Professional Documents
Culture Documents
VII Razred - PPSX
VII Razred - PPSX
IDEMO
Pripremio,
Nastavnik; Haris Osmanbegović
1600 1750 1820 1910
BAROK KLASICIZAM ROMANTIZAM
1. Rukovet
J.S.Bach Опера
Опера “Чаробна
“Чаробна фрула”
фрула” 2. Hor
•• Дует
Дует папагена
папагена и
и папагене
папагене • Sinoć ja i moja kona
Brandenburški Арија 1. Harmonijska molska ljestvica
•• Арија кралјице
кралјице ноћи
ноћи
koncert
Br.3 I stav • Podmoskovske večeri
1. Melodijska molska ljestvica
A.Vivaldi
Koncert za
mandolinu i gudače
C-dur I stav RV 425
Tradicionalni
instrumenti u BiH
Rukovet
•BAROKNI KONCERT Hor
• OPERA Harmonijska i melodijska ljesvica
ističemo
•GUDAČKI INSTRUMENTI
•MANDOLINA
POVRATAK
BAROK(1600-1750)
Gudački instrumenti odlikuju se širokim rasponom tonova), sposobnošću regulisanja dinamike, agogike i
boje tona (što omogućuje izražajnost) te virtuoznošću. Zato su prihvaćeni kao najvažniji instrumenti u
klasičnoj muzici. Čine temelj simfonijskog orkestra i imaju važne sviračke dionice u kamernim
sastavima.[1]
POVRATAK
MANDOLINA
Mandolina je trzalački instrument. Ime je dobila po svojem obliku po Italijanskoj riječi za badem.
Svrstava se u kordofone trzalačke instrumente. Po ugodbi i registrima identična je violini, a sviračko
umijeće je gotovo jednako kao kod violine. Mandolina je pretežno solistički instrument za razliku od
gitare koja može imati i ulogu ritmičkog instrumenta.
KLASICIZAM
Klasicizam 1750-1820
To je razdoblje burnih društvenih promjena - budi se liberalno građanstvo, Za formiranje
klasičnog stila najzaslužniji kompozitori su Joseph Haydn, Wolfgang Amadeus Mozart i
Ludwig van Beethoven koji su živjeli i stvarali u Beču, pa je u istoriji cijela epoha nazvana "bečkim
klasicizmom".
U klasicizmu preovlađuje intelekt nad osećajnošću. Teški i kitčasti barok ustupa mjesto klasičarskoj
lakoći, jasnoći i pravilnosti u melodiji, ritmu i obliku jednom riječju odmjerenošću. Vodeća melodija
se izdvaja od harmonske pratnje-Homofini stil. Preovladava bitematičnost. (u pojedinom stavu
se pojavljiju dvije teme)
Pre klasicizma prethodi period zvan pretklasicizam ili rokoko(zdnjih 30 gorina baroka), period koji
predstavlja prelaz iz baroka u klasicizam. Najznačajniji predstavnik je Karl Filip Emanuel Bah.
Muzički oblici koji su karakteristični za klasicizam su:
Sonat
Simfonija(kompozicija pisana za veliki simfonijski orkestar ima 4 stava)
gudački kvartet
solistički koncert
Sonata(kmpozicija po obliku slična simfoniji pisana za klavir ili neki drugi instrument uz pratnju
klavira)
повратак
“ЧАРОБНА ФРУЛА”
-АРИЈА КРАЉИЦЕ НОЋИ
-ДУЕТ ПАПАГЕНА И ПАПАГЕНЕ
Чаробна фрула
Чаробна фрула (њемачки: "Zauberflöte“) је опера је коју је компоновао Wолфганг Амадеус Моцарт 1791.
године на самрти, а либрето је написао Емануел Шиканедер.
