Default

Impresum
Izdavač:
Direkcija za europske integracije Vijeća ministara BiH
Đoke Mazalića 5, 71 000 Sarajevo
Tel.: 033/255-014
e-mail: Sui.Generis@dei.gov.ba
Internetska stranica: http://www.dei.gov.ba
Glavni i odgovorni urednik izdanja Direkcije:

Edin Dilberović, MA
Glavna urednica:
mr. sc. Maja Rimac-Bjelobrk
Izvršna urednica:
Danijela Vučetić
Urednički kolegij:
mr. sc. Jasmina Ahmetbašić
dr. sc. Sanja Kavaz-Hukić
Indira Čečo Hidić, MA
Đorđe Tomić, MA
Mirela Ćosić
Lektorica za bosanski jezik:

Lejla Nuhodžić
Lektorica za hrvatski jezik:

Tamara Čapelj
Lektorica za srpski jezik:

Aleksandra Aginčić
Grafičko rješenje i DTP:

TRIPTIH d.o.o.
Časopis izlazi jednom godišnje.

Sarajevo, 2018.
Znanstveno-stručni časopis o europskim integracijama Sui generis indeksira se u bazi CEEOL – Central
and Eastern Europe Online
NAPOMENA UREDNIČKOG KOLEGIJA:

Stanovišta iznesena u ovoj publikaciji jesu mišljenja autora, a ne stanovišta Direkcije za europske
integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.
U časopisu Sui generis objavljuju se tekstovi na jeziku i pismu po izboru autora.
2
SUI GENERIS
Znanstveno-stručni časopis o europskim integracijama
Sadržaj
3
Sadržaj
4
Sadržaj
1. Uvodna riječ Glavne urednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. ЕУ и БиХ: Уговорни брак или брак из љубави
Аутори: проф. др Марко Ђого, Сњежана Зарић, МА . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3. Integracija u unutrašnje tržište EU kao ključni elemenat
procesa evropskih integracija
Autor: dr Nenad Pandurević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4. Jedinice lokalne samouprave u procesu evropskih
integracija Bosne i Hercegovine
Autor: dr. Jasmin Hušić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
5. Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i evropski
integracioni procesi
Autor: dr. sc. Emina Hasanagić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
6. Škole ekonomskog mišljenja i ekonomska politika zemalja
u tranziciji
Autor: dr.sc. Željko Marić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
7. Bilješke o autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131
8. Popis recenzenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
9. Upute za autore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139
5
SUI GENERIS
1.
Uvodna riječ
Glavne urednice
7
Uvodna riječ Glavne urednice
8
Cijenjene čitateljice i cijenjeni čitatelji,
Direkcija za europske integracije, svjesna važne i odgovorne uloge koju ima u

procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji, nastavila je i u proteklome
razdoblju djelovati u pravcu promicanja europskih ideja i vrijednosti.
Bogatstvo različitosti, kao stup na kojem se temelji demokratsko društvo,
zajednički je ukras Bosne i Hercegovine ali i velike europske obitelji kojoj stremimo.
Različitost kultura, religija, običaja pa i stajališta o najvažnijim životnim temama može
samo proširiti vidike jednog društva. Vodeći se tom mišlju, odlučili smo i novi vizualni
identitet Direkcije za europske integracije obogatiti logom “Embrace diversity”, koji
šalje snažnu poruku da ujedinjeni u različitosti možemo ostvariti sve ciljeve.
Ponosni smo i na nastavak uspješne suradnje sa stručnom i znanstvenom javnošću
u Bosni i Hercegovini, koja se ogleda i u novom broju našeg znanstveno-stručnog
časopisa Sui Generis. Veliki broj radova koji su i ovog puta bili pred Uredničkim kolegijem
pokazatelj je da akademska zajednica u BiH kontinuirano promišlja o širokom spektru
pitanja iz domene europskih integracija.
Za radove koji su odabrani (jednoglasno) smatramo da svojom originalnošću i
kvalitetom mogu pridonijeti stvaranju jasnije slike o određenim aspektima Europske
unije, ali i europskom putu Bosne i Hercegovine.
U radu “EU i BiH: Ugovorni brak ili brak iz ljubavi” pokušava se odgovoriti na
pitanje ispunjava li Bosna i Hercegovina danas uvjete optimalnog valutnog područja
ili postoji mogućnost da te uvjete naknadno ispuni. Pritom se ne misli na ispunjavanje
tzv. kriterija iz Maastrichta nego na jednu dublju analizu, temeljenu na pitanju
hoće li europske integracije BiH voditi ka konvergenciji gospodarskih struktura, te
sinhronizaciji poslovnih ciklusa ili nas očekuje specijalizacija i podložnost asimetričnim
šokovima.
“Integracija u unutarnje tržište EU kao ključni element europskih integracija”
može se smatrati jednom od najznačajnijih tema uzmemo li u obzir da unutarnje tržište
EU spada među nekoliko najvećih postignuća procesa europskih integracija. Kao stadij
duboke ekonomske integracije, ono donosi ogromne ekonomske koristi njegovim
članicama, omogućavajući slobodu kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala. Stoga bi
što brža i što intenzivnija integracija u unutarnje tržište trebala biti prioritet i Bosne i
Hercegovine na njenom europskom putu.
U radu “Jedinice lokalne samouprave u procesu europskih integracija Bosne i
Hercegovine” autor se bavi pitanjem uloge jedinica lokalne samouprave u procesu
stabilizacije i pridruživanja Europskoj uniji. Istaknut je izuzetno značajan potencijal
jedinica lokalne samouprave, koji bi trebalo na pravilan način staviti u funkciju izgradnje
sustava vlasti koji je potentan za omogućavanje upražnjavanja legitimnih građanskih
interesa.
9
“Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i europski integracijski procesi”

rad je u kojem se analiziraju programi mjera zapošljavanja koji se primjenjuju u BiH
i njihova učinkovitost u smanjivanju nezaposlenosti na tržištu rada. Autorica pruža
uvid u sustav mjera zapošljavanja, te ukazuje na nedostatke postojećih normativnih
i institucionalnih rješenja. Bosna i Hercegovina je u procesu europskih integracija
obvezna uskladiti svoje zakonodavstvo s propisima Europske unije, a to obuhvaća i
odgovarajuća europska načela i standarde u području politike zapošljavanja i politike
na tržištu rada.
Rad o temi “Škole ekonomskog mišljenja i zemlje u tranziciji” ukazuje na određene
nedosljednosti u vezi s primjenom neoliberalnog modela razvoja u tranzicijskim
zemljama, koje ujedno nastoje ispuniti ekonomski kriterij za članstvo kao dio procesa
pristupanja EU, kao i mjere odnosno kombinacije mjera pojedinih škola ekonomskog
mišljenja koje bi bile primjerene zemljama u tranziciji u suvremenim uvjetima
globalizacije.
Želimo vam ugodno čitanje.
10
Изворни научни рад
2.
ЕУ и БиХ:
Уговорни брак
или брак из
љубави
Аутори:
проф. др Марко Ђого
Сњежана Зарић, МА
11
ЕУ и БиХ: Уговорни брак или брак из љубави
12
UDK 330.342(061.1EU):339.924(497.6)
Сажетак: Средином ‘90-их година прошлог вијека водила се врло
жучна расправа између Пола Кругмана и Џефрија Франкела о тзв. хипотези
ендогености. Према овој хипотези, земље могу ex post испунити критеријуме
оптималног валутног подручја, чак и ако их не испуњавају еx ante. С обзиром
на то да Босна и Херцеговина (БиХ) напредује на путу европских интеграција,
а посебно узимајући у обзир чињеницу да од 1997. године практикује валутни
одбор као оквир монетарне политике, ова расправа постаје релеванта и за нас.
Због тога смо у овом раду покушали да бар дјелимично одговоримо на питање
да ли БиХ данас испуњава услове оптималног валутног подручија или постоји
могућност да те услове испуни накнадно. При томе не мислимо на испуњеност
тзв. критеријума из Мастрихта већ на једну дубљу анализу која се заснива на
питању да ли ће европске интеграције БиХ у ЕУ водити конвергенцији привредних
структура и синхронизацији пословних циклуса, или нас очекује специјализација
и подложност асиметричним шоковима. Дакле, жељели бисмо да на примјеру
БиХ урадимо анализу у складу са оквиром који су користили Кругман и Франкел
у својим радовима. Нажалост, иако постоји мноштво сличних анализа за друге
земље у транзицији (ЗУТ), скоро ниједна од њих не укључује и БиХ, тако да постоји
потреба за једним оваквим радом.
Кључне ријечи: европске интеграције БиХ, привредна структура,
усаглашеност пословних циклуса
EU & BiH: Love marriage or marriage of convenience

Summary: During the 1990s, a bitter discussion took place between Paul Krugman
and Jeffrey Frankel. In the centre of it was the so-called the hypothesis of endogeneity.
The hypothesis declares that countries could fulfil conditions for taking part in optimum
currency area ex post, meaning after they become part of it, even if they don’t fulfil that
conditions ex ante. Given the BiH’s progress on its path toward the EU accession and
especially the fact that BiH has been practicing the currency board as the monetary
policy framework since 1997, this issue has become increasingly important for us too.
Therefore, this paper endeavour to answer the question whether BiH fulfils conditions
for taking part in optimal currency area, or it can fulfil those conditions subsequently.
This does not refer to fulfilling the so-called Maastricht criteria but instead to a deeper
analysis founded on question whether the EU integration process of BiH will lead to the
convergence of economy structures and therefore synchronisation of business cycles
or whether it will face with specialization and asymmetrical shocks. The analysis paper
will take Bosnia and Herzegovina as an example and in doing so will respect the analysis
framework Krugman and Frankel used by in their papers. Unfortunately, although
many similar analyses have already been made for other countries in transition (CIT)
almost none has taken BiH as an example, which justifies this paper’s hypothesis.
Keywords: EU integration process of BiH, economy structure, business cycles.
13
1. Увод
Босна и Херцеговина донијела је политичку одлуку да своју будућност види
у оквирима Европске уније (ЕУ). Ту одлуку подржава већина1 грађана ове земље,
што је довело до предаје апликације за пријем у ЕУ у фебруару 2016. године.
Неоспорно је да БиХ географски и културолошки припада европској породици
држава, али питање је да ли економија БиХ испуњава предуслове за прикључење
блоку који још увијек (тј. до изласка Велике Британије из ЕУ 2019. године) има
500 милиона становника и чији је БДП у 2017. години, према подацима Свјетске
банке, износио више од 17,28 трилиона америчких долара (изражено у садашњим
доларима), што ЕУ чини највећом економијом свијета на коју је у 2017. години
отпадало 21,4% свјетског БДП-а (World bank data, 2018).
Наша теза је да економија БиХ данас не испуњава услове за прикључење ЕУ,
али да то и није толико важно колико се чини на први поглед из више разлога,
од којих је један да је сама ЕУ данас бар једнако политички колико и економски
пројекат. Дакле, одлука о прикључењу ЕУ је прије свега политичке природе (гдје
себе видите у свијету), а сам процес интеграција и процеси који ће услиједити
након евентуалног пријема обезбиједиће постепено усаглашавање структуре
и динамике економије БиХ са другим земљама чланицама ЕУ. У складу с тим, и
назив овог рада је “ЕУ и БиХ: брак из љубави или брак из интереса”. При томе смо
синтагму “брак из љубави” користили у смислу уласка у уговорну заједницу двоје
сличних партнера, док смо синтагмом “брак из интереса” жељели да нагласимо
да партнери данас имају различите “животне навике” (структуру економије,
пословне циклусе), али ће их временом, током заједничког живота усагласити.
Дакле, ми заговарамо тезу да се у погледу европских интеграција БиХ ради о
“браку из интереса”, и то прије свега интереса БиХ.
Одмах на почетку истичемо да се ова хипотеза нипошто не може узети као
тривијална и она која се подразумијева будући да садашња економска криза
која траје већ шест-седам година у неким (углавном периферним) чланицама
ЕУ показује значајне размјере социјалне деструкције (прије свега у виду
резистентних високих стопа незапослености), упоредо са високим нивоом
неусаглашености привредних структура, снажним асиметричним шоковима који
пријете да “поцијепају” ЕУ, тј. асинхронизованошћу пословних циклуса.
Срећну околност или пак снажан подстицај једном оваквом истраживању
дале су нам двије чињенице. Прва је то што БиХ од 1997. године користи валутни
одбор као оквир монетарне политике, те што је домаћа валута већ двадесет
година везана управо за евро (у почетку за ДМ). Ову чињеницу нипошто не смијемо
1 Према истраживању Дирекције за европске интеграције БиХ из 2017. године, 69,2% грађана
БиХ подржава улазак земље у ЕУ [Интернет]. Доступно на: http://dei.gov.ba/dei/media_servis/
infografike/default.aspx?id=18635&langTag=sr-SP-Cyrl [25.3.2018.] Занимљиво је примијетити да
је то значајно смањење подршке у односу на 2015. годину, када је 78% грађана БиХ подржавало
улазак земље у ЕУ [Интернет]. Доступно на: http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/vijesti/
default.aspx?id=15170&langTag=sr-SP-Cyrl [25.3.2018.]
14
занемарити, упркос томе што БиХ није формално чланица Европске монетарне
уније (ЕМУ), због чега не може да користи све предности кројења заједничке
монетарне политике и по својој мјери. Сама чињеница да сте мала земља која је
своју валуту фиксирала за валуту веће земље (валутног блока) има импликације
у погледу економских политика које морате да водите. Прије свега, фиксирање
мора да буде компензовано побољшаним економским управљањем, јер у случају
појаве негативних асиметричних шокова земља неће моћи користити политику
девизног курса и монетарну политику као антицикличне инструменте. Међутим,
ако су пословни циклуси синхронизовани, губитак поменутих инструмената
није значајан. Због тога се синхронизованост пословних циклуса третира као
“мета услов” за приступање валутном подручју.
Други битан фактор је што су економски “титани” Пол Кругман и Џефри
Френкел током 1990-их и почетком 2000-их водили жучну расправу на тему куда
воде европске економске интеграције полазећи од претпоставке скорашњих
монетарних интеграција, које су тих година биле посљедње достигнуће у
продубљивању заједништва ЕУ. Управо се та расправа по својој суштини: ex
ante насупрот ex post испуњености услова за приступање монетарној унији
и специјализација насупрот конвергенцији привредних структура савршено
уклапа у наслов нашег рада и потребу БиХ да данас сагледа шта ће јој донијети
одлука да се прикључи ЕУ, ако до тога икада дође.
2. Фундаментална и ендогена теорија

оптималног валутног подручја
Расправа о специјализацији/конвергенцији почиње још 1993. године
са Кругмановим радом Lessons of Massachusetts for EMU (1993), у коме је аутор
пошао од искуства САД као старије монетарне уније и показао да ће уклањање
регулаторних баријера за стварање интегрисаног тржишта робе и услуга, које
се десило 1992. године, те стварање ЕМУ, које се тих година већ одвијало у складу
са Делоровим планом у три фазе, неминовно довести до веће специјализације
региона у ЕУ. Другим ријечима, већа интеграција довешће до веће регионалне
концентрације индустријских активности, због чега ће региони у ЕУ постати
осјетљивији на асиметричне шокове. Региони у ЕУ/ЕМУ, наравно, неће бити у
могућности да на те шокове одговоре антицикличном монетарном политиком
или политиком девизног курса. Осим тога, у условима високе мобилности
фактора производње, ти шокови ће имати перманентне ефекте на аутпут, што ће
водити ка слабљењу капацитета фискалне политике. Стога Кругман закључује да
ће Европа имати великих проблема ако се почне суочавати са америчким типом
регионалних криза, без америчког фискалног федерализма.2 Овај аргумент
Кругман понавља у низу накнадних радова као што је књига “Окончајте ову
депресију одмах!” (2012), у поглављу под називом “Сумрак евра”. Чини се да су
2 Krugman, P. (1993) Lessons of Massachusetts for EMU. In Torres F., Giavazzi F. (eds.) Adjustment and
growth in the European Monetary Union. Cambridge University Press. pp. 241-261.
15
амерички аутори, нарочито кејзијанске провенијенције, посебно критички

оријентисани ка пројекту стварања ЕМУ па је тако и Стиглиц написао низ радова
и књига у којима критикује стварање ЕМУ, од којих је посљедња EURO: How A
Common Currency Threatnes The Future of Europe (2016).
Ова расправа добија правац и жестину након 1996. године, када су Франкел
и Роуз (1996, 1997) изнијели хипотезу о ендогености, односно ендогену теорију
оптималног валутног подручја. Они су најприје уз помоћ панела података о
билатералној трговини и пословним циклусима за двадесет индустријских
земаља у периоду од тридесет година доказали да су трговинска интеграција
и синхронизованост пословних циклуса повезани и ендогени процеси,
односно да је, историјски посматрано, већа интеграција резултирала већом
синхронизованошћу пословних циклуса. У том смислу, они закључују да ће
наставак трговинске либерализације у Европи довести до чвршће повезаности
европских пословних циклуса. Дакле, земље које одлуче да се придруже ЕМУ, чак
иако су мотивисане неекономским разлозима, могу да испуне критеријуме за
приступање ex post уколико то нису ex ante.3 Франкел (1999) је уочио и парадокс у
аргументу да виши ниво интеграције доводи до растуће специјализације земаља
и смањује диверзификованост производне структуре, што земље чини лошијим
кандидатима за чланство у валутном подручју. Наиме, он наводи да уколико
је диверзификација највећи проблем, он једноставно може бити ријешен
проширивањем граница валутног подручја. Дакле, ако је одређени регион
довољно диверзификован да испуни Кругманов критеријум за фиксирање валуте
у односу на сусједни регион, то значи и да ће већа и више диверзификована
политичка јединица која је након тога настала тај критеријум испунити још
успјешније. Стога ће и други сусједни региони хтјети да се укључе у систем
неопозиво фиксних девизних курсева и тако даље. Процес ће се наставити све
док цијели свијет не буде имао исту валуту. С друге стране, ако одређени регион
није довољно диверзификован да испуни Кругманов критеријум, онда га, у складу
с том логиком, треба подијелити на мање политичке јединице (нпр. покрајине)
чије ће валуте међусобно флуктуирати. Међутим, те политичке јединице ће
бити још мање диверзификоване, па ће их бити потребно даље дијелити на још
мање јединице (нпр. државе). Процес ће се наставити све док се цијели свијет
не сведе на ниво потпуно специјализованих јединица. У том смислу Франкел
закључује да је, иако се владе генерално не морају руководити критеријумом
диверзификације приликом избора режима девизног курса, поражавајућа
чињеница што ће, уколико оне буду слиједиле тај “исправни” критеријум,
резултат бити или јединствена свјетска валута или свијет са пет милиона валута.
Стога је оптимално да се свијет састоји од валутних подручја средње величине4.
3 Frankel, J., Rose, A. (1996) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria. National Bureau of
Economic Research, Cambridge; Frankel, J., Rose, A. (1997) Is EMU more justifiable ex post than ex ante?
European Economic Review. 41(3-5), pp. 753-760.
4 Frankel, J. (1999) цит. дјелo. пп. 31-33.
16
Генерално, напредак економетрије резултирао је бројним емпиријским

истраживањима на ову тему, при чему је већина ишла у прилог хипотези о
ендогености. На примјер, Фидрмуц (2001) је потврдио хипотезу о ендогености
критеријума теорије оптималног валутног подручја на примјеру земаља ОЕЦД-а,
али је према овом аутору интраиндустријска, а не билатерална трговина заправо
изазвала конвергенцију пословних циклуса.5 Надаље, Де Гроув и Монђели (2005)
идентификовали су три различита механизма која могу да учине критеријуме
теорије оптималног валутног подручја ендогеним. Прво, монетарна унија може да
утиче на трговинске токове и повећа трговинску интеграцију, повећавајући тако
и користи од формирања монетарне уније. Друго, монетарна интеграција доводи
до интензивније финансијске интеграције и на тај начин доприноси развоју
механизма осигурања, који касније може да смањи трошкове асиметричних
шокова. Треће, монетарна унија утиче на функционисање тржишта рада и може
повећати његову флексибилност, чиме се смањују трошкови прилагођавања на
асиметричне шокове.6 Антонокакис и Тодл (2014) такође су истраживали ефекте
тржишне интеграције и координације економске политике на билатералну
повезаност пословних циклуса у периоду од 1995. до 2012. године. Помоћу
модела симултаних једначина добили су сљедеће резултате:
1) трговина и директне стране инвестиције имају изражен позитиван ефекат на
синхронизованост пословних циклуса,
2) смањење диспаритета у дохотку у "ЕУ27” доприноси синхронизованости
пословних циклуса,
3) за сада нема доказа да растућа специјализација доводи до дивергенције
пословних циклуса у ЕУ,
4) постоје чврсти докази да је слаба фискална дисциплина у земљама чланицама
ЕУ главна препрека већој синхронизованости пословних циклуса,
5) исти аргумент важи и за промјене девизног курса које ометају
синхронизованост пословних циклуса. Дакле, будући да је синхронизованост
пословних циклуса основни циљ и предуслов за ефикасну монетару унију,
ЕУ мора да промовише тржишну интеграцију и ојача заједничке поставке
економске политике7.
5 Fidrmuc, J. (2001) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria, Intraindustry Trade, and EMU
Enlargement. LICOS Centre for Transition Economics, Leuven.
6 Детаљније у De Grauwe, P., Mongelli, F. (2005) Endogeneities of Optimum Currency Areas. Whar Brings
Countries Sharing a Single Currency Closer Together. European Central Bank, Frankfurt am Main.
7 Детаљније у Antonakakis, N., Tondl, G. (2014) Does integration and economic policy coordination
promote business cycle synchronization in the EU? Empirica. 41(3), pp. 541-575.
17
3. Преглед релевантне литературе

Емпиријске студије о синхронизованости цикличних флуктуација између
земаља доминирале су академском литературом о монетарној интеграцији,
што не изненађује будући да се ради о мета критеријуму теорије оптималног
валутног подручја. Иако су закључци наведени у многим од ових радова опречни,
наводимо само неке од њих: De Grauwe, P., Vanhaverbeke, W. (1991) Is Europe an
Optimum Currency Area? Centre for Economic Policy Research, London; Eichengreen,
B. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? National Bureau of Economic Research,
Cambridge; Karras, G. (1996) Is Europe an Optimum Currency Area? Evidence on the
Magnitude and Asymmetry of Common and Country-Specific Shocks in 20 European
Countries. Journal of Economic Integration. 11 (3); Caporale, M., Pittis, N. (1998) Is Europe
an Optimum Currency Area? Business Cycles in the European Union. Centre for Economic
Forecasting, London; Artis, M., Zhang, W. (1999) Further evidence on the international
business cycle and the ERM: is there a European business cycle? Oxford Economic Papers.
51; Wynne, M. A., Koo, J. (2000) Business Cycles under Monetary Union: A Comparison
of EU and US. Economica. 67(267), pp. 347-374; Dueker, M., Wesche, K. (2001) European
Business Cycles: New Indices and Analysis of their Synchronicity. Federal Reserve Bank
of St. Louis, St. Louis; Koopman, S. J., Azevedo, J. V. (2003) Measuring Synchronisation
and Convergence of Busines Cycles. European Communities, Luxembourg; Massmann,
M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the evidence: are Eurozone business cycles
converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis. 1(3),; Bergman, M.
(2004) How Similar Are European Business Cycles? Lund University, Lund итд. Ипак, у
већини радова указује се на постојање значајне синхронизованости европских
пословних циклуса, посебно након формирања монетарне уније. Међутим, као
што студије доминантно указују на постојање усклађености, такође доминантно
показују да се одступања појављују у истим, углавном периферним земљама:
Грчкој, Португалу и Ирској, те новим земљама чланицама. Ова истраживања не
откривају узроке тих одступања, али неоспорно указују да једна валута захтијева
виши ниво политичке интеграције.
Осим тога, с обзиром на тему нашег рада, релеватни су нам и радови који
су се бавили синхронизованошћу пословних циклуса других земаља Централне
и Источне Европе са еврозоном. Наводимо и неке од њих. Фидрмуц и Корхонен
(2001) установили су да значајан и највиши степен корелације шокова понуде са
еврозоном међу (тадашњим) земљама приступницама имају Мађарска и Естонија.
Мађарска, такође, биљежи и значајну симетричност шокова потражње, док је код
осталих, чак и напреднијих транзицијских земаља симетричност шокова ниска.
Осим тога, њихови резултати подржали су тврдњу да земље са већим степеном
координације економске политике са оквиром ЕУ имају и већу усклађеност
пословних циклуса8. Корхонен (2001) је у другом истраживању утврдио да су, ипак,
Мађарска и Словенија земље које су прилично добро интегрисане у еврозону,
8 Детаљније у Fidrmuc, J., Korhonen, I. (2001) Similarity of supply and demand shocks between the euro
area and the CEECs. Bank of Finland Institute for Economies in Transition, Helsinki.
18
иако резултати за Словенију указују на појаву пребачаја приликом одговора на

шокове из еврозоне. Надаље, он констатује да су краткорочни пословни циклуси
у Чешкој и можда Естонији донекле интегрисани са циклусима еврозоне.
Као значајно истиче и то да су пословни циклуси најразвијенијих земаља
приступница интегрисани са пословним циклусима еврозоне барем колико и
постојећих малих земаља чланица ЕМУ9. Френкел и Никел (2002) у својој анализи
симетричности шокова земаља Централне и Источне Европе са шоковима
еврозоне дошли су до донекле различитих резултата у односу на претходне
ауторе. Наиме, они су утврдили да постоји знатна повезаност шокова потражње
Пољске са еврозоном, те Чешке, Естоније, Мађарске, Словачке и Летоније са бар
једном значајнијом земљом чланицом ЕМУ (Њемачком, Француском и Италијом).
Када су у питању шокови понуде, осим Пољске, донекле значајнију повезаност
са еврозоном биљеже и Чешка, Словенија и Мађарска10. Дарвас и Сапари (2004,
2008) у оба спроведена истраживања дошли су до истих закључака. Према овим
ауторима, Мађарска, Пољска и Словенија достигле су висок степен усклађености
циклуса БДП-а, индустријске производње и извоза са циклусима ЕМУ, али
не и циклуса потрошње и услуга. Степен усклађености поменутих циклуса
је близу забиљеженог у централним земљама чланицама ЕМУ и виши је него у
периферним земљама. С друге стране, остале земље из Централне и Источне
Европе нису постигле или су постигле нижи степен усклађености циклуса11.
Истраживање Ајкмајера и Брајтунга (2005) показало је да су Пољска, Словенија,
Мађарска и Естонија прилично квалификоване за приступање ЕМУ. Надаље, од
тих земаља, Мађарска и Естонија су нарочито дубоко интегрисане у еврозону у
погледу трговине и директних страних инвестиција, као и у погледу сличности
индустријске структуре. С друге стране, према овим ауторима, за Чешку,
Словачку, Летонију и Литванију сувише је рано да постану чланице ЕМУ12. Бахо-
Рубио и Дијаз-Роланд (2005) водили су се логиком Коена и Виплоша (1989) да није
довољно само одредити да ли су шокови симетрични или асиметрични, него и
да је значајно направити разлику између перманентних и привремених шокова.
Кључни аргумент је да ће земља када се суочи са неповољним трајним шоком,
на примјер на тржишту производа, реаговати оптимално преко одговарајућег
пада тражње, па ће трговински биланс остати у равнотежи. С друге стране, ако
је такав шок привремен, оптимални одговор био би да се одржи приближно иста
потрошња, што се постиже трговинским дефицитом преко апресијације реалног
9 Детаљније у Korhonen, I. (2001) Some empirical tests on the integration of economic activity between
the Euro area and the accession countries. Bank of Finland Institute for Economies in Transition,
Helsinki.
10 Детаљније у Frenkel, M., Nickel, C. (2002) How Symmetric Are the Shocks and the Shock Adjusment
Dynamics Between the Euro Area and Central and Eastern European Countries? International Monetary
Fund, Washington.
11 Детаљније у Darvas, Z., Szapáry, G. (2004) Business Cycle Synchronisation in the Enlarged EU: Co-
Movements in the New and Old Members. Centre for European Policy Studies, Brussels; Darvas, Z.,
Szapáry, G. (2008) Business Cycle Synchronization in the Enlarged EU. Open Economies Review. 19(1),
pp. 1-19.
12 Детаљније у Eickmeier, S., Breitung, J. (2005) How synchronized are central and east european
economies with the euro area? Deutsche Bundesbank, Frankfurt am Main.
19
девизног курса. Међутим, у потрази за новом равнотежом земља ће претјерано

