пливање.
Свака од ових фаза треба да се изведе брзо и ефикасно и да буде повезана са осталим
фазама.
  У току напливавања такмичар прилагођава своју брзину пливања и долазак
на окретиште за време следеће фазе окрета. Неки пливачи са убрзањем
улазе у окретиште и тако повећавају обртни момент при окретању.
 Окретом се мења правац кретања и тело се обрће и ротира за 180°, након
постављања стопала на зид окретишта. Непосредно пре одгуривања, тело
се налази у згрченом положају, кукови су близу зида, а ноге су савијене у
колену (као опруге).
 Труп се доводи у хоризонталан положај на дубини од 30-40 цм, а руке се
испружају у узручење са главом између надлактица. Кретање се наставља
снажним опружањем екстензора ногу и тело се одгурује од ивице базена,
након чега долази у хидродинамични положај.
 Одразни импулс се мора поклапати са правцем уздужне осе тела. У
супротном, тело одлази у погрешном правцу. Клизање у већим дубинама
ствара већи отпор, па дубина при подводном пливању треба да буде
оптимална и да се пливач у току те фазе креће постепено ка површини воде.
 Излазак у пливање треба ускладити тако да, при изласку на површину,
пливач успостави несметану координацију пливања, по принципу као после
стартног скока.

ОКРЕТИ У КРАУЛУ
У краул техници окрет може бити бочни окрет или салто окрет.
 Код бочног окрета, зид пливалишта се додирује једном руком, а код салто окрета
само ногама. Бочни окрет се некад користио као окрет на такмичењима, али са
појавом салто окрета, који је много бржи и ефикаснији, ова врста окрета се сад
користи углавном у процесу обуке и на тренинзима, а неретко и на тамичењима
нижег ранга.
 Напливавање у салто окрет почиње на удаљености од 3 до 5 м од зида. Пливач
убрзава своје кретање у овој фази да би повећао ротациони момент при окретању
тела. На око 1.5 м од зида, пливач завршава последњи завеслај пред окрет, испружа
једну руку (обично десну) напред, а друга остаје поред тела. Окретање почиње тако
што десна рука прави брз завеслај ка левом колену, и потпомогнута суножним
ударцем ногу повећава ротациони импулс и олакшава подизање карличног дела
нагоре. Горњи део тела се потапа, а глава иде ка грудима убрзавајући окретање. Тело
почиње кружно да се креће око попречне осе кука ка напред. Ноге су у полукружном
кретању састављене, полусавијене, и при окретању тела, стопала
се постављају на зид, једно изнад другог, што олакшава завршетак ротације тела у
положај ка грудима. За време ротирања тела рукама се врши корекција позиције у
жељеном правцу. Одгуривање следи одмах по постављању стопала на зид (у висини осе
тела) и испружању руку напред уз постављање тела у бочни положај. Енергичним
испружањем екстензора ногу (око 90°) почиње одгуривање. Тело у фази клижења
наставља да се ротира ка лежећем положају на грудима, а руке су испружене у позицији
„стреам лине“. Ротирање тела и хидродинамична позиција продужавају клизање које
траје док се не изгуби почетна брзина. Кад брзина клизања падне испод брзине пливања,
пливач укључује суножни рад ногу делфин и тако продужава „подводни“ у фазу и
одржава жељену брзину кретања, крећући се ка површини. Након 7 до 10 м, кад се
успори кретање, пливач благо подиже главу и излази на површину започињајући први
завеслај, по правилу без дисања.
Успешност и ефикасност овог окрета условљено је: правилним одмеравањем растојања
од зида при почетку окрет тела, убрзањем при окрету чиме се повећава ротациони
момент и синхронизацијом покрета при ротацији, правилним и стабилним постављањем
стопала на зид и хидродинамичним положајем тела у фази клизања.

Окрети у леђној техници могу бити надводни и подводни салто окрет.