Чаробна фрула је опера у два чина (14 слика). Свакако најпознатији дио опере је «Арија Краљице ноћи», у
којој Краљица ноћи спрема освету великом свећенику Сарастро те позива све силе природе и богове освете
да чују њезину клетву. Посебност је те арије у томе што су њезини тонови толико високи да их квалитетно
отпјевати може само неколико колоратурних сопранистица(високи женски глас) на свијету.
Драмска радња опере заснована је на фантастичној причи која се догађа негдје у далекој зачараној земљи
из бајке. Садржај је прожет борбом између добра и зла. Свијет доброте и правде представља велики
свећеник Сарастро, а злим подземљем управља злогласна Краљица ноћи. Чаробна фрула је предмет који има
магичне моћи те се сви за њу боре, а у пренесеном значењу то је глазба која нас прати кроз цијели живот.
Лица
принц Тамино (тенор)
Краљица ноћи (сопран) Садржај опере
Памина, краљичина кћи (сопран)
Сарастро, велики свећеник (бас)
Папагено, птичар (баритон)
Папагена, птичарица (сопран)
три даме краљице ноћи (алт, меззосопран, сопран)
ЧАРОБНА ФРУЛА ЛИБРЕТО
У древна времена негдје на Истоку живио је мудри краљ надалеко познат по својој доброти. Посједовао је Седмероструки Сунчев круг који је
у себи носио велику моћ владања над људима и откривања многих тајни природе. У рукама неопрезних и себичних, Сунчев круг је могао бити
злоупотребљен. Краљ је то врло добро знао па је њиме управљао опрезно и на добробит читавог човјечанства. Противио се молбама своје
жене да помоћу Сунчева круга шири моћ и раскош. Краљица је била лијепа као вила, али охолог и хладног срца. Као јединог насљедника
краљу је родила кћер којој су дали име Памина.
На једном од својих осамљених путовања краљ је залутао у високим брдима гдје га је захватило страшно невријеме. Заштиту је нашао под
голим тисућљетним храстом. Из његове гране изрезбарио је прекрасну фрулу. Када је засвирао, њени звуци вратили су га натраг у његов
дворац, жени и дјетету. Богови су фрули подарили чаробну моћ да онога који у њу засвира штити од свих невоља и да све оне који слушају
њен звук води на пут Добра.
На граници краљевства, у близини непроходних Ватрених брда налазило се посвећено подручје Храма. Од давнине било је то сједиште Савеза
мудрих који су одлучили тражити Истину и ослободити људе мрачног празновјерја, незнања, биједе и мржње и показати им пут који води
љубави и мудрости. Само су најбољи и најмудрији могли бити примљени у Савез и то након дугих и тешких искушења у којима су морали
доказати постојаност, шутљивост, храброст. Богатим, вјековима стјецаним искуством посвећени су подручје Храма учинили узором људске
дјелатности; својом мудрошћу они су помагали људима у борби против злих сила.
Међутим, било је и завидних и оних који су непријатељски погледавали на истинску славу мудрих. Често су покушавали ватром и убојствима
нарушити чистоћу, светост подручја Храма и уништити Савез. Но, он би сваки пут одолио и развијао се још већи и величанственији.
У таквим тренуцима опасности и у свим тешким одлукама састајало се највише Вијеће. Чланови Вијећа су између себе одређивали Првог
посвећеног. У доба владавине мудрог и праведног краља био је то Сарастро, изабран још као младић на ту одговорну дужност због своје
велике племенитости. Мудри краљ и Сарастро били су блиски пријатељи и народ их је обојицу волио и поштовао. Иако је краљ био упознат с
улогом Савеза, није био његов члан. Стари закон Савеза није допуштао да припадник владајуће династије буде посвећен.