реаговати, због неуспјеха у препознавању екстерналија трговинског биланса које
се појављују у монетарној унији. Дакле, асиметрични и привремени шокови су
потенцијално штетнији за функционисање монетарне уније. Према резултатима
ових аутора, симетрични шокови доминирају у односу на асиметричне, али
у мањој мјери у односу на постојеће чланице ЕМУ. Међутим, истовремено,
привременост асиметричних шокова је виша него симетричних. Аналогно томе,
они су земље Централне и Источне Европе разврстали у три групе у контексту
њихове изложености шоковима у случају евентуалног чланства у ЕМУ:
1) Мађарска, Словенија и у мањој мјери Пољска биле би у повољнијој ситуацији
у смислу веће превласти симетричних над асиметричним шоковима и нижег
степена привремености обје врсте шокова;
2) У другој групи су Чешка и Словачка, које би, упркос превласти симетричних
над асиметричним шоковима, у поређењу са земљама из претходне групе
биле више изложене привременим асиметричним шоковима;
3) На крају, у најмање повљној ситуацији биле би земље Балтика, Бугарска и
Румунија, будући да би доминација симетричних над асиметричним шоковима
била нижа, а степен њихове привремености виши13.
Једно од новијих истраживања овог типа јесте истраживање Ненада
Станишића (2013), у којем је овај аутор утврдио да не постоје заједнички
пословни циклуси земаља Централне и Источне Европе. Када је у питању
усклађеност националних пословних циклуса појединачних земаља Централне
и Источне Европе са пословним циклусима еврозоне, значајна корелација током
цијелог посматраног периода (први квартал 1995. године – четврти квартал 2012.
године) пронађена је само за Словенију и Чешку. Међутим, овај аутор је рачунао
и коефицијенте корелације одвојено за период прије и послије уласка земаља
Централне и Источне Европе у ЕУ и добио импресивне резултате. Наиме, дошло је
до конвергенције пословних циклуса свих ових земаља са пословним циклусима
еврозоне након приступања ЕУ, а корелација је веома позитивна (изнад 0,80) за
Чешку, Естонију, Летонију, Литванију, Румунију, Словенију, Словачку и Бугарску,
а умјерено позитивна за Пољску и Мађарску, што иде у прилог хипотези о
ендогености ефеката приступања ЕУ и ЕМУ14.
С друге стране, упркос високом степену евроизације привреда садашњих
земаља кандидата, оне су још увијек далеко од чланства у ЕМУ, а једно од
ријетких истраживања на ту тему које је спровео Величковски (2013) показало
је да постоји низак ниво симетричности њихових шокова понуде и тражње са
13 Детаљније у Bajo-Rubio, O., Díaz-Roldán, C. (2005) Characterizing macroeconomic shocks in the

CEECs. Economic Change and Restructuring. 38, pp. 227-234.
14 Детаљније Stanisic, N. (2013) Convergence between the business cycles of Central and Eastern
European countries and the Euro area. Baltic Journal of Economics. 13(1), pp. 63-74.
20
шоковима у еврозони15. Међутим, ни овим истраживањем, као ни претходно

образложеним, те многим другим у вези с овом темом, није обухваћена БиХ,
вјероватно због чињенице да она још увијек нема статус кандидата за чланство
у ЕУ. Међутим, у националним оквирима, имајући у виду чињеницу да је БиХ de
facto чланица монетарне уније, неопходно је урадити анализу синхроницитета
пословних циклуса.
4. Емпиријско истраживање
У оквиру емпиријских студија о усклађености пословних циклуса
примјењиване су бројне методе и технике истраживања, а разлике између њих
су углавном произлазиле из разлика у погледу избора: 1) података о економској
активности (БДП, индустријска производња, потрошња, инвестиције, увоз,
извоз, незапосленост), 2) мјере цикличности (класични, девијацијски или
циклуси раста), 3) метода детрендовања (метод диференције, метод покретних
просјека, Ходрик-Прескот, Бакстер-Кинг, Кристиано-Фицџералд филтер),
4) мјере синхроницитета (проста линеарна корелација, односно Пирсонов
коефицијент корелације, како директно тако и индиректно за израчунавање
симетричности шокова понуде и тражење добијених уз помоћ модела
структурне векторске ауторегресије - СВАР, динамична корелација, фазно
прилагођена корелација, индекс подударности). Међутим, показало се да су
резултати истраживања значајно осјетљиви само на изабране податке, односно
макроекономске варијабле које репрезентују пословне циклусе.
У контексту претходно наведеног, анализа синхроницитета пословних
циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније
спровођeна је на основу података о реалном кварталном БДП-у (уланчане
мјере обима са референтном 2010. годином, у милионима евра). То је у складу са
макроекономском теоријом према којој је реални БДП, појединачно посматрано,
показатељ који најприближније мјери агрегатну економску активност. Временски
период обухваћен анализом је осам и по година, односно од првог квартала 2008.
године до трећег квартала 2016. године. Међутим, како пословни циклуси трају од
једне до десет или дванаест година, при чему нису периодични и симетрични, за
поуздану анализу синхроницитета потребна је временска серија дужине од око
15 година. Овако дугу временску серију могли бисмо добити за земље еврозоне
и еврозону као цјелину уз помоћ статистичке базе Евростата, али не и за БиХ, јер
Агенција за статистику БиХ податке о кварталном БДП-у објављују тек од 2006.
године, а уланчане мјере обима реалног кварталног БДП-а у цијенама 2010. године
тек од 2008. године. Такође, не располажемо ни подацима о дефлатору БДП-а који
би нам омогућио прерачунавање номиналног кварталног
БДП-а у реални за 2006. и 2007. годину. Дакле, из објективних разлога,
опредијелили смо се за поменути временски период. Међутим, са сличним
15 Детаљније у Velickovski, I. (2013) Assessing independent monetary policy in small, open and euroized
countries: evidence from Western Balkan. Empirical Economics. 45(1), pp. 137-156.
21
ограничењима суочавали су се и други истраживачи, посебно у земаљама у

транзицији. Такође, треба имати у виду да је ово пионирски подухват да се добију
додатне информације о оптималности режима девизног курса у БиХ.
Подаци о реалном кварталном БДП-у десезонирани су уз помоћ методе
X-12 ARIMA (Auto Regressive Integrated Moving Average), којом се оцјењују тренд и
сезонска компонента коришћењем покретних просјека. Ову методу развила је
Пописна агенција САД (US Census Bureau) и једна је од најчешће примјењиваних
непараметарских метода за уклањање уобичајених сезонских флуктуација и
типичних утицаја календара унутар кретања анализираних временских серија.
На десезониране вриједности БДП-а примијењен је Ходрик-Прескотов филтер,
уз помоћ којег се врши декомпозиција временских серија на тренд (дугорочну
растућу компоненту) и цикличну компоненту (која је једнака одступањима од тог
раста). С обзиром да се ради о кварталним подацима, користила се вриједност
параметра λ=1600 за изглађивање дугорочне компоненте16.
Као мјера синхроницитета пословних циклуса користи се најприје Пирсонов
коефицијент просте корелације, а затим и покретна корелација како би се
анализирало кретање синхронизованости пословних циклуса кроз вријеме,
односно њихова конвергенција/дивергенција. За покретну корелацију користио
се прозор посматрања, односно подузорак од 20 квартала, односно пет година
(од првог квартала 2008. године па до првог квартала 2013. године), а затим
се прозор посматрања сукцесивно помјерао кроз вријеме за једну позицију
унапријед до посљедњег члана временске серије. Ову методу примјењивали су
на примјер Масман и Мичел (2004)17, те Инклар, Јонг-А-Пин и Хан (2005)18. Међутим,
они су анализу конвергенције пословних циклуса спроводили на примјеру
развијених земаља, те располагали дужим временским серијама, због чега су
користили прозоре посматрања од три и по и седам година, односно осам година,
што је свакако период који сигурно одговара дужини једног пословног циклуса.
Међутим, период од пет година може се прихватити као просјечна дужина
пословног циклуса, јер је управо на том ставу заснована теорија политичких
пословних циклуса. Такође, тестиран је и временски помак у усклађености
како би се утврдило да ли се циклична кретања догађају истовремено или БиХ
заостаје за еврозоном, Њемачком, Италијом и Словенијом за један квартал. За
потребе спровођења емпиријског истраживања коришћен је програмски пакет
EViews 8.
16 Kaiser, R., Maravall, A. (2001) Measuring Business Cycles in Economic Time Series. Springer-Verlag, New
York. p. 70.
17 Massmann, M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the Evidence: Are Euro Area Business Cycles
Converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis. 1(3), pp. 275-307.
18 Inklaar, R., Jong-A-Pin, R., Haan, J. (2005) Trade and Business Cycle Synchronization in OECD Countries:
A Re-examination. CESifo, Munich.
22
5. Резултати
У табелама бр. 1 и 2 приказани су коефицијенти корелације пословних
циклуса БиХ и пословних циклуса еврозоне (2000. године 11 земаља, 2006. године
12 земаља, 2007. године 13 земаља, 2008. године 15 земаља, 2010. године 16 земаља,
2013. године 17 земаља, 2014. године 18 земаља, 2015. и 2016. година 19 земаља),
еврозоне 19 земаља за читав посматрани период, еврозоне 12 земаља за читав
посматрани период, Њемачке, Италије и Словеније, те статистичка значајност
добијених коефицијената. При томе, у Табели бр. 1. приказани су резултати за
ситуацију када је БДП БиХ подударна, а у Табели бр. 2 за ситуацију када је БДП БиХ
заостајућа варијабла у односу на БДП одабраних земаља.
Као што се може видјети, коефицијенти корелације у цијелом посматраном
периоду указују да постоји позитивна слаба до умјерена повезаност пословних
циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне (0,435309), Италије (0,398462)
и Словеније (0,449315), док повезаност са пословним циклусима Њемачке није
статистички значајна (при нивоу значајности од 0,05) уколико се они дешавају
истовремено. Ако у анализу укључимо једну доцњу БДП-а БиХ у односу на БДП
одабраних земаља, корелација углавном није статистички значајна (осим у
случају еврозоне и Словеније). Дакле, БиХ веома брзо реагује на импулсе из
еврозоне, практично у року од три мјесеца. У суштини, економска активност у
БиХ је осјетљивија и на домаће и на импулсе споља, те има много брже смјене
успона и падова у односу на развијеније земље, што се јасно види из графикона
1, 2, 3 и 4 на којима су упоредно приказани пословни циклуси БиХ и одабраних
земаља. Такође, од одабраних земаља, синхронизованост пословних циклуса
БиХ је највећа са пословним циклусима Словеније. То не значи да је БиХ
најосјетљивија на цикличне флуктуације из Словеније, него је већа корелација
посљедица веће сличности привреда ових земаља. Наиме, Словенија је мала
економија која, иако је релативно успјешно прошла процес транзиције, спада у
периферне земље еврозоне и још увијек заостаје за развијеним земљама центра
као што су Њемачка и Италија, што се може видјети и из корелационе матрице
приказане у Табели бр. 1.
23
Табела бр. 1 - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним

циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније у времену t
Евро- Евро-
Корелација
Евро- зона зона Њема- Сло-
Статистичка БиХ Италија
зона (19 (12 чка венија
значајност
земаља) земаља)
1,000000
БиХ
-
0,435309 1,000000
Еврозона
0,0101 -
Еврозона 0,416642 0,992531 1,000000

(19 земаља) 0,0142 0,0000 -
Еврозона 0,419161 0,994222 0,999822 1,000000

(12 земаља) 0,0136 0,0000 0,0000 -
0.280850 0,914040 0,949064 0,945459 1,000000

Њемачка
0,1076 0,0000 0,0000 0,0000 -
0,398462 0,982266 0,975695 0,978426 0,901375 1,000000

Италија
0,0196 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -
0,449315 0,933892 0,937122 0,936135 0,852902 0,895117 1,000000

Словенија
0,0077 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -
Извoр: Израчун аутора
Табела бр. 2. - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним

циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније у времену t-1
Евро- Евро-
Корелација
Евро- зона зона Њема- Сло-
Вјеро- БиХ Италија
зона (19 (12 чка венија
ватноћа
земаља) земаља)
1,000000
БиХ
-
0,346304 1,000000
Еврозона
0,0484 -
Еврозона 0,326695 0,992273 1,000000

(19 земаља) 0,0635 0,0000 -
Еврозона 0,330575 0,994008 0,999821 1,000000

(12 земаља) 0,0602 0,0000 0,0000 -
0,177293 0,914033 0,949657 0,946131 1,000000

Њемачка
0,3236 0,0000 0,0000 0,0000 -
0,322588 0,982157 0,975225 0,978113 0,899944 1,000000

Италија
0,0671 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -
0,391936 0,931950 0,935232 0,934237 0,850520 0,892171 1,000000

Словенија
0,0241 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -
Извoр: Израчун аутора
24
Графикон бр. 1 - Кретање пословних циклуса у БиХ и еврозони
Извор: Израда аутора
Графикон бр. 2 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Њемачкој
Графикон бр. 3 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Италији
25
Графикон бр. 4 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Словенији

Због дужине временске серије покретна корелација нам даје само
ограничене информације. Међутим, можемо уочити да постоји одређена
подударност са статичком корелацијом. Прије свега, статитички значајни
коефицијенти корелације појављују се само у случајевима када су БДП БиХ и
БДП одабраних земаља подударне варијабле, па поново можемо закључити да
економска активност у БиХ брзо реагује на шокове из еврозоне. Из тог разлога
приказали смо графички само покретну корелацију у времену t. Такође, као
што се може видјети из графикона 4, 5, 6 и 7, смјењују се периоди конвергенције
и дивергенције пословних циклуса, што значи да у БиХ и даље превлађују
асиметрични пословни циклуси у односу на еврозону.
Графикон бр. 5 - Кретање корелације пословних

циклуса БиХ и еврозоне кроз вријеме
26

циклуса БиХ и Њемачке кроз вријеме

циклуса БиХ и Италије кроз вријеме
27

циклуса БиХ и Словеније кроз вријеме

* Сивом линијом су означени статистички значајни, а црном статистички
незначајни коефицијенти корелације, при нивоу значајности од 0,05.
Коначно, не постоји усклађеност агрегатне економске активности у БиХ са
агрегатном економском активношћу Њемачке, што се могло очекивати будући
да се ради о најразвијенијој земљи еврозоне, док је у посљедње три и по године
највећа усклађеност забиљежена са Италијом.
28
6. Закључак
Већина прелиминарних истраживања показала су да су у земљама Источне
и Централне Европе прије уласка ових земаља у ЕУ и ЕМУ преовладавали
асиметрични пословни циклуси у односу на ЕУ/ЕМУ, док је након уласка дошло
до одређене синхронизације. Тиме се потврђује хипотеза о ендогености коју су
први изнијели Франкел и Роуз (и на одређен начин тиме се одбацује Кругманова
хипотеза о специјализацији и расту учесталости асиметричних шокова), што је
од великог значаја за БиХ будући да је наше истраживање показало тренутно
ниску синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним циклусима у
еврозони у цјелини (коефицијент корелације од свега 0,435309), са једнако
‹танким› разултатом када се ради о синхронизованости са пословним циклусима
Словеније (коефицијент корелације од 0,449315) и Италије (0,398462), док ниво
синхронизованости са пословним циклусима у Њемачкој није статистички
значајан (0.280850). Штавише, економија БиХ је склона краткорочним пословним
циклусима, што не чуди будући да се ради о малој привреди недовољно економски
повезаној чак и са сусједним земљама. У таквим околностима, да нема резултата
истраживања, као што је рад Ненада Станишића који сугерише да је након
прикључења ЕУ дошло до конвергенције пословних циклуса у Чешкој, Естонији,
Летонији, Литванији, Румунији, Словенији, Словачкој и Бугарској са пословним
циклусима у ЕУ и то у толикој мјери да су коефицијенти корелације за ове земље
позитивни и њихове вриједност превазилази 0,80, власти БиХ би морале да
закључе да је улазак у ЕУ опасна авантура за економију БиХ из разлога који нису
повезани са слободном тржишном утакмицом унутар Уније. Овако, на БиХ је да
испуни “домаћу задаћу” за прикључење ЕУ и да се тиме “закачи на локомотиву”
која ће је извући из постојећих турбуленција. Да би то учинила, БиХ би морала
да ради на повећању обима извоза/ конкурентности извозног сектора земље.
Тиме би се додатно повећао ионако релативно висок степен отворености земље,
а који се до сада заснивао већим дијелом на увозу чији је обим детерминисан
потрошачким моделом раста. Осим уравнотежења спољнотрговинске размјене,
ово би водило и продужавању пословних циклуса у БиХ и повећању њихове
синхронизованости са пословним циклусима кључних трговинских партнера
наше земље из ЕУ. Додуше, проблеми који потресају ЕУ у посљењих шест-седам
година показују да Кругманове савјете не треба олако одбацивати, те да се, иако
европске интеграције воде синхронизацији пословних циклуса са временом, и
даље ради о великој групи земаља (ЕУ 28, ЕМУ 19), различитих нивоа развоја и
привредних структура, што је плодно тло за различите проблеме који са поља
економије олако прелазе на поље политике. Ради предупређења ових проблема,
наше истраживање сугерише и да би БиХ, када би постала чланица ЕУ, требало да
се залаже за јачање фискалних капацитета на нивоу Уније.
29
Литература и извори
•• Antonakakis, N., Tondl, G. (2014) Does integration and economic policy
coordination promote business cycle synchronization in the EU? Empirica. 41(3),
pp. 541-575.
•• Artis, M., Zhang, W. (1999) Further evidence on the international business cycle
and the ERM: is there a European business cycle? Oxford Economic Papers. 51, pp.
120-132.
•• Bajo-Rubio, O., Díaz-Roldán, C. (2005) Characterizing macroeconomic shocks in
the CEECs. Economic Change and Restructuring. 38, pp. 227-234.
•• Bergman, M. (2004) How Similar Are European Business Cycles? Lund University,
Lund.
•• Baldwin, R., Wyplosz, C. (2009) The Economics of European Integration (3rd
edition). McGraw-Hill Education, Maidenhead.
•• Caporale, M., Pittis, N. (1998) Is Europe an Optimum Currency Area? Business
Cycles in the European Union. Centre for Economic Forecasting, London.
•• Darvas, Z., Szapáry, G. (2004) Business Cycle Synchronisation in the Enlarged EU:
Co-Movements in the New and Old Members. Centre for European Policy Studies,
Brussels.
•• Darvas, Z., Rose, A., Szapáry, G. (2005) Fiscal Divergence and Business Cycle
Synchronization: Irresponsibility is Idiosyncratic. National Bureau of Economic
Research, Cambridge.
•• Darvas, Z., Szapáry, G. (2008) Business Cycle Synchronization in the Enlarged EU.
Open Economies Review. 19(1), pp. 1-19.
•• De Grauwe, P., Mongelli, F.P. (2005) Endogeneities of Optimum Currency Areas:
What brings Countries Sharing a Single Currency Closer together? European
Central Bank, Frankfurt am Main.
•• De Grauwe, P., Vanhaverbeke, W. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area?
Centre for Economic Policy Research, London.
•• Dueker, M., Wesche, K. (2001) European Business Cycles: New Indices and Analysis
of their Synchronicity. Federal Reserve Bank of St. Louis, St. Louis.
•• Eichengreen, B. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? National Bureau of
Economic Research, Cambridge.
•• Eickmeier, S., Breitung, J. (2005) How synchronized are central and east european
economies with the euro area? Deutsche Bundesbank, Frankfurt am Main.
•• Fidrmuc, J., Korhonen, I. (2001) Similarity of supply and demand shocks between
the euro area and the CEECs. Bank of Finland Institute for Economies in Transition,
Helsinki.
•• Frankel, J., Rose, A. (1996) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria.
National Bureau of Economic Research, Cambridge.
•• Frankel, J., Rose, A. (1997) Is EMU more justifiable ex post than ex ante? European
Economic Review. 41(3-5), pp. 753-760.
•• Frankel, J. (1999) No Single Currency Regime is Right for All Countries or at All
Times. National Bureau of Economic Research, Cambridge.
30
•• Frankel, J., Rose, A. (2002) An Estimate of the Effect of Common Currencies on

Trade and Income. The Quarterly Journal of Economics. 117 (2), pp. 437-466.
•• Frenkel, M., Nickel, C. (2002) How Symmetric Are the Shocks and the Shock
Adjusment Dynamics Between the Euro Area and Central and Eastern European
Countries? International Monetary Fund, Washington.
•• Inklaar, R., Jong-A-Pin, R., Haan, J. (2005) Trade and Business Cycle Synchronization
in OECD Countries: A Re-examination. CESifo, Munich.
•• Kaiser, R., Maravall, A. (2001) Measuring Business Cycles in Economic Time Series.
Springer-Verlag, New York.
•• Karras, G. (1996) Is Europe an Optimum Currency Area? Evidence on the
Magnitude and Asymmetry of Common and Country-Specific Shocks in 20
European Countries. Journal of Economic Integration. 11 (3), pp. 366-384.
•• Koopman, S. J., Azevedo, J. V. (2003) Measuring Synchronisation and Convergence
of Busines Cycles. European Communities, Luxembourg.
•• Korhonen, I. (2001) Some empirical tests on the integration of economic activity
between the Euro area and the accession countries. Bank of Finland Institute for
Economies in Transition, Helsinki.
•• Krugman, P. (1993) Lessons of Massachusetts for EMU. In Torres F., Giavazzi
F. (eds.) Adjustment and growth in the European Monetary Union. Cambridge
University Press. pp. 241-261.
•• Krugman, P. (2013) Okončajte ovu depresiju odmah! Heliks, Smederevo.
•• Massmann, M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the evidence: are Eurozone
business cycles converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis.
1(3), pp. 275-308.
•• Mongelli, F. P. (2008) European Economic and Monetary Integration, and the
Optimum Currency Area Theory. European Commission, Brussels.
•• Mundell, R. (1961) A Theory of Optimum Currency Areas. The American Economic
Review. 51 (4), pp. 657-665.
•• Stanisic, N. (2013) Convergence between the business cycles of Central and
Eastern European countries and the Euro area. Baltic Journal of Economics. 13(1),
pp. 63-74.
•• Stiglitz, J. (2016) The Euro: How a Common Currency Threatens the Future of
Europe. W. W. Norton, New York.
•• Velickovski, I. (2013) Assessing independent monetary policy in small, open and
euroized countries: evidence from Western Balkan. Empirical Economics. 45(1),
pp. 137-156.
•• Wynne, M. A., Koo, J. (2000) Business Cycles under Monetary Union: A Comparison
of EU and US. Economica. 67(267), pp. 347-374.
•• http://dei.gov.ba/dei/media_servis/infografike/default.aspx?id=18635&langTag=sr-
SP-Cyrl
•• http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/vijesti/default.aspx?id=15170&langTag=sr-
SP-Cyrl
•• https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.CD?locations=EU&view=chart
•• http://data.worldbank.org/region/european-union
31
32
Pregledni naučni rad
3.
Integracija u
unutrašnje tržište EU
kao ključni elemenat
procesa evropskih
integracija
Autor:
dr Nenad Pandurević
33
Integracija u unutrašnje tržište EU kao ključni elemenat procesa evropskih integracija
34
UDK 339.1:061.1EU](497.6)
Sažetak: Unutrašnje tržište Evropske unije (EU) spada među nekoliko najvećih
dostignuća procesa evropskih integracija. Kao oblik duboke ekonomske integracije,
ono donosi ogromne ekonomske koristi njegovim članicama, omogućavajući slobodu
kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. Unutrašnje tržište pokazalo se kao najsnažniji
integrativni faktor u EU, i kao takvo veoma pouzdan temelj za dalju ekonomsku, ali
i integraciju u drugim oblastima, stvarajući tako pretpostavke za “sve bližu uniju”
između svojih članica. Imajući u vidu njegov potencijal za ekonomski razvoj i značaj
za ukupnu integraciju, te potrebu i prostor za dalje produbljivanje, unutrašnje tržište
se može smatrati za “osnovnu djelatnost” Evropske unije. S obzirom na ekonomske
koristi koje donosi, te na značaj za ukupnu integraciju, što brže i što dublje uključivanje
u unutrašnje tržište trebalo bi biti prioritet i procesa integracije Bosne i Hercegovine
(BiH) u EU. Međutim, danas, deset godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP), Bosna i Hercegovina je i dalje “u ranoj fazi” tog procesa i sa do sada
ostvarenim “ograničenim napretkom”.
Ključne riječi: Zajedničko/jedinstveno/unutrašnje tržište EU, pozitivna integracija,
negativna integracija, harmonizacija, uzajamno priznavanje, Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju između BiH i EU.
Integration in the EU internal market as a key element of the European

integration process
Summary: The EU’s internal market is one of the few highest achievements of the
European integration process. As a form of profound economic integration, it brings
enormous economic benefits to its members, enabling freedom of movement of goods,
services, persons and capital. The internal market has proven to be the strongest
integrative factor in the EU and as such a very reliable foundation for further economic
and integration in other areas, thus creating the preconditions for “ever closer union”
among its members. Having in mind its potential for economic development and the
importance of overall integration, the needs and possibilities for further deepening,
the internal market can be considered as the “core business” of the European Union.
Given the economic benefits it brings and the importance for overall integration, the
faster and deeper integration into the internal market should be a priority of the BiH
integration process in the EU. However, ten years ago since the signing of the SAA,
Bosnia and Herzegovina is still “at an early stage” of this process and with the “limited
progress” achieved so far.
Keywords: Common/Single/Internal EU Market, Positive Integration, Negative
Integration, Harmonization, Mutual Recognition, Stabilization and Association
Agreement between BiH and EU.
35
1. Uvod
Predmet ovog rada je unutrašnje tržište kao oblik duboke ekonomske integracije
u procesu evropskih integracija. Polazi se od pretpostavke da unutrašnjem tržištu
pripada centralno mjesto u procesu evropskih integracija, jer obezbjeđuje ekonomski
rast i razvoj u EU, stvara preduslove za dalju i dublju ekonomsku integraciju, te
integraciju i u drugim oblastima. Dodatna pretpostavka u ovom radu je da Bosna i
Hercegovina ne pridaje dovoljan značaj integraciji u unutrašnje tržište, čime se ukupan
proces evropskih integracija značajno usporava.
Cilj rada je pokazati proces evropske ekonomske integracije od zajedničkog, preko
jedinstvenog do današnjeg unutrašnjeg tržišta, istaći koristi od integracije tržišta, te
predstaviti njegovo mjesto u ukupnom procesu evropskih integracija. Posebno će biti
predstavljena četiri ključna elementa na kojima počiva današnje jedinstveno tržište
Evropske unije (negativna i pozitivna integracija, zaštita konkurencije i uzajamno
priznavanje). Na kraju će ukratko biti predstavljena primjena Sporazuma o stabilizaciji
i pridruživanju između BiH i EU u domenu unutrašnjeg tržišta.
Iako rad govori o unutrašnjem tržištu kao oblasti sa četiri fundamentalne slobode
kretanja, akcenat će biti na slobodi kretanja robe. U toj oblasti napravljeni su prvi i
najdublji koraci u pravcu ekonomske integracije i kreirana inovativna rješenja koja
su i danas u samom temelju unutrašnjeg tržišta. Napredak u slobodi kretanja usluga
i kapitala tekao je mnogo sporije, i tek nakon Velike recesije krenulo se sa snažnijom
integracijom u tim oblastima. Sloboda kretanja ljudi više je smještana u kontekst
socijalne politike, bezbjednosti i unutrašnjih poslova, a tek potom je posmatrana i u
tržišnom, odnosno ekonomskom kontekstu.
2. Od zajedničkog tržišta uglja i čelika

