PORODICA I PORODIČNI ODNOSI

Kolokvijum

I UVOD U PORODICU
Porodica predstavlja prirodni kontekst u kome čovek živi. Pripadnost porodici se stiče rođenjem,
usvajanjem ili brakom. Izlazak iz porodice moguć je razvodom ili smrću. Sve porodice imaju prošlost,
sadašnjost i projekcije na budućnost.
Porodica je sistem koji uključuje različite porodične aranžmane:
 dva roditelja (različ. ili istog pola) i deca (biol. ili usvoj.)
 par ( u braku ili ne, istog pola ili ne)
 jedan roditelj i dete ( usvojeno ili biološko)
 dva odrasla i deca, sva, neka ili nijedno iz te unije
 grupa rodjaka koji imaju krvne ili legalne veze i koji žive zajedno ili blizu

UNIVERZALNE KARAKTERISTIKE PORODICE

 Porodica je zajednica dve osobe suprotnih polova (aktuelno u nekim zemljama i istih polova) i
dece koja nastaju iz te veze rođenjem ili usvojenjem.
 U porodici se razvija ličnost deteta.
 Porodica obezbeđuje emocionalnu i intelektualnu povezanost svojih članova i podstiče njihov
rast i razvoj.

FUNKCIJE PORODICE: biološko-reproduktivna, ekonomska, zaštitna, seksualna, emotivna, vaspitno-

obrazovna, socijalizirajuća

TRI GRUPE ZADATAKA PORODICE

 1. Bazični: obezbeđivanje hrane i zaštite članova porodice, a na emocionalnom planu – pružanje
podrške, ljubavi i razumevanja.
 2. Razvojni: podsticanje rasta i sazrevanja članova porodice. U skladu sa ovim, porodica bi
trebalo da menja svoju strukturu u zavisnosti od faze porodičnog razvoja.
 3. Ublažavanje poremećaja u ekonomskim i društvenim zbivanjima.

PORODICA KAO CELINA

 Porodica se može razumeti samo kao celina koju čine svi članovi porodice i njihova ponašanja.
 Sagledavanje individua ponaosob različito je od sagledavanja u kontekstu međuodnosa i
interakcija sa drugim članovima porodičnog sistema.

TRI DOMENA FUNKCIONALNOSTI PORODICE: Način organizacije, komunikacije i sistem verovanja

FENOMENOLOŠKE OSOBINE PORODIČNOG SISTEMA

 Konfiguracija porodice definisana je njenim članstvom, a struktura relacijama i odnosima.
 Hijerarhijska organizacija porodičnog sistema definisana je pojmom moći.
 Svaki porodični sistem ima svoja pravila ponašanja.
 Neka od pravila su jasna, a neka podrazumevajuća, implicitna. Postoje i meta pravila koja se
definišu kao pravila o tome kako se pravila menjaju.

Komunikaciona pravila:

1
  Eksplicitna i implicitna, ko može da govori sa kim, kako smeš da govoriš, kako komunicirati sa
ljudima van porodice, koje teme razgovora su dozvoljene (tabu)
Dve kategorije pravila:
a. Orijentacija na konverzaciju ( otvoreni razgovori)
b. Orijentacija na uniformnost ( stavova, vrednosti, verovanja)

4 TIPA PORODICE

Složne porodice: visoko slaganje i težnja ka Protektivne porodice: visok konformizam, niska
otvorenosti konverzaciona otvorenost

Pluralističke porodice: visoka konverzaciona Laissez-faire porodice: nizak konformizam i

otvorenost i niski konformizam konverzacioana otvorenost

FENOMENOLOŠKE OSOBINE PORODIČNOG SISTEMA

 U zavisnosti od kvaliteta granica, a time i načina komunikacije, mogu se definisati različiti
modaliteti porodičnih sistema: porodice sa difuznim granicama, porodice sa
čvrstim, neporoznim granicama i porodice sa polupropusnim granicama.
 Porodične relacije: simetrične, komplementarne i recipročne
 Porodični savezi predstavljaju udruživanje članova porodice oko zajedničkog cilja, dok koalicije
predstavljaju udruživanje dva člana protiv trećeg.
 Porodične uloge su proizvod ličnih i sredinskih faktora (pol, sredina, tradicija, kultura) i kao takve
su podložne promenama.

PORODIČNE ULOGE
 Očigledne : onaj koji zaradjuje, onaj koji brine o deci itd….
 Manje očigledne: onak koji harmonizuje, onaj koji rešava probleme, onaj koji pravi probleme,
onaj koji smanjuje tenziju, bespomoćna žrtva itd….
 Uloge su adaptivne
 Virginia Satir 1972.: uloge u konfliktima – onaj koji okrivljuje, onaj koji se slaže sa svačim,
“kompjuter”, onaj koji skreće temu...

*Svaka porodica ima razvijen svoj sopstveni sistem verovanja koji obuhvata: način na koji okruženje
doživljava određeni porodični sistem, kao i definisan način povezivanja generacija preko standardnih
etičkih principa.

MODELI NORMALNOSTI
 MEDICINSKI (zdravlje je stanje bez simptoma)
 STATISTIČKI (baziran na različitim vrstama merenja)
 IDEALISTIČKI (utopistički, obzirom da idealno ne postoji u realnosti)
 NORMALNOST KAO PROCES (integracija sistemske i razvojne paradigme)

NORMALNOST KAO PROCES

 Normalnost se definiše preko elemenata procesa u smislu funkcionalnosti/disfunkcionalnosti, pri
čemu se uzima u obzir komponenta vremena.

2
  Sistemski način mišljenja fokusiran je prvenstveno na kapacitete i resurse porodice u cilju
poboljšanja i reparacije funkcionisanja.
 NORMALAN PORODIČNI SISTEM JE DOBRO ORGANIZOVAN, FUNKCIONALAN, SA
KONZISTENTNIM SISTEMOM VEROVANJA KOJI DOZVOLJAVA AUTONOMNI RAZVOJ.

PORODIČNI PROCES
 Porodični proces podrazumeva postojanje povezanosti sa svrhom održavanja relacijskog
zajedništva.
 Porodično zajedništvo u funkcionalnoj porodici je: negujuće i međusobno podržavajuće, poštuje
individualne razlike i ohrabruje individualni razvoj i ostvarivanje autonomnih potreba.

ORGANIZACIONA STABILNOST
 Organizaciona stabilnost u porodičnom sistemu suštinski je određena interakcijskim obrascima i
oni su u funkcionalnoj porodici konzistentni i jasni.

ADAPTIBILNOST
 Adaptabilnost se manifestuje kao sposobnost porodice da izađe u susret unutrašnjim i
spoljašnjim zahtevima i potrebama; uspešno ovladavanje normativnim i nenormativnim
zahtevima koji se nameću porodici tokom životnog ciklusa.
 Adaptabilnost se može definisati i kao fleksibilnost uz zadržavanje strukturne organizacije.

KOMUNIKACIJA
 Članovi funkcionalnog porodičnog sistema u svojoj komunikaciji neguju empatsku reaktivnost i
uvažavajući komunikativni stil.
 Očekuje se da u funkcionalnoj porodici postoje kapaciteti za razvijanje efikasnog metoda
rešavanja problema i razrešavanja konflikata.