 Надводни окрет је превазиђен и њега користе почетници. При овом окрету,

окретиште се додирује једном руком на леђима, тело се бочно ротира, стопала се
постављају на зид и пливач се одгурује на леђа са испруженим рукама у узручењу
испод воде, кроз кратко клизање на површини.
  Подводни или салто окрет има две варијанте: полусалто (Киферов окрет) и салто
окрет.
1. Полусалто има исти принцип као и надводни бочни окрет, једино што се
ноге пребацују кроз ваздух, а ротација је бржа, као и сам окрет. Од 1988.
год. са променом правила, пливачима је дозвољено да се окрену на груди
завеслајем једне руке из леђног пливања, с тим да у положају на стомаку
не смеју извести ниједан пропулзивни завеслај. Од тада се користи салто
окрет на свим такмичењима, који је приметно бржи и ефикаснији.

2. Салто окрет у леђној техници почиње 2-3 м од зида пливалишта, тј. обично
после три завеслаја леђним стилом од кад пливач прође заставицу која је
постављена на 5 м од зида. На трећем завеслају пливач се окреће око
уздужне осе тела и долази у прсни положај са једном испруженом руком
(обично десном), а другом руком поред тела. После краћег клизања,
пливач почиње са ротацијом око попречне осе тела у сагиталној равни,
снажним завеслајем десне руке који убрзава обртни момент и изводи
нешто налик колуту унапред. Глава се савија према грудима и убрзава
ротацију тела, руке су поред тела и одржавају жељени правац кретања, а
ноге савијене у коленима се пребацују преко главе кроз ваздух,
постављајући стопала на зид. Одраз започиње испружањем руку у
узручење и енергичном екстензијом ногу у зглобовима кука и колена.
Пливач снажним одразом и хидродинамичном позицијом (стреам лине)
добија већу брзину при клизању него при пливању. Оног тренутка кад
брзина опадне, укључује се рад ногама (прво суножно-делфин, а касније
наизменично) и пливач се креће ка површини воде. После 10-так метара
брзина опада, па пливач снажним завеслајем једне руке доводи тело на
површину воде и наставља са пливањем.

Салто окрет у краулу, Окрети у прсном и делфин пливању изводе се на сличан начин, с
тим што се долазак на окретиште и подводно пливање разликује. Улазак у окретиште, тј.
последњих пар завеслаја, пожељно је изводити убрзано, у односу на просечан темпо
пливања. Посебну пажњу треба посветити последњем завеслају током којег се додирује
зид. Последњи завеслај треба да буде са испруженим рукама, како се пливач не би
„залепио“ за зид или да не би превише приближио зиду. Додиривање зида треба
обавезно да буде са обе руке истовремено, док су рамена у водоравном
положају. По додиривању зида, колена се снажно привлаче ка грудима, а стопала
постављају на зид. Лева рука се савија у лакту и креће се поред тела, а десна пролази кроз
ваздух и улази у воду испред главе. У том тренутку удах је завршен и глава је заронила у
воду, а руке су састављене и испружене у правцу одгуравања. Тело при ротацији прати
десну руку и долази у прсни положај. Интензитет окрета се повећава тако што се пливач
рукама одгурне од зид, а највећи утицај на одраз има снажно опружање ногу у зглобу
колена и кука. Руке се испружају напред у узручење, тако да тело током клижења има
хидродинамички положај.