do unutrašnjeg tržišta
Evropska zajednica za ugalj i čelik bila je prvi korak u pravcu ujedinjenja evropskih
država s ciljem obezbjeđenja trajnog mira i prosperiteta na evropskom kontinentu.
Iako je značila veliki iskorak u odnosu na Savjet Evrope, prije svega ograničavanjem,
ili bolje rečeno ujedinjavanjem suvereniteta šest nacionalnih država, ona je i dalje bila
veoma daleko od ideje ujedinjene Evrope koju su zagovarali njeni “osnivački očevi”,
poput Monea, Spinelija, Šumana i drugih. To je nedvosmisleno iskazao i sam Šuman
prilikom obraćanja Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope u decembru 1951. godine,
kada je rekao “da smo prilikom predlaganja uspostavljanja Evropske zajednice za ugalj
i čelik već gledali u pravcu ustava Evropske federacije, izbjegavajući preciznu pravnu
definiciju pojma ‹federacija›”1. Bilo je očigledno da zemlje moraju naći veći broj pitanja
oko kojih su spremne da se ujedine i da šire ograniče svoje suvereno pravo odlučivanja
1 [Internet] Dostupno na: http://www.cvce.eu/obj/speech_by_robert_schuman_at_the_council_

of_europe_strasbourg_10_december_1951-en-91573e99-1c69-40d5-867e-19e3d706d167.html
[31.8.2018.]
36
u interesu zajedničke budućnosti. Imajući u vidu zaoštravanje odnosa između

dojučerašnjih saveznika, prije svega zapadnih saveznika u odnosu na Sovjetski Savez,
pitanje zajedničke armije i zajedničke odbrane postavljalo se, prirodno, kao pitanje
od strateškog interesa za sve zapadnoevropske zemlje. Izgledalo je da zajednička
vojska i zajednička odbrana mogu biti taj ključni elemenat buduće federalne evropske
građevine, oko kojeg će biti moguće izgraditi i nadnacionalnu političku strukturu. Zemlje
osnivači Evropske zajednice za ugalj i čelik vrlo brzo su se dogovorile i 27. maja 1952.
godine potpisale Ugovor o uspostavljanju Evropske odbrambene zajednice. Ugovorom
je, između ostalog, u članu 38. bilo predviđeno uspostavljanje posebne privremene (Ad
hoc) skupštine Evropske odbrambene zajednice sa zadatkom da izradi plan, odnosno
ugovor u uspostavljanju odgovarajuće političke strukture na koju bi zemlje članice
trebalo da prenesu svoja suverena prava odlučivanja s ciljem demokratske kontrole
i upravljanja Evropskom odbrambenom zajednicom. Ad hoc skupština je već u martu
1953. godine jednoglasno utvrdila Nacrt ugovora o uspostavljanju Evropske političke
zajednice. Međutim, 30. avgusta 1954. godine Narodna skupština Republike Francuske
odbila je ratifikaciju Ugovora o uspostavljanju Evropske odbrambene zajednice, čime je
nestao pravni osnov i za uspostavljanje Evropske političke zajednice.
Iako nikad nije stupio na snagu, Ugovor o uspostavljanju Evropske političke
zajednice je značajan jer otkriva cilj kojem su težili zagovornici ujedinjene federalne
Evrope. Naime, rješenja o kojima su se jednoglasno usaglasili uticajni političari šest
zemalja zapadne Evrope na početku pedesetih godina prošlog vijeka toliko su radikalna
da nešto takvo još uvijek nije ostvareno u praksi čak više od šezdeset godina od tada.
Bio je to “nevjerovatan entuzijazam za stvaranje nadnacionalnih institucija” (Baldwin i
Wyplosz, 2009), nezamisliv iz današnje perspektive procesa evropskih integracija. Ipak,
Francuska, koja se najviše zalagala za stvaranje nadnacionalnih političkih struktura,
na kraju je napustila čitavu ideju, nespremna na odricanje od sopstvenog suvereniteta
u tolikoj mjeri. Bio je to pokušaj da se uspostavi federalna politička struktura bez
“gubljenja vremena” na postepeno ujedinjenje putem ekonomske integracije, odnosno
“da se političkim putem ostvari integracija na ekonomskom planu” (Müller-Armack,
1971).2
Zagovornicima ideje ujedinjene Evrope postalo je jasno da se federalna politička
unija u Evropi ne može lako i brzo ostvariti. Umjesto toga izabran je obilazni put, preko
ekonomske integracije, koja bi trebalo da dovede do uravnoteženog ekonomskog
razvoja, podizanja životnog standarda, povećanja stabilnosti te “što je moguće bliže
unije između evropskih naroda”3. Tačnije, izabrano je “zajedničko tržište”, kao do tada
nedovoljno poznat i nikad u praksi istinski primijenjen oblik ekonomske integracije.
Oblasti slobodne trgovine i carinske unije bile su do tada maksimalni oblik ekonomskog
povezivanja suverenih država, jer ti oblici ekonomske integracije zahtijevaju veoma
2 Alfred Miler Armak bio je savjetnik Ludviga Erharda, poznatog njemačkog ekonomiste i ministra
finansija u periodu nakon Drugog svjetskog rata.
3 Preambula i član 2. Ugovora o uspostavljanju Evropske ekonomske zajednice [Internet]. Dostupno na
https://www.cvce.eu/en/obj/treaty_establishing_the_european_economic_community_rome_25_
march_1957-en-cca6ba28-0bf3-4ce6-8a76-6b0b3252696e.html [31.8.2018.]
37
malo odricanje od suverentita. Zagovornicima ideje ujedinjene Evrope bilo je jasno da

takvi oblici ekonomske integracije ne bi mogli osigurati ostvarenje svih ciljeva Evropske
ekonomske zajednice (EEZ), a nadasve što bližeg povezivanja evropskih naroda. “Nema
sumnje da je implicitna želja da se ostvari politička integracija ekonomskim sredstvima
bila glavni razlog zbog kojeg su Velika Britanija, Danska, Norveška i neke neutralne,
nesocijalističke zemlje, napustile finalne pregovore o uspostavljanju Evropske
ekonomske zajednice” (Pelkmans, 2006: 3).
Ugovor o uspostavljanju EEZ nije sadržavao odredbe o preciznijem definisanju
zajedničkog tržišta4. Članom 2. predviđeno je da će uz ujednačavanje ekonomskih
politika zajedničko tržište biti sredstvo za ostvarenje ciljeva EEZ, dok se u članu 3.
navode instrumenti koji će biti upotrijebljeni u pravcu ostvarenja ciljeva iz člana 2, i to:
zabrana carina i količinskih ograničenja i mjera sa istim efektom, stvaranje carinske
unije, sloboda kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi, te sloboda nastanjivanja, zajedničke
politike (u oblasti poljoprivrede, ribarstva, transporta, trgovine, konkurencije),
aproksimacija u ekonomskim i fiskalnim pitanjima, te drugi nešto “manje značajni”
instrumenti (Pelkmans, 2006: 20).
Kada se uzmu u obzir kasniji problemi i sporost u uspostavljanju unutrašnjeg
tržišta, čini se da je malo ko od evropskih lidera i kreatora EEZ bio svjestan svih aspekata
kasnijeg uspostavljanja i funkcionisanja ekonomske integracije putem zajedničkog
tržišta. Naime, uspostavljanje carinske unije teklo je veoma glatko i ostvareno je čak
osamnaest mjeseci prije ugovorom predviđenog roka. Međutim, kada je na red došla
primjena odredaba koje su trebale da vode ka stvaranju zajedničkog tržišta, kao što
je odlučivanje kvalifikovanom većinom, uklanjanje svih prepreka slobodnom kretanju,
prije svega robe, na površinu su izbili krupni problemi koji su prijetili i samom opstanku
EEZ. Nemogućnost postizanja dogovora u vezi sa slobodom kretanja robe, usluga,
kapitala i ljudi na zajedničkom tržištu dovela je do skoro dvadesetogodišnjeg zastoja
poznatog kao period evroskepticizma ili evroskleroze. Izgledalo je da je sama ideja
ujedinjenja Evrope, uprkos izuzetnom napretku, bila dovedena u pitanje.
Ekonomski nacionalizam u vidu zaštite sopstvenih tržišta bio je praćen
usporavanjem ekonomskog rasta u zemljama EEZ i slabljenju konkurentske pozicije
na svjetskom tržištu. Evropske kompanije a i evropski političari shvatili su da je
nepostojanje jedinstvenog evropskog tržiša jedan od ključnih razloga za to. Program
koji je Žak Delor predstavio u Bijeloj knjizi pod nazivom “Kompletiranje unutrašnjeg
tržišta” (European Commission, 1985) ne samo da je doveo do stvaranja jedinstvenog
evropskog tržišta nego je dao veoma snažan zamah daljoj evropskoj integraciji i
u drugim oblastima (unutrašnji poslovi, spoljna politika, evropsko državljanstvo,
4 U ovom radu izraze “zajedničko”, “jedinstveno” i “unutrašnje” tržište koristimo kao sinonime iako
između njih postoje određene sitne razlike koje su vezane isključivo za različite periode procesa
evropskih integracija. Najpreciznije razgraničenje ova tri pojma dao je Sud EU u presudi iz maja 1982.
(predmet broj:15/81): “Zajedničko tržište je etapa u procesu integracija čiji je cilj uklanjanje svih
barijera u trgovini između zemalja članica u pravcu spajanja nacionalnih tržišta u jedinstveno tržište
što je moguće više integrisano kao istinsko unutrašnje tržište” [Internet]. Dostupno na: https://eur-
lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX %3A61981CJ0015 [31.8.2018.]
38
Evropski ombudsmen i dr.) sve do stvaranja zajedničke valute i zajedničke monetarne

politike, te prijedloga evropskog ustava.
Prve izmjene Rimskih ugovora, putem Jedinstvenog evropskog akta (JEA) iz 1987.
godine, napravljene su prije svega da bi se sprovele reforme iz Bijele knjige te uspostavilo
jedinstveno tržište. Najznačajnije promjene koje je donio JEA odnose se na proširivanje
odlučivanja kvalifikovanom većinom na većinu pitanja od uticaja na unutrašnje tržište,
čime je otvoren put dubljoj integraciji, jer nijedna članica više nije mogla imati pravo
veta u tim pitanjima. Zahvaljujući JEA, najveći broj reformi je realizovan i jedinstveno
evropsko tržište zvanično je proklamovano 01. 01. 1993. godine.
Od tada, kao da je palo u drugi plan. Pokrenute su dalje integracije u drugim
oblastima, a za jedinstveno tržište smatralo se da je završen posao. Međutim, sa
Velikom recesijom 2008. godine i ponovnim usporavanjem ekonomskog rasta, na
površinu izbijaju ograničenja u funkcionisanju unutrašnjeg tržišta, koja značajno
sprečavaju puno iskorišćavanje njegovog potencijala. Od 2008. godine EU preduzima
čitav niz mjera u pravcu daljeg uklanjanja barijera, prije svega u oblasti slobodnog
kretanja usluga, a potom i kapitala, stvaranja energetske unije i jedinstvenog digitalnog
tržišta. Uprkos veoma ozbiljnim ekonomskim i političkim problemima koje je donijela
Velika recesija, te uprkos činjenici da i dalje ima mnogo barijera slobodnom kretanju,
unutrašnje tržište nikad nije bilo dovedeno u pitanje, za razliku od integracija u drugim
oblastima, kao npr. monetarna integracija i zajednička valuta, koordinacija ekonomskih
politika i fiskalna politika i sl. Unutrašnje tržište se pokazalo kao najizdržljiviji elemenat
u evropskoj građevini, kao čvrst temelj i oslonac za integracije u svim drugim oblastima.
3. Unutrašnje tržište kao “osnovna

djelatnost” Evropske unije
Evropski lideri su nastojali da iskoriste entuzijazam i zamah koji je pratio
uspostavljanje jedinstvenog tržišta tako da je odmah nastavljeno sa daljom
ekonomskom integracijom. Pod parolom “jedno tržište, jedan novac” (European
Commission, 1990) osmišljen je program uspostavljanja Ekonomsko-monetarne
unije (EMU). Međutim, od same ideje pa sve do danas uspostavljanje EMU i uvođenje
zajedničke valute bilo je predmet sporenja. U junu 1997. godine više od 300 vodećih
evropskih ekonomista objavilo je apel protiv uvođenja evra, dok je sličnu opomenu u
februaru 1998. godine uputilo i više od 150 njemačkih ekonomista (Rise, Engelmann-
Martin, Knope, and Roscher 1999: 150). Uprkos početnom optimizmu nakon uvođenja,
kada je nazvan “dragulj u kruni evropskih integracija” (Jovanović 2013: 22), Velika
recesija iz 2008. godine je ozbiljno dovela u pitanje održivost evra uz postojeće
ugovorne aranžmane, a njegov dalji opstanak i dalje dovode u pitanje najviši autoriteti
ekonomske nauke (Stiglitz, 2017).
Istovremeno, i tokom snažnih turbulencija u ekonomiji EU kao i političkih
previranja tokom i nakon Velike recesije 2008. godine, pitanje održivosti kao i potrebe
očuvanja unutrašnjeg tržišta nije postavljao skoro niko od ozbiljnijih evropskih lidera i
39
ekonomista. Štaviše, skoro jednoglasno su zastupani stavovi o potrebi produbljivanja

unutrašnjeg tržišta u pravcu njegovog istinskog kompletiranja i očuvanja, kao temelja
EMU, ali i ukupnog procesa evropskih integracija.
Unutrašnje tržište je “osnovna djelatnost” evropskih integracija (“hard core
business”) iako u “visokoj” politici privlači malo pažnje, izvan obaveznih saopštenja
(Pelkmans, 2017: 1109; Micosi, 2016: 1). Unutrašnje tržište je temelj evropskih integracija
i temelj svake dalje ekonomske i političke integracije. Unutrašnje tržište je temelj
EMU i veliki broj mjera u pravcu stabilizacije evrozone nakon Velike recesije odnosio
se upravo na produbljivanje unutrašnjeg tržišta u pravcu njegovog kompletiranja. Da
je do sada ostvareno unutrašnje tržište zaista najznačajniji aspekt procesa evropskih
integracija govori i činjenica da su pojedine zemlje zainteresovane da budu njegov dio
čak i bez prava na odlučivanje o njegovom funkcionisanju, kao npr. Norveška, Island
i Lihtenštajn u okviru Evropskog ekonomskog područja (EEP), te Švajcarska, putem
bilateralnih sporazuma sa EEP. Takođe, i Velika Britanija kao najbolju opciju za sebe
nakon napuštanja EU vidi upravo ostanak u unutrašnjem tržištu Evropske unije.
Istovremeno, unutrašnje tržište uživa podršku i ključnih lidera Evropske unije.
Žak Delor se zalagao za njegovo uspostavljanje jer je smatrao da je “jedinstveno tržište
bez granica od neprocjenjive vrijednosti za revitalizaciju i jačanje konkurentnosti
naših preduzeća, a Zajednica je danas čvršće povezana nego juče” (Delors, 1992: 6), i
danas ga smatra kamenom temeljcem Evropske unije (Delors, 2012: 1). Prema prvom
predsjedniku Evropskog savjeta, Hermanu van Rompeju, “unutrašnje tržište je najveća
vrijednost EU. Prvo, to je glavni izvor rasta i zapošljavanja. Drugo, to je glavni oslonac
prema spoljnom svijetu. Treće, unutrašnje tržište svakodnevno zbližava naša društva i
naše ekonomije. To nije slučajnost. To je briljantna intuicija osnivača EU, poput Monea”
(Van Rompuy, 2011: 4). Prema mišljenju Evropske komisije (EK), u slučaju da se zemlje
članice ne budu mogle dogovoriti o daljim reformama i daljim evropskim integracijama,
onda bi Evropska unija ostala zapravo samo unutrašnje tržište (European Commission,
2017: 18).
4. Prednosti unutrašnjeg tržišta EU

Koristi od unutrašnjeg tržišta su višestruke, mada je istovremeno vrlo teško sve
ih identifikovati i kvantifikovati. Zbog toga su procjene efekata unutrašnjeg tržišta na
ekonomiju zemalja članica EU veoma različite.
Kao ključne koristi koje donose četiri ključne slobode kretanja izdvajaju se niži
transakcioni troškovi, veća ekonomija obima, snažnija konkurencija koja rezultira
većim izborom za potrošače, nižim cijenama i višem kvalitetu proizvoda, te efikasnija
alokacija resursa. Ove očigledne prednosti sa sobom donose i druge, manje uočljive
i manje mjerljive, kao što su doprinos zaštiti životne sredine nametanjem viših
jedinstvenih standarda kako na unutrašnjem tržištu tako i u trećim zemljama koje žele
trgovati sa EU, uravnoteženiji rast unutar unutrašnjeg tržišta zbog veće mobilnosti
faktora, povećana zaštita potrošača i jačanje njihove uloge na tržištu i sl.
40
Od jedinstvenog evropskog tržišta očekivali su se veliki ekonomski dobici koji su

trebali pomoći ostvarenju ciljeva evropske integracije, preko ekonomskog razvoja,
povećanja životnog standarda, do povećanja stabilnosti i što bliže unije između zemalja
članica. Kasnija empirijska istraživanja nisu potvrdila tako optimistička predviđanja,
mada su ekonomske koristi od zajedničkog tržišta bez unutrašnjih barijera i dalje
impresivne. Od 1992. do 2006. godine kreirano je 2,75 miliona novih radnih mjesta
kao rezultat jedinstvenog tržišta, dok je u istom peridu BDP povećan za 2,2% ili za
233 milijarde evra (Ilzkovitz at al., 2007: 56). Bez jedinstvenog tržišta, BDP po glavi
stanovnika Evropske unije danas bi bio 12% niži (Campos, Coricelli i Moretti, 2014:
4). Izvoz i uvoz su 8% veći nego što bi bili da nije bilo integracije, a strane investicije
iz zemalja članica povećane su za 28%, dok strana ulaganja u zemlje EU veća za 14%
nego u evropske zemlje izvan EU (Straathof, Linders, Lejour i Möhlmann, 2008: 54). Broj
preduzeća na unutrašnjem tržištu povećan je sa 12 miliona u 1999. na 22 miliona u
2014. godini (European Parliament, 2014).
Istovremeno, uz značajne pozitivne efekte ima veoma mnogo neiskorišćenog
potencijala. Iako je zvanično jedinstveno tržište uspostavljeno 1992. godine, četiri
proklamovane slobode i dalje nisu u potpunosti ostvarene. Veliki broj mjera koje
utiču na unutrašnje tržište treba da bude usvojen, dok istovremeno veliki broj već
usvojenih mjera čeka na realizaciju. Više od polovine usvojenih direktiva ne realizuje se
u zadatom roku niti na zahtijevani način. Na kraju 2009. godine bilo je 1206 otvorenih
slučajeva protiv članica zbog nesprovođenja usvojenih direktiva, dok je prosječno
vrijeme za rješavanje tih sporova oko 28 mjeseci (Monti, 2010: 96). Sve to onemogućava
da se potencijal unutrašnjeg tržišta maksimalno iskoristi. Potpuna i korektna primjena
Direktive o uslugama doprinijela bi rastu BDP-a za 0,3 do 1,5% godišnje, dok bi reforma
finansijske regulative omogućila uštedu do 100 milijardi evra godišnje (European
Parliament, 2014: 27). Kompletiranje unutrašnjeg tržišta trebalo bi da donese od 650
do 1000 milijardi evra godišnje, što je jednako od 5 do 8% BDP-a Evropske unije, te da
omogući stvaranje oko 7,5 miliona novih radnih mjesta do 2030. godine (European
Parliament, 2014: 8).
Slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala, bez sumnje, dovelo je do porasta
životnog standarda i ekonomskog prosperiteta, koji treba da osiguraju trajnu stabilnost
i što bližu uniju između zemalja Evrope. Napredak na polju ekonomske integracije
doveo je do značajno veće ukupne integracije zemalja unutar EU. Na osnovu modela
koji su razvili Kenig i Or (König i Ohr, 2013), Petersen, Bomer i Vizer (Petersen, Bohmer i
Weisser, 2014) izračunali su indeks integracije za 14 zemalja za period 1992-2014. Indeks
uključuje pokazatelje o izvozu i uvozu robe i usluga i kretanju ljudi i kapitala, njihovom
učešću u BDP-u ali i na svjetskom nivou, BDP-u po glavi stanovnika, troškove rada,
kupovnu moć nacionalnih valuta, dugoročnu kamatnu stopu, javni dug, stopu poreza
na potrošnju i na kapital, stopu rasta BDP-a, stopu inflacije, stopu nezaposlenosti,
članstvo u EMU i Šengenskom sporazumu, broj sporova koje je pokrenula Evropska
komisija, te broj presuda protiv svake od zemalja.
Istraživanje je pokazalo da je u slučaju svih zemalja, osim Grčke, došlo do
značajnog povećanja integracije, pri čemu je najveći rast indeksa ostvaren u Njemačkoj
41
(za 27 indeksnih poena), zatim u Belgiji (za 21), u Austriji (za 17), te Francuskoj i Irskoj (za
10). Interesantno je da je nakon 20 godina članstva Grčka bila znatno manje integrisana
u unutrašnje tržište i u EU. Neki od razloga za to su nepripremljenost grčke ekonomije
za snažniju konkurenciju na unutrašnjem tržištu, te nesprovođenje potrebnih reformi,
koje je Grčka istinski započela tek nakon krize 2008. godine (Campos, Coricelli i Moretti,
2014: 15).
Slika 1. Indeks integracije 14 zemalja EU, u periodu 1992-2012.
Izvor: Petersen, Bohmer i Weisser, 2014: 3
5. Četiri stuba unutrašnjeg tržišta EU

Jedinstveno evropsko tržište nije impresivno samo zbog svoje veličine (broja
stanovnika i kupovne moći) nego i zbog ostvarenog stepena integracije velikog broja
veoma različitih tržišta, te rješenja i modela primijenjenih u ostvarenju te integracije.
Jedinstveno evropsko tržište je inovativan regulatorni model koji otvara
tržišta zemalja članica za slobodno kretanje dok istovremeno uvažava, što
je više moguće, različitosti nacionalnih institucija i regulatornih pristupa. To
je sui generis model integracije različitosti nezabilježen u istoriji regulacije
koji omogućava različitim nacionalnim propisima za bezbjednost, zdravlje
i zaštitu potrošača da koegzistiraju i istovremeno se primjenjuju u okviru
pravnog okvira svake članice (Micossi, 2016: 7).
42
Mnogo je razloga zbog kojih je uspostavljanje zajedničkog tržišta bio izazovan

zadatak čija je realizacija zahtijevala puno kreativnosti ali i političke volje. Prvo,
odredbe o zajedničkom tržištu u Ugovoru o uspostavljanju EEZ bile su veoma skromne
i ostavljale su veoma mnogo prostora za njihovo tumačenje u zavisnosti od svakog
konkretnog slučaja. Ugovor je sadržavo mnogo više odredaba potrebnih za negativnu
integraciju u obliku obaveze ukidanja ograničenja u slobodnom kretanju, prije svega
robe, te u zabrani uvođenja novih restrikcija, mada i dalje bez preciznijih definicija
mjera identičnih carinama ili količinskim ograničenjima. Na drugoj strani, odredbe
o zajedničkim politikama i zajedničkoj regulativi ostavljale su prostor pojedinačnim
organizovanim interesima da blokiraju procese harmonizacije regulative ili ih
“iskrivljuju” prema svojim interesima. Takva praksa je morala biti prevaziđena ili barem
ublažena odlučivanjem kvalifikovanom većinom, ali je primjena tog modela odlučivanja
bila pod jakim političkim uticajem sve do JEA 1987. godine, pa čak i kasnije. “Idealno
rješenje bi bilo precizna nedvosmislena definicija zajedničkog tržišta u osnivačkom
ugovoru, kao ‹vrhovnog principa› koji bi onemogućio svaki pokušaj uslovljavanja”
(Pelkmans, 2006: 23).
Na prethodno se nadovezuje dodatni problem u smislu velikog broja uslovnih
odredaba u pogledu uspostavljanja unutrašnjeg tržišta. Osnivački ugovor obiluje takvim
odredbama u pogledu sve četiri fundamentale slobode kretanja. Sloboda kretanja
robe uslovljena je derogacijama na osnovu člana 36. koji omogućava zemljama da
ograniče kretanje robe zbog sopstvene sigurnosti, te zaštite zdravlja, prirodne sredine
i potrošača. Sloboda kretanja usluga takođe je uslovljena različitim koracima u pravcu
pozitivne integracije, pri čemu sa vrlo skromnim odredbama u Ugovoru. Sloboda
kretanja kapitala uslovljenja je makroekonomskom koordinacijom. Sloboda kretanja
ljudi uopšte nije tretirana kao elemenat tržišta rada i bila je uslovljenja različitim
aspektima socijalne politike (Pelkmans, 2006: 23).
Uz sve prethodne nejasnoće i uslovljavanja, zajedničko tržište trebalo je
uspostaviti između država koje zadržavaju potpunu regulatornu autonomiju. U takvoj
situaciji trebalo je naći formu zajedničkog tržišta koje će biti funkcionalno i omogućiti
istinsku slobodu kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi i ujedno pomiriti često veoma
različita nacionalna tržišta zasnovana na različitim modelima kapitalizma, na različitim
regulatornim tradicijama, na različitim idelogijama i filozofijama. Trebalo je naći način
kako da zemlje članice prepoznaju koristi od integracije kako bi bile spremne da se
odreknu diskrecije u regulisanju sopstvenog tržišta zarad uvećane zajedničke koristi i
dobrobiti (Fioretos, 2012).
U ambijentu obilježenom prethodnim ali i mnogim drugim izazovima nastalo je
zajedničko, danas unutrašnje tržište, kao oblik najdublje integracije tržišta suverenih
zemalja. To tržište, uz četiri ključne ekonomske slobode, počiva i na četiri snažna stuba
(Slika 2) i za njegovo efikasno funkcionisanje neophodno je da svaki od stubova bude
snažan i stabilan. Uprkos ukidanju ograničenja, istinskog slobodnog kretanja neće
biti ako pitanja zaštite bezbjednosti, zdravlja, životne sredine i potrošača ne budu
regulisana i međusobno usklađena. I pored toga, tržište neće efikasno funkcionisati
43
ako velike firme zaloupotrebljavaju dominantnu tržišnu poziciju, ili ako se putem
državne pomoći narušava konkurencija (Pelkmans, 2016: 1101).
Slika 2. Dijamant unutrašnjeg tržišta Evropske unije
Izvor: Pelkmans, 2016: 1101
Negativna integracija
Negativna integracija ili liberalizacija (a naziva se još i negativna harmonizacija)
prvi je korak u obezbjeđivanju slobode kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi.
Liberalizacija i integracija se ostvaruju tako što se međusobno usklađuju pravila
trgovanja, odnosno kretanja ukidanjem postojećih restrikcija ili zabranom uvođenja
novih. Sloboda kretanja na unutrašnjem tržištu nedvosmisleno proizlazi iz osnivačkih
ugovora. Današnjim čl. 30, 34. i 35. Ugovora o funkcionisanju EU (UoFEU)5 eksplicitno
se zabranjuju carine i količinska ograničenja u uvozu i izvozu kao i sve mjere sa istim
efektom.
Međutim, sloboda kretanja samo na osnovu ovih odredaba iz ugovora vrlo brzo
je naišla na ozbiljne prepreke i samim tim bila ograničena i čak onemogućena. Prvo,
veoma sažet tekst u članovima koji govore o zabrani carina i količinskih ograničenja
ostavio je mogućnost članicama da različito, naravno u zavisnosti od sopstvenih
interesa, tumače da li se neka mjera može svrstati u “mjeru sa istim efektom kao
količinska ograničenja ili carine”, i time smatrati nedozvoljenom. To je dovelo do veoma
ozbiljnih ograničenja u slobodi kretanja, prije svega robe. Otklanjanje takvih prepreka
liberalizaciji ekonomskih tokova bilo je zadatak Suda EU i teklo je veoma sporo. Sud
je, koristeći se pravom iz člana 267. UoFEU da daje tumačenje odredaba ugovora, dao
definicije svih klјučnih pojmova, koje nisu postojale u osnivačkim ugovorima, a bez
kojih nije bilo moguće primijeniti same odredbe tih ugovora. Posebno je karakteristično
nekoliko predmeta kao što su predmeti “Kupuj Irsko”, “Španske jagode” i Dasonvil.
5 Članovi 12, 30 i 31. Ugovora o uspostavljanju EEZ.
44
Tako je u predmetu “Kupuj irsko” (“Buy Irish”)6 Sud proširio definiciju države, te
preciznije definisao i pojam “mjere”. U predmetu “Španske jagode”7 Sud je zauzeo stav
da su države članice dužne da spriječe sva djelovanja kojima se ograničava slobodan
protok robe. Svakako najznačajnija presuda Suda za liberalizaciju trgovine između
članica je u predmetu Dasonvil8, naročito u pogledu definicije mjera sa istim efektom
kao količinska ograničenja. Sud je dao veoma široku definiciju, prema kojoj sva
trgovinska pravila koja su donijele države članice, a koja mogu, direktno ili indirektno,
stvarno ili potencijalno ometati trgovinu unutar Zajednice, treba smatrati mjerama
koje su po učinku iste kao i količinska ograničenja. U kasnijoj sudskoj praksi ovakav
pristup Suda nije primijenjen samo na trgovinska pravila nego i na tehničke propise.
Druga prepreka slobodnom kretanju samo na osnovu negativne integracije
proizlazi iz samog ugovora. Naime, ugovor daje pravo državama članicama da mogu
donijeti mjere s cilјem zaštite svojih legitimnih interesa koje mogu ograničiti slobodu
kretanja na unutrašnjem tržištu.Takve mjere mogu biti donesene iz razloga zaštite
javnog morala, javne politike ili javne bezbjednosti; zaštite zdravlјa i života lјudi, životinja
ili bilјaka; zaštite nacionalnog blaga umjetničke, istorijske ili arheološke vrijednosti, ili
zaštite intelektualne, industrijske i trgovinske svojine, uz obavezu zemljama članicama
da takve zabrane ili ograničenja ne smiju nikako biti sredstvo proizvolјne diskriminacije
ili prikrivenog ograničavanja trgovine između strana (član 36. UoFEU). Ta prepreka treba
da bude otklonjena putem pozitivne integracije, odnosno približavanjem ili potpunim
usklađivanjem propisa koje članice donose radi zaštite svojih legitimnih interesa.
Pozitivna integracija
U Ugovoru o osnivanju EEZ (član. 100) već je bila predviđena mogućnost ali i
obaveza usvajanja pravnih akata, tačnije direktiva, kojima se približavaju pravne i
administrativne norme zemalja članica koje imaju direktan uticaj na uspostavljanje i
funkcionisanje zajedničkog tržišta.
Svako tržište, pa tako i zajedničko tržište EEZ, odnosno EU, treba da vodi ka
optimalnoj alokaciji ograničenih resursa. Međutim, do optimalne alokacije doći će
samo ako na tržištu vlada savršena konkurencija, što nije uvijek slučaj. Naime, u
određenim situacijama dolazi do tržišnog neuspjeha, odnosno do otkazivanja tržišta
(market failure)9, kada je neophodno da država interveniše tako što reguliše djelovanje
6 Case 249/81, Commission v. Ireland.