У вријеме кад се родила Памина, у сусједном је великом и моћном краљевству растао принц Тамино. Све своје вршњаке надмашивао је у
спретности, мудрости и храбрости. Многи у краљевству, који су живјели у биједи и сиромаштву, наслућивали су у њему човјека који ће
промијенити њихову судбину. Глас о принчевим врлинама допро је и до Сарастра и мудрога краља. Краљева је жеља била да га Тамино
наслиједи у управљању царством јер није имао сина. Тамино и Памина су расли, а да се нису међусобно познавали. Памина није знала ништа
о жељи свога оца; за њу је знао једино Сарастро.
Када је осјетио да му се ближи смрт, краљ је позвао Сарастра и предао му седмероструки Сунчев круг на чување. Плашио се да краљица,
којој је оставио сва блага, круну и чаробну фрулу, не би злоупотријебила Сунчев круг за своје властољубље. Такођер је замолио Сарастра да
узме Памину к себи, да је тако спаси од краљичиног лошег утјецаја и кад одрасте, да је уда за Тамина.
Настави причу
повратак
ЧАРОБНА ФРУЛА ЛИБРЕТО
Када је краљ заклопио очи, краљица га је проклела јер се сматрала опљачканом за највећи посјед. Међутим, Сарастро је учинио како га је пријатељ
замолио. Памина је одрастала под Сарастровом заштитом у најљепшу дјевојку у земљи. Дубока љубав према њој освојила је Сарастрово срце, али
он је био свјестан завјета којег је дао њеном оцу.
Након неког времена догодило се оно што је краљ слутио. Под самовољном владавином краљице, коју су тада назвали Краљица ноћи, земља је
пропадала. Спретно је проширила вијест да ју је муж преварио, а Сарастро покрао. Већина људи у земљи јој је повјеровала. Завладала је неслога и
збуњеност. Једини краљичин циљ био је да добије Сунчев круг и због тога се повезала са злим силама, али сви њени покушаји били су спријечени
снагама посвећених. Међутим, она је наставила смишљати нова лукавства.
Једног дана, за вријеме лова, Тамино је залутао у краљевство Краљице ноћи. Остао је без оружја, а прогонила га је дивовска змија. Од смрти су га
спасиле три краљичине даме. Он није знао да га је краљица на тај начин заправо намамила јер га је одабрала да за њу освоји Сунчев круг. Зато му
је дала слику своје кћери Памине. Силна љубав одмах је обузела младићево срце и он ју је одлучио ослободити. Краљица је принцу дала чаробну
фрулу да га штити на путу, а за пратиоца му одредила птичара Папагена који је живио у близини палаче и ловио за краљицу драгоцјене птице.
Тако је Тамино кренуо против Сарастра.
Сарастро је знао за његов долазак. Замолио је свог пријатеља, првог говорника Савеза, да дочека Тамина на улазу у Храм. Мудрошћу и добротом
говорник је одговорио Тамина од његовог непријатељског наума. Тамино је спознао да Сарастро није зао чаробњак и увидио да га је краљица
преварила. У међувремену је Папагено пронашао Памину. Када су се Тамино и Памина угледали, одмах се међу њима родила велика љубав, али их
је Сарастро морао раздвојити.
Стари закон Савеза није допуштао да Тамино приступи искушењима јер је био принц, али Сарастро је спознао да би Тамино могао разједињеној
земљи донијети спас. Такођер је желио да га принц једном замијени у управљању Савезом. Због тога је био спреман да за благостање земље
прекрши стари закон. Након што је у то увјерио посвећене, наредио је да Тамина и Папагена одведу у Храм искушења.
Тако је Тамино заједно с Папагеном започео своје тешко путовање. Поуздање у богове и љубав према Памини дали су му неустрашивост, а чаробна
фрула га је штитила. Одважно је издржао многе опасности.
Краљица је у међувремену, након узалудног очекивања Таминовог повратка, продрла у подручје Храма. Од Памине је сазнала да је Тамино код
посвећених и обузета мржњом захтијева од кћери да усмрти Сарастра. Памина то није хтјела учинити.