ELEMENTI PORODIČNE KOMUNIKACIJE

– Porodice kao komunikacioni sistemi
– Članovi porodice su medjusobno medjuzavisni
– Porodica je više nego suma svojih delova (članova)
– Porodica ima subsisteme
– Porodični sistemi su pod uticajem svoje okolinu

EFEKTIVNA KOMUNIKACIJA
1. Težnja ka bliskosti uz poštovanje granica ( zdrave granice prave balans izmedju suprotnih,
jednako važnih težnji za povezanošću i autonomijom!)- isprepletane vs neobavezne.
2. Težnja za umerenim nivoom adaptabilnosti, kohezivnosti i konformizma (haotične vs rigidne
porodice)

3. Ohrabrivanje podržavajućih poruka

4. 4. Konstrukltivno ovladavanje konfliktima ( borbe za moć, razlike u potrebama za intimnošću,

interakcione teškoće, itd.)

CIRKUMPLEKSNI MODEL PROCENE PORODIČNOG FUNKCIONISANJA

3
  KOHEZIVNOST ( emocionalne veze, granice, koalicije, prijatelji, interesovanja , donošenje
odluka, itd )
 FLEKSIBILNOST/ADAPTABILNOST ( sposobnost porodice da promeni lidestvo, uloge i pravila u
relacijama)
 KOMUNIKACIJE ( ključni faktor za ostvarivanje kohezije i fleksibilnosti )

II PORODICA I PORODIČNA FUNKCIONALNOST

Definicije:
“Osnovna društvena grupa koja zavisno od istorijskog i društveno –ekonomskog razvitka okuplja lica
vezana brakom i njihovo potomstvo, eventualno uži ili širi krug srodnika koji se udružuju radi
zadovoljenja raznovrsnih bioloških, ekonomskih, socijalnih, vaspitnih, emotivnih i drugih potreba.”
(Mladenović,1969).
“ Porodica je primarna zajednica bio - socijalnog karaktera koja istorijski menja svoje oblike i funkcije ali
ostaje, u osnovi, društveno prihvaćena veza između muškarca i žene i njihove rođene ili adoptirane
dece.”(Z. Golubović, 1972)
• Moderna porodica danas prolazi kroz velike promene što zahteva dekonstrukciju pojma
porodice (Dragišić Labaš, S, 2014).
• Brojne nove porodične forme (Milić, 2010):
• nazivi za nove forme braka i partnerstva, kao: kohabitacije, LAT unije (Living apart together)
• jednoroditeljske porodice
• partnerstva bez dece
• istopolni brakovi i partnerstva, partnerstva homoseksualnih muškaraca ili žena sa ili bez dece

Normalnost – socijalni konstrukt pod uticajem vremena, kulture i vrednosnog sistema.

• Četiri osnovna koncepta normalnosti:
• “normalnost kao zdravlje”
• “normalnost kao prosek”
• “normalnost kao optimum”
• “normalnost kao proces”

Normalnost/funkcionalnost Korišćenje termina funkcionalnost umesto termina normalnost

• Funkcionalno: porodični obrasci koji omogućavaju dostizanje porodičnih ciljeva koje porodica
sebi postavlja.
• Disfunkcionalno: porodični obrasci kojima se ne ispunjava zadatak već dolazi do pojave
simptoma ili nezadovoljstva.

• Funkcionalna porodica...
• neutrališe ili amortizuje destabilišuće uticaje sredine
• obezbeđuje emotivnu podršku i saradnju i u stanju je da izbegne simptomatsko ponašanje u
kriznim situacijama i tranzitornim tačkama razvoja
• uspešno obavlja većinu svojih zadataka, i u stanju je da odgovori razvojnim potrebama svojih
članova

Ko čini porodicu?
• Porodicu čine pojedinci (članovi grupe, porodice), ali porodica nije jednostavan zbir pojedinaca
4
 • Porodica je jedna složena, dinamična celina koju možemo posmatrati kao živi organizam,
odnosno živi sistem
• Porodicu kao sistem sačinjavaju različiti subsistemi
– partnerski subsistem = muškarac i žena
– roditeljski subsistem = otac i majka
– sibling subsistem = subsistem koji čine deca
• Promena u jednom delu sistema dovodi do promena u drugom delu sistema

Šta je porodica?
• Hiperfunkcija u jednom delu sistema - hipofunkcija u ostalim delovima
• Porodica, sa svojim subsistemima, predstavlja deo jednog šireg, ekološkog suprasistema
(društvo, društvene prilike, tradicija, kultura). Promene u suprasistemu prelamaju se kroz
porodicu kao sistem
• Porodica porekla
• Porodica prokreacije

Kako razumeti porodicu?

 STRUKTURA
– Ko sačinjava porodicu, godine života njenih članova, ko je kada umro, venčao se,
poginuo, razveo....
 HIJERARHIJA
– Organizaciona struktura porodice oko pojma moći i uloge u donošenju odluka i pravila
– Očekivano je da roditeljski subsistem ima najveću moć
 GRANICE
– To su nevidljive unutrašnje (izmedju subsistema) i spoljašnje (prema spoljašnjim
sistemima, društvu) granice. One označavaju pravila ko i kako sudeluje u porodičnom
životu. Spoljašnje granice omedjuju porodica („ovo smo mi...porodica“)
– „Zdrava granica“ je jasna i propustljiva
– „Nezdrava granica“ je difuzna, jako propustljiva (popustljiva) ili rigidna, nepropustljiva
 HOMEOSTAZA
– To je osnovni princip po kome funkcioniše porodični život i putem koga se uspostavlja
stabilnost porodičnog sistema

Životni ciklus je prirodni evolutivni proces koji pokreće porodicu put rasta, razvoja, sazrevanja i
promene. +Slajd 12

Porodične faze Opis porodice

1. Zasnivanje porodice Bračni par bez dece

2. Porodica sa malim detetom Najstarije dete ima 30 mesece

3. Porodica sa predškolskim detetom Najstarije dete ima do 6 godina

4. Porodica sa školskim detetom Najstarije dete ima od 6 do 13 godina

5. Porodica sa adolescentom Najstarije dete ima od 13-20 godina

6. Porodica iz koje odlaze deca Prvo dete je napustilo roditeljski dom, a poslednje
se sprema da ga napusti

5
 7. Postroditeljska porodica Roditeljski par sam u svom domu, bez dece

8. Porodica koja stari Starenje

Kako porodica funkcioniše?

• OBRASCI TRANSAKCIJA
– Porodica funkcioniše kroz različite obrasce transakcija
– Obrazac = ponovljene interakcije, posebni oblici ponašanja
– U osnovi svakog obrasca transakcija nalazi se KOMUNIKACIJA
• KOMUNIKACIJA
– Označava razmenu informacija i poruka.
– Postoji verbalna i neverbalna komunikacija.
– Dimenzije verbalne komunikacije:
• Poruka je jasna i direktna (upućena nekome)
• Poruka je jasna i indirektna (ne zna kome se upućuje)
• Maskirana i direktna (sadržaj nejasan, ali se zna kome se tačno upućuje)
• Maskirana i indirektna (sadržaj nejasan, ne zna se kome je upućena)
– „Najzdravija“ je jasna i direktna poruka
– „Najzdravije“ je da postoji usaglašenost između verbalne i neverbalne poruke
• TRANSGENERACIJSKI PRENOS
– Kroz obrasce transakcija u porodici se prelamaju obrasci porodične kulture koji se
prenose iz generacije u generaciju
– Prenosi se porodični sistem vrednosti i verovanja, načini uspostavljanja i održavanja
emocionalnih veza, porodični odnos prema gubicima, porodične tajne i mitovi

Šta razlikuje „zdravu“ (funkcionalnu) od „poremećene“ (disfunkcionalne) porodice?