Специфичност окрета у пливању прсном техником се огледа у фази клижења где пливач
изводи ткз. подводни окрет за прсно. У тренутку када успори кретање, пливач изведе
снажан завеслај рукама до бутина (приручно). Док брзина пливања поново опада,
истовремено се ноге и руке припремају за нови завеслај кроз ретропулзивну фазу. Прво
следи снажан ударац ногама, тело се испружа, а затим се уз завеслај рукама тело доводи
на површину воде. Правила у прсном пливању дозвољавају један „кицк“ ногама делфин
стилом на доле, у тренутку првог завеслаја рукама које одржавају почетну брзину у фази
клижења, и други завеслај рукама и ногама, помоћу којег пливач излази на површину
воде.
У делфин техници се у фази клижења изводи неколико удараца ногама, при чему су руке
испружене (позиција стреам лине) да би продужиле подводно кретање и довеле тело до
површине воде. Снажан завеслај рукама, избацује тело на површину воде и омогућава
рукама да изврше ретропулзивни завеслај кроз ваздух, са главом у води (због мањег
фронталног отпора). При ткз. подводном за делфин, важно је да покрети ногама у фази
клижења буду снажни и брзи и да подводни не траје превише, тј. кад је брзина подводног
мања од брзине пливања, тело излази на површину.
Окрети у мешовитом пливању су изведени из горе описаних окрета. Окрет при преласку
из делфина на леђно пливање је надводни окрет, с тим да се пливач по додиривању зида
у положају на грудима, одгурује од зида и окреће на леђа. Окрет при преласку из леђног у
прсно пливање може бити и класичан надводни окрет за леђно пливање (за почетнике и
млађе пливаче),као и варијанта Киферовог полу-салта где пливач из положаја на леђима,
додирује зид, окреће се и одгурује се у положај за прсно пливање (за искусније
такмичаре). Окрет при преласку из прсног у краул пливање је класичан бочни окрет, с тим
што се зид додирује са две руке, а у фази клижења је дозвољено извести неколико
удараца ногама делфин техником пре него што тело изађе на површину и започне краул
пливање.

ЗАНИМЉИВОСТИ, ПОДАЦИ И ЧИЊЕНИЦЕ

Окрети представљају значајан фактор сваке од такмичарских дисциплина (осим

дисциплина 50м у великом базену) и одређују крајњи исход трке. Унапређење извођења
технике окрета доводи до побољшања у времену и исходу трке. Пливачки окрет је
полиструктурална, асиметрична кретња која пливачу обезбеђује најрационалнију
промену смера пливања током пливања у базену.

Окрети обухватају око једне трећине времена целе трке на такмичењима у малим
базенима (25м). Због дупло већег броја окрета у наступима у малим базенима, светски
рекорди за 25-метарске базене се разликују и бољи су од рекорда за исте дистанце у
великим базеним (50м). На великим међународним такмичењима снимају се и
анализирају кинематички параметри трке, међу којима и период окрета. Тако су на
Олимпијским играма у Сиднеју (2000) перформансе финалиста и полуфиналиста у 200-
метарским дисциплинама анализиране на брзине на старту (првих 15 метара),
фреквенције и дужине завеслаја и укупне брзине пливања од 15-42,5м (средње деонице
пливања), као и на основу трајања окрета (7.5м пре и 7.5м након окрета). Утврђено је да
су коначна времена финалиста била повезана са брзином друге и треће дужине, као и са
трајањем сва три окрета. Брзина последњег окрета је издвојена као фактор од значаја за
освајање медаље (Цхатард, ет ал. 2003).

Тхаyер и Хаy (1984) су одредили проценат времена у току трке потрошеног на окрете. За
50 јарди (мало мање од 50м) краулом је било 20,5% утрошеног времена на окрет, док је
за 1000 јарди (око 914м) утрошено 36,5%. За све трке од 200 јарди и више, преко једне
трећине времена је утрошено на окретање.

Скорије и Цхатард (2000) су поредили освајаче медаља и остале међу шеснаест

полуфиналиста у дисциплини 200м краул на Олимпијским играма у Сиднеју. Утврдили су
даје брзина последњег окрета, одмах након брзине пливања средином базена, имала
значајности у смислу освајања медаље у мушкој конкуренцији, док дужина и фреквенција
завеслаја нису биле значајно повезане са финалним резултатом, јер су ова два параметра
пливања високо индивидуално заснована.

Анализе финалиста на Светском првенству у Перту (Аустралија) 1998. у свим

дисциплинама упућује да су окрети важан фактор резултата у средњим дисциплинама
(200м и 400м) слободног, мешовитог и пливања техником делфин .

ЛИТЕРАТУРА:
1. Марковић В., (2017), Пливање, Београд: Универзитет Сингидунум
2. Српски пливачки клуб, национална школа пливања- Београд, Окрети у пливању-
пливачки окрет. http://www.plivackiklub.rs/okreti-u-plivanju-plivacki-okret/