7 Case 265/95, Commission v. France.
8 Predmet 8/74 Procureur du Roi v Benoit and Gustave Dassonville [1974] ECR 837.
9 Do otkazivanja tržišta dolazi u slučajevima zloupotrebe tržišne snage, eksternih i internih efekata i u
slučaju javnih dobara. Monopolska pozicija, otežan ulazak na tržište, tajno dogovoranje i sl. sprečavaju
djelovanje tržišta. Eksterni efekti (ili eksternalije) nastaju kada se troškovi ili koristi prenose između
tržišnih učesnika u odsustvu relevantnih tržišnih transakcija između njih. Primjer negativnih eksternih
efekata je zagađenje, dok su primjer pozitivnih efekata koristi koje pčelar ima od susjednog voćnjaka.
Interni efekti (internalije) jesu koristi ili troškovi koji nisu bili predmet dogovaranja između učesnika,
kao npr. štete koje mogu nastati zbog neadekvatnog funkcionisanja proizvoda a što nije pokriveno
ugovorom i sl. Javna dobra su proizvodi ili usluge za čije se korišćenje ne može naplatiti odgovarajuća
cijena ili se pojedinci ne mogu jednostavno spriječiti u njihovom korišćenju, npr. nacionalna odbrana
ili bezbjednost.
45
tržišta. Da bi se izbjegla fragmentacija tržišta, odnosno da bi se ostvarilo jedinstveno

tržište u EU, osnivačkim ugovorima je predviđeno da je regulisanje tržišta zbog tržišnog
otkaza potrebno ostvariti putem zajedničkih pravila, odnosno propisa na nivou EU. U
tom slučaju radi se o pozitivnoj integraciji, za šta osnivački ugovori koriste pojmove
približavanje i usklađivanje (harmonizaciju) zakonodavstva, s ciljem stvaranja
unutrašnjeg tržišta.
Procedure približavanja preciznije su definisane članom 95. Ugovora o
uspostavljanju Evropske zajednice iz 1992. godine, a danas su to čl. 114. i 115. UoFEU.
Usvajanjem direktiva na nivou EU eliminišu se ili značajno umanjuju razlike u uslovima
stavlјanja u promet proizvoda bez obzira na porijeklo. Na ovaj način države se
ograničavaju i u mogućnosti pozivanja na zaštitu legitimnog nacionalnog interesa (kao
i na druge ograničavajuće zahtjeve proizašle iz sudske prakse Suda EU) jer jedan od
klјučnih kriterijuma da bi se države pozvale na obavezujuće zahtjeve jeste odsustvo
propisa EU. Već samim direktivama EU definišu se i standardi zaštite zdravlјa lјudi,
bilјaka, životinja, životne sredine itd. Ukoliko ipak neka članica smatra da na osnovu
novih naučnih saznanja postoji potreba za nacionalnom mjerom iz razloga mandatornih
zahtjeva, ona je dužna da tu mjeru notifikuje EK. EK u roku od šest mjeseci, koji u
opravdanim slučajevima može biti produžen za još šest mjeseci, odlučuje da li da mjeru
odobri ili odbaci.
Međutim, ni pozitivna integracija, odnosno aproksimacija i harmonizacija propisa
unutar EU nije protekla bez nedostataka u pogledu osiguranja slobode kretanja na
unutrašnjem tržištu. Prvo, proces usvajanja propisa EU (direktiva i uredbi) bio je
jako dug i iscrpljujući posao, koji bi za rezultat imao uglavnom veoma obimne i za
primjenu veoma komplikovane propise. Naime, da bi se obezbijedilo da sve zemlje
prihvate zajednički propis, nastojalo se što je moguće više uvažiti zahtjeve svake od
članica. To je, naravno, zahtijevalo mnogo truda i još više vremena. Često bi tehnološki
progres prevazišao određena pravna rješenja o kojima su članice nastojale da se
usaglase, ponekad po deset i više godina. Djelimično poboljšanje situacije postignuto
je donošenjem JEA 1987. godine i uvođenjem kvalifikovane većine u odlučivanje o
pitanjima koja imaju uticaj na unutrašnje tržište. Međutim, ni to nije do kraja otklonilo
probleme. Iako se više nije zahtijevao pristanak svih članica za donošenje propisa,
ipak se nastojalo postići što više saglasnosti između članica kako bi se obezbijedila što
efikasnija transpozicija i primjena usvojenih direktiva.
I drugo, čak i pored donošenja zajedničkih propisa institucija EU, i dalje može
postojati potreba da se neka pitanja koja spadaju u domen člana 36. UoFEU regulišu
različito u pojedinim članicama, čime se pristup unutrašnjem tržištu može ograničiti ili
čak onemogućiti.
I pored vrlo restriktivnih odredaba o ukidanju kao i zabrani uvođenja novih
prepreka slobodnom pristupu, te napora da se zajednički regulišu pitanja od uticaja
na jedinstveno tržište, bilo je jasno da se potpuna sloboda kretanja robe, usluga,
kapitala i ljudi ne može obezbijediti na taj način, tj. isključivo putem negativne i
pozitivne integracije. Stoga je EU razvila i treći najoriginalniji instrument za integraciju
u zajedničko tržište, tzv. uzajamno priznavanje.
46
Uzajamno priznavanje
Ideja u pozadini principa uzajamnog priznavanja je veoma jednostavna. Ako su
ciljevi koje zemlje članice žele postići sopstvenom regulativom ekvivalentni, onda
nema razloga za ograničavanje pristupa tržištu, a istovremeno nema ni potrebe
za regulativom EU. Razlike između nacionalnih regulativa do kojih može doći zbog
različitih regulatornih tradicija, nekih istorijskih ali i drugih nesuštinskih razloga, više
nisu značajne ako su ciljevi koje je njima potrebno postići identični. Princip uzajamnog
priznavanja obezbjeđuje slobodan protok robe bez prethodnog međusobnog
harmonizovanja nacionalnih propisa. Ovo pravilo se primjenjuje u nedostatku propisa
EU. Proizvodi koji su zakonito proizvedeni i stavlјeni na tržište u jednoj zemlјi ne mogu
biti isklјučeni sa tržišta drugih članica bez obzira na tehničke zahtjeve prema kojima su
proizvedeni. U tom slučaju svaka članica dužna je da “prizna” regulatorni režim svake
od ostalih članica, a s obzirom da se to priznavanje odnosi jednako na sve članice, time
postaje “uzajamno”.
Slično kao i u mnogim drugim slučajevima vezanim za funkcionisanje unutrašnjeg
tržišta i pri uvođenju principa uzajamnog priznavanja ključnu ulogu je odigrao Sud EU u
istorijskom predmetu poznatom kao “Liker iz Dižona” (“Casis de Dijon”)10. Sud je zauzeo
stanovište da proizvod koji je jednom zakonito stavlјen na tržište jedne od država
članica uživa slobodan pristup tržištu svake od članica bez ograničenja. Na taj način
prevazilaze se razlike između nacionalnih propisa, koji i dalјe mogu biti različiti, ali sada
ne ograničavaju trgovinu. Ako država članica i dalјe smatra da neki proizvod zakonito
stavlјen na tržište u jednoj državi ne može kao takav biti stavlјen na tržište te druge
članice, ona se može pozvati na obavezne zahtjeve. Sudska praksa je razvila kriterijume
za ocjenjivanje da li se može prihvatiti zabrana pozivajući se na obavezne zahtjeve:
•• Mora se raditi o proizvodu za koji ne postoji mjera EU (neharmonizovani
proizvod).
•• Razlog ograničenja mora biti isklјučivo neekonomski i država to mora dokazati.
•• Država članica mora dokazati da je preduzeta mjera proporcionalna cilјu,
odnosno mora se primijeniti najmanje restriktivna mjera.
•• Mjera mora biti dokazana tehničkim, naučnim, statističkim i drugim
relevantnim dokazima i informacijama.
•• I na kraju, mjera ne smije biti sredstvo proizvolјne diskriminacije ili prikriveno
ograničenje trgovine.
10 Predmet 120/78 Rewe-Zentral AG v Bundesmonopolverwaltung fur Branntwein (Cassis de Dijon) [1979]

ECR 649. Francuska i Nјemačka su imale različite propise u pogledu sadržaja alkohola u likerima. Iako
su se ti propisi u svakoj od zemalјa odnosili na domaće i uvozne proizvode, takva situacija dovela je
do toga da proizvođač likera iz Dižona, koji je potpuno zakonito proizvodio i prodavao u Francuskoj,
uopšte nije mogao prodavati u Nјemačkoj. Nјemački propis, iako u osnovi nediskriminatorski, zapravo
je potpuno onemogućavao trgovinu u ovom slučaju.
47
Ovaj sudski predmet je značajan i još zbog jednog, mada nešto manje
revolucionarnog stanovišta Suda EU. Naime, Sud je prihvatio da dozvolјena ograničenja
iz člana 36, na koja se države mogu pozvati radi zaštite zdravlјa, sigurnosti i sl., mogu
biti proširena i sve ih definisao izrazom: obavezni zahtjevi (mandatory requirements).
U konkretnom predmetu Sud je kao obavezne zahtjeve definisao i slјedeće: zaštita
potrošača, zaštita pravičnosti komercijalnih transakcija i efikasnost fiskalnog nadzora.
Naknadna sudska praksa među obavezujuće zahtjeve uklјučila je i: zaštitu životne
sredine, dobrobit životinja, borbu protiv kriminala, bezbjednost puteva, pobolјšanje
radnih uslova, kulturne cilјeve, održanje različitosti medija i finansijsku stabilnost
sistema socijalne zaštite (European Commission, 2010: 28-29).
Konkurencija
Ukidanjem carina i količinskih ograničenja, te ujednačavanjem tehničkih
propisa i njihove primjene stvaraju se preduslovi za istinski slobodan protok robe. U
uslovima postojanja ograničenja, tržišta su rasparčana (fragmentirana), što smanjuje
konkurentnost, podiže cijene i ostavlјa veći broj preduzeća u igri. Naravno, veći broj
preduzeća u igri samo po sebi nije loše, ali to dovodi do takve privredne strukture
koju karakteriše prevelik broj neefikasnih firmi, koje zahvalјujući rasparčanosti tržišta
uspijevaju da naplate više cijene i time pokrivaju sopstvenu neefikasnost. (Baldwin and
Wyplosz, 2009, 190).
Ukidanje prepreka slobodnom kretanju robe doprinosi smanjenju fragmentacije,
povećanju konkurencije i time tjera firme na prestrukturiranja u svom poslovanju. Na
taj način povezivanje tržišta u zonu slobodne trgovine, a još više u slučaju unutrašnjeg
tržišta, za rezultat ima niže cijene, veći obim prodaje, veće profite i u dužem roku i veću
zaposlenost.
48
Slika 3. Pro i antikonkurentski efekti integrisanja tržišta
Izvor: Adaptirano na osnovu Pelkmans, 2006

Međutim, ne uspijevaju sve firme da se izbore sa izazovima koje donosi novo,
veće tržište. Stoga, umjesto restrukturiranja s cilјem prilagođavanja novim uslovima,
preduzeća ali i vlade često se nađu u iskušenju da ograniče djelovanje pojačane
konkurencije nastale kao rezultat liberalizacije trgovinskih tokova. Upravo različite
trgovinske mjere vrlo često su primjenjivane kao način zaštite domaće privrede u
situaciji kada zemlјa nema mogućnost da tu zaštitu obezbijedi na drugi način. Pored
toga, država, s cilјem očuvanja radnih mjesta u pojedinim industrijama nesposobnim
da se izbore sa jačom konkurencijom, “priskače” u pomoć pružajući im manje ili više
direktnu pomoć.
Na drugoj strani, sama preduzeća, iako integracijom dobijaju veća tržišta, nisu
oduševlјena intenzivnijom konkurencijom koja dolazi zajedno s tim. Umjesto podizanja
sopstvene efikasnosti, često pokušavaju da utiču na smanjenje intenziteta konkurencije
putem tajnih dogovaranja ili pak zloupotrebe sopstvene tržišne snage.
Kreatori unutrašnjeg tržišta su sve prethodno imali u vidu još prilikom zaklјučivanja
Rimskog ugovora. Stoga je politika konkurencije odmah kao i trgovinska politika
dodijelјena u nadležnost institucija EEZ, odnosno EU. Pored toga, definisana su i pravila
o tome šta se smatra nespojivim sa slobodnom konkurencijom na unutrašnjem tržištu.
EK je dobila ekskluzivnu nadležnost da sprovodi politiku konkurencije, te joj, za njene
odluke, nije potrebna saglasnost Savjeta niti Parlamenta, a može ih oboriti jedino Sud.
49
Primarno zakonodavstvo u domenu zaštite konkurencije (prema numeraciji

nakon Ugovora iz Lisabona) nalazi se u čl. od 101. do 109. Članom 101. zabranjuju se
sporazumi između preduzeća kojima se narušava konkurencija. Članom 102. reguliše
se zloupotreba dominantnog položaja, a članom 106. primjena pravila konkurencije
na javna preduzeća (čl. od 103. do 105. preciznije se definiše primjenu čl. 101. i
102.) Članovima od 107. do 109. ograničava se negativni uticaj državne pomoći na
konkurentske uslove na tržištu. Od sekundarnog zakonodavstva, značajno mjesto ima
Uredba Savjeta broj: 139/2004 kojom se reguliše koncentracija preduzeća na tržištu i
sprečavaju koncentracije koje narušavaju konkurenciju. Osim toga postoji i veliki broj
drugih akata sekundarnog zakonodavstva (uredbe, direktive, odluke), te presude Suda
EU, koji svi zajedno čine pravno nasljeđe (acquis) u oblasti politike konkurencije.
U ugovornim odnosima sa trećim zemlјama, EU nameće ta svoja pravila za
stvaranje konkurentskog ambijenta. Iako se pravila jednako odnose i na EU i na
njene trgovinske partnere, razumlјivo je da otvorena tržišna konkurencija uvijek više
pogoduje snažnijima, a to su u većini slučajeva firme iz EU.
6. Princip uzajamnog priznavanja kao jedinstveni

regulatorni mehanizam na unutrašnjem tržištu EU
Princip uzajamnog priznavanja nastao je kao rješenje tzv. nemoguće trileme
u pogledu obezbjeđivanja slobode kretanja robe (Pelkmans, 2012:7). Ugovorom su
zabranjene sve dažbine i količinska ograničenja pri izvozu i uvozu, kao i sve mjere sa
istim efektom (čl. 30, 34. i 35). Iako je Sud EU definisao (u slučaju Dasonvil) “mjere sa
istim efektom”, bio je svjestan da nije moguće zabraniti apsolutno sve mjere, jer bi
to značilo “revolucionarnu amputaciju nacionalne regulatorne autonomije, a države
članice ne bi mogle odgovoriti svojoj obavezi u pogledu regulisanja bezbjednosnih
ili zdravstvenih rizika” (Pelkmans, 2012: 6). Zbog toga je već Ugovor (u članu 36.) ali
i Sud EU u svojim presudama (obavezujući zahtjevi) ostavio mogućnost državama
da ipak autonomno uređuju “regulativu” rizika11. Na drugoj strani, sloboda kretanja
na unutrašnjem tržištu nije bila uslovljena bilo čime, odnosno nije trebalo da bude
predmet dodatnog dogovaranja između članica. Ona je bila zagarantovana osnivačkim
ugovorima. Međutim, uz zadržavanje regulatornog suvereniteta zemalja članica, makar
i ograničenog, ne bi bilo moguće garantovati apsolutnu slobodu kretanja i ne bi moglo
biti ostvareno istinsko zajedničko tržište.
11 Kolokvijalno se označava i kao “SHEC regulativa” od početnih slova engleskih pojmova za bezbjednost,
zdravlje, prirodnu sredinu i potošače (Security, Health, Environment i Conusmers).
50
Slika 4. Trilema slobodnog kretanja robe na unutrašnjem tržištu
Izvor: Pelkmans, 2012: 7

Princip uzajamnog priznavanja je “jedna od najcjenjenijih inovacija EU” (Pelkmans,
2012: 2) koja je “pomirila integraciju tržišta sa regulacijom tržišta” (Armstrong, 2002:
225). Ovaj princip koji je uveo i definisao Sud EU pokazao je da je moguće ostvariti
duboku integraciju uz očuvanje regulatornog suvereniteta zemalja članica. Principom
uzajamnog priznavanja omogućava se evropeizacija regulative, ali ne putem
harmonizacije (vertikalna harmonizacija), nego otvaranjem zemalja članica za druge
regulatorne sisteme (horizontalna harmonizacija) (Armstrong, 2002: 231).
Ideja u pozadini principa uzajamnog priznavanja bila je da se umjesto identičnih
propisa za stavljanje proizvoda na tržište u obzir uzimaju ciljevi koji se tim propisima
žele postići. Član 36. UoFEU, kao i kasnija sudska praksa koja je definisala tzv. obavezne
zahtjeve koje proizvod mora ispunjavati ostavljaju zemljama mogućnost donošenja
svojih propisa. Međutim, razlike koje mogu proizaći iz tih propisa nikako ne smiju
predstavljati ograničenje slobodi kretanja, sve dok su ciljevi koji se tim propisima
nastoje ostvariti suštinski isti. Dakle, države su dužne da odobre slobodno kretanje
bez obzira na različitu regulativu. Takvo uzajamno priznavanje označava se kao pravno
ili sudsko uzajamno priznavanje. Međutim, čak i kada ciljevi “regulative rizika” nisu
suštinski isti, princip uzajamnog priznavanja opet je našao primjenu u regulisanju
unutrašnjeg tržišta u formi tzv. regulatornog uzajamnog priznavanja (Pelkmans, 2012:
10).
I kada regulatorni ciljevi nisu isti, i dalje je moguće primijeniti princip uzajamnog
priznavanja. To je učinjeno tzv. regulativom novog pristupa (New Approach), da bi
se naglasila razlika u odnosu na regulativu koja se primjenjivala prije nego što je
Sud EU definisao princip uzajamnog priznavanja, tzv. stari pristup (Old Approach).
Harmonizacija u okviru “starog pristupa” zahtijevala je veoma detaljnu specifikaciju,
jednoglasno prihvatanje, i kao takva bila je veoma skupa i spora. Opravdanje za takav
pristup mogao se naći samo u slučaju veoma visokog rizika.
Uvođenjem “novog pristupa”, napušta se “stari pristup” totalne harmonizacije
tehničkih zahtjeva za proizvođe između svih zemalјa članica. Umjesto toga uvode se
slјedeći principi (European Commission, 2000, 7):
51
•• Harmonizacija tehničkog zakonodavstva ograničava se isklјučivo na

bitne (esencijalne) zahtjeve (essential requirements), koji se usvajaju u
formi "direktiva novog pristupa” i koje sve članice moraju preuzeti u svoje
zakonodavstvo.
•• Samo proizvodi koji zadovolјavaju suštinske zahtjeve mogu se plasirati na
tržište i staviti u upotrebu.
•• Tehničke specifikacije za ispunjavanje bitnih zahtjeva iz direktiva sadržane su
u harmonizovanim standardima.
•• Primjena harmonizovanih ili i drugih standarda je dobrovolјna. Proizvođači
mogu koristiti i druge tehničke specifikacije kako bi udovolјili bitnim
zahtjevima. Za proizvode usaglašene sa harmonizovanim standardima
prihvata se da su usaglašeni sa bitnim zahtjevima.
Direktive “novog pristupa” primjenjuju se na čitav spektar proizvoda koji su
međusobno homogeni ili kod kojih postoji sličnost u pogledu mogućih rizika. Novim
pristupom tehničkoj harmonizaciji nastoji se izbjeći ulaženje u tehničke detalјe, tako
da propis sadrži samo suštinske zahtjeve. Suštinski zahtjevi održavaju minimalni
nivo zaštite javnog interesa. Tehnički detalјi, odnosno tehničke specifikacije
prepuštaju se harmonizovanim standardima, pri čemu oni nisu obavezni. Naime,
proizvođač je obavezan da osigura da se na tržište pusti samo proizvod koji ispunjava
suštinske zahtjeve, pri čemu je slobodan u izboru načina kako će te zahtjeve ispuniti.
Harmonizovani standardi su u tom smislu putokaz proizvođačima, jer oni obezbjeđuju
pretpostavku usaglašenosti proizvoda, ali im ostavlјaju mogućnost da usaglašenost
dokažu i drugim sredstvima. Osim što olakšava kretanje proizvoda na unutrašnjem
tržištu, “novi pristup” ostavlja prostor proizvođačima za diferenciranje proizvoda i
inovacije.
Do sada je usvojeno oko 30 direktiva “novog pristupa” koje pokrivaju širok spektar
proizvoda široke potrošnje, od električnih uređaja u domaćinstvu, preko igračaka,
medicinske opreme itd. Tehničke specifikacije sadržane su u standardima kojih za
jednu direktivu može biti i više stotina. Za izradu harmonizovanih standarda u EU
zadužene se slјedeće institucije za standardizaciju: CEN (opšti standardi i standardi
koji nisu u nadležnosti CENELEC-a), CENELEC (elektrotehnički standardi) i ETSI
(telekomunikacijski standardi).
Regulatorno uzajamno priznavanje u smislu “novog pristupa” pomjera fokus sa
prethodnog odobravanja proizvoda koje obavljaju državni organi na tržišne učesnike
(proizvođače, distributere, uvoznike) i tijela ovlašćena za ocjenjivanje usaglašenosti, te
tržišni nadzor nakon stavljanja proizvoda na tržište. Takav pristup je mnogo bliži logici
unutrašnjeg tržišta kao prostoru bez prepreka kretanju robe. Odgovornost za stavljanje
proizvoda koji neće ugroziti bezbjednost ili zdravlje potrošača te životnu sredinu sada je
na tržišnim akterima, koji ocjenjuju usaglašenost proizvoda sa suštinskim zahtjevima,
bilo samostalno bilo putem ovlašćenih tijela za ocjenu usaglašenosti. Kompetentnost
tijela za ocjenjivanje usaglašenosti kao i nadzor nad njima utvrđuju nacionalna tijela
za akreditaciju. Nacionalna akreditacija označava provjeru znanja i opremljenosti, kao
52
i objektivnost, nepristrasnost i profesionalnost tijela za ocjenjivanje usaglašenosti.