• KVALITET PORODIČNOG ZAJEDNIŠTVA
– U funkcionalnim porodicama postoje jasne generacijske granice
• ELASTIČNOST- KRUTOST
– U funkcionalnim porodicama postoji spontana interakcija
– Promene se tolerišu
• PORODIČNA EFIKASNOST I USPEŠNOST
– Disfunkcionalne porodice u celini manje efikasno funkcionišu u rešavanja zadataka koji
se pred njih postavljaju.
• STIL KOMUNICIRANJA
– Poruke u funkcionalnim porodicama, koje članovi upućuju jedni drugima su jasne i
direktne
– U poremećenim porodicama postoji zbunjenost šta je ko hteo da kaže
– Razlikuju se dve grupe disfunkcionalnih porodica

Disfunkcionalne porodice:
-U takvim porodicama postoji tzv. “identifikovani paciijent koji svojom patologijom čuva porodičnu
homeostazu (alkoholočar, narkoman, “dete sa problemom”, itd.)
-Cela porodica funkcioniše na patološki način, naročito u odnosu na spoljašnji svet (sumnjičave,
zatvorene porodice, porodice opsednute zdravljem, itd.)

III PORODICA I PORODIČNA FUNKCIONALNOST II deo

6
Tri domena funkcionalnosti:
• Organizacioni procesi
• Komunikacija
• Sistem verovanja

Organizacioni procesi: Podržavaju integraciju porodice kao celine a ne kao prost zbir jedinki . Definišu
odnose i strukturu porodice

Elementi organizacionih procesa

Fleksibilnost
• Balans između stabilnosti i promene
Kohezivnost
• Balans između bliskosti i individuacije

Funkcionalna fleksibilnost
Stabilnost
• Predvidiva konzistentna pravila, uloge i obrazaca interakcije
• Stabilna struktura
• Rituali i rutina
Mogućnost za promenom/adaptabilnost
• Prilagođavanje promenjenim okolnostima i razvojnim imperativima u okviru porodičnih životnih
ciklusa naročito kada su krize u pitanju
Balans između stabilnosti i promene
• Omogućava održavanje stabilnosti, ali i otvara mogućnost za prilagođavanjem određenim
životnim okolnostima i potrebama članova porodice.

Disfunkcionalna struktura i nefleksibilnost

Rigidne porodice
• Dominantnost jednog člana, nema pregovora, uloge nedefinisane, pravila rigidna
Haotične porodice
• Dezorganizacija, uloge nejasne i promenljive, nema jasnih pravila, nekozistentnost

Povezanost/Kohezivnost
Emocionalna povezanost članova porodice.
• Hijerarhija
• Granice
• Koalicije
• Bliskost
• Individualnost
• Zajedničko i individualno provedeno vreme,
• Druženje sa prijateljima, interesovanja, rekreacija.

Fenomenološke osobine porodičnog sistema

• Svaka porodica je sistem koji se sastoji od subsistema: roditeljski, sibling, bračni.
• Granice odvajaju različite subsisteme i međusobne članove
• Svaki porodični sistem ima svoja pravila ponašanja. Neka od pravila su jasna, a neka
podrazumevajuća, implicitna koja određuju porodične uloge

7
 • Porodične uloge su proizvod ličnih i sredinskih faktora (pol, sredina, tradicija, kultura) i kao
takve su podložne promenama.
• Pravila imaju funkciju da pojasne i pojačaju uloge i da zaštite diferencijaciju sistema

Interpersonalne granice
• Definišu i odvajaju članove porodice, promovišući individualni identitet i autonomno
funkcionisanje
• U zavisnosti od kvaliteta granica, mogu se definisati različiti modaliteti porodičnih sistema:
• porodice sa difuznim granicama,
• porodice sa čvrstim, rigidnim granicama i
• porodice sa polupropustljivim granicama.

Generacijske granice
• Pravila koja diferenciraju roditelje i dečija prava i obaveze održavaju hijerarhijsku organizaciju u
porodicama.
• Porodični savezi predstavljaju udruživanje članova porodice oko zajedničkog cilja
• Koalicije predstavljaju udruživanje dva člana protiv trećeg.

Kohezivnost
• Funkcionalno: balans između bliskosti i posvećenosti sa tolerancijom za razlike i odvojenost.
Prisutnost diferenciranih ali međusobno povezanih članova porodice.
• Granice polupropusljive, uloge jasno definisane

Kohezivnost-disfunkcionalno
Umreženi
• Difuzne granice, nejasnu diferencijaciju i veliki pritisak ka zajedništvu, nema autonomnosti
Dezangažovani
• Distanca, rigidne granice

Funkcionalno je:
• Tendencija ka stabilnosti, održavanju ravnoteže ali i potreba za prilagođavanjem određenim
životnim okolnostima.
• Postojanje povezanosti i održavanja relacijskog zajedništva koje je negujuće i podržavajuće ali sa
poštovanjem individualnih razlika i mogućnošću za individualni razvoj i ostvarivanje autonomnih
potreba
*Kulturološki kontekst je važan

Komunikacija
Dve funkcije:
• Sadržaj, činjenice, mišljenja, osećanja
• Relacioni aspekt koji definiše prirodu odnosa.
Tri ključna aspekta u komunikaciji:
• Jasnoća
• Otvoreno emocionalno izražavanje
• Kolaborativno rešavanje problema.

Jasnoća

8
 • Komunikacija u funkcionalnim porodicam je jasna, direktna, specifična i iskrena. Verbalne i
poruke na nivou ponašanja su kozistentne. Kontekstualna jasnoća je prisutna koja pravi razliku
između fantazije i stvarnosti, činjenica i mišljenja, ozbiljnosti i humora.
• Jako je važno da bude jasnoće vezano za definiciju relacija šta svaki član očekuje i misli o
drugima, šta njihove interakcije znače. Npr. samohrana majka kaže za svog sina da je “muškarac
kuće” nakon odlaska oca.
• Kada je komunikacija nejasna, isprekidana, nerazrešena doprinosi konfuziji i ne razumevanju
sobzirom da članovi funkcionišu na osnovu netačnih predpostavki i pokušavaju da „čitaju misli“.
• Dugotrajane nejasnoće u porukama o očekivanjima u ulogama i difuzne granice mogu doprineti
razvoju različitih poremećaja sobzirom da povećava anksioznost i konfuziju.

Otvoreno emocionalno izražavanje funkcionalno

• Tolerancija širokog opsega osećanja
• Međusobno poverenje
• Nema okrivljavanja i ličnih napada
• Prihvataju se neizvesnot, ambivalencije i neslaganja.
• Članovi porodice pokazuju interesovanje za ono što ostali govore i postoji očekivanje za
razumevanje.