Тамино је успјешно пролазио кушње. Требао је још сам проћи два опасна пута кроз Ватру и Воду. Ту му се придружује Памина и уз помоћ чаробне
фруле заједно пролазе и та искушења. Након тога дочекују их свећеници и уводе у Храм мудрости.
Краљица ноћи је, уз помоћ Моностатоса, Сарастровог слуге, покушала свој посљедњи ударац. Напала је посвећене у жељи да с лица земље
збрише Савез. Велико свјетло Сунчевог круга заслијепило ју је и бацило у вјечну ноћ.
То је био почетак новог доба. Тамино је постао насљедник обају краљевстава и одређен за Сарастровог насљедника. Тако су мудрост и земаљска
моћ постали једно.
POVRATAK
KLAVIRSKE SONATE
Klavirske sonate
Po Hobokensovoj listi Hayd je iskomponovao 62 sonate, iako neke od njih danas nisu
sačuvane.
SONATA
Sonata – instrumentalna kompozicija pisana za solo instrument. Najčešće je
pisana za klavir ili neki drugi instrument uz pratnju klavira(Violinu i klavir, flautu i
klavir). Ima 4 stava koja se razlikuju po tempu karakteru i obliku.
Forma sonate ima 4 stava.
Stav Tempo oblik
1. Brz Sonatni oblik (uvodni dio a b // razvojni dio a b // repriza a b )
2. Lagan
3. Umjeren
4. Brz
ROMANTIZAM POVRATAK
Romantizam (1820-1910) Romantizam dolazi nakon socijalnog i političkog stresa izazvanog promjenama
Francuske revolucije i javljanja interesa za nacionalno. Dolazi do buđenja nacionalne svijesti tako da se u ovom
periodu počinju isticati i južnoslavenske zemlje.
To je bio period dramatičnog razmišljanja i djelovanja. Došlo je do raznih kontradikcija: između kapitalizma i
socijalizma, slobode i ugnjetavanja, logike i emocija, znanosti i vjere.
Romantičari biježe od stvarnosti i prepuštau se mašti i emocijama. Umjetnici se oslobađaju okova feudalizma,
tako se muzika iz dvorova seli u koncertne dvorane i operne kuće te se izvodi široj masi a umjetnici iznose svoja
trenutna osjećanja i emocije. U muzičkim oblicima dominiraju manje forme koje su pogodne za oslikavanje
romantičarskih ideja: Solo pjesma i klavirska minijatura
• Melodija postaje šira slobodnija i bogatija, raspevanija, obojena hromatikom i dinamičkim kontrastima.
• Klavir postaje omiljeni instrument i uzma primat nad violinom.
• Pojavljuje se veliki broj virtuoza.
OPERA
Opera muzičko scensko djelo u kojem učestvuju solisti, hor i orkestar djelo u kojem se dramska radnja iznosi scenski tako da likovi
pjevaju većinu svoje uloge, a sve to prati veliki orkestar.
Bel canto (ital. lijepo pjevanje) je naziv za italijansku vokalnu tehniku koja se razvija u romantizmu u kojoj se
posebna pažnja posvećuje ljepoti tona i njegovoj briljantnoj izvedbi nego dramatičnim izražajima u operi.
BALET
Balet je muzičko-scensko plesno djelo u kome se dramska radnja (sadržaj neke priče) iznosi
plesom,pokretima,mimikom, bez dialoga (govora) i pjevanja.
Karakteriziraju ga otvoreni položaj stopala (noga iz kuka zarotirana prema vani) i graciozni ali
strogo kontrolirani pokreti. Prvi se put spominje u 16. vijeku. Naziv "ballet de cours" zapravo je
označavao skup dvorskih plesova prilagođenih za izvođenje na sceni. Bio je iznimno popularan
osobito na francuskom dvoru, pocebice u vrijeme kralja Luja XIV, koji je i sam nastupao kao
baletan, i koji je osnovao prvu baletnu školu.