Akreditacija podrazumijeva nekomercijalnu djelatnost i njena uloga je da osigura
uzajamno povjerenje između država u pogledu osposobljenosti akreditovanih tijela za
ocjenjivanje usaglašenosti.
Slika 5. Infrastruktura kvaliteta u skladu sa zahtjevima “novog pristupa”
Izvor: Na osnovu OECD-a, 2012: 22

U “novom pristupu” države članice ne vrše prethodnu kontrolu, ali su dužne da
obezbijede efikasan tržišni nadzor nakon stavljanja proizvoda na tržište. Praćenjem
situacije na tržištu, na osnovu procjene rizika, incidenata, prijava i drugih raspoloživih
informacija, država je dužna da preduzima odgovarajuće mjere s ciljem zaštite tržišta
od proizvoda koji predstavljaju “ozbiljan rizik”. Preduzete mjere moraju biti srazmjerne
cilju koji se želi postići i što je moguće manje ometati funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
Direktive “novog pristupa” zajedno sa standardima, nacionalnom metrologijom,
akreditacijom, tijelima za ocjenjivanje usklađenosti i nadzorom tržišta čine “sistem
infrastrukture kvaliteta” (Slika 5).
53
7. Bosna i Hercegovina i integracija

u unutrašnje tržište EU
Iako predstavlja temelj evropskih integracija, unutrašnje tržište nije ni približno
toliko zastupljeno u javnoj političkoj debati u EU. Isti je slučaj i sa procesom evropskih
integracija Bosne i Hercegovine. Teme poput reforme pravosuđa, javnih medijskih
servisa, usklađivanje Ustava i izbornog zakonodavstva sa presudom u predmetu
Sejdić i Finci, procesuiranje ratnih zločina itd. najčešće su u fokusu debate domaćih
političara sa predstavnicima EU ali i na domaćoj političkoj sceni. Na drugoj strani, teme
značajne za integraciju u unutrašnje tržište tek sporadično i kratkotrajno izbiju u prvi
plan, a najčešće je to bilo vezano za liberalizaciju uvoza, prije svega poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda. Pokretanje Reformske agende nakon izbora 2014. godine
bio je pokušaj da se pitanje ekonomske integracije stavi u prvi plan. Međutim, uprkos
svemu, rezultati realizacije Reformske agende ostali su skromni. Podsjećanja radi, u
nekoliko prethodnih izvještaja o napretku EK je ponavljala konstataciju da je BiH u
većini pitanja značajnih za unutrašnje tržište “u ranoj fazi”, te da nije bilo napretka ili da
je ostvaren “određeni napredak”.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH je i formalno započela
sa integracijom u EU, pri čemu su prve konkretne obaveze koje je BiH preuzela bile
upravo obaveze u pravcu integracije u unutrašnje tržište. Naime, SSP je potpisan 16.
06. 2008. godine, a Privremeni sporazum stupio je na snagu već 01. 07. 2008. godine i
sadržavao je upravo odredbe iz SSP-a čijim se ispunjavanjem BiH postepeno uključuje
u unutrašnje tržište. Danas, deset godina od potpisivanja SSP-a i stupanja na snagu
Privremenog sporazuma, napredak koji je BiH ostvarila u pogledu integracije u
unutrašnje tržište je vrlo neujednačen, a generalno se može reći da je BiH i dalje vrlo
daleko od istinske integracije u unutrašnje tržište EU.
U pogledu negativne integracije, tačnije liberalizacije, BiH je ispunila skoro sve
preuzete obaveze. Carine i količinska ograničenja kao i sve “mjere sa istim efektom”
ukinute su u skladu sa Sporazumom, i BiH je sa EU 01. 07. 2013. godine, dakle istekom
perioda od pet godina, kako je to i predviđeno članom 18. SSP-a, uspostavila zonu
slobodne trgovine. Takođe, BiH je ukinula i sve mjere sa istim efektom kao i carine
i količinska ograničenja, odnosno mjere koje “direktno ili indirektno, stvarno ili
potencijalno” mogu ograničavati trgovinu između BiH i EU. Tako je BiH bila dužna da
ukine carinsku naknadu od 1% na ime carinskog evidentiranja, kao fiskalne mjere sa
efektom kao i carina, što je i učinila izmjenom Zakona o carinskoj politici, 2011. godine.
Takođe, entiteti su bili obavezni da ukinu odredbe iz zakona o unutrašnoj trgovini koje
su obavezivale velike trgovačke centre da na policama moraju imati najmanje 50%
proizvoda iz domaće proizvodnje.
U domenu konkurencije, BiH je takođe provela veliki dio obaveza iz SSP-a. Zaštita
konkurencije u SSP-u je skoro identična odredbama UoFEU kojima se regulišu pitanja
konkurencije. Dodatno, u SSP-u je predviđeno da će se ocjenjivanje toga da li neka praksa
narušava, ili prijeti narušavanjem, ograničavanjem ili sprečavanjem konkurencije vršiti
54
na osnovu kriterijuma koji proizlaze iz primjene pravila konkurencije u EU, a posebno čl.
101, 102, 106. i 107. UoFEU i instrumenata za tumačenje koje su usvojile institucije EU.
Ovakvim odredbama BiH se praktično obavezala da od stupanja na snagu
Privremenog sporazuma primjenjuje pravila o konkurenciji koja važe u EU, uklјučujući
praksu Suda EU. Zakon o konkurenciji BiH donesen je 2005. godine, dakle prije stupanja
na snagu Privremenog sporazuma, ali je 2009. godine izmijenjen i dopunjen, kako bi
bile uzete u obzir obaveze koje je BiH u oblasti konkurencije preuzela SSP-om. Zakon
o konkurenciji BiH u velikoj mjeri je usklađen sa odredbama UoFEU o konkurenciji, te
u domenu koncentracija koje narušavaju tržišnu konkurenciju sa odredbama Uredbe
139/2004. Pored toga što je Zakon o konkurenciji u najvećem dijelu preuzeo primarne i
sekundarne izvore prava EU u oblasti konkurencije, u članu 43. stav (7) predviđeno je da
se Konkurencijski savjet u svrhu ocjene nekog slučaja može koristiti sudskom praksom
Evropskog suda pravde i odlukama EK. Ovaj član, uz odredbe člana 71. stav (2) SSP-a12,
znači direktnu primjenu prava EU u domenu zaštite konkurencije13. Naravno, EK nije
u potpunosti zadovolјna i zahtijeva, prije svega, dalјe unapređenje administrativnih
kapaciteta za sprovođenje zahtjevnijih istraga o mogućem narušavanju konkurencije14.
Uklanjanjem prepreka u trgovini robom, te usvajanjem pravila tržišnog ponašanja
usklađenih sa evropskim, BiH je napravila značajan korak ka omogućavanju slobodnog
kretanja, prije svega robe, ali je i dalje veoma daleko od zajedničkog tržišta sa EU. U
pogledu ekonomske integracije, BiH je uspostavila zonu slobodne trgovine, dok je
za stvaranje zajedničkog tržišta potrebno da stvori preduslove za slobodan pristup
tržištu BiH i EU bez ikakvih uslovljavanja. U ovom trenutku slobodan pristup tržištu
ograničavaju bitno različiti regulatorni okviri u BiH i EU, kao i infrastruktura za njihovo
sprovođenje.
Najmanje napretka u integraciji ostvareno je u preostala dva stuba unutrašnjeg
tržišta, harmonizaciji i uzajamnom priznavanju. Već samim potpisivanjem BiH je
preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva, pri čemu se posebno obavezala da će
se “usklađivanje u svojoj ranoj fazi fokusirati na osnovne elemente pravnog nasljeđa
(acquisa) Zajednice koji se odnosi na unutrašnje tržište kao i na druge oblasti vezane
za trgovinu”, a tek u kasnijoj fazi fokusiraće se na preostale dijelove pravnog nasljeđa
(član 70. stav (3)).
Međutim, u izvještajima o napretku konstatuje se da je BiH u svim oblastima
slobode kretanja u ranoj fazi usklađivanja sa standardima EU, te da se već godinama
bilježi uglavnom “ograničen napredak”15. Usklađivanje zakonodavstva, odnosno
12 Svaka praksa suprotna ovom članu ocjenjivaće se na osnovu kriterijuma koji proizlaze iz primjene
konkurencijskih pravila važećih u Zajednici, posebno čl. 81, 82, 86. i 87. Ugovora o EZ i instrumenata za
tumačenje koje su usvojile institucije Zajednice.
13 U predmetu ASA Auto, Konkurencijski savjet je u ocjeni zloupotrebe dominantnog položaja preduzeća
ASA Auto koristio presudu Suda EU u predmetu United Brands (Rješenje Konkurencijskog savjeta,
broj: 01-06-26-027-140-II/08, od 21. 07. 2009) [Internet]. Dostupno na: http://www.bihkonk.gov.ba.
14 To se može vidjeti iz izvještaja o napretku, odnosno sada i izvještaja za BiH, dostupnih na internetskoj
stranici Direkcije za evropske integracije BiH (http://www.dei.gov.ba).
15 Isto.
55
harmonizacija sa zakonodavstvom EU odvija se više nego sporo, dok se istovremeno

zakonodavstvo EU ubrzano mijenja. BiH još uvijek ima jako mnogo propisa naslijeđenih
iz ranijeg sistema. Evropski propisi “starog pristupa”16 ne preuzimaju se nikako ili se
preuzimanje ne obavlja koordinirano između entiteta. Dakle, tamo i gdje je preuzeto
zakonodavstvo EU i dalje nisu ispunjeni uslovi da se može smatrati da su zakonodavstva
na tržištima u BiH i EU harmonizovana. U takvoj situaciji BiH ne može očekivati slobodan
pristup tržištu EU, s obzirom na skoro potpuno neujednačene propise. Uz neusklađeno,
te uz to i veoma različito zakonodavstvo, nemoguće je govoriti o pravnom uzajamnom
priznavanju, jer su regulatorni ciljevi prilično različiti, dok istovremeno nema ni
najmanje osnova za uzajamno povjerenje u pogledu regulisanja rizika po bezbjednost
i zdravlje.
Ništa bolja situacija nije ni sa stvaranjem preduslova za regulatorno uzajamno
priznavanje. Preduslovi za regulatorno uzajamno priznavanje su preuzimanje propisa
i izgradnja infrastrukture kvaliteta u skladu sa “novim pristupom” EU. Posljednji
korak u potpunoj integraciji u unutrašnje tržište na osnovu regulatornog uzajamnog
priznavanja jeste zaključivanje Sporazuma o ocjenjivanju usaglašenosti i prihvatanju
industrijskih proizvoda – SOU (Agreement on Conformity Assessment and Acceptance
of Industrial Products (ACAA)17. Međutim, uslov za sklapanje tog sporazuma je da
“zakonodavni okvir i postupci Bosne i Hercegovine budu dovolјno usklađeni sa istim
okvirom i postupcima Zajednice, te kada bude raspoloživa odgovarajuća ekspertiza”18.
Dakle, potrebno je preuzeti propise “novog pristupa”, prateće evropske standarde te
izgraditi ukupnu infrastrukturu kvaliteta (standardizacija, akreditacija, metrologija,
ocjenjivanje usklađenosti i nadzor nad tržištem) u skladu sa evropskim zahtjevima.
Iako je u određenim oblastima ostvarila značajniji napredak, kao što su
akreditacija, metrologija, te nadzor nad tržištem, BiH ni u jednoj od oblasti nije do
kraja ispunila zahtjeve “novog pristupa”. Najmanje napretka ostvareno je u oblasti
preuzimanja propisa “novog pristupa”. Jedan broj direktiva preuzet je u formi
propisa Bosne i Hercegovine. Istovremeno, preuzimanje u entitetima je potpuno
nekoordinirano. Republika Srpska je preuzela veći broj direktiva, dok Federacija Bosne
i Hercegovine praktično i ne preuzima direktive, smatrajući da preuzimanje treba
16 Propisi “starog pristupa” sadrže detaljne tehničke specifikacije za proizvode uz obaveznu autorizaciju
prije stavljanja na tržište, za razliku od propisa “novog pristupa” koji sadrže suštinske zahtjeve za
proizvode u pogledu bezbjednosti i bez obavezne provjere prije stavljanja na tržište. Propisima “starog
pristupa” regulisana su: mоtоrnа vоzilа i prikоlicе, mоtоrnа vоzilа nа dvа i tri tоčkа, prеhrаmbеni
prоizvоdi, hеmiјski prоizvоdi, lijеkоvi zа lјudsku upоtrеbu i lijеkоvi zа vеtеrinаrsku upоtrеbu,
kоzmеtički prоizvоdi, dеtеrdžеnti, stаklо, tеkstil, sredstva za zaštitu bilja, vjеštаčkа đubrivа, itd.
17 Sporazumi su predviđeni po uzoru na sporazume koje je EU zaklјučivala u prethodnom talasu
proširenja, 2004. i 2007. Tada su to bili protokoli na evropske sporazume o ocjenjivanju usklađenosti
i prihvatanju industrijskih proizvoda, tzv. PECA protokoli (Protocols to the Europe Agreements on
Conformity Assessment and Acceptance of Industrial Products (PECA). Od zemalja koje su se pridružile
EU 2004. PECA protokoli su zaključeni sa: Litvanijom, Letonijom, Estonijom, Češkom, Slovačkom,
Mađarskom i Maltom. EU je započela pregovore za zaključivanje ACAA sporazuma sa mediteranskim
zemljama (Egipat, Jordan, Alžir, Tunis, Liban, Maroko i Palestinske teritorije), te sa Ukrajinom. SSP-
om, sa svim zemljama Zapadnog Balkana, predviđena je mogućnost zaključivanja ACAA protokola, ali
osim neformalnih diksusija, nijedna zemlja nije započela pregovore.
18 Član 75. 2. (d) SSP-а.
56
obavljati isključivo na nivou institucija BiH19. U takvoj situaciji pravni okvir za stvaranje
ukupne infrastrukture kvaliteta, kao neophodnog preduslova za harmonizaciju sa
unutrašnjim tržištem EU, praktično ne postoji.
8. Zaključak
Unutrašnjem tržištu EU ni približno se ne pridaje pažnja u javnom prostoru koliko
bi trebalo, imajući u vidu ekonomske koristi te značaj za ukupnu integraciju u pravcu
“što bliže unije” između zemalja članica. Nakon šezdeset godina od početka evropskih
integracija, te nakon svih izazova i kriza, unutrašnje tržište se pokazalo kao najčvršći
blok u evropskoj građevini, i kao veoma stabilan temelj svih daljih integracija u pravcu
potpune ekonomske unije, pa sve do, eventualno, i političke unije. Stoga su očuvanje,
dalje produbljivanje i iskorišćavanje svih njegovih potencijala najznačajniji zadatak
institucija EU i zemalja članica, bez čega bi održavanje dostignutih i nastavak daljih
integracija sasvim sigurno bili dovedeni u pitanje.
U procesu evropskih integracija BiH je ostvarila zadovoljavajući napredak u pravcu
uspostavljanja zone slobodne trgovine sa EU, koja je prvi korak u pravcu unutrašnjeg
tržišta. Istovremeno, ostvaren je veoma skroman napredak u ostalim oblastima, prije
svega u oblasti harmonizacije i uzajamnog priznavanja. Integracija u unutrašnje tržište
preduslov je za iskorišćavanje ogromnog potencijala koji dolazi od pristupa jednom tako
velikom i lukrativnom tržištu. Istovremeno, duboka ekonomska integracija osnov je za
bržu konvergenciju sa standardima i ekonomskim uslovima na svjetski najznačajnijem
tržištu, a time i preduslov za bržu i potpunu integraciju u EU.
19 Odgovori BiH na pitanja iz Upitnika EK [Internet]. Dostupno na: http://www.dei.gov.ba/dei/

direkcija/sektor_strategija/Upitnik/odgovoriupitnik/Archive.aspx?langTag=bs-BA&template_
id=120&pageIndex=1 [26.9.2018.]
57
Literatura i izvori
•• Armstrong, K. (2002) Mutual Recognition. U Barnard, C. i Scott, J. (eds.) The Law of the
Single European Market, Hart Publishing, Oxford, str. 225-268.
•• Baldwin, R. i Wyplosz, C. (2009) The Economics of European Integration. Third Edition,
McGraw-Hill International UK Limited.
•• Campos, N.F., Coricelli, F. and Moretti, L. (2014) Economic Growth and Political
Integration: Estimating the Benefits from Membership in the European Union Using the
Synthetic Counterfactuals Method. Discussion Paper No. 8162, Institute for the Study of
Labour, Bon [Internet]. Dostupno na: <http://ftp.iza.org/dp8162.pdf> [20.8.2018.]
•• De Brito, C.A., Kauffmann, C. i Pelkmans, J. (2016) The contribution of mutual recognition
to international regulatory co-operation. OECD Regulatory Policy Working Papers, broj:
2, OECD Publishing, Paris.
•• Delors, J. (1992) 1992: a pivotal year. Address to the European Parliament [Internet].
Dostupno na: <http://aei.pitt.edu/8564/1/8564.pdf> [26.8.2018.]
•• Delors, J. (2012) The Single Market, Cornerstone of the EU. Notre Europe, Jacques
Delors Institute, November 22 [Internet]. Dostupno na: Europe Solidaire <http://europe-
solidarity.eu/documents/ES_Singlemarket.pdf> [10.9.2018.]
•• European Commission (1985) Completing of Internal market. European Commission
COM(85) 310 final, 14 June 1985, Brussels [Internet]. Dostupno na: <http://aei.pitt.
edu/1113/> [10.9.2018.]
•• European Commission (1990) One Market, One Money: An Evaluation of the Potential
Benefits and Costs of Forming an Economic and Monetary Union. European Economy,
br. 44, October.
•• European Commission (2000) Guide to Implementation of the Directives Based on the
New Approach and the Global Approach. Office for Official Publications of the European
Communities, Luxemburg [Internet]. Dostupno na: <http://www.unms.sk/swift_data/
source/2015/os/metodika/guidepublic_en.pdf> [10.9.2018.]
•• European Commission (2010) Free Movement of Goods – Guide to the Application
of Treaty Provisions Governing the Free Movement of Goods. Publications Office of
the European Union [Internet]. Dostupno na: <https://publications.europa.eu/en/
publication-detail/-/publication/a5396a42-cbc8-4cd9-8b12-b769140091cd> [10.9.2018.]
•• European Commission (2017) White paper on the Future of Europe: Reflections and
Scenarios for the EU27 by 2025. European Commission COM(2017)2025 of 1 March 2017.
[Internet]. Dostupno na: <https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/
white_paper_on_the_future_of_europe_en.pdf> [10.9.2018.]
•• European Parliament (2014) The Cost of Non-Europe in the Single Market ‘Cecchini
Revisited’ - An overview of the potential economic gains from further completion of the
European Single Market, EPRS - European Parliamentary Research Service [Internet].
Dostupno na: <http://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document.html?reference
=EPRS_STU%282014%29536365> [10.9.2018.]
•• Fioretos, O. (2012) Coordinated Versus Liberal market Economise. U Jones, E., Menon, A.
and Weatherill, S. (eds.) The Oxford Handbook of the European Union, Oxford University
Press, str. 292-305.
58
•• Ilzkovitz, F, Direx, A., Kovacs, V. i Sousa, N. (2007) Steps towards a deeper economic
integration: the Internal Market in the 21st century. A contribution to the Single Market
Review. European Economy, br. 271, January.
•• Jovanović, N. M. (2013) Was European Integration Nice While It Lasted. Journal of
Economic Integration, 28 (1), str. 1-36.
•• König, J. i Ohr, R. (2013) Different Efforts in European Economic Integration: Implications
of the EU-Index. Journal of Common Market Studies, 51 (6), str. 1074–1090.
•• Maduro, M. P. (2007) So close and yet so far: the paradoxes of mutual recognition. Journal
of European Public Policy, 14 (5), str. 814-825.
•• Micossi, S. (2016) Thirty Years of the Single European Market. CEPS Special Report, broj:
148/October 2016, Centre for European Policy Studies, Brussels.
•• Monti, M. (2010) New Strategy for the single Market – At the Service of Europe›s Economy
and Society. Report to the President of the European Commission [Internet]. Dostupno
na: European Commission <http://ec.europa.eu/internal_market/strategy/docs/monti_
report_final_10_05_2010_en.pdf> [31.8.2018.]
•• Müller-Armack, A. (1971) Auf dem Weg nach Europa, Erinnerungen und Ausblicke.
Tübingen, Stuttgart: Rainer Wunderlich [Internet]. Dostupno na: <https://www.cvce.eu/
en/obj/alfred_muller_armack_on_the_road_to_europe-en-8db99080-c610-4206-af6f-
1fa5182117f1.html> [14.8.2018.]
•• OECD (2012) Elimination of Non-Tariff Barriers in CEFTA. CEFTA Issues Paper 4.
•• Pelkmans, J. (2006) European Integration: Methods and Economic Analysis. Third Edition,
Pearson Education.
•• Pelkmans, J. (2013) The Economics of Single Market Regulation. U Verdun, A. and Tovias,
A. (eds.), Mapping European Economic Integration. Palgrave-Macmillan, str. 79-104.
•• Pelkmans, J. (2016a) Why the Single Market Remains the EU’s Core Business. West
European Politics, 39 (5), str. 1095-1113.
•• Pelkmans, J. (2016b) What strategy for a genuine single market? CEPS Special Report,
broj: 126/January 2016, Centre for European Policy Studies, Brussels.
•• Petersen, T., Bohmer, M. i Weisser, J. (2014) 20 Years of the European Single Market:
Growth Effects of EU Integration. Bertelsmann Stiftung Policy Brief, 2014/02.
•• Rise, T., Engelmann-Martin, D., Knope, H-J. i Roscher, K. (1999) To Euro or Not to Euro?
The EMU and Identity Politics in the European Union. European Journal of International
Relations, 5 (2), str. 147-187.
•• Stiglitz, J.E. (2017) The Euro and Its Threat to the Future of Europe. Penguin Group.
•• Straathof, B., Linders, G. J., Lejour A. i Möhlmann J. (2008) The Internal Market and the
Dutch economy: Implications for trade and economic growth. CPB Netherlands Bureau
for Economic Policy Analysis [Internet]. Dostupno na: <https://www.cpb.nl/sites/
default/files/publicaties/download/internal-market-and-dutch-economy-implications-
trade-and-economic-growth.pdf> [26.8.2018.]
•• Van Rompuy, H. (2011) Directions Come Before Speed. Closing speech at the Annual
Brussels Think Tank Meeting “Europe 3.0: Building a Viable Union” [Internet]. Dostupno
na: <https://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ ec/118943.
pdf> [30.8.2018.]
59
60
4.
Jedinice lokalne
samouprave u
procesu evropskih
integracija Bosne i
Hercegovine
Autor:
dr. Jasmin Hušić
61
Jedinice lokalne samouprave u procesu evropskih integracija Bosne i Hercegovine
62
UDK 352:339.924(497.6)
Sažetak: U ovom radu autor se bavi pitanjem uloge jedinica lokalne samouprave
u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji (EU). Ističe se neosnovano mali
značaj lokalne samouprave u procesima evropskih integracija, s čime su se lokalne
vlasti prešutno saglasile. U radu se ukazuje na izuzetno značajan potencijal jedinica
lokalne samouprave koji bi trebalo na pravilan način staviti u funkciju izgradnje sistema
vlasti koji je potentan za omogućavanje upražnjavanja legitimnih građanskih interesa.
Uspostavljanje takvog sistema, koji će područje jedinica lokalne samouprave učiniti
građanima poželjnim životnim ambijentom, autor vidi kao nezaobilaznu fazu u procesu
stabilizacije i pridruživanja. Također, dat je i kratak pregled lokalne samouprave u Bosni
i Hercegovini (BiH) i u Evropskoj uniji, te se ukazuje na značaj i postupak monitoringa
lokalne demokratije koji provodi Vijeće Evrope.
Ključne riječi: sistem, teorija autopoiesis, proces stabilizacije i pridruživanja,
jedinice lokalne samouprave, Vijeće Evrope, Evropska unija, Federacija BiH, Republika
Srpska, Brčko Distrikt BiH
Local self-government units in the EU integration process of BiH

Summary: In this paper, the author researches the role of local self-government
units in the Stabilisation and Association Process. The paper emphasizes how very
little importance and significance has been vested in local self-governments in the
European integration process. This unfortunately is the fact that local authorities have
tacitly admitted. The paper further points at extremely important potentials of local
self-governments and their proper use in developing a system of governance that
would produce great effect in exercising legitimate civic interests. Such a system of
governance where local self-governments develop a desirable living environment for its
citizens, is seen by the author as the essential stage of the Stabilisation and Association
Process. In addition, the paper gives a short overview of local self-governments in
Bosnia and Herzegovina and in the European Union and explains the importance of the
Council of Europe’s local democracy monitoring procedure.
Keywords: system, autopoiesis theory, Stabilisation and Association Process,
local self-governments, the Council of Europe, the European Union, the Federation of
Bosnia and Herzegovina, the Republika Srpska, Brčko District.
63
1. Uvod
Geopolitičke (pozicioniranost BiH na raskršću istočnoruskih, zapadnoevropskih,
američkih i orijentalnih političko-ekonomskih interesa), socijalne (nacionalna i
konfesionalna struktura), historijske (česta previranja, sukobi i promjene sistema
vlasti), ustavne (politički sistem, način odlučivanja, administrativna složenost) i druge
specifičnosti BiH nedopustivo regresivno usporavaju i otežavaju njeno napredovanje
u svim ekonomskim, društvenim i političkim kretanjima. Naročito je to primjetno u
procesima pridruživanja BiH najatraktivnijoj međunarodnoj organizaciji - Evropskoj
uniji.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (Stabilisation and Association Agreement -
SSP) potpisan je 16. 6. 2008, a stupio je na snagu 1. 6. 2015. godine1. Prema pristupnim
barometrima EU, vrlo sporo napredujemo na putu zadovoljavanja kopenhagenskih
kriterija iz 1993. (politički, ekonomski i pravni) i madridskih iz 1995. godine
(administrativni). Međutim, proces stabilizacije i pridruživanja ipak se odvija i nužno
je da sve strukture vlasti ali i pojedinci ulože dodatne napore kako bi se izgradile
pretpostavke za ubrzanje i okončanje ovih procesa postizanjem punopravnog članstva
u EU.
Iako su jedinice lokalne samouprave prihvatile stihijski dodijeljenu autsajdersku
ulogu u procesima pridruživanja EU, one bi trebalo bi da budu jedan od najznačajnijih
potencijala i aktera pokretanja društveno-ekonomskih procesa koji su pretpostavka
da članice EU prihvate BiH.
U tom smislu, u ovom radu želi se ukazati na mogućnosti i potrebu djelovanja
jedinica lokalne samouprave u BiH, njihovu ulogu i značaj u stvaranju poželjnog
ambijenta za život i rad koji će producirati realnu sliku prihvatljivog i poželjnog člana
evropske porodice.
Pretpostavka (grč. hypóthesis) od koje se u radu polazi jeste da jedinice lokalne
samouprave u BiH imaju kapacitet za mjerljiv (značajan) doprinos ubrzanju procesa
stabilizacije i pridruživanja BiH Evropskoj uniji.
Neke od metoda koje će biti korištene su: normativna, statistička, induktivna,
analitička i sintetička metoda i dr.
2. Lokalna samouprava u Bosni i Hercegovini

Opći okvirni sporazum za mir u BiH koji je parafiran u Daytonu, u vojnoj bazi Wright
Patterson 21. 11. 1995, gdje su održani mirovni pregovori za Bosnu i Hercegovinu,
a potpisan 14. 12. 1995. u Parizu, okončao je ratne sukobe u BiH ali i, zbog tadašnje
konstelacije odnosa svih zainteresiranih strana, na vrlo specifičan i kompliciran
način uredio politički sistem BiH. Uspostavljanje temelja današnje BiH u takvim
1 Makedonija je SSP potpisala 9. 4. 2001. i već je 1. 4. 2004. stupio na snagu. Hrvatska je potpisala SSP
29. 10. 2001, a stupio je na snagu 1. 2. 2005. Srbija je SSP potpisala 29. 4. 2008, a stupio je na snagu
1. 9. 2013. Crna Gora je 15. 10. 2007. potpisala SSP, a stupio je na snagu 1. 5. 2010.
64
okolnostima imalo je za posljedicu niz slabosti sistema koje se, prije svega, ogledaju u
težini donošenja odluka. Osim toga, ispušteni su vrlo bitni segmenti ustavne materije.
Primjerice, pitanje lokalne samouprave uopće nije regulirano Ustavom BiH koji je,
ustvari, Aneks IV. Općeg okvirnog mirovnog sporazuma za mir.
Samo se u članu III.3.b. Ustava BiH spominju “administrativne jedinice entiteta”,
što podrazumijeva i općine. Tek se Amandmanom I. na Ustav BiH utvrđuje da je Brčko
Distrikt (BD) jedinica lokalne samouprave, da ima vlastite institucije, zakone i propise.
2.1. Lokalna samouprava u Federaciji Bosne i Hercegovine
2.1.1. Općenito
Na području Federacije BiH formirano je ukupno 80 jedinica lokalne samouprave
(devet gradova i 71 općina), uključujući i Grad Sarajevo koji je jedina jedinica lokalne
samouprave u Federaciji BiH koja se sastoji od više općina (Centar, Novi Grad, Novo
Sarajevo i Stari Grad).
Pored Grada Sarajeva i Grada Mostara, odnedavno su uspostavljena još četiri grada.
Dakle, 2014. godine Parlament Federacije BiH donio je Zakon o Gradu Bihaću2, Zakon
o Gradu Tuzli3, Zakon o Gradu Zenici4 i Zakon o Gradu Širokom Brijegu5. Ovi gradovi
uspostavljeni su u skladu sa uslovima utvrđenim u članu 5. stav 3. Zakona o principima
lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine6 (ZOPLS), kojim je utvrđeno da
grad predstavlja sjedište kantona i u slučaju da ne ispunjava uslove koji su utvrđeni
u članu 5. stav 2. ZOPLS-a. Dakle, sjedište kantona je grad u smislu ZOPLS-a i kad ne
ispunjava uslove za uspostavljanje grada, tj. da predstavlja urbanu, infrastrukturnu
cjelinu povezanu svakodnevnim potrebama stanovništva, koja ima najmanje 30.000
stanovnika, odnosno da u užem gradskom središtu živi najmanje 10.000 stanovnika.
Pored navedenih gradova, 2017. godine status grada dobile su i općine Cazin, Goražde
i Livno.
Prosječna veličina jedinica lokalne samouprave u Federaciji BiH je 330,5 km2, a
prosječan broj stanovnika je 28.286. S ovim brojem stanovnika i površinom općine u
Federaciji BiH su značajno iznad prosjeka zemalja članica EU. Općine u EU u prosjeku
imaju 19.034 stanovnika i površinu od 270,28 km2. Budžetski prihodi svih općina i
gradova s područja Federacije BiH u 2016. godini iznosili su 798.780.962 KM, što iznosi
357,45 KM po stanovniku.
2.1.2. Organizacija
Općine i gradovi u Federaciji BiH imaju dva organa: izvršni – općinski načelnik/
gradonačelnik i predstavnički – općinsko/gradsko vijeće. Upravnu strukturu čine
2 Zakon o Gradu Bihaću, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.