Otvoreno emocionalno izražavanje disfunkcionalno

• Prisutan je strah i nepoverenje
• Kriticizam, krivica i scapegoating
• Emocionalno izražavanje postaje visoko reaktivno
• Komunikacija je zatvorena i tajnovita da bi se izbeglo delelje bolnih osećanja
• Ambivalena osećanja nisu prihvaćena. U umreženim porodicama, čl. pokušavaju da potisnu
ambivalenta osećanja ili negiraju negativne emocije i ponašanje, potencirajući pozivna osećanja
• U dezangažovanim porodicama, članovi mogu izražavati ljutnju i negativne emocije ali su
oskudni u izražavanju pohvala ili nežnosti.

Kolaborativno rešavanje problema

Epstein et al., (1993)
• Prepoznavanje problema,
• Razgovor, komunikacija,
• Kolaborativni brainstorming,
• Donošenje odluka o planu,
• Ostvarivanje plana,
• Praćenje uloženih napora i procenjivanje uspešnosti.

Verovanja: Verovanja su sočiva, staklo kroz koje posmatramo svet. Verovanja su vrednosti, ubeđenja,
stavovi, predpostavke koji formiraju premise koje su okidači emocionalnih reakcija, koje informišu naše
odluke i utiču na naše ponašanje.
 Doprinose osećaju povezanosti i organizuju iskustvo koje omogućava članovima porodice da
razumeju krizne situacije
 Porodice konstruišu zajednička verovanja o tome kako svet funkcioniše i kako porodica
funkcioniše u tom svetu
 Ova zajednička verovanja se razvijaju i potvrđuju u toku životnih ciklusa porodice i kroz
transgeneracijske odnose i utiču na porodična pravila koja upravljaju porodičnim životom.

9
  U funkcionalnim porodicama, pravila odnosa organizuju interakcije i održavaju integraciju
sistema tako što regulišu ponašanje članova.

Bazični elementi porodičnog funkcionisanja

• Povezanost i posvećenost u uzajamnim podržavajucim odnosima, porodični identitet "mi smo
porodica"
• Poštovanje individualnih razlika, autonomije, obezbedjivanje dobrobiti za sve članove
• Raspodela moći i odgovornosti
• Nega, zaštita, socijaliazcija i briga o vulnerabilnim članovima
• Izvori bazične ekonomske sigurnosti šire psihosocijalne podrške iz proširene porodice, društvene
zajednice
• Organiazaciona stabilnost koju karakteriše jasnoća, konzistentnost i predvidivost ponašanja
• Adaptabilnost: fleksibilnost u ispunjavanju unutarporodičnih i vanporodičnih zahteva za
promenom, razrešavanje stresa i problema u susretu sa očekivanim i neočekivanim krizama
• Komunikacioni procesi, otvoreni, jasni i širok opseg emocionalnog ispoljavanja bez okrivljavanja,
kriticizma, "žrtvovanja". Postojanje empatije
• Efikasno rešavanje problema i nesporazuma
• Zajednički sistem verovanja koji omogućava medjusobno poverenje, vezu sa prošlošću i budućim
generacijama, etičke vrednosti i odnos prema društvu u celini.

Normalnost
• Kulturološki ideali i dalje određuju i definišu normalnu porodicu
• Svesnost o implicitnim predpostavkama o normalnosti, zdravlju, disfunkcionalnosti koje nosimo
u sebi iz naših ličnih perspektiva o životu koje su utkane u našu kulturu, lično iskustvo i kliničke
teorije
• Potrebno je da ekplorišemo porodični identitet svake porodice i njeno viđenje normalnosti
• Porodice imaju različite konfiguracije koje mogu biti funkcionalne. Nije forma nego proces i
kvalitet odnosa koji je važan. Različite porodične forme imaju različite izazove, imaju različita
strukturalna ograničenja i imaju različite resurse za funkcionisanje.
+Prezentacija CIRKUMPLEKSNI MODEL

IV PORODIČNI ŽIVOTNI CIKLUSI

 “Članstvo bez izlaza”
 Nezamenljive uloge i funkcije
 Dinamični sistem u stalnoj promeni
 Uzajamno zavisna povezanost razvoja porodice i njenih članova
 Porodica: sistem koji se kreće kroz vreme
 Život porodice odvija se kroz kontinuirane faze razvoja: životne cikluse

Koncept životnog ciklusa porodice

 Nuklearna porodica kao “emocionalni subsistem koji reaguje na prošle, sadašnje i anticipirane
buduće relacije”
 Nekoliko generacija se simultano prilagodjava tranzicijama životnog ciklusa
 Kontekst unutar kojeg se oblikuje individualni identitet i razvoj
 Omogućava procenu porodičnog sistema
 Depatologizacija kriza/normalizacija

10
Istorijska (vertikalna) i razvojna (horizontalna) dimenzija sistema
 Vertikalna dimenzija: porodična tradicija, obrasci odnosa i funkcionisanja, stavovi, očekivanja,
tabui
 Horizontalna dimenzija: predvidljivi i nepredvidljivi životni dogadjaji
 Svaka promena se odražava na funkcionisanje porodice i članstvo se rebalansira i redefiniše
 Ukrštanjem aktuelnog razvojnog stresa i istorijskog stresa= skok anksioznosti u sistemu
 Stres najveći u tranzitornim tačkama prelaska iz jedne faze životnog ciklusa u drugi

RAZVOJNI PORODIČNI ŽIVOTNI CIKLUSI

 Neoženjena, neudata mlada osoba / “slobodni strelac”
 Početna porodica / period od venčanja do trudnoće sa prvim detetom
 Porodica sa malim detetom /najstarije dete do 30m./
 Porodica sa predškolskim detetom / nastarije dete 30m.-6.g.
 Porodica sa školskim detetom / nastarije dete 6.g.-13.g.
 Porodica sa adolescentom /od puberteta do odlaska deteta iz kuće
 Postroditeljska porodica / "Prazno gnezdo" / bračni par ostaje bez dece.
 Porodica koja stari

I Neoženjena/neudata mlada osoba

 Praktični zadaci: finansijska nezavisnost, briga o sebi /“solidni self“/
 Emocionalni zadaci: sticanje nezavisnosti i doživljaja kompetentnosti
 Relacioni zadaci: diferencijacija tj. separacija od porodice porekla
 Moguće krize: sindrom „Petra Pana“

II Početna porodica
 Praktični zadaci: pronalaženje partnera i uspostavljanje stabilnog partnerstva; finansijska
nezavisnost para; domaćinstvo
 Emocionalni zadaci: balans potreba i očekivanja; stvaranje „bračnog ugovora“
 Relacioni zadaci: formiranje stabilne bračne zajednice i doživljaja pripadanja; uspostavljanje
granica; pravila; tipa odnosa (komunikacioni stil, dinamika moći); sistema vrednosti;
 Moguće krize: neuspeh u pronalaženju partnera; kraj „medenog meseca“

III Porodica sa malim detetom

 Praktični zadaci: finansijske obaveze; organizacija domaćinstva; podizanje deteta
 Emocionalni zadaci: prihvatanje novog člana; briga i roditeljska odgovornost
 Relacioni zadaci: održavanje bračnog subsistema; integracija novih uloga; raspodela autoriteta i
moći; integracija sopstvenih roditelja u sistem;
 Moguće krize: bračno nezadovoljstvo; problemi kod deteta; konflikti sa sopstvenim roditeljima;
 Cilj tretmana: razdvajanje bračne od roditeljske disfunkcionalnosti;