Scenska muzika –muzika koja je pisana za djela koja se igraju na pozornici uz pomoć scene prije
svega: opera,balet,opereta,mjuzikl i sl.
ARABESKA, POVRATAK
PRELUDIJ
Prema definiciji je arabeska stilska umetnička figura u orijentalnoj i islamskoj umetnosti, koja prestavlja jedan
„sistem“ ponavljanih geometrijskih figura, koje u sebi sadrže i određene elemente grančica biljaka ili cvetove i
životinjske simbole).
U muzici arabeska predstavlja kraću, živahnu, kompoziciju najčešće pisanu za klavir, koja ima dosta
ukrasnih tonova koji asociraju na istočnjačko ornamentalno ukrašavanje.
Preludij uvodna instrumentalna kompozicija koja predstavlja uvod u neku veću kompoziciju. Ima isto
porijeklo kao i tokata, ali je manje pretenciozan u pogledu zvučnosti i instrumentalnog virtoziteta, pisan
je uglavnom za instrumente sa tipkama. Preludij u romantizmu predstavlja kraću instrumentalnu
samostalnu kompoziciju.
повратак
ОПЕРА
Опера музичко сценско дјело у којем учествују солисти, хор и оркестар дјело у којем се драмска радња износи сценски тако
да ликови пјевају већину своје улоге, а све то прати велики оркестар.
Дует (још и двопјев) је пјевано музичко дјело које је намијењено или прилагођено пјевању у двоје. Важну
улогу има у операма.
POVRATAK
TRADICIONALNI INSTRUMENTI U BiH
Folklor je uopšteno ime za umjetnost koja, u ustaljenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu i, kao posebna
forma se prenosi sa generacije na generaciju, sa starijih na mlađe. Kroz folklor se može rekonstruisati
duhovna i kulturna prošlost jednog naroda. Igre i pjesme spadaju među najstarije narodne umjetnosti i
zauzimale su istaknuto mjesto u životima ljudi. Mnogi važni događaji kao što su rođenje, svadba, smrt,
pobjeda u borbi, uspjeh u lovu ili obavljanje obreda, bili su praćeni igrama i pjesmama. Nastanak igre se ne
može tačno odrediti ali nema nikakve sumnje da se ona javlja još u najdubljoj prošlosti.
Tipičan oblik narodnog igranja je igranje u kolu (KOLO). To je lanac međusobno povezanih igrača koji se
kreće po kružnoj, a ređe po krivudavoj liniji.
Za izvođenje folklornih igara i pjesama neophodni su bili i muzički instrumenti tako da te instrumente danas
nazivamo tradicionalnim muzičkim instrumentima.
• idiofoni - (samozvučni); kod kojih se zvuk generira od strane vlastite elastične materije;
Zvona, zvečke, klepetalo, čegrtaljka i td.
• Membranofoni (opnozvučni) instrumenti kod kojih se tod dobija udaranjem o nategnutu
membranu. To su različite vrste udaraljki koje pretežno imaju okrugao oblik preko kojeg je
nategnuta membrana; Bubanj, doboš, talambas, bubanj na đerdinu, def i td.
• aerofoni (duvački) kod ove vrste instrumenata ton se dojija strujanjem zraka; frule, dvojnice,
diple, zurle, gajde i td
• Kordofoni (žičani) ton se dobije treperenjem žice; Tambure(saz, šargija,bisernica, brač, i
td.) ,gusle, lijerica i td.
POVRATAK
RUKOVET
Rukovet -muzička kompozicija sastavljena od više pesama iste tematike povezanih u jednu cjelinu
pisani za hor, i izvode se kao jedna kompozicija.