3 Zakon o Gradu Tuzli, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
4 Zakon o Gradu Zenici, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
5 Zakon o Gradu Širokom Brijegu, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
6 Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine, “Službene novine
Federacije BiH”, broj 49/06.
65
općinske/gradske službe koje, kako je to regulirano Zakonom o organizaciji organa

uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine7, predstavljaju organe uprave u Federaciji BiH.
Ovim organima uprave rukovode pomoćnici općinskog načelnika/gradonačelnika ili
šefovi službi, zavisno od toga kako je to regulirano pojedinim kantonalnim zakonima
o državnoj službi. Službe se dalje mogu dijeliti na odsjeke ili sektore. Svi poslovi
lokalne samouprave raspoređeni su u djelokruge pojedinih službi. Broj službi utvrđuje
općinsko/gradsko vijeće na prijedlog općinskog načelnika/gradonačelnika. Taj broj
kreće se od nekoliko (npr. tri u Općini Olovo do 14 u Općini Ilidža). Broj službenika isto
tako, zavisno od potreba i mogućnosti, varira. Tako su npr. u Općini Ravno ili u Općini
Teočak zaposlena po dva državna službenika, tako da na 1609 stanovnika dolazi jedan
službenik (Općina Ravno), a u Općini Teočak čak 3712 stanovnika na jednog državnog
službenika. S druge strane, Općina Centar Sarajevo ima zaposlenog 151 službenika,
tako da jedan službenik dolazi na 365 stanovnika (Hušić, 2018: 213).
2.1.3. Nadležnosti
Nadležnosti jedinica lokalne samouprave u Federaciji BiH regulirane su Ustavom
Federacije BiH, ZOPLS-om, ustavima kantona, kantonalnim zakonima o lokalnoj
samoupravi i statutima općina i gradova.
Članom VI. Ustava Federacije BiH regulira se pitanje općinskih vlasti. U obavljanju
svojih nadležnosti, kako je utvrđeno u članu VI.1, preduzimaju mjere s ciljem zaštite
prava i sloboda utvrđenih Ustavom Federacije BiH. Ustavom Federacije BiH ne utvrđuju
se nadležnosti općinskih vlasti precizno i taksativno kao što je to slučaj za federalne i
kantonalne vlasti. Međutim, u članu VI.2. utvrđuje se da se u općini ostvaruje lokalna
samouprava.
Ustavom se, dalje, reguliraju nadležnosti i izbor općinskog vijeća i općinskog
načelnika, te osnivanje i nadležnosti općinskih sudova. U članu VI.4. utvrđuju se
nadležnosti općinskog vijeća: usvaja statut i općinski budžet, donosi propise o
oporezivanju, donosi propise u izvršavanju općinskih nadležnosti i preduzima
normativne aktivnosti koje su potrebne u izvršavanju općinskih nadležnosti. Općinsko
vijeće, također, u skladu s članom VI.5. “stvara uslove za izbor općinskog načelnika i
donosi svoj poslovnik”.
Ustavom Federacije BiH, osim nadležnosti općinskog vijeća, utvrđuju se i
nadležnosti općinskog načelnika. Tako se u članu VI.6. utvrđuje da je općinski načelnik
nadležan za imenovanje i smjenjivanje općinskih službenika, za provođenje općinske
politike, izvršavanje općinskih propisa i delegiranih ili prenesenih nadležnosti od
kantonalnih ili federalnih vlasti. Općinski načelnik nadležan je za osiguranje saradnje
općinskih službenika s ombudsmenima.
7 Zakon o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine, “Službene novine Federacije
BiH”, broj 35/05.
66
Ustavom se propisuju i nadležnosti grada koje obuhvataju: finansije i poresku

politiku, zajedničku infrastrukturu, urbanističko planiranje, javni promet te druge
nadležnosti koje gradu povjeri kanton, odnosno prenesu općine.
Grad, kako je utvrđeno Ustavom Federacije BiH, ima statut, gradsko vijeće
i gradonačelnika. Gradsko vijeće, koje čine vijećnici iz općina koje ulaze u sastav
grada, usvaja statut grada, bira gradonačelnika, donosi budžet grada i propise u
izvršavanju ovlaštenja. Gradonačelnik imenuje i smjenjuje gradske zvaničnike, provodi
gradsku politiku i izvršava gradske propise, osigurava saradnju gradskih zvaničnika s
ombudsmenima te podnosi izvještaj gradskom vijeću i javnosti.
U članu 8. ZOPLS-a taksativno su utvrđene nadležnosti jedinica lokalne
samouprave. Uz ostalo su to: osiguranje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda;
budžet i programi i planovi razvoja; privredni razvoj i zapošljavanje; uređenje
prostora, zaštita čovjekove okoline; prostorni, urbanistički i provedbeni planovi;
stambena politika; građevinsko zemljište; upravljanje prirodnim resursima jedinice
lokalne samouprave; komunalna infrastruktura; snabdijevanje stanovništva vodom,
odvođenje i prerada otpadnih voda; prikupljanje i odlaganje čvrstog otpada;
inspekcijski nadzor; javna čistoća; lokalni putevi i mostovi; ulična rasvjeta; parkirališta;
parkovi; osnovno i predškolsko obrazovanje; kultura i sport; ocjenjivanje zdravstva,
javnog reda i mira, sigurnosti ljudi i imovine; zaštita i spašavanje ljudi i materijalnih
dobara od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa; porezi, naknade, doprinosi i
takse iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave; mjesna samouprava i dr.
Član IV.C.10. Ustava Federacije BiH dopunjen je Amandmanom XCVI. Ovim
amandmanom utvrđuje se nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o zahtjevu za zaštitu
prava na lokalnu samoupravu. Zahtjev za zaštitu prava na lokalnu samoupravu mogu
podnijeti općine i gradovi te udruženja općina i gradova Federacije BiH.
2.2. Lokalna samouprava u Republici Srpskoj
2.2.1. Općenito
Na području Republike Srpske formirane su ukupno 64 jedinice lokalne samouprave
(sedam gradova i 57 općina). Prosječna veličina jedinica lokalne samouprave u RS-u je
388,39 km2, a prosječan broj stanovnika je 19.032. Dakle, broj stanovnika je značajno
manji u odnosu na stanje u Federaciji BiH, ali gotovo identičan prosječnom broju
stanovnika u općinama unutar granica EU. Budžet svih jedinica lokalne samouprave
u RS-u u 2016. godini bio je 673.305.978 KM. Dakle, po stanovniku općinski/gradski
prihodi u 2016. godini u prosjeku su bili 552,75 KM.
2.2.2. Organizacija
Što se tiče organa jedinica lokalne samouprave u RS-u, zakonom se utvrđuju
skupština grada ili općine kao predstavničko tijelo i gradonačelnik ili načelnik općine
kao izvršni organ. Oba organa neposredno biraju svi građani koji imaju pravo glasa,
a mandatni period traje četiri godine. Odnos između ova dva organa uređen je
na principima međusobnog uvažavanja saradnje. Nadležnosti skupštine općine i
67
gradonačelnika/načelnika utvrđene su Zakonom o lokalnoj samoupravi Republike

Srpske8 (ZLSRS), taksativno i vrlo precizno.
Kada je riječ o organima općine, bitno je istaći da, u skladu sa ZLSRS-om, Narodna
skupština RS-a može u određenim slučajevima raspustiti skupštinu općine. To se može
desiti u slučaju kada se skupština ne konstituira u roku od tri mjeseca od potvrde
izbornih rezultata; u slučaju kada se u određenom roku ne donese budžet; ako se ne
održi sjednica skupštine u periodu od tri mjeseca. Skupština se također može raspustiti
ako, nakon što se provede postupak opoziva, gradonačelnik/načelnik općine ne bude
opozvan. Slična mogućnost predviđena je i u Republici Hrvatskoj. Ovakva mogućnost
nije utvrđena u Federaciji BiH.
2.2.3. Nadležnosti
U Ustavu Republike Srpske (Ustav RS-a) u poglavlju VI. teritorijalna organizacija,
član 102, utvrđuje se da se sistem lokalne samouprave uređuje zakonom. U istom
članu Ustava RS-a propisuju se određene nadležnosti općine taksativno ih navodeći
te se općom klauzulom ostavlja mogućnost utvrđivanja i drugih nadležnosti u zakonu
i statutu općine. U članu 102. utvrđuju se i sljedeće nadležnosti općine: donošenje
programa razvoja, urbanističkog plana, budžeta i završnog računa; obavljanje
komunalnih djelatnosti; gradsko građevinsko zemljište i poslovni prostori; lokalni
putevi i ulice; kultura, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, fizička kultura,
informiranje, zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, zaštita okoliša; izvršavanje zakona i
drugih propisa te formiranje organa, organizacija i službi za svoje potrebe.
Ustav RS-a u odnosu na Ustav Federacije BiH mnogo detaljnije utvrđuje
nadležnosti općina s tim da ne regulira organizaciju općina te ne utvrđuje izričito da
se lokalna samouprava ostvaruje u općinama. Dmičić (2008: 48) smatra da bi bilo bolje
da se ustavom ne utvrđuju decidirano nadležnosti, jer se djelokrug jedinica lokalne
samouprave konstantno mijenja. Ipak, može se reći da se ustavnim definiranjem
nadležnosti dodatno ukazuje na značaj lokalne samouprave u vertikalnom ustroju
vlasti i daje snažnija garancija. Naime, pored taksativnog nabrajanja nadležnosti
Ustav RS-a ne zatvara djelokrug jedinica lokalne samouprave već općom klauzulom
ostavlja mogućnost dodatnog reguliranja nadležnosti zakonom i statutom. To je dobro
normativno rješenje za lakšu prilagodbu i aktuelizaciju nadležnosti jedinica lokalne
samouprave. Slično tome, Dmičić (2008: 48) ističe kako ustavotvorac tu situaciju
decidiranog utvrđivanja nadležnosti u ustavu može preduprijediti tako što će utvrditi
da jedinice lokalne samouprave, pored onog što je ustavom utvrđeno, obavljaju i druge
poslove utvrđene ustavom, zakonom i statutom. To je u slučaju Ustava RS-a i učinjeno.
Također, kada je riječ o nadležnostima jedinica lokalne samouprave u RS-u, pored
opće klauzule kojom je općinama utvrđeno pravo da reguliraju sva pitanja od lokalnog
značaja, a koja nisu isključena iz nadležnosti općine ili dodijeljena u nadležnost drugom
nivou vlasti, ZLSRS-om se utvrđuju nadležnosti taksativno i detaljnije u odnosu na
ZOPLS. Tako se utvrđuju nadležnosti u oblastima: organiziranja i upravljanja jedinicom
8 Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srpske, “Službeni glasnik Republike Srpske”, broj 97/16.
68
lokalne samouprave; prostornog planiranja i građenja; stambeno-komunalnih

djelatnosti; kulture; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; brige o djeci i mladima;
sporta i fizičke kulture; turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine; zaštite prirodnih
dobara i okoliša; zaštite od elementarnih i drugih nepogoda; ljudskih prava i sloboda
građana i individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina. U okviru
svake od navedenih oblasti ZLSRS-om se detaljno utvrđuju pojedine nadležnosti
jedinica lokalne samouprave.
Zaštitu od povrede prava na lokalnu samoupravu osigurava nadležni sud (Ustavni
sud RS-a). Postupak za zaštitu prava na lokalnu samoupravu mogu pokrenuti organi
jedinica lokalne samouprave kad god je nekim zakonom ili drugim općim aktom
povrijeđeno pravo na lokalnu samoupravu. Ako organi jedinica lokalne samouprave
smatraju da je pojedinačnim aktom/radnjom nekog organa višeg nivoa vlasti
povrijeđeno pravo jedinice na lokalnu samoupravu, mogu pred nadležnim okružnim
sudom pokrenuti upravni spor.
2.3. Lokalna samouprava u Brčko Distriktu BiH
2.3.1. Općenito
Brčko Distrikt BiH (BD) ima površinu 493 km2 na kojoj živi 93.028 stanovnika.
Budžet BD-a u 2016. godini iznosio je 203.451.077 KM, što je 2.186,00 KM po stanovniku.
Prema Ustavu BiH (Amandman I), BD je pod suverenitetom BiH i u nadležnosti
institucija BiH. BD je zajednička svojina entiteta (kondominij) s vlastitim institucijama,
zakonima i drugim propisima i ovlaštenjima.
Ustavom BiH utvrđuje se da je BD jedinica lokalne samouprave i to je jedini slučaj
u Ustavu BiH gdje se spominje lokalna samouprava.
BD je uspostavljen Odlukom visokog predstavnika za BiH od 8. 3. 2000. godine,
a na osnovu Konačne odluke Arbitražnog tribunala. Dakle, kako se u toku dejtonskih
mirovnih pregovora nije uspjelo riješiti pitanje područja prijeratne općine Brčko,
rješavanje tog pitanja je odgođeno. Tada je dogovoreno da se formira arbitražni sud
čiju odluku će entiteti prihvatiti bezuslovno. Tek je 5. 3. 1999. Tribunal donio konačnu
odluku.
2.3.2. Organizacija
BD ima vladu kao kolegijalni izvršni organ i skupštinu kao zakonodavni organ.
Vladu čine: gradonačelnik, zamjenik gradonačelnika, glavni koordinator i šefovi
odjeljenja.
Skupštinu BD-a čini 31 poslanik koje su neposredno birali građani BD-a na mandat
od četiri godine.
Gradonačelnika BD-a imenuje Skupština i on obavlja svoju dužnost za vrijeme
mandata Skupštine. Gradonačelnik imenuje svog zamjenika, koordinatora Vlade
69
i šefove odjeljenja. Zanimljivo je da je Statutom Brčko Distrikta9 (Statut BD-a) broj

savjetnika gradonačelnika ograničen na šest. Gradonačelnik BD-a odgovara Skupštini
za provođenje zakona, za rukovođenje BD-om, podnosi nacrte zakona i daje prijedloge
Skupštini BD-a, predlaže budžet i obavlja druge dužnosti u skladu sa zakonom i
Statutom.
BD ima vlastitu policiju, Tužilaštvo te Osnovni i Apelacioni sud. Ovi organi nisu
u nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje su formirane isključivo na teritoriji
Federacije BiH i teritoriji RS-a.
2.3.3. Nadležnosti
Statutom BD-a utvrđena je nadležnost na način da su taksativno pobrojane oblasti
u kojima institucije vlasti BD-a imaju nadležnost. U članu 8. Statuta BD-a utvrđuje se
nadležnost javnih organa vlasti u BD-u u oblasti: privrede, finansija, pravosuđa, policije,
urbanizma, pružanja javnih usluga, infrastrukture, kulture i obrazovanja, zdravstvene i
socijalne zaštite i dr.
U članu VI.4.2. Ustava BiH propisuje se nadležnost Ustavnog suda BiH da odlučuje
o sporovima koji se tiču zaštite statusa i ovlaštenja BD-a, a koji se mogu javiti između
entiteta i BD-a kao i između BiH i BD-a. Ovo podrazumijeva i zaštitu prava na lokalnu
samoupravu. Ovakav spor pred Ustavnim sudom BiH može pokrenuti, većinom
glasova, Skupština BD-a, s tim da u toj većini mora biti najmanje jedna petina izabranih
poslanika iz svakog konstitutivnog naroda.
3. Lokalna samouprava u Evropskoj uniji

Svih 28 članica EU (Velika Britanija je u procesu izlaska iz EU) imaju formirane
jedinice lokalne samouprave. Međutim, postoje velike razlike od države do države
u karakteristikama jedinica lokalne samouprave, odnosno u broju, veličini, broju
stanovnika, organizaciji i dr.
Tako je, kako navodi Ivanišević (2009: 717-718), u Francuskoj, Italiji i Španiji lokalna
samouprava organizirana na tri nivoa, dvostepena organizacija postoji u Danskoj,
Belgiji, Norveškoj i Švedskoj, dok su u Finskoj, Islandu i Luksemburgu jedinice lokalne
samouprave ustrojene na jednom nivou.
Razlike su evidentne i u veličini jedinica lokalne samouprave. Hušić (2018: 313-
314) ističe neke od primjera velikih odstupanja teritorijalnog uređenja jedinica lokalne
samouprave u pojedinim članicama EU. Tako je u Francuskoj prosječna veličina općina,
kojih ima preko 36.000, 17,26 km2. Malta, sa 68 općina, ima prosječnu općinu veličine
tek 4 km2. S druge strane, prosječna veličina finske općine (313 općina) je 1.081,26 km2
ili Islanda (74 općine) 1.391,89 km2. Slično je i s brojem stanovnika. U Španiji 60% općina
ima manje od 1.000 stanovnika, dok se u Francuskoj taj postotak penje na 76%.
9 Statut Brčko Distrikta BiH, “Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH”, broj 2/2010.
70
Na području država članica EU formirane su ukupno 92.552 jedinice na prvom, 913

na drugom i 280 na trećem stepenu (CMER, 2016: 88-90). Prosječna veličina općina svih
članica EU je 270,28 km2, dok prosječna općina u EU ima 19.032,14 stanovnika (Hušić,
2018: 101). EU izuzetno velik značaj daje razvoju lokalne i regionalne samouprave.
Primjetno je to u finansijskoj podršci koju lokalna samouprava ima u budžetu EU, ali i u
mogućnostima zaštite interesa koje su na raspolaganju jedinicama lokalne samouprave
u EU.
Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional Development fund) ima cilj
jačanje ekonomske i socijalne kohezije i smanjivanje razlika u razvoju između regija
unutar EU. Budžet ovog fonda za period od 2007. do 2013. godine iznosio je 201 milijardu
eura. U periodu od 2014. do 2020. godine sredstva koja su na raspolaganju u okviru
regionalne i kohezijske politike iznose 351,8 milijardi eura. Da bi se ta sredstva mogla
koristiti, države članice moraju imati potpisan sporazum o partnerstvu i operativne
programe koje odobrava Evropska komisija (EK). Po tom osnovu, primjerice, Hrvatskoj
je na raspolaganju 10,676 milijardi eura što je dvije trećine ukupnog hrvatskog budžeta
za 2017. godinu (Hušić, 2018: 98).
Osim finansijske podrške, izuzetno značajna je uključenost lokalnih i regionalnih
vlasti u procese odlučivanja u EU . U tom smislu Odbor regija (Commitee of the Regions)
kao savjetodavno tijelo EU (osnovan Ugovorom iz Maastrichta 1992, a s radom počeo
1994) neposredno zastupa interese lokalnih i regionalnih vlasti, a naročito u procesima
donošenja odluka na nivou EU. Osim toga, Odbor regija ima ius standi pred Sudom
Evropske unije.
Pored Odbora regija, lokalne i regionalne vlasti svoje interese prezentiraju i štite
i kroz druge organizacije i udruženja koja premašuju okvire EU. To su udruženja na
evropskom nivou. Neka od najznačajnijih su svakako:
•• Vijeće evropskih općina i regija (Council of European Municipalities and Regions
– CEMR) osnovano je 1951. U svom članstvu ima preko 100.000 lokalnih i
regionalnih vlasti Evrope.
•• Skupština evropskih regija (Assembly of European Regions – AER) osnovana je
1985. godine. U ovu asocijaciju učlanjeno je oko 30 država.
•• Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (The Congres of local and regional
authority of the Council of Europe – CLRAE ) osnovan je u Vijeću Evrope 1994.
godine.
•• Asocijacija evropskih prekograničnih regija (AEBR).
•• Forum pograničnih gradova Evrope.
•• Mreža nacionalnih asocijacija lokalnih vlasti jugoistočne Evrope (NALAS) i
drugi.
U konačnici, koliki značaj imaju lokalne i regionalne zajednice u EU vidljivo je iz
činjenice da: “su budžetu EU lokalne i regionalne zajednice odgovorne za polaganje
računa za dvije trećine javne potrošnje. Oko dvije trećine zakonodavstva EU primjenjuju
lokalne i regionalne jedinice” (Lauc , 2016: 533).
71
Zaštita prava na lokalnu samoupravu u zemljama članicama EU svakako se

razlikuje od zemlje do zemlje kako u načinu i sredstvima tako i u intenzitetu. Međutim,
u mnogim zemljama članicama EU pravo na lokalnu samoupravu nema čvrstih
garancija. Tako u Velikoj Britaniji Evropska povelja o lokalnoj samoupravi10 (EPLS)
nije inkorporirana u nacionalno zakonodavstvo i primjenjuje se kao interpretativno
sredstvo u slučaju nedoumica. Međutim, Himsworth, (2012: 669) kao primjer navodi
slučaj11 bezuspješnog pozivanja lokalnih vlasti na odredbe EPLS-a. Spor je vođen na
prvostepenom (The English Administrative Court) i na drugostepenom sudu (The Court
of Appeal). Drugostepeni sud ustvrdio je, uz ostalo, da nije jasno koje pravilo bi se bolje
interpretiralo upotrebom EPLS-a. U EPLS-u naglašava se potreba da centralne vlasti
respektiraju demokratsku ulogu lokalnih vlasti, ali da su ti principi već ugrađeni u opće
pravo (common law), zaključio je Sud. U Danskoj se ustavom garantira samo postojanje
općina, a EPLS je ratificiran 1988. godine. Međutim, EPLS nema neposrednu primjenu i
značaj kakav se, npr., daje EPLS-u u Federaciji BiH. Općina ima pravo da pokrene sudski
postupak protiv akta kojim se ukida lokalna samouprava. Dakle, lokalna samouprava
štiti se samo u ekstremnim slučajevima, kao što je njeno ukidanje. Greve (2012: 154)
naglašava da EPLS ne pruža zaštitu u odnosu na neki pravni akt ako je očita namjera
propisa da se utvrde odredbe suprotne međunarodnim obavezama - EPLS (daje se
primat domaćem zakonodavstvu). Iako je zaštita prava na lokalnu samoupravu u
Danskoj veoma slaba, Greve (2012: 153) zaključuje da je upravo zahvaljujući dugoj
tradiciji ekstenzivne decentralizacije i snažne lokalne demokratije kombinirano sa
zaštitom u međunarodnom pravu teško suziti lokalnu samoupravu.
Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Vijeća Evrope je redovnim monitorinzima
lokalne i regionalne demokratije utvrđivao brojne povrede prava na lokalnu
samoupravu, odnosno kršenja odredbi EPLS-a u mnogim članicama EU. Naročito je to
slučaj s obavezom konsultiranja lokalnih vlasti. Tako se u Preporuci 38612 (2016) izražava
zabrinutost zbog nedostatka i neadekvatnog konsultiranja lokalnih vlasti u Francuskoj
čime je Francuska povrijedila odredbe člana 4. stav 6. EPLS-a. Slično tome je u Preporuci
39113 (2016) o lokalnoj i regionalnoj demokratiji u Hrvatskoj izražena zabrinutost zbog
nedostatka konsultacija s lokalnim i regionalnim vlastima u Hrvatskoj.
4. Normativne i praktične prilagodbe lokalne

samouprave evropskim standardima
Pod evropskim standardima lokalne samouprave u normativnom i praktičnom
smislu podrazumijeva se kako odnos tijela EU prema jedinicama lokalne i regionalne
samouprave, tako i zahtjeve postavljene od Vijeća Evrope prema svojim članicama u
ovoj oblasti.
10 European Charter of Local Self-Government, ETS No.122.