IV Porodica sa predškolskim detetom

 Dinamika Edipalne faze razvoja
 Aktiviranje bračnih problema
 Problemi sa detetom

V Porodica sa školskim detetom

 Ponovno fokusiranje na partnerski odnos

11
  Integracija novog, školskog sistema
 Uštrougljavanje deteta i pojava simptoma kod deteta

VII Porodica sa adolescentom

 Praktični zadaci: manje predvidljiva pravila i rutina, stalno redefinisanje; promena granica;
balans kontrole i slobode; promena hijerarhije;
 Emocionalni zadaci: fleksibilnost vezana za promene i gubitak kontrole; strah od seksualnosti i
odrastanja dece;
 Relacioni zadaci: održavanje dobrog kontakta roditelja i adolescenta; briga za sopstvene ostarele
roditelje;
 Moguće krize: problemi kod adolescenata; „kriza srednjeg doba“ roditelja

VII Odlazak dece od roditelja

 Praktični zadaci: finansijske obaveze; ponovno fokusiranje na posao; novo preuredjenje granica;
 Emocionalni zadaci: organizacija svakodnevnog življenja bez dece; starenje i smrt sopstvenih
roditelja
 Relacioni zadaci: restrukturisanje bračnih odnosa; komunikacija „odrasli sa odraslim“ sa svojom
decom
 Moguće krize: razvod; pojava simptoma / depresija, anksioznost/; fenomen odlaska i ponovnog
vraćanja

VIII Ostarela porodica

 Praktični zadaci: smanjenje finansijske moći; medicinska pomoć i briga;
 Emocionalni zadaci: suočavanje sa smrću i prihvatanje gubitka; zavisna pozicija;
 Relacioni zadaci: obezbedjivanje sistema podrške;
 Moguće krize: bolest, smrt, pojava simptoma; gubici /“zamena“, fiksiranje nakon gubitka/

+Slajdovi 14-22 već pomenuto ranije, ponavljaju se

Razvoj simptoma
 Simptomi su najčešći u prelomnim tačkama tranzicije
 Pojava simptoma snažno povezana sa razvojnim krizama dodavanja / gubitka članova (Walsh,
McGoldrick, 1977)

Kritika
 Suviše “propisani” razvojni putevi porodičnog života
 Porodična organizacija-individualne uloge; dijade
 Uticaj kulture na životni ciklus
Nove porodične konstalacije: samohrane porodice, razvedene, mešovite, homoseksualni odnosi

McGoldrick – ciklusi u periodu razvoda braka: odluka da se razvedu, plan separacije, separacija, razvod,
samohrana porodica

Porodične priče - Definisati koji su tranzicioni životni ciklusi za tu porodicu, koja su njihova očekivanja,
norme i nade u vezi uloga koje će deca imati, koje će muškarci imati, a koje žene. Na koji način je
očekivano da brat sestra, ujak, stric, deda pruže pomoć ili da im bude pružena pomoć . Na koji način je
12
porodica zabrinuta da je ono što se dešava u porodici za njih normalno ili ne. Eksplorisanje porodične
krize onako kako ih definiše porodica, daje nam jasniju predstavu šta za porodicu znači odredjeni životni
ciklusi u kontekstu njihove kulture.

V GENOGRAM
 Genogram je primarno razvijen iz sistemske porodične teorije Murray Bowen-a (1978)
 Grafički prikaz bioloških i interpersonalnih relacija među članovima porodice
 Daje nam obilje informacija o članovima porodičnog sistema, o njihovim međuodnosima i to
kroz najmanje TRI generacije
 Omogućava uvid u strukturu, dinamiku i istoriju porodičnog sistema u više generacija (minimum
tri) u vertikalnom i horizontalnom preseku
 Nije instrument već tehnika
 Registruje porodične obrasce i način na koji se oni prenose kroz generacije i identifikuje značajne
događaje u međugeneracijskim relacijama i ukazuje na njihov uticaj na porodicu i individue

Konstrukcija genograma
Genogram se sastoji iz:
 GENOGRAMSKOG CRTEŽA
– grafički prikaz kako su različiti članovi porodice biološki i zakonski povezani, iz generacije
u generaciju
– geometrijske figure reprezentuju osobe (pol, indeks pacijenta, osobu koja je umrla,
trudnoće, pobačaji, abortusi, mrtvorođenosti…)
– linije reprezentuju međuodnose (bliski, vrlo bliski, fuzioni, konfliktni, distancirani, cut-
off…)
 GENOGRAMSKOG INTERVJUA
+Slajdovi 4-11 bazični skelet i simboli genograma

Genogramski intervju
 Demografske informacije: Imena, uzrasti, datumi rođenja i smrti, mesta naseljavanja,
zanimanja, obrazovni status…
 Informacije o funkcionisanju: podaci o medicinskom, emocionalnom i bihejvioralnom
funkcionisanju članova porodice
 Kritični događaji u porodici: uključuju važne tranzicije, promene u međuodnosima, migracije,
gubitke i postignuća
 Lista kritičnih događaja – hronologija i kratak opis životnih događaja u kritičnom periodu (npr.
period pojave simptoma)
 Uključivanje više članova porodice omogućava:
– dobijanje pouzdanijih informacija
– izbegavanje RAŠOMON efekat (različito saopštavanje o istim događajima)
– opservaciju međuodnosa (značajan izvor informacija)

Proces konstrukcije genograma

– Od prezentovanog problema ka širem kontekstu
– Od užeg domaćinstva ka proširenoj porodici i širem socijalnom sistemu
– Od prezentovane porodične situacije ka istorijskoj hronologiji porodičnih događaja

13
 – Od lakšeg, neugrožavajućeg ispitivanja ka teškim pitanjima koja izazivaju anksioznost (telesni ili
psihički problem, zlostavljanje, korišćenje lekova, droga i alkohola, probemi sa zakonom..)
– Od očiglednih činjenica ka sudovima u vezi sa funkcionisanjem i međuodnosima i
pretpostavljenim porodičnim obrascima

Tumačenje genograma

 Repeticija – simptoma, međuodnosa ili obrasca funkcionisanja trouglova, koalicija, konflikata,

prekida, porodične disfunkcije
 Koincidencija- simptoma i događaja
 Uticaj promene (u funkcionisanju, odnosima, razvoju) i prevremene tranzicije (rođenja, brakovi
ili smrti koje se dešavaju “van pravila”)

Interpretacija genograma

 Interpretativni principi za evaluaciju genograma nisu eksplicitno utvrđeni

 Iz didaktičkih razloga definisane kategorije- kao uopšteni skup pretpostavki na osnovu kojih se
dolazi do relevantnih radnih hipoteza o porodičnim obrascima
 Kategorije za interpretaciju genograma:

– 1. Porodična struktura
– 2. Faze životnog ciklusa
– 3. Ponavljanje obrazaca kroz generacije
– 4. Životni događaji i porodično funkcionisanje
– 5. Obrasci odnosa i trouglovi
– 6. Porodični balans i disbalans