Četrnaesta rukovet (1908, prvo izvođenje 13. januara 1909) donosi pjesme iz Bosne
Pjesme iz Bosne u četrnaestoj rukoveti se odlikuju širinom melodijske skale. To se najbolje ilustruje u
prvoj („Kara majka Aliju“) i četvrtoj pesmi („Štono mi se Travnik zamaglio“). Druga pesma je
melanholična „Svaka ptica u šumici“, da bi treća bila poletna melodija „Devojka viče“. Završna pesma,
„ bor“, karakteristična je po kontrastu između laganog uvoda i živahne razrade.
HOR
Hor vokalni izvođački sastav. (Vokalni izvođački sastav, u kome prema dogovoru udruženja horova ima
više od osam izvođača)
Ova pjesma ima interval povećane sekunde (stepen i pol) razmak koji je zvučno karakterističan, po čemu je
prepoznatljiva harmonijska ljestvica.
LJESTVICA je niz od osam uzastopnih tonova poredanih po visini s tim da je posljednji ton ponovljeni prvi. Ukoliko se u ljestvici
poslustepeni nalaze između II-III te V-VI stupnja onda je to prirodna molska ljestvica.
Stupanj-položaj tona u ljestvici.
Postoje tri vrste molskih ljestvica
Stepen-razmak između dva tona u ljestvici.
Prirodna
Harmonska(harmonijska)
Melodijska
Harmonijska molska ljestvica se dobije tako što se povisi VII stupanj u odnosu na prirodnu molsku ljestvicu
Harmonijska a-mol ljestvica Tako da sada kod harmonijske ljestvice
polustepeni se nalaze
između II-III te V-VI (kao kod prirodne molske)
i još između VII- VIII
A između VI-VII stupnjs se nalazi razmak od
Stepen i pol, po čemu je taljestvica zvučno
Prepoznatljiva.
POVRATAK
PODMOSKOVSKE VEČERI
Podmoskovske večeri (rus. Подмосковные вечера) je ruska pjesma koja je postala poznata u celom
svetu.
Pojavila se 1955. godine sa originalnim nazivom „Lenjingradske večeri“. Tekst je napisao Mihail
Matusovski, a muziku Vasilij Solovjov-Sedoj. Kada je poslužila u dokumentarnom filmu o Moskvi, na
zahtev Sovjetskog ministarstva kulture, naziv i djelovi teksta su prepravljeni, pa je dobila naziv
Podmoskovske večeri.
Pjesma u početku nije bilo posebno popularna, ali odjednom su je svi počeli pjevati. Na Zapad ju je
prenio američki pijanist Van Cliburn, pobjednik međunarodnog natjecanja Čajkovski 1958. u Moskvi.
"Podmoskovske večeri" su na Zapadu doživjeli kao simbol zbližavanja SSSR-a i SAD-a.
Analizirajući notni tekst pjesme uočit ćemo da se ona kreće u okviru a-mol ljestvice. U jednom dijelu
imamo povišen VI iVII stupanj ljestvice(fis i gis) sto nam određuje melodijsku a-mol ljestvicu.
Pjesma je napisana u prirodnom i melodijskom a-molu.
Melodijska molska ljestvica se dobije tako što se povisi VI i VII stupanj u odnosu na prirodnu molsku
ljestvicu
МОЛСКА ЉЕСТВИЦА
ЉЕСТВИЦА је низ од осам узастопних тонова пореданих по висини с тим да је посљедњи тон поновљени први.
Уколико се у љествици послустепени налазе између II-III те V-VI ступња онда је то природна молска
љествица.
Постоје три врсте молских љествица
Природна Ступањ-положај тона у љествици.
Хармонска(хармонијска) Степен-размак између два тона у љествици.
Мелодијска
Хармонијска молска љествица се добије тако што се повиси VII ступањ у односу на природну
молску љествицу
Хармонијска а-мол љествица
Тако да сада код хармонијске љествице
полустепени се налазе
између II-III те V-VI (као код природне молске)
и још између VII- VIII
Мелодијска молска љествица се добије тако што се повиси VI и VII ступањ у односу на природну
молску љествицу