11 R (Shrewsbury and Atham Borough Council) v Secretary of State for Communities and Local
Government /2007/ EWHC 229 Admin (Administrative Court) and /2008/ 3 All ER 548 (Court of Appeal).
12 Recommendation 386 (2016) on local and regional democracy in France.
13 Recommendation 391 (2016) on local and regional democracy in Croatia.
72
Bosna i Hercegovina, koja je članica Vijeća Evrope (Council of Europe) od 2002.

godine i koja ima strateški interes da postane članica EU, mora učiniti značajne
napore kako bi bila spremna prihvatiti i primijeniti pravnu tečevinu EU (European
Union acquis) i pravnu tečevinu Vijeća Evrope (Council of Europe acquis). Iako navedene
tečevine pripadaju različitim organizacijama, ipak su kompatibilne jer su sve članice EU
istovremeno i članice Vijeća Evrope (VE). U tom smislu treba imati u vidu i Zajedničku
deklaraciju o saradnji i partnerstvu Evropske unije i Vijeća Evrope14.
Obaveznost zajedničke aktivne saradnje odnosi se na mnoge oblasti, uključujući
ljudska prava, izgradnju demokratskih institucija, pravne poslove, socijalnu i
zdravstvenu materiju, obrazovanje i kulturu, naslijeđe i okoliš, lokalnu samoupravu
i zaštitu nacionalnih manjina. Utvrđuje se da VE i EU dijele iste vrijednosti i teže
zajedničkim ciljevima koji se odnose na širenje demokratije, vladavinu prava,
uvažavanje ljudskih prava, uključujući i prava nacionalnih manjina (Lauc 2016: 372).
Dakle, na putu ka članstvu u EU ne možemo imati separatan pristup prema
pravilima i zahtjevima ovih organizacija. Acquis Evropske unije je duboko prožet
principima i vrijednostima na kojima insistira Vijeće Evrope i koji čine njegov sastavni
dio. U konačnici, očito je to i u pitanjima koja EU beskompromisno postavlja pred BiH
u procesima pridruživanja. Jedno od ključnih pitanja, koje nikako da riješimo, jeste
provođenje presude u predmetu Sejdić i Finci koju je Evropski sud za ljudska prava
donio 22. 12. 2009. godine.15 U skladu s ovom presudom, BiH ima obavezu da napravi
izmjene Ustava BiH kako bi ga uskladila s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima16.
Usklađivanje se odnosi na Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH i Predsjedništvo
BiH. Do danas (12. 10. 2018) izmjene još uvijek nisu urađene.
Najznačajniji dokument Vijeća Evrope koji se neposredno odnosi na lokalnu
samoupravu je svakako EPLS iz 1985. godine.
4.1. Primjena Evropske povelje o lokalnoj samoupravi u Bosni i Hercegovini

Kongres lokalnih i regionalnih vlasti17 (CLRAE) tijelo je Vijeća Evrope čiji je osnovni
zadatak promoviranje i zaštita interesa lokalnih i regionalnih vlasti. CLRAE ima 648
članova, koji mogu biti vijećnici, općinski načelnici ili predsjednici regionalnih vlasti, a
koji predstavljaju preko 200 000 lokalnih vlasti u 47 država Evrope. CLRAE ima mandat
da prati provođenje EPLS-a u zemljama članicama. Za realizaciju zadatka, odnosno
za promociju i zaštitu lokalne i regionalne samouprave, CLRAE su na raspolaganju
određeni mehanizmi kao što su redovni monitorinzi lokalne i regionalne demokratije
u zemljama članicama, praćenje lokalnih izbora i fact-finding visits. Pored CLRAE, za
14 Joint Declaration on cooperation and partnership between the Council of Europe and the European
Commission.
15 Postupak je pokrenut s dvije aplikacije broj 27996/06 i broj 34836/06, protiv Bosne i Hercegovine.
Aplikacije su podnijeli 3. 7. 2006. i 18. 8. 2006. Dervo Sejdić i Jakob Finci (oba državljani BiH), u skladu
s članom 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podnosioci aplikacija žalili su
se da im je onemogućeno da se kandidiraju na izborima za Dom naroda i Predsjedništvo BiH, a zbog
njihovog romskog i jevrejskog porijekla.
16 European Convention on Human Rights and Fundamental Freedoms.
17 The Congress of Local and Regional Authorities.
73
praćenje primjene Evropske povelje o lokalnoj samoupravi – EPLS značajnu ulogu ima
Grupa nezavisnih stručnjaka za EPLS (GIE)18. GIE pomaže odborima CLRAE u radu i pruža
mu pravnu pomoć, naročito u izvještavanju o stanju lokalne i regionalne demokratije i
provođenju EPLS-a.
4.1.1. Monitoring primjene Evropske povelje o lokalnoj samoupravi u BiH

Osnovni mehanizam za praćenje provođenja EPLS-a u zemljama članicama koji
primjenjuje CLRAE jeste monitoring posjeta.
CLRAE je svojom Rezolucijom 307 (2010)19 o procedurama monitoringa obaveza i
opredjeljenja država članica Vijeća Evrope u pogledu njihove primjene Evropske povelje
o lokalnoj samoupravi, koju je usvojio 19. 10. 2011., ukazao na značaj ali i regulirao
pravila postupka monitoringa. Rezolucijom je utvrđeno da se postupak monitoringa
provodi redovno svakih pet godina u svim zemljama članicama koje su ratificirale EPLS.
Postupak monitoringa detaljnije je reguliran Pravilima CLRAE koja su donesena u
skladu s Rezolucijom 307 (2010). Pravilima se definiraju četiri faze postupka monitoringa:
a) monitoring posjeta,
b) ispitivanje izvještaja u CLRAE i usvajanje preporuka od CLRAE. Izvjestioci mogu
predložiti i nacrt rezolucije,
c) dostavljanje izvještaja Komitetu ministara i državnim vlastima na koje se odnosi,
d) poziv vlastima na koje se odnosi izvještaj da se obrate na plenarnoj sjednici CLRAE
ili na sjednici nekog od vijeća između dva postupka monitoringa.
Obavezna je najmanje jedna posjeta državi koja je predmet monitoringa.
Delegaciju, pored izvjestilaca, čine jedan ili dva predstavnika sekretarijata CLRAE i
nezavisni ekspert za EPLS ili koji ima stručno znanje o državi koja se posjećuje, dobro
poznavanje EPLS-a i lokalne i regionalne demokratije u članicama Vijeća Evrope.
Izvjestioci u saradnji s konsultantom i Sekretarijatom najkasnije šest sedmica
nakon posjete izrađuju izvještaj koji sadrži nacrt preporuka, a po potrebi i nacrt
rezolucije.
U pojedinim slučajevima, kada za tim postoji potreba, CLRAE provodi monitoring
kroz fact-finding visits na način da se delegacija CLRAE sastaje sa svim bitnim akterima
konkretnog slučaja (lokalnim predstavnicima, vladinim predstavnicima, članovima
18 Group of Independent Experts on the European Charter of local Self-Government (GIE) čine stručnjaci
iz oblasti prava, politike i finasija, koji su specijalizirani na polju lokalne i regionalne demokratije.
Nezavisni stručnjaci imenuju se za svaku zemlju potpisnicu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Kao takvi (nezavisni) stručnjaci ove grupe ne mogu primati instrukcije od vlade, bilo koje organizacije
ili osobe. Predsjednika i dva potpredsjednika GIE bira GIE na mandat od četiri godine i mogu biti
ponovo birani. Također, mandat stručnjaka u ovom tijelu traje četiri godine uz mogućnost ponovnog
imenovanja.
19 Resolution 307 (2010) REV2 on Procedures for monitoring the obligations and commitments entered
into by the Council of Europe member states in respect of their ratification of the European Charter of
Local Self-Government (ETS No. 122).
74
parlamenta, stručnjacima i dr.), kako bi se razjasnila konkretna situacija, naročito sa

aspekta EPLS-a.
Pored fact-finding misija, redovan način praćenja lokalne demokratije i poštivanja
EPLS-a je monitoring lokalnih izbora. CLRAE je posmatrao i provođenje lokalnih izbora
2016. godine u BiH putem posmatračke misije koju je predvodio Stewart Dickson iz
Velike Britanije. Opći zaključak misije je da su, izuzimajući nekoliko nasilnih incidenata
i nekoliko nepravilnosti, izbori provedeni mirno i uredno, u skladu s međunarodnim
standardima. Međutim, naglašeno je da postoji potreba za boljim provođenjem
zakonskih odredbi i praktičnih pravila jer su primijećene određene nepravilnosti, kao
što su: upotreba mobilnih telefona, nepropisno pomaganje biračima i sl.
U Bosni i Hercegovini je 2011. godine (prije toga 2006. godine) proveden monitoring
o lokalnoj i regionalnoj demokratiji. Delegacija je obavila dvije posjete BiH, prvu od 11.
4. 2011. do 14. 4. 2011. i drugu od 12. 12. 2011. do 13. 12. 2011. godine.
Nakon provedenog monitoringa, CLRAE je usvojio Preporuku 324 (2012) o lokalnoj
i regionalnoj demokratiji u Bosni i Hercegovini20 (Preporuka 324 (2012)). Preporukom je,
uz ostalo, konstatirano da postoji opća usklađenost zakona o lokalnoj samoupravi s
principima EPLS-a, da je zakonodavni okvir u BiH i entitetima poboljšan, te da se izričito
poziva na EPLS. Unaprijeđena je pravosudna zaštita lokalne samouprave, proširena
je međuopćinska saradnja između Sarajeva i Istočnog Sarajeva. Postoji napredak
zakonodavstva na lokalnom nivou u oblastima obrazovanja, lokalnog transporta i
cestovne mreže.
CLRAE je, isto tako, konstatirao nedostatak aktivnosti na polju lokalne i regionalne
demokratije u kontekstu Preporuke 202 (2006) o lokalnoj i regionalnoj demokratiji
u Bosni i Hercegovini (Preporuka 202 (2006)). U tom smislu istaknuto je: postojanje
političkih pitanja koja sprečavaju reformu u pravcu decentralizacije; nedostatak
ustavnih garancija kojima bi se regulirali odnosi između različitih nivoa lokalne
samouprave; nepostojanje popisa stanovništva21; nizak nivo finansijske autonomije
lokalnih vlasti; velika fragmentacija teritorija BiH koja onemogućava pojedine općine
u vršenju nadležnosti; ograničena međuopćinska saradnja; zakonska nereguliranost
posebnog statusa Grada Sarajeva; nejednakost izbornih prava u općinskom vijeću
(Statut Grada Mostara).
U vezi s navedenim, CLRAE je Preporukom 324 (2012), između ostalog, preporučio
Komitetu ministara da pozove vlasti Bosne i Hercegovine da:
•• zahtijevaju od entiteta da izrade planove reforme o decentralizaciji i praktičnoj
primjeni principa EPLS-a,
•• revidiraju Ustav BiH u skladu s Mišljenjem Venecijanske komisije br. 308/2004
od 12. 3. 2005. te da se u Ustavu pozovu na principe lokalne samouprave,
•• revidiraju zakone o lokalnoj samoupravi u smislu utvrđivanja jasne raspodjele
ovlaštenja/nadležnosti,
20 Recommendation 324 (2012) on local and regional democracy in Bosnia and Herzegovina.
21 Popis stanovništva je proveden kasnije 2013, a rezultati potvrđeni tek 2016. godine.
75
•• dodijele lokalnim vlastima dovoljno finansijskih resursa u skladu s ovlaštenjima

i odgovornostima,
•• usvoje zakon o priznavanju općinske imovine,
•• izvrše dopunu Ustava Federacije BiH i Ustava Kantona Sarajevo u smislu
proširenja nadležnosti specifičnih za glavni grad Sarajevo i povećaju resurse
koji su adekvatni nadležnostima koje su dodijeljene u skladu s Preporukom
CLRAE 219 (2007) o statusu glavnih gradova,
•• revidiraju Statut Grada Mostara i izborno pravo u Federaciji BiH kako bi se
uskladili s članom 3. EPLS-a,
•• razmotre potpisivanje i ratificiranje Dodatnog protokola EPLS-a o pravu učešća
u poslovima lokalne vlasti.
Nakon izvršenog monitoringa i usvajanja Preporuke 324 (2012), CLRAE je nastavio
postupak postmonitoringa s ciljem održavanja političkog dijaloga s bh. vlastima i
rasprave o mapi puta te primjeni najhitnijih preporuka. Kao rezultat postmonitoringa
CLRAE je usvojio Rezoluciju 369 (2014) o postmonitoringu lokalne i regionalne
demokratije u Bosni i Hercegovini22 i Preporuku 356 (2014) o postmonitoringu lokalne i
regionalne demokratije u Bosni i Hercegovini23 (Preporuka 356 (2014)). Postmonitoring
je pokazao da BiH nije učinila značajan napredak u odnosu na zatečeno stanje 2011.
godine. Tako se u Preporuci 356 (2014) konstatiraju uglavnom isti nedostaci i daju iste
preporuke državnim vlastima.
Dakle, nužno je da se nastavi reformiranje lokalne samouprave bar u onim
segmentima na koje ukazuje Vijeće Evrope, odnosno CLRAE. Moglo bi se to sumirati
na oblast normativnog, oblast funkcionalnog na što se jasno ukazuje u preporukama
CLRAE. Međutim, pored toga potrebno je dodatnu pažnju posvetiti malim općinama
koje nisu dovoljno kapacitirane za samostalno izvršavanje vlastitih nadležnosti. Neka
od mogućih rješenja su: a) amalgamiranje malih, za to prikladnih, općina, b) stavljanje
takvih općina u poseban odnos s višim nivoima vlasti (finansijska, kadrovska i dr.
podrška), c) ukidanje određenih nadležnosti (politipska organizacija), što je najmanje
prihvatljivo rješenje.
5. Bottom up pristup procesu stabilizacije i pridruživanja

Najveći broj aktivnosti koje svoje ishodište imaju u državnim funkcijama realizira
se na području jedinica lokalne samouprave, bilo da je riječ o neposrednom provođenju
državnih nadležnosti, bilo da je riječ o nadležnostima jedinica lokalne samouprave.
U tom smislu nezaobilazan faktor razvoja i neprikosnoven indikator visine životnog
standarda jesu jedinice lokalne samouprave. Tu se ogledaju postignuti standardi
sigurnosti, obrazovanja, zdravstva, građanske jednakosti, demokratije, slobode i prava.
22 Resolution 369 (2014) on postmonitoring of local and regional democracy in Bosnia and Herzegovina.
23 Recommendation 356 (2014) on postmonitoring of local and regional democracy in Bosnia and
Herzegovina.
76
Evropsko vijeće je 1993. godine u Kopenhagenu utvrdilo političke, ekonomske i

pravne kriterije za buduće članice EU. Politički kriteriji podrazumijevaju snažne i stabilne
institucije koje mogu garantirati vladavinu prava, demokratiju, zaštitu ljudskih prava,
zaštitu manjina i njihovih prava. Ekonomski kriterij insistira na uspostavi funkcionalne
tržišne ekonomije i sposobnosti tržišnih faktora da se nose s konkurencijom i tržišnim
zakonitostima unutar EU. Pravni kriterij pretpostavlja prihvatanje acquisa Evropske
unije. Pored kriterija iz Kopenhagena, Evropsko vijeće je u Madridu 1995. godine dodalo
i administrativni kriterij koji podrazumijeva efektivan i efikasan administrativni aparat.
In genere, BiH bi trebala, da bi zadovoljila navedene kriterije, uspostaviti izuzetno
efektivan i stabilan administrativno-politički aparat koji će biti neprikosnoveni
garant demokratije, ljudskih prava i sloboda, te vladavine prava u punom značenju te
sintagme. Pored takvog administrativno-političkog aparata, potrebno je postići i visok
nivo ekonomske stabilnosti i funkcionalnosti. Kako to postići uz sve utege procesa
donošenja odluka, zaostalost u razvoju, ruiniranost privrednih kapaciteta, truhlu
privatizaciju, nestabilne i sumnjom nagrižene međuljudske odnose te brojne druge
prepreke koje kao produkt okončanih ratnih sukoba još uvijek snažno i konstantno
usporavaju napredak BiH, kako na polju političkih, tako i ekonomskih, demokratskih i
pravno-sistemskih procesa.
Na državnom nivou procesi donošenja odluka su izuzetno složeni i opterećeni
određenim mehanizmima kontrole, ograničenja, involviranja i zaštite organskih
(entiteti, kantoni, općine) ili narodnih (konstitutivnih) interesa. Takvi mehanizmi su
primjerice “entitetsko glasanje” i “zaštita vitalnog nacionalnog interesa” koji su ustavne
kategorije i predstavljaju sastavni dio postupka donošenja odluka u Parlamentarnoj
skupštini BiH. Pored legitimnih i legalnih mogućnosti uticaja na donošenje odluka
u BiH, svakodnevno se koriste i drugi oblici uticaja te zaštite i promoviranja grupnih
interesa. U političkom (ustavnom) sistemu BiH i političkom, društvenom, religijskom
i ekonomskom ambijentu stvorenom pod uslovima, još uvijek prisutnih, ratnih uticaja
raspored ishodišta i isprepletenost putanja kretanja i realizacije pojedinačnih zahtjeva
čini utoliko složeniju političko-administrativnu strukturu ukoliko se više udaljavamo
od najnižeg, građanima najbližeg, nivoa vlasti. Na državnom nivou je to najizraženije.
S druge strane, u jedinicama lokalne samouprave ta struktura je jednostavnija s
tendencijom ka kompaktnosti.
Gregarnost je naturalna odlika, međutim, udruženi, ljudi su prinuđeni dijeliti
interese što je contradictio in adiecto. Rješenje je u konstruiranju komunikacionih
relacija koje će dopuštati cum optima forma postizanje, deliberacijom (deliberativna
demokratija), što homogenijih ciljeva i predodžbi o modelu njihovog ostvarenja.
Homogeniziranje individualnih percepcija općih probitaka uslovljeno je mogućnošću
ostvarivanja i zadovoljavanja vlastitih motiva. Građanin mora, da bi je prihvatio, opću
akciju pojmiti svojom željenom aktivnošću ili bar aktivnošću koja ne poništava vlastitu.
Uspješnost i snaga općeg zavise od postignutog stepena oscilatorne usklađenosti
pojedinačnog. Ta kompatibilnost pojedinačnih interesa odraz je protagonističkog
rezoniranja ambijentalnih i iz takve usklađenosti eventualnih potencijala vlastitog
ozbiljavanja.
77
Administrativni prostor jedinica lokalne samouprave sa uspostavljenim, dobro

organiziranim sistemom lokalne samouprave koji može na osnovu vlastitih i eventualno
dodijeljenih nadležnosti promptno, potpuno i adekvatno odgovoriti na potrebe
građana još uvijek je najrealniji i najneposredniji pravno sistemski oblik organiziranog
kreiranja građaninu poželjnog okruženja. Postizanjem takvog okruženja na lokalnom
nivou, gdje je to i u datim okolnostima izvedivo, u kojem je, pored navedenog, osjećaj
egzistencijalne sigurnosti i zadovoljstva realno stanje svijesti, zadovoljit ćemo gro
kopenhagenskih i madridskih kriterija.
S te pozicije, koja omogućava zadovoljavanje najvećeg dijela građanskih motiva
kao što su: administrativne (rješavanje svih upravnih postupaka i upravnih radnji u
zakonskim rokovima), zdravstvene (efektivno i kvalitetno prakticiranje zdravstvene
njege), obrazovne (dostupno produktivno i aplikativno osnovno obrazovanje),
sigurnosne (sloboda kretanja, visok nivo otkrivenih krivičnih i prekršajnih djela),
ekonomske (mala nezaposlenost i dovoljne plaće/naknade po osnovu zaposlenosti)
i druge usluge na koje jedinice lokalne samouprave imaju neposredan ili posredan
uticaj, otvara se mogućnost za potpuno zadovoljavanje svih pristupnih kriterija.
Exempli causa, ako svakodnevno djelovanje policije na održavanju javnog reda i
mira, sprečavanju i otkrivanju počinilaca krivičnih djela na lokalnom nivou nije
zadovoljavajuće, ne možemo govoriti o postizanju ili bar približavanju standardima
koji se u oblasti sigurnosti postavljaju BiH kao pristupni kriteriji. Ako građani nemaju
jednak tretman i jednak pristup uslugama koje pružaju općinske/gradske službe kao
organi uprave (urbanističke saglasnosti, građevinske dozvole, izgradnja infrastrukture
i dr.), ne možemo ni pomišljati na zadovoljavanje kriterija pravičnosti. Ovdje treba imati
na umu da je komunikacija (podnošenje zahtjeva i odgovaranje/rješavanje zahtjeva)
između građana i lokalnih vlasti svakodnevna i neuporedivo češća od komunikacije
građana s višim (kantoni, entiteti država) i drugim (sudska, zakonodavna ili izvršna)
vlastima.
Dakle, da bismo uspješno mogli odgovoriti na zahtjeve EU, moramo izgraditi
i staviti u funkciju sistem koji je sposoban djelovati, i u redovnim i u vanrednim
prilikama, bez neposredne ovisnosti o individualnoj volji. Sistem koji je potentan za
samoorganizaciju (teorija samoorganizacije) i samozaštitu kako od internih tako i od
eksternih uzročnika poremećaja. Takva autopoietska organizacija (teorija autopoiesis)
ne može se izgraditi top down, već bottom up pristupom. Ishodište je u jedinkama čije
je djelovanje optimum korelacije vlastitog i općeg, a ishod je sistem čiji su unutrašnji
procesi negacija negacije i ugrožavanja općeg, tj. sistem osposobljen za samoregulaciju.
U tim procesima nedopustivo je izostaviti jedinice lokalne samouprave kao najbližu i
najneposredniju pravno-sistemsku formu organiziranog reguliranja uslova i načina
života na određenom prostoru.
Neophodno je imati na umu principe lokalne samouprave kao što principi:
proporcionalnosti, samoorganizacije, dobre uprave, finansiranja, upravnog nadzora,
udruživanja, pravne zaštite, a naročito principe supsidijarnosti i decentralizacije.
Princip supsidijarnosti koji, riječju, zahtijeva da se poslovi obavljaju na onom nivou
vlasti koji je najbliži građaninu, utvrđen je u EPLS-u, ali i u Ugovoru o Evropskoj uniji
78
i Ugovoru o funkcioniranju Evropske unije24. Također, princip decentralizacije, koji

podrazumijeva postojanje, uz centralne, i decentraliziranih organa vlasti s utvrđenim
nadležnostima i određenom samostalnošću u obavljanju tih nadležnosti, utvrđen je
i u EPLS-u i u navedenim ugovorima iz Lisabona. Na ove principe ukazao je i CLRAE
Preporukom 324 (2012) ističući potrebu da se oni dodatno osnaže i u normativnom i u
praktičnom smislu.
Jedinice lokalne samouprave imaju vrlo povoljne preduslove za stavljanje svih
raspoloživih kapaciteta u funkciju razvoja i postizanja poželjnog životnog prostora
za svoje građane. Takvi preduslovi su manja suprotstavljenost političkih i etničkih
interesa jer je riječ o kompaktnijim prostorima i jednakim (sličnim) potrebama.
Većina jedinica lokalne samouprave raspolaže s dovoljno prirodnih (veličina jedinice
lokalne samouprave, rudna nalazišta, vodna dobra, šume i dr.) i društvenih resursa za
izvršavanje svojih nadležnosti.
U onim slučajevima gdje jedinica lokalne samouprave zbog nedovoljno finansijskih
sredstava ne može adekvatno odgovoriti, u okvirima svojih nadležnosti, na zahtjeve i
potrebe građana, potrebna je intervencija viših nivoa vlasti.
Ovdje treba imati na umu da jedinice lokalne samouprave u BiH imaju znatno manje
prihode u odnosu na općine drugih razvijenijih zemalja. S druge strane, nadležnosti
jedinica lokalne samouprave su šire i brojnije od nadležnosti kojima raspolažu lokalne
vlasti drugih zemalja. Tako, npr., općine i gradovi u Hrvatskoj, izuzev velikih gradova
i gradova koji su sjedišta županija, za razliku od općina i gradova u BiH, ne obavljaju
poslove koji se odnose na održavanje javnih puteva i izdavanje građevinskih i lokacijskih
dozvola i drugih akata koji se odnose na izgradnju kao i poslove provođenja prostorno-
planskih dokumenata. Međutim, jedinice lokalne samouprave u BiH u prosjeku imaju
481 KM prihoda po stanovniku, dok je u R. Hrvatskoj taj prosjek 994 KM po stanovniku
(Ott, Bronić, Stanić, 2018: 5-15). Ova razlika povećava se u odnosu na bogatije zemlje
Evrope. Primjerice, u Španiji prihodi jedinica lokalne samouprave po stanovniku iznose
3.970 KM, u Sloveniji 4.694 KM, Belgiji 5.797 KM, Njemačkoj 6.817 KM, Austriji 7.312 KM,
u Danskoj čak 29.535 KM. U EU (prosjek za 28 članica) prihod lokalnih vlasti je 7.385 KM
(OECD, 2018: 18).
Dakle, očito je da bar jedan broj jedinica lokalne samouprave treba dodatno
ojačati i uskladiti obaveze s mogućnostima njihovog izvršavanja. U tom smislu
trebalo bi da interveniraju viši nivoi vlasti. Ta intervencija može biti u formi različitih
finansijskih injekcija kao što su: subvencije, sufinansiranja, dotacije i dr. Eventualno
rješenje može biti i teritorijalni preustroj, odnosno amalgamiranje manjih jedinica
lokalne samouprave s ciljem povećanja teritorija, broja stanovnika i prirodnih
resursa, a smanjenja administrativnih i materijalnih troškova. U teoriji i praksi s ciljem
nadilaženja nemogućnosti slabijih jedinica lokalne samouprave da izvršavaju pojedine
nadležnosti, kao rješenje potencira se utvrđivanje različitih nadležnosti za pojedine
jedinice lokalne samouprave. Tako snažnije općine i gradovi imaju šire i kompleksnije
24 Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the
European Union OJ 216/C 202/1.
79
nadležnosti, a manje, slabije općine uže i jednostavnije nadležnosti. Takav, politipski,

ustroj lokalne samouprave, iako često primijenjen, može se smatrati nepoželjnim
rješenjem. U BiH je uspostavljen monotipski ustroj lokalne samouprave, s tim da je u
Bosansko-podrinjskom kantonu Goražde i Sarajevskom kantonu kantonalnim ustavima
predviđena mogućnost politipskog ustroja, tj. utvrđivanja različitih nadležnosti za
pojedine općine zavisno od “globalne politike funkcioniranja i razvoja kantona, te od
ekonomskog, prostornog i drugog položaja pojedinih općina”.
Osposobljavanjem jedinica lokalne samouprave za realiziranje vlastitih
nadležnosti čije djelovanje će se zasnivati na ispravnom rangiranju kapitala: 1) moralni,
2) intelektualni, 3) socijalni, 4) fizički, 5) finansijski kapital dosegnut ćemo sistem koji je
sposoban za samoorganizaciju i samoregulaciju što je garancija uspješnog odgovora
na građanska htijenja.
Tako Zvonimir Lauc, naglašavajući potrebu ispravnog rangiranja kapitala, ističe:
Tako rangirani “kapitali” ukazuju na to da je najvažnija motivacija ljudi,
htijenje i njihovo poštenje te etično ponašanje s pozitivnim emocijama. Slijede
visoko stručna znanja i vještine, osobito u vezi s informatičkom tehnologijom,
što, osim oblika formalnog (školskog) obrazovanja, uključuje i različite oblike
neformalnog obrazovanja uz cjeloživotno osposobljavanje. Navedeno se
ostvaruje samo u timu, za što se treba posebno osposobljavati. Zajedno to su
ljudski resursi. Tek onda slijedi fizički i financijski kapital [...] (Lauc, 2010: 25).
6. Autopoietističko djelovanje jedinica

lokalne samouprave
Koncept autopoiesisa (grč. autos – samo i poiesis – stvarati) svoje ishodište nalazi
u prirodi organizma. Ovaj koncept su u teoriju, krajem 60-ih i početkom 70-ih, uveli
čileanski biolozi Francisko Varela i Humberto Maturana. Osnovna ideja koncepta
autopoiesisa jeste da različiti elementi sistema djeluju tako da produciraju druge
elemente sistema (Seidl, 2004: 2).
Primjer autopoietskog sistema, odnosno entitet koji je motivirao Varelu i Maturanu
na definiranje takvog sistema, jeste biološka ćelija. Eukariotska ćelija sastavljena je od
raznih biohemijskih struktura. Ove strukture temeljem protoka molekula i energije
proizvode komponente, koje zatim nastavljaju održavati već postojeće strukture u
okviru kojih one djeluju (Rupčić, 2012: 732).
Jedan od autora koji se najviše bavio konceptom autopoiesisa i teorijom sistema
je, pored Talcota Parsonsa, njemački sociolog Niklas Luhmann.
Prema Luhmannu “[...] sistem je organizirana cjelina međusobno povezanih
elemenata koji se u biti sastoje od komunikacijskih procesa i koja se razgraničavaju
prema okolini [...] Mogu se razlikovati alopoietički i autopoietički sistemi” (prema:
Vrban, 2011: 418). Luhmann je društvene sisteme podrazumijevao autopoietskim.
Takvi sistemi podesni su za samoregulaciju i samoorganizaciju. Tako Luhmann društvo
80
smatra “samostvarajućim sistemom koji se sastoji od šest podsistema: ekonomskog,