Porodična struktura
 Kompozicija domaćinstva
 Konstelacija siblinga
 Neuobičajne porodične konfiguracije
 Kompozicija domaćinstva
 Domaćinstvo koje se sastoji od kompletne nuklearne porodice
 Domaćinstvo sa samohranim roditeljem (često deo „binuklearne porodice”)
 Domaćinstvo u kome je došlo do ponovljenog sklapanja braka (fluktuirajući aranžmani,
problemi nadzora, viđanja, ljubomore, favorizovanja)
 Trogeneracijsko domaćinstvo (problemi granica, koalicija, vršenja roditeljske obaveze)
 Domaćinstvo sa članovima koji ne potiču iz nuklearne porodice (autsajderi, insajderi,
“uljezi”).
 Konstelacija siblinga

 Red rođenja (najstarije, najmlađe, srednje, jedino dete)

 Pol siblinga (iskustvo sa svojim ili suprotnim polom)
 Razlike u uzrastu između siblinga (prolazak zajedno ili odvojeno kroz životne faze)
 Ostali faktori koji utiču na konstelaciju siblinga

o Vreme rođenja svakog deteta u porodičnoj istoriji

14
 o Karakteristike deteta (posebni talenti, bolest)
o Porodični “program” za dete (poseban set očekivanja bez obzira na konstelaciju,
posebno ime, nadimak)
o Roditeljski stavovi i naklonost obzirom na polne razlike (npr. stariji brat
favorizovaniji nego starija sestra)
o Dečija sibling pozicija u odnosu na istu kod roditelja (specifična očekivanja)
 Neobične porodične konfiguracije (sugerišu kritične porodične teme, stavove, pravila, moguću
repeticiju i porodične disbalanse)
 Brojni brakovi, učestali razvodi, brak “po svaku cenu”, brak u poznim godinama ili
neulaženje u brak
 Brak unutar familije
 Homoseksualni brak

Životni ciklus
 Uzrasti i datumi na genogramu ukazuju na koje se tranzicije tokom životnog ciklusa porodica
adaptira, da li se događaji iz životnog ciklusa i uzrasti javljaju unutar granica normativnih
očekivanja
 Događaji izvan očekivanih granica- mogućnost teškoće koja inhibira porodicu za tranziciju tokom
određenog životnog ciklusa
 Način adaptacije porodice u odnosu na norme porodičnog razvoja
o Pojava simptoma i životna faza
o Događaji iz životnih ciklusa van “normativnih” okvira (premladi, prestari roditelji, kratak
razmak između emocionalnih veza, itd).
o Vremenski okviri (između upoznavanja, veridbe i sklapanja braka, separacije, razvoda i
ponovnog braka)
o Neslaganje životnih ciklusa (brak osoba u različitim životnim fazama)

Ponavljanje obrazaca kroz generacije

Vertikalna transmisija (prenošenje i nastavljanje)
 Repetativni obrasci funkcionisanja – porodična rešenja (alkoholizam, nasije, incest, fizički
simptomi, suicid, bračna neverstva, mutigeneracijski obrasci uspeha i neuspeha, seksualne
aktivnosti)
 Repetetivni relacioni obrasci - (bliskosti, distance, konflikata između određenih članova)
 Repetetivni strukturalni obrasci- (npr. isti broj dece, isti red rođenja, isti oblik porodice)
 Prepoznavanje ovih obrazaca nudi mogućnost da se pomogne članovima porodice da ih izmene

Životni događaji i porodično funkcionisanje

 Koincidencija među životnim događajima (razumevanje načina na koji su životni dogadjaji i
promene u porodičnom funkcionisanju medjusobno povezani)
 Uticaj životnih promena, tranzicija, trauma (teški gubici nose najveće probleme u primeni novih
rešenja, “posebna” deca)
 Reakcije na godišnjice događaja (naglašava aktuelne životne teškoće i probleme životne faze)
 Socioekonomski i politički događaji (porodica ne živi u vakuumu: rat, izbeglištvo, migracije,
ekonomska kriza)

Obrasci odnosa i trouglovi

Porodični odnosi:
15
  Bliski
 Fuzioni
 Konfliktni
 Distancirani
 Emocionalni prekid ili Cut-off
Formiranje trouglova u porodicama uključuje dve osobe koje uvode
(utrougljavaju) treću osobu u svoj medjuodnos. “Tajni” sporazum
između dve osobe u odnosu na treću, što je i definišuća karakteristika
jednog trougla (Bowen, 1978).
Tipični trouglovi:
 Roditelj-dete (ujedinjenje sa detetom, ujedinjenje protiv deteta, ujedinjenje oko deteta)(konflikt
lojalnosti, “crna ovca” dete u fokusu)
 Bračni trouglovi sa drugim osobama/pojavama/idejama: rodbina supruga, ljubavnik, posao,
alkohol, hobi, TV, PC
 Multigeneracijski trouglovi: baba, deda i unuče protiv roditelja
 Trouglovi u porodicama sa ponovljenim sklapanjima brakova (po tipu insajder-autsajder roditelj
(okrivljivanje-idealizacija), “zla maćeha, nasilan očuh”, trougao novi bračni par-bivši supružnik)

Porodični balansi i disbalansi

 Porodična struktura
 Sibling kontrast
 Multigeneracijski kontrast u porodicama porekla supružnika
 Kontrast u očekivanjima supružnika (česti razvodi i intaktne porodice porekla)
 Uloge
 Domaćinstva sa mnogo roditeljskih figura (suviše figura za jednu ulogu i premalo figura za druge
porodične uloge)
 Lider (odgovornost za veliki broj članova porodice)
 Nivo i stil funkcionisanja
 Različitost stilova u uspostavljanju odnosa sa spojnjim svetom
 Kompenzovanje disfunkcije nekog člana (pr. neodgovornost, bolesti)
 Resursi
 Razlika u resursima kao što su novac, zdravlje, obrazovanje, značaju posla, sistemima podrške

Kada koristimo genogram?

– Genogram se može konstruisati tokom prve ili druge seanse
– U toku terapijskog procesa ako je terapija u zastoju
– Ne radi se u akutnoj krizi
– Inicijalna procena formira osnovu tretmana

Značaj genograma
– Olakšava sistemsko razmišljanje
– Formiranje radnih hipoteza koje ćemo u daljem toku validirati
– Šansa za članove porodice da sebe vide na nov način
– Stvaranje referentnog okvira za rad
– Porodični kontekst-vulnerabilnost i rezilijentne snage
– Transmisija porodičnih obrazaca
– Daje okvir za sistemsko ispitivanje porodice
16
 – Za lako uspostavljanje kontakta (brz ulaz u sistem) - olakšava pridruživanje
– Stvaranje referentnog okvira za rad
– Uključivanje cele porodice
– Deblokiranje sistema (širi fokus, manje rigidnosti)
– Konstruisanje novog referentnog okvira porodici (za stvaranje alternativnih uvida i rešenja)
– Kreiranje strategije terapije, proveravanje hipoteza
– Istraživanje porodične istorije (75% informacija)
– Uvid u porodične snage u pogledu različitih mogućnosti za rešavanje problema
– Mogućnost preventive malignih obrazaca ponašanja
– U edukaciji ‘’kraljevski put za rad na sebi’’

