Висока штампа

Један од најранијих покушаја штампања је била употреба дрвених блокова, у које би се

резбарењем уцртавала слика или текст. Затим би се на дрвени блок наносила боја и преносила
на папир. Данас се ова врста штампе зове висока штампа, јер су штампајуће површине на
штампарској форми уздигнуте у односу на нештампајуће Овај вид штампања има своје
предности али и мане. Од предности треба навести врло значајну карактеристику, посебно за
штампање текста, а то је изузетна оштрина слова, односно јак отисак. Стога се висока штампа
као идеална за израду текста, и данас користи у неким земљама, у случају када је потребно
остварити висок квалитет слова.

Најзначајнија примена високе штампе у уметности је остварена кроз јапанску Укијо технику .
На самим зачецима укијо-е стваралаштва, користио се само туш, да би се касније прешло и на
ручно бојење дрвених плоча. Значајан напредак у укијо-е сликарству је настао средином 18.
века, када је почело вишебојно штампање, а до тада се боја наносила руком за посебне
прилике. Укијо-е доживљава процват у 19. веку, предвођен двојицом уметника, а то су Андо
Хирошиге и Kацушика Хокусаи. У 19. веку се најчешће сликају пејзажи, по којима су ова
двојица уметника најпознатија. Хокусаијев Велики талас над Kанагавом је један од
најрепрезентативнијих дела јапанске уметности, као и Хирошигеов серијал графика Педесет и
три станице Токаида.

Отисци графике укиyо-е се производе на следећи начин :

1. Уметник тушем направи цртеж.
2. Дуборезац налепи цртеж на даску од дрвета (трешња или каталпа), затим уз помоћ неке
врсте длета (маруноми) издубљује зоне где је папир беле боје, правећи тако цртеж у рељефу на
дрвеној плочи, при чему уништи оригинални рад - цртеж тушем.
3. Тако обрађена дрвена плоча («плоча са линијама») премазује се мастилом и отискује тако да
се праве копије готово у потпуности једнаке са оригиналним цртежом.
4. Ови отисци се лепе на нове дрвене плоче, а зоне цртежа које треба да се обоје одређеном
бојом остављају се у рељефу. Свака од плоча штампаће најмање једну боју у завршној слици.
То су ”плоче са бојом”.
5. Све те дрвене плоче премазују се различитим бојама и отискују на папир. Савршено
подешавање сваке плоче у односу на остатак слике постиже се мерењем и обележавањем који
се зову кенто. Боја се добија тако што се папир трља, утискује намазаном плочом уз помоћ
печат тампона “барен”.
Kоначни отисак садржи мотиве сваке плоче, при чему неке од њих могу бити употребљене
више пута да би се добила жељена дубина боје.
У деветнаестом веку у Паризу, јапански дрворези су постали инспирација многим савременим
уметницима. Многи су унели концепт Укијо-е дрвореза у своје радове. Иако на заласку славе у
Јапану, ови дрворези су остварили јак утицај на европску авангарду. Пол Гоген, Ван Гог, Мери
Kасат, Анри де Тулуз-Лотрек, Џејмс Вистлер, (Едгар Дега, Едуар Мане, Kамиј Писаро,
прихватили су утицај асиметричне композиције, јаког цртежа и стилизованих форми јапанских
дрвореза, као и равне површине боје, шаре, и линију као саставни део композиције. Утицај се
осетио како у њиховим сликама, тако и у графичким радовима уметника. Најистакнутији
представници новог успона дрвореза су свакако Пол Гоген и Едуард Мунк.

За даљи развој и успон дрвореза су заслужни немачки експресионисти и група Мост (Дие
Бруцке). Ови уметници су се окренули једноставности и експресивности ове технике настале у
средњем веку, и у њој пронашли средство снажног израза. Ерих Хекел, Kарл Шмит Ротлуф,
Ернст Лудвиг Kирхнер, Емил Нолде, Ото Милер су припадници ове групе који су се опробали
у техници дрвореза. Они су утицали на уменике као што су Kате Kолвиц. И за чланове групе
Плави јахач (Дие Блауе Реитер), Kандински, Kлеа, Франца Марка, Јавленског, дрворез је
представљао значајан медиј њиховог уметничког изражавања.

Линорез представља својеврсну алтернативу техници дрвореза. За разлику од дрвореза, где се

употребљавају дрвене плоче, линорез се реализује урезивањем у плочу линолеума. Као и
дрворез, линорез је могуће штампати ручно или на графичким пресама за високу штампу.
Набојавање плоче се врши ваљком. Употребом више плоча линореза, могуће је остварити и
линорез у боји, такозвани вишебојни линорез, при чему се са сваку од жељених боја израђује
једна плоча. Нови тонови се могу добијати и преклапањем две или више плоча штампаних
траспарентним штампарским бојама.