Prednosti genograma:
– Ekonomičan
– Obuhvatan
– Višedimenzionalan
– Porodice rado prihvataju izradu genogram, lako je izvodljiv, komunikativan, stimulativan
– Olakšava pridruživanje
– Visoko otkrivajući

Ograničenja genograma:
– Tumačenje je subjektivno – na osnovu dobijenih podataka kreirati hipoteze i sugestije za dalju
eksploraciju ali ne i zaključke!
– Koje pravce slediti u obilju podataka?
– Genogram kao horoskop – determinističko shvatanje života porodice
Genogram treba posmatrati u kontekstu i integrisati sa drugim izvorima podataka o porodici

VI RODITELJSTVO – Sistemska perspektiva

Sadržaj
 Stereotipi o roditeljstvu
 Opšte napomene
 Procena roditeljske kompetentnosti
 Škole porodične terapije i roditeljstvo
 Terapijski pristup
 Specifične teme

Opšte napomene
- Roditeljstvo – univerzalna životna uloga pojedinca u odraslom dobu (pravila i izuzeci); trajna
uloga za čitav život
- Trajnost i uzajamnost emocionalne relacije, obaveze i odgovornosti, komplementarnost
potreba u interakciji roditelj – dete
- Biološki i kulturno-istorijski kriterijumi u definisanju roditeljske uloge, novi i stari modeli
vaspitanja
- Motivi za roditeljstvo (altruistički, narcistički, fatalistički, instrumentalni)

Procena roditeljstva (Belsky)

 Kapaciteti-struktura-patologija ličnosti
 Vaspitni stilovi

17
  Karakteristike dece i njihove potrebe
 Relacioni obrasci
 Kontekst

Osobenosti ličnosti/funkcionalnost i disfunkcionalnost

 Patologija strukture ličnosti utiče na kvalitet roditeljstva
 Insuficijentnost na ličnom planu- ostvarivanje zadataka i rešavanje razvojnih kriza
 Netolerantnost, potreba za kontrolom, nesposobnost za uvid u sopstveno ponašanje, mišljenje
odredjeno osećanjima, nesposobnost tolerisanja ambivalencije
 Eskalacija bazičnih strepnji koje pokreću disfunkcionalne mehanizme odbrane
 Slabo razvijena kooperativnost – teškoće u prihvatanju lične odgovornosti, postavljanju
dalekosežnih ciljeva, prihvatanju ograničenja

Procena roditeljstva
Podršku definišu tri oblika ponašanja roditelja:
 Briga o detetu, emocionalni odnos roditelja i deteta; roditeljska sposobnost da budu topli,
ohrabrujući i osećajni prema deci,
 Osetljivost na input deteta, roditeljska otvorenost prema dečjem mišljenju, osećanjima i
željama, roditeljsku fleksibilnost
 Nerestriktivnost stavova, spremnost roditelja da omoguće detetu da preuzme rizik, da bude
ekspresivno, da ima različita iskustva i možda da doživi neuspeh
Roditeljska podrška i kontrola značajno utiču na razvoj deteta
 Uključenost (tj. stepen u kojem su roditelji aktivan deo dečjeg života)
 Konzistentnost (predvidljivost, pomaže deci da veruju u svoje okruženje)
 Organizacija (tj. sposobnosti da unesu red u život deteta… )

Procena – vaspitni modeli

 Autoritarni - “Ja najbolje znam sta je dobro za moje dete” - uvodjenje jake kontrole i
ograničenja
 Liberalni (laissez-faire) – “Dete najbolje zna sta mu treba” ; dopuštanje sloboda detetu, strah
da svako ograničenje za dete predstavlja frustraciju, roditelji veruju u snagu prirodnog razvoja
 Demokratski – “Mi gradimo dobre odnose” - uvažavanje detetovih potreba, ali bez
zanemarivanja vlastitih; roditelji dopuštaju slobodu ali traže i odgovornost

 *Tajnu vaspitanja otkrio je onaj ko je uspeo da pomiri dve suprotnosti - podsticati i obuzdati
slobodu deteta , uravnotežavanje kontrole i podrške

 Volite svoje dete onda kada to najmanje zaslužuje

Procena roditeljstva
– Roditeljski stavovi prema disciplini, prezaštićivanju, upotrebi straha, polnim ulogama,
nezavisnosti itd.
– Odnos između roditelja i dece
– Nivo uključenosti roditelja u brizi oko dece
– Ko-odlučivanje roditelja i dece (Holden,2001)
– Roditeljska socijalna kognicija i ponašanje
– Kućna atmosfera
18
 – Roditeljska saradnja, tranzicija ka roditeljstvu
– Samopercepcija roditelja
– Samopercepcija deteta

Sistemska procena
 Da li postoji i koliko je aktivna roditeljska koalicija?
 Koliko intergeneracijske granice utiču na nastanak problema i odnos između roditelja i dece?
 Koliko su roditelji separirani od porodica porekla i značajnih drugih?
 Koliko nivo separacije i individuacije dece odgovara njihovom uzrastu?
 Koliko su jasne i određene lične granice roditelja?
 Kakvi su komunikacijski i relacioni obrasci prisutni između roditelja i roditelja i
dece(komplementarni, pseudokomplementarni, simetrični, paralelni ),
 Do kojeg stepena je saradnički odnos ili odnos roditelji-dete ograničen predominantnim
komunikaciono-relacionim obrascima?
 Koliko se koristi pozitivan fidbek? A koliko negativan?
 Kolika je otvorenost roditeljskog i porodičnog sistema prema inputu iz spoljašnjeg okruženja?
 Kakav je tip autoriteta i struktura moći?
 Postoji li prepoznatljiva hijerarhija između roditelja i dece? Kako hijerarhija utiče na ciljeve,
rešavanje problema, pregovaranje oko konflikata, rešavanje kriza itd

VII RAZVOD – Proces razvoda braka

Razvod kao proces:
– vanredna razvojna kriza
– gubitak bez rituala i legalne krivice, praćen emocionalnom krivicom
– jedan od najznačajnijih životnih stresora sa kumulativnim efektom
– višestruke i dalekosežne legalne, socijalne, psihološke i ekonomske posledice
– promena porodičnog identiteta, reorganizacija čitavog porodičnog sistema

 Sistemsko viđenje: kriza koja prekida životni ciklus porodice i usmerava ga u drugom pravcu
 Smatra se jednom od varijacija faza životnog ciklusa porodice
 1-3 godine potrebno za vraćanje homeostaze

Faze u procesu razvoda:

 Prerazvodni-žene teže doživljavaju
 Razvodni-disfunkcionalnost prisutna i
 Postrazvodni uravnotežavajući period-dezangažovanje iz braka i odustajanje od detruktivnih
poteza prema sebi, deci ili partneru, sa doživljajem lične slobode za nove relacije

Razlozi za razvod:
 Nedovoljna ili prekinuta verbalna komunikacija
 nedostatak medjusobnog konstruktivnog dijaloga,
 aktivno izbegavanje kontakta i razgovora,
 „zahtevajući (žene)/izbegavajući (muškarci) “
 Doživljaj da supružnik koči ili guši lični razvoj
 Vanbračne veze
 Ljubomora, alkoholizam, nasilje

19
Zbog čega je sve veći broj razvoda?
 Manja potreba za ekonomskom zavisnošću od supružnika-žene su ekonomski nezavisnije,
finansijski situirane, emancipovane
 Visoka očekivanja od braka – idealizovanjem braka-parovi koji imaju više praktičnijih
očekivanja i zahteva od braka su zadovoljniji, parovi za koje je značajnija uzajamna bliskost i
emocionalna povezanost manje zadovoljni.
 Sa većim rizikom od razvoda se povezuju:
◦ sklapanje braka u mladim godinama
◦ razvod roditelja
◦ ponovni brakovi
◦ predbračna trudnoća
◦ brak bez dece
◦ zabavljanje pre braka koje je trajalo godinama

Dinamika različitih faza u procesu razvoda

 emocionalni razvod
 legalni razvod
 ekonomski razvod
 koroditeljstvo i pitanje starateljstva
 socijalni razvod
 psihološki razvod

Emocionalni razvod
– Nezadovoljstvo brakom, partner više ne ispunjava njihove potrebe na dovoljan ili zadovoljavajući
način
– Povlače se pozitivna osećanja i komunikacija iz odnosa a postoje beskrajne primedbe i borbe
– Optuživanje i nema međusobne podrške
– Osećanja izdajstva, razočarenja, neshvaćenosti i odbačenosti
– Za oba partnera, razvod je bolan psihološki proces praćen različitim teškim osećanjima
– Iako ostanu zajedno (deca, ekonomski razlozi, strah od usamljenosti), netrpeljivost i loša osećanja
se ispoljavaju kroz disfunkcionalnu komunikaciju
– Intenzivirana napetost-terapija
– Rad na: razrešavanju konflikta, ispitivanju ljutnje, poboljšavanju komunikacije, obogaćivanje braka

Legalni razvod
– Legalni, ekonomski i roditeljski razvod tj. pitanje starateljstva nad decom
– Tužba za razvod
– Iako se u razvodu ne istražuje krivica, vodi se često ogorčena i dugotrajna bitka
– Rešavanje finansijskih pitanja
– Ekonomski razvod nije uskladjen sa legalnim, uvek se završava znatno kasnije

Roditeljski zadaci i roditeljska kometentnost

 da objasne deci da razvod nije njihova krivica i da ništa oni ne mogu da urade da bi se brak
nastavio
 da odluče o tome gde će deca živeti na osnovu procene njihovog najboljeg interesa
 da ih uvere da ih i dalje vole i da će o njima i dalje brinuti
 da se uzdrže od omalovažavanja drugog roditelja
20
  da se uzdrže od razvijanja konflikta lojalnosti kod dece
 da obezbede adekvatnu finansijsku podršku deci
 da rade na saradničkom roditeljskom dogovaranju i planiranju koje je zasnovano na dečjim
potrebama, aktivnostima i interesovanjima
 da urade samo neizbežne promene u životu dece

Socijalni razvod
– Restrukturacija socijalnih odnosa i mreže;
– Sistem podrške važan u prevazilaženju psiholoških kriza
– Prekid kontakta sa prijateljima, rodjacima
– Tri četvrtine žena nakon razvoda u značajnoj meri prekidaju (gube) kontakte sa prijateljima sa
kojima su se zajednički družili
– Za zajedničke prijatelje razvod može biti povod da se zagledaju u sopstvene brakove, izazov
za lojalnost prijateljima, problem druženja u paru, i sl.

Psihološki razvod
 Dve do četiri godine su potrebne za psihološku reorganizaciju nakon razvoda braka

 Podrazumeva emocionalnu separaciju od bivšeg supružnika

 Mogu se razlikovati tri faze procesa žalovanja:
◦ Negacija-somatizacija, akcidente ili pokušaj samoubistva
◦ Depresija i ljutnja- “razrešavaju“ ljutnju kroz borbu za starateljstvo
◦ U trećoj fazi partneri postaju realniji, svesni ličnog udeća u neupsehu braka, mire se i
nastavljaju život. Na taj način je emocionalni razvod završen. Dok se bivši partner
doživljava kao protivnik i dalje je preokupiran njime, to znači da se relacija nastavlja i
da do separacije i nije došlo.

Roditelji u razvodu
 konfliktna tumačenja razvoda («njen» i «njegov» razvod)
 «ostavljač» «ostavljeni»
↓ ↓
metafora kraja hronične bolesti metafora kraja
iznenadne terminalne bolesti
doživljaj slobode, krivica tuga, očaj, strah, užas
 konfuzija borbe za moć i bliskost kroz fokusiranje na sticanje starateljstva
 ciklična smenjivanja osećanja, zaglavljenost postaje problem
 deficitarna kontrola roditeljstva zbog izostanka roditeljske saradnje

Deca u razvodu
 Izražene potrebe: stabilnost, predvidiljivost, sigurnost, konzistentnost
 Intenzivirani strahovi od napuštanja, meta dilema «ako se ne vole, da li vole mene»?
 Konflikt lojalnosti
 Bave se sadašnjošću, patnja je povezana sa remećenjem svakodnevice
 Emotivna patnja uvek ali bez visokog rizika od ozbiljnog psihijatrijskog poremećaja
 U nekonzistentnom porodičnom sistemu deca preuzimaju moć i kontrolu
 Prva godina je najrizičnija, posebno za jedince
 Najrizičniji dezangažovani roditelj (autoritaran ili zanemarujući)

21
Razvod i mentalno zdravlje
– individualni i bračni problemi su često udruženi
– osobe u braku imaju manje dijagnostifikovanih psihijatrijskih poremećaja
– brak kao protektivni faktor
– parovi u krizi – anksiozno depresivni poremećaji (30% žena) i alkoholizam
– PL ređe sklapaju brakove, češće se razvode
– shizofrenija, alkoholizam, paranoidna stanja – češći razvodi

Psihosocijalne posledice razvoda

– faza životnog ciklusa
– deca predškolskog uzrasta izrazito vulnerabilna
– teškoće u formiranju identiteta, izrazito «zrela» deca ili agresivna deca
– strah od bliskosti i vezivanja za stalnog partnera u odraslom dobu
– adolescenti parentifikovani, «brzo odrasli», «psihološki brak» sa roditeljem
– adaptacija dece zavisi od stepena konflikta između roditelja
– odrasli – depresija, anksiozni poremećaji, alkoholizam

Protektivni/faktori rizika adaptacije na razvod

 rezilijentnost ličnosti
 psihičko i fizičko zdravlje
 ko je pokrenuo razvod (pozicija inicijatora ili ostavljenog)
 dužina prerazvodne razdvojenosti
 godine starosti
 nivo bazičnog samopoštovanja
 konstelacija šire porodice
 socijalni potporni sistem
 finansijsko stanje
 nada da će se pomiriti

Postrazvodna porodica
 1/5 razvedenih parova uspela da održava normalno vidjenje dece sa drugim roditeljima
 20% porodica nije nastavilo sa sukobima
 30% je nastavilo ali sa drugačijim sukobima
 50% nastavilo da se sukobljava na sličan način kao i pre razvoda braka
 u 90% slučajeva problematično viđanje ide sa problematičnim izdržavanjem deteta.

22