pravnog, političkog, naučnog, religijskog i obrazovnog” (prema: Rupčić, 2012: 734).
Još je početkom 20. stoljeća genijalni i neprevaziđeni Nikola Tesla ustvrdio: “Ako ne
znate kako, posmatrajte prirodne pojave, one će vam dati jasne odgovore i inspiraciju”.
U suštini, koncept autopoiesis zasniva se na ideji uspostavljanja društvenog sistema
na principima funkcioniranja organizma, odnosno biološke ćelije. Biološka ćelija,
“Božansko čudo”, kako je naziva molekularni biolog Tomislav Terzin, djeluje na principu
samoregulacije. Unutar ćelije odvija se proces hranjenja, stvaranja energije, rađanja
novih ćelija, održavanja ljudskog identiteta i sve to po unaprijed utvrđenom pravilu
zapisanom u hromozomima (DNK). Kompletan proces ćelijskog života, što naročito
zadivljuje, savršeno je sinhroniziran pomoću dezmozoma (veze između ćelija) tako da
tvore više sisteme - organe, a organi opet zaokružuju organizam.
Kako aplicirati tako savršenu sinhroniziranost na društveni sistem, na lokalnu
samoupravu, entitete i državu? Činjenica je da svi društveni sistemi počivaju na ideji
što bolje usklađenosti aktivnosti svih dijelova s aktivnošću i svrhom postojanja sistema
kao cjeline. Međutim, brojne su sistemske slabosti koje narušavaju unutrašnji sklad i
omogućavaju vanjskim prijetnjama da ugroze sistem. Takve su slabosti, ad exemplum,
podnormiranost i nekvalitetna reguliranost, nesankcioniranje zastoja u primjeni ili
potpune negacije pozitivnog prava, socijalno-patološke pojave (korupcija, krađe,
prevare itd.). Nužno je umanjiti, po mogućnosti ukinuti, smetnje koje narušavaju
autopoietsko djelovanje dijelova i cjeline. Da li je to moguće i kako je to moguće?
Raison d’etre svih dijelova organizma je egzistencija cjeline koja je obogaćena
dodatnim kvalitetom (holistički pristup), tj. voljom. Najmanji dio društvenog sistema
je pojedinac. Da bi eliminirali ili bar minimizirali prisutne i potencijalne slabosti i
smetnje, pojedinac mora htjeti interese cjeline i biti sposoban u njima razaznati vlastitu
zbilju. Tada će biti snagom vlastite volje potaknut da održava i unapređuje sinergijsko
djelovanje s drugima.
Dakle, dijelovi ljudskog organizma djeluju po unaprijed utvrđenim pravilima.
Međutim, cjelina koju ti dijelovi tvore dobiva novi kvalitet, volju, koja je slobodna. U
tome se organizam razlikuje od svojih dijelova. Tako ćelija ne bira u kakvim korelacijama
će biti s okolinom (drugim ćelijama), dok organizam (čovjek) takvu slobodu ima. Stoga,
prosto postavljanje zahtjeva pred čovjeka da se u društvenom sistemu ponaša poput
ćelije, bez preispitivanja, motiviranog percepcijom vlastitih htijenja je bez osnova.
Međutim, ako pojedinac može pojmiti udruživanje kao realnu mogućnost promoviranja
svojih interesa, utoliko će htjeti udruživanje. No, da li je takvo razumijevanje jedinki
conditio sine qua non opstanka sistema? Hoće li volja za udruživanjem ugasnuti
spoznajom zablude o koristima udruživanja?
U međusobnoj interakciji jedinki dolazi do razvoja određenih osjećaja koji
dodatno karakteriziraju sistem. Takvi su: simpatija, empatija, ljubav, strah, mržnja
i dr. Takve emocije mogu nadvladati kauzalni interes udruživanja i postati njegov
glavni stabilizator ili causa destabilizacije i disolucije. In praxi, brojni su primjeri
emocionalnog djelovanja koje je zasjenilo čak i egzistencijalne interese i koje je bilo
81
odlučnije od Kampf um das Dasein25. Naravno, nisu svi sistemi pogodni za jednako
snažnu i jednako brzu emocionalnu nadogradnju, što ih čini ovisnijim o ostvarenju
pojedinačnih htijenja. Takvi su sistemi koji uključuju veći broj individuuma. U velikim
sistemima međusobna interakcija dijelova sistema tj. pojedinaca daleko je rjeđa i
kraća što otežava emocionalnu nadogradnju, pa se komunikacijski procesi uglavnom
zasnivaju na interesnim predodžbama.
Sistem lokalne samouprave ima pretpostavke za uspostavljanje veoma frekventnih
unutarsistemskih komunikacijskih procesa što može generirati kompaktan sistem
koji je, štaviše, pogodan za emocionalnu nadogradnju. Daleko je veća simpatija i jača
empatija sugrađana koji se lično poznaju i često susreću, sugrađana koji dijele slične
probleme i interese, nego državljana koji žive u različitim gradovima i koji se ne poznaju,
te imaju rijetke ili nikakve komunikacijske odnose. Osim toga, u sistemima lokalne
samouprave interesi udruživanja su očitiji i neposredniji, a ciljevi sistema (zajednički
interesi) prihvatljiviji, jer je veća mogućnost parcijalne intervencije na njihov sadržaj i
formu, te na modus faciendi. Ipso facto, feedback tih procesa je izgledniji, brži i osjetniji.
Ono što je nužno, pored predodžbe o mogućnostima ostvarivanja vlastitih
interesa kroz zajedničko, udruženo (sistemsko) djelovanje i pored emocionalnog
kvaliteta koji ne uslovljava ali dodatno oplemenjuje komunikacijske procese, jeste
unutrašnji osjećaj za ispravno, koji ortografski označavamo kao moral. Ovaj unutrašnji
osjećaj mora biti kod glavnine jedinki imperativni princip djelovanja prema okolini.
Insaf nije hereditaran, potrebno je stvarati ga i razvijati. Taj proces, iniciran okolinom,
kreće iz jedinke i kao refleksija sredine završava u jedinki. To je circulus vitiosus. Moralni
imperativ nije preduslov udruživanja, ali je on uslov dugotrajnog opstanka i efektivnog
djelovanja udruženja. Stoga je nužno taj osjećaj konstantno jačati i forsirati svođenje
vlastitog i djelovanja drugog u margine moralnog. Uostalom, bis vincit qui se ipsum
vincit26. Jer zaista, kako govori Nikola Tesla: “najveći ljudi su oni koji promoviraju i žive
najviša moralna postignuća”.
7. Zaključak
Jedinice lokalne samouprave u BiH su uglavnom zadržale površinu koju su
imale prije posljednjeg rata. Izuzetak su općine koje su formirane u toku rata i općine
koje su nastale po okončanju ratnih sukoba kao posljedica neprirodnog povlačenja
međuentitetske linije razgraničenja. Dakle, za razliku od općina u mnogim drugim
evropskim državama, općine u BiH su znatno veće površine i kao takve su dovoljno
kapacitirane da mogu, uglavnom, izvršavati svoje nadležnosti. U zadnje vrijeme i druge
evropske zemlje pretendiraju ka povećanju površine općina jer se u praksi pokazalo da
male općine ne mogu adekvatno obavljati zahtjevnije poslove.
Snažnije općine, naročito imajući u vidu široka ovlaštenja i nadležnosti lokalne
samouprave, svakako lakše i kvalitetnije mogu odgovoriti na potrebe svojih građana.
25 Borba za život.
26 Dvaput pobjeđuje ko sebe samog pobijedi.
82
Međutim, potencijali koje imaju jedinice lokalne samouprave, a tu se prije svega misli
na kompaktnost interesa, koja je sve slabija kako se približavamo vrhu ustavnopravne
piramide, a potom i prirodni, ekonomski i socijalni potencijali lokalnih zajednica nisu
dovoljno dobro iskorišteni niti na pravilan način stavljeni u funkciju. Odgovornost za
to leži kako na nivou lokalne samouprave uključujući predstavnike i predstavljene,
tako i na svim višim nivoima vlasti. Nužno je to promijeniti i lokalnoj samoupravi
dodijeliti jedan od protagonističkih položaja što je reverzibilan proces čije je ishodište
u građaninu.
Jedinicama lokalne samouprave u BiH je u procesima stabilizacije i pridruživanja
EU dodijeljen manje značajan, gotovo autsajderski položaj. Suprotno tome, jedinice
lokalne samouprave predstavljaju izuzetno snažan potencijal za organizaciju jedinki na
način koji može producirati adekvatne odgovore na većinu potreba i interesa građana.
To je okvir djelovanja koji, mutatis mutandis, ima najviše izgleda za dosezanje poželjnog.
A upravo je to odgovor na kopenhagenske i madridske kriterije. Naravno, u tom smislu,
potrebno je uspostaviti ispravan sistem vrijednosti u kojem će moral biti na prvom
mjestu, a slijediti ga znanje. Nakon toga, dolazi socijalno i fizičko, pa tek finansijski
kapital. Svakako, nerealno je očekivati djelovanje motivirano čistom moralnošću i
dobrom drugoga. Međutim, tome treba težiti. Ta težnja i borba treba biti imperativna
vlastita i sistemska konstanta.
Put ka postizanju tog cilja polazi od građanina kao pojedinca (bottom up), čije
djelovanje mora biti usmjereno na ostvarivanje vlastitog u mjeri i formi općeg. Trenutno
najrealniji ustavno-pravni tj. administrativni odgovor koji to omogućava jeste lokalna
samouprava. S tim u vezi, potrebno je lokalnu samoupravu u određenim segmentima
reformirati. Naročito je ta potreba naglašena u normativnom, funkcionalnom i
teritorijalnom aspektu. Reforma normativnog i funkcionalnog koncepta je naglašena
i u Preporuci CLRAE 324 (2012). Reforma u teritorijalnom smislu prije svega treba da
odgovori na pitanja funkcionalnosti malih i slabo naseljenih općina. Da li treba ići u
pravcu nekih, ovdje ponuđenih rješenja kao što su: a) amalgamiranje malih, za to
prikladnih, općina, b) stavljanje takvih općina u poseban odnos s višim nivoima
vlasti ili c) ukidanje određenih nadležnosti (politipski ustroj), ili je rješenje nešto
sasvim drugačije trebalo bi istražiti u širem naučnom i političkom diskursu, naročito
uvažavajući razmišljanja i stavove i građana i njihovih predstavnika na lokalnom nivou.
Ipak, može se zaključiti da je lokalna samouprava trenutno najprihvatljiviji i
najrealniji oblik organiziranog sistemskog djelovanja koji može odgovoriti na većinu
potreba građana i tako postati prihvatljivo, štoviše poželjno mjesto za život i rad.
Ceterum censeo, uspijemo li od jedinica lokalne samouprave napraviti područja u
kojima će se njeni građani osjećati aktivnim dijelom sistema koji ih štiti i omogućava
upražnjavanje vlastitih, makar cjelini adaptiranih, probitaka, uspjet ćemo odgovoriti
na zahtjeve EU. Put do tog cilja kreće odozdo (bottom up), prije svega od jedinke
(građanina) i od predstavnika građana, koji svakodnevnim naporima i u zajedničkoj
sprezi moraju iznalaziti najbolja rješenja za organizaciju i djelovanje.
83
Literatura i izvori
Knjige i članci
•• Dmičić, M. (2008) Modernizacija, profesionalizam i usavršavanje lokalne samouprave u
sistemu ustavnih promjena u BiH. Moderna uprava, br. 1, str. 35-54.
•• Greve, E. (2012) in Angel-Manuel Moreno (ed.), Local government in the Member States
of the European Union: a comparative legal perspective, National Institute of Public
Administration, Madrid str. 135-156.
•• Himsworth, C. (2012) in Angel-Manuel Moreno (ed.), Local government in the Member
States of the European Union: a comparative legal perspective. National Institute of
Public Administration, Madrid, str. 663-683.
•• Hušić, J. (2018) Zaštita prava na lokalnu samoupravu u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Logis, Velika Kladuša.
•• Ivanišević, S. (2009) Stupnjevanje lokalnih samoupravnih jedinica. Hrvatska javna uprava,
br. 3, str. 669-722.
•• Lauc, Z. (2010) Odnos države i samouprave promatran kroz načelo supsidijarnosti . Anali
Zavoda za znanstveni i umjetnički rad u Osijeku, sv. 26, str. 23-36.
•• Lauc, Z. (2016) Zbornik radova: Moralitet - legitimitet – legalitet, Sveučilište Josipa Jurja
Strossmayera, Pravni fakultet Osijek, Osijek.
•• Rupčić, N. (2012) Mogućnosti razvoja učećih poduzeća kao autopoietskih sustava.
Ekonomska misao i praksa, br. 2, str. 731-750.
•• Seidl, D. (2004) Luhman’s theory of autopoietic social system. Münchner
Betriesbwirtschaftliche Beiträge, Ludwig Maximilians Universität München [Internet].
Dostupno na: https://www.zfog.bwl.uni-muenchen.de/files/mitarbeiter/paper2004_2.
pdf [27.9.2018.]
•• Vrban, D. (2011) Uprava, dobro vladanje i autopoiesis. Hrvatska i komparativna javna
uprava, br. 2, str. 411 - 434.
Pravni i drugi izvori

•• CMER (2016) Local and Regional Government in Europe – Structures and Competences,
Council of European Municipalities and Regions, Brussels [Internet]. Dostupno na:
http://www.ccre.org/img/uploads/piecesjointe/filename/CEMRstructures_and_
competences_2016_EN.pdf [30.11.2016.]
•• Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the
Functioning of the European Union OJ 216/C 202/1 [Internet]. Dostupno na: https://
eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ TXT/?uri=OJ:C:2016:202:TOC [14.7.2018.]
•• Joint Declaration on cooperation and partnership between the Council of Europe and
the European Commission, Council of Europe, European Commission, Strasbourg,
on 3 April 2001. [Internet]. Dostupno na: http://www.jp.coe.int/upload/110_joint
declaration_ef.pdf [10.9.2018.]
84
•• Ott, K., Bronić, M., Stanić, B. (2018) Ostvarenje proračuna općina, gradova i županija u
2016. Newsletter, Institut za javne financije, br. 113, str. 1-15 [Internet]. Dostupno na:
http://www.ijf.hr/upload/files/113.pdf [12.9.2018.]
•• OECD (2018) Subnational governments in OECD countries; key data (brochure). OECD,
Paris [Internet]. Dostupno na: www.oecd.org/regional/regional-policy [14.9.2018.]
•• Presuda Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine. “Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”,
broj 17/10.
•• Recommendation 324 (2012) on local and regional democracy in Bosnia and
Herzegovina. Congress of local and regional authorities [Internet]. Dostupno na: https://
rm.coe.int/090000168071b04c [4.8.2018.]
•• Recommendation 356 (2014) on Postmonitoring of local and regional democracy in Bosnia
and Herzegovina. Congress of local and regional authorities [Internet]. Dostupno na:
https://search.coe.int/congress/Pages/result_details.aspx?ObjectId=0900001680719830
[4.8.2018.]
•• Recommendation 202 (2006) on local and regional democracy in Bosnia and Herzegovina.
Congress of local and regional authorities [Internet]. Dostupno na: https://search.coe.
int/congress/Pages/result_details.aspx?ObjectId=090000168071a20d [14.8.2018.]
•• Recommendation 384 (2016) on local and regional democracy in France. Congress of
local and regional authorities [Internet]. Dostupno na: https://search.coe.int/congress/
Pages/result_details.aspx? ObjectId=0900001680718de2 [14.8.2018.]
•• Recommendation 391 (2016) on local and regional democracy in Croatia. Congress of
local and regional authorities [Internet]. Dostupno na: https://search.coe.int/congress/
Pages/result_details. aspx?ObjectId=090000168071a157 [14.8.2018.]
•• Resolution 307 (2010) REV2 on Procedures for monitoring the obligations and commitments
entered into by the Council of Europe member states in respect of their ratification of
the European Charter of Local Self-Government (ETS No. 122) [Internet]. Dostupno na:
https://search.coe.int/congress/Pages/result_details.aspx?ObjectId=090000168071a8d2
[14.8.2018.]
•• Resolution 369 (2014) on Postmonitoring of local and regional democracy in Bosnia and
Herzegovina. Congress of local and regional authorities [Internet]. Dostupno na: https://
search.coe.int/congress/Pages/result_details.aspx?ObjectId=0900001680718cc1
[14.8.2018.]
•• Statut Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst, “Službeni glasnik Brčko
Distrikta BiH”, broj 2/2010.
•• Ustav Bosansko-podrinjskog kantona Goražde, “Službene novine Bosansko-podrinjskog
kantona Goražde”, br. 5/97, 6/97. i 6/98.
•• Ustav Bosne i Hercegovine [Internet]. Dostupno na: www.ohr.int/?page_id68220
[19.2.2017.]
•• Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, “Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”,
br. 1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/05, 88/08.
•• Ustav Kantona Sarajevo, “Službene novine Kantona Sarajevo”, br. 1/96, 2/96, 3/96, 16/97,
14/00, 4/01, 28/04. i 31/17.
85
•• Ustav Republike Srpske, “Službeni glasnik Republike Srpske”, br. 21/92–prečišćeni tekst,
28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03,
115/05, 117/05.
•• Zakon o Gradu Bihać, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
•• Zakon o Gradu Tuzla, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
•• Zakon o Gradu Zenica, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
•• Zakon o Gradu Široki Brijeg, “Službene novine Federacije BiH”, broj 80/14.
•• Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srpske, “Službeni glasnik Republike Srpske”,
broj 97/16.
•• Zakon o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine, “Službene novine
Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 35/05.
•• Zakon o principima lokalne samouprave u Federaciji Bosne i Hercegovine, “Službene
novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 49/06.
86
5.
Razvoj mjera
zapošljavanja u
Bosni i Hercegovini i
evropski integracioni
procesi
Autor:
dr. sc. Emina Hasanagić
87
Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i evropski integracioni procesi
88
UDK 331.5:339.924](497.6)
Sažetak: Autorica u radu analizira programe mjera zapošljavanja koji se primjenjuju
u Bosni i Hercegovini i njihovu efektivnost u smanjivanju nezaposlenosti na tržištu
rada. U BiH koja ima složeno državno uređenje, u oblasti radnih i socijalnih odnosa,
izvršena je podjela nadležnosti između entiteta i Brčko Distrikta BiH. Tako se politike
na tržištu rada usvajaju i provode na nivou navedenih političko-teritorijalnih jedinica.
Autorica daje uvid u sistem mjera zapošljavanja, te ukazuje na nedostatke postojećih
normativnih i institucionalnih rješenja. Bosna i Hercegovina je u procesu evropskih
integracija obavezna svoje zakonodavstvo uskladiti s propisima Evropske unije, a to
obuhvata i odgovarajuće evropske principe i standarde u oblasti politike zapošljavanja
i politike na tržištu rada. Evropska unija usvojila je 2010. Strategiju Evropa 2020 kao
odgovor na nastupanje ekonomske krize iz 2008. godine te radi otklanjanja posljedica
koje je kriza ostavila na tržišta rada država članica, i posljedično na unutrašnjem tržištu
EU. Ovom strategijom obuhvaćeno je i usvajanje integriranih smjernica za ekonomske
politike i politike zapošljavanja. Bosna i Hercegovina prilikom formuliranja relevantnih
strategija za zapošljavanje treba voditi računa o usklađenosti s principima Strategije
Evropa 2020 i odgovarajućim smjernicama o zapošljavanju. Strategije trebaju biti glavni
segment razvoja mjera zapošljavanja u BiH u svjetlu evropskih integracionih procesa.
Ključne riječi: mjere zapošljavanja, politika zapošljavanja, tržište rada, zaposlenost,
nezaposlenost, BiH, EU, evropski integracioni procesi, strategije.
Development of employment measures in Bosnia and Herzegovina and its

European integration process
Summary: The author in this paper analyses employment measures applied in BiH
and their efficiency in reducing unemployment on the labour market. Considering the
complex state organization, the competence in the field of labour and social relations in
BiH is divided between the Entities and BDBiH. Thus, labour market policies are adopted
and implemented at the level of the aforementioned political-territorial units. The
author gives an insight into the system of employment measures and shortages of the
existing normative and institutional solutions. BiH is obliged to align its legislation with
the European Union Law, including with relevant European principles and standards in
the field of employment and labour market policy. The EU adopted Europe 2020 Strategy
in response to the emergence of the economic crisis in 2008 to avoid the consequences
of the crisis on the labour markets of Member States and on the EU internal market.
This strategy included adoption of integrated guidelines for economic and employment
policies. In formulating relevant employment strategies, BiH should take into account
compliance with the principles of the Europe 2020 Strategy and relevant employment
guidelines. Strategies should serve as the key segment of employment measures
development in BiH in the context of the European integration process.
Keywords: employment measures, employment policy, labour market,
employment, unemployment, BiH, EU, European integration process, strategies.
89
1. Uvod
S obzirom na složeno ustavnopravno uređenje Bosne i Hercegovine (BiH), propisi
u oblasti radnih i socijalnih odnosa, odnosno socijalne politike i politike zapošljavanja
donose se na različitim nivoima političko-teritorijalnog organiziranja. S tim u vezi,
propisivanje i primjena mjera zapošljavanja u zasebnoj je nadležnosti Federacije
Bosne i Hercegovine (FBiH) i kantona, zatim Republike Srpske (RS) te Brčko Distrikta
BiH (BDBiH). Svaki od entiteta, kao i BDBiH imaju svoje institucije, odnosno zavode za
zapošljavanje koji provode mjere zapošljavanja u skladu s odgovarajućim propisima,
i to: Federalni zavod za zapošljavanje i kantonalne službe zapošljavanja, Zavod za
zapošljavanje Republike Srpske i Zavod za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH1. Na nivou
BiH uspostavljen je također institucionalni sistem u oblasti radnih odnosa, ali bez
većih nadležnosti, s obzirom na nepostojanje državnog ministarstva za rad i socijalnu
politiku. Takav institucionalni sistem čine, s jedne strane, Ministarstvo civilnih poslova
BiH koje, u okviru svoje nadležnosti, jednim dijelom obuhvata i oblast radnih odnosa i
politike zapošljavanja2, te s druge strane, na institucionalnom nivou, Agencija za rad i
zapošljavanje BiH koja ima veoma značajnu ulogu. Ova agencija osnovana je Zakonom
o Agenciji za rad i zapošljavanje BiH iz 2003. godine3. U skladu s ovim zakonom, Agencija
obavlja stručne i druge poslove koji se odnose na oblast zapošljavanja u okviru
nadležnosti BiH, a koji uglavnom zahtijevaju primjenu stručnih i naučnih metoda
rada i s njima povezanih upravnih poslova4. Agencija ima značajnu ulogu, koja treba
doprinijeti većoj homogenizaciji rascjepkanog tržišta rada u BiH te pomoći uvezivanju
i koordiniranju entitetskih politika zapošljavanja i politika zapošljavanja BDBiH.
Potrebno je proširiti nadležnosti Agencije, kako bi mogla više uticati na usklađivanje
politika zapošljavanja različitih političko-teritorijalnih jedinica u BiH.
“(...) Njen (Agencija op.a.) značaj će se vremenom povećavati zbog potrebe da se
na jednom mjestu prikupljaju i analiziraju parametri tržišta. Još važnije, s jednog, tj.
centralnog mjesta može se uticati na efikasniju i ravnomjerniju primjenu standarda
rada i zapošljavanja na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine uzimajući pri tome u
obzir različita normativna rješenja njenih sastavnih dijelova. Ekonomskim izazovima
i pritiscima na nacionalnom nivou može se odgovoriti samo otvorenim tržištima
1 Pored zavoda za zapošljavanje, institucionalni sistem čine i nadležna ministarstva: Ministarstvo rada
i socijalne politike FBiH i nadležna kantonalna ministarstva, Ministarstvo rada i boračko-invalidske
zaštite RS, Fond za razvoj i zapošljavanje RS.
2 Član 15. st. 1 i 2. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine, “Službeni
glasnik BiH”, br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09 i 59/09, 103/09.
3 “Službeni glasnik BiH”, br. 21/03 i 43/09.
4 Član 2. Zakona o Agenciji za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine.
90
rada, kapitala, radnih i socijalnih standarda, a nikako obratno. Na tom tragu već se
preduzimaju koraci u smislu jačanja kapaciteta Agencije”5.
“Približavanje EU i postavljeni uslovi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
(SSP) zahtijevaju i veću odgovornost države u implementaciji državne strategije
u socijalnoj zaštiti i zapošljavanju, što podrazumijeva povećanje institucionalnih
kapaciteta u ovim sektorima”6.
2. Politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini

Za efikasno ostvarivanje politike zapošljavanja važno je imati otvorene i jasne
strategije za zapošljavanje i tržište rada. U prethodnim godinama u BiH usvajane su
posebne strategije za različite nivoe političko-teritorijalnog organiziranja, koje su već
prestale važiti, te je neophodno da se usvoje nove strategije u oblasti zapošljavanja
kojima će biti obuhvaćen period od nekoliko narednih godina. Zasad je jedino RS 2016.
godine usvojio novu Strategiju zapošljavanja za period od 2016. do 2020. godine, dok je
Vlada FBiH tek 12. 7. 2018. prihvatila i uputila Parlamentu Federacije BiH na razmatranje
i konačno usvajanje Strategiju zapošljavanja u FBiH za period od 2018. do 2021. godine.
U ranijem periodu bila je usvojena Strategija zapošljavanja na državnom nivou, koja je
prestala važiti i još nije usvojena nova. U okviru Brčko Distrikta BiH zadnja je bila usvojena
Strategija razvoja BDBiH, koja se u širem smislu može dovesti u vezu i s razvojem tržišta
rada. Tako je na nivou Bosne i Hercegovine Ministarstvo civilnih poslova BiH usvojilo
Strategiju zapošljavanja u BiH za period od 2010. do 20147. Ovo je bio ključni dokument
za utvrđivanje pravaca razvoja politike zapošljavanja u BiH za period od 2010. do 2014.
koji daje sveobuhvatnu analizu ekonomskog i socijalnog konteksta te stanja na tržištu
rada, zatim detektira ključne izazove na tržištu rada i utvrđuje cilj, prioritetne ciljeve i
mete ove strategije. Cilj Strategije bio je da unaprijedi puno, produktivno i slobodno
izabrano zaposlenje za sve u skladu s ILO Konvencijom o politici zapošljavanja iz 1964,
br. 122. Strategija je bila zasnovana na Okviru zapošljavanja EU te na obavezama koje
proizlaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ranije Evropskom partnerstvu,
s obzirom na obaveze BiH na evropskom putu koje se ispoljavaju i u oblasti rada i
zapošljavanja. Ovdje je posebno značajan Okvir zapošljavanja EU koji se iskazuje kroz
osnovne smjernice Evropske strategije zapošljavanja8. “Uvažavajući okvir zapošljavanja
5 Hadžić, M. (2011) Sistem socijalnog obezbjeđenja nezaposlenih osoba i politika zapošljavanja u

BiH. Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, LIV, str. 151-152. “Kako administrativni nivo Bosne i
Hercegovine nema nadležnost za donošenje zakona iz oblasti rada i zapošljavanja, tako ne postoje
jedinstveni radni standardi niti politike zapošljavanja za Bosnu i Hercegovinu. Ministarstvo civilnih
poslova BiH i Agencija za rad i zapošljavanje BiH imaju ograničene kapacitete i za nadležnost koja im
je povjerena, tako da ne mogu značajnije uticati na situaciju u oblasti rada i zapošljavanja”. Izvor: CCI
– Centri civilnih inicijativa (2013) Analiza politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini – nacrt.Sarajevo,
str. 10. [Internet]. Dostupno na: http://www.fli.ba/wp-content/uploads/2015/11/Analiza_politika_
zaposljavanja_u_Bosni_i_Hercegovini_CCI.pdf [10.9.2018.]
6 Udžejna, H. (2007) Socijalna zaštita u Bosni i Hercegovini: tranzicija, zakonodavstvo, praksa. Sarajevo,
Fakultet političkih nauka, str. 62.
7 [Internet] Dostupno na: http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?pageIndex=
1&langTag=bs-BA [10.9.2018.]
8 Vidjeti: Strategija zapošljavanja u BiH, str. 2-3.
91
EU (Evropska strategija zapošljavanja), Strategijom su prihvaćena tri sveobuhvatna cilja

Lisabonske strategije iz 2000. godine, koji podrazumijevaju: punu zaposlenost, kvalitet
i produktivnost rada, društvenu koheziju i uključivanje na tržište rada”9.
2.1. Mjere zapošljavanja u Federaciji BiH

Mjere zapošljavanja u FBiH provode se u skladu sa Zakonom o posredovanju
u zapošljavanju i socijalnoj sigurnosti nezaposlenih osoba, Uredbom Vlade FBiH o
poticanju zapošljavanja, te strategijama, programima Zavoda, akcionim planovima i
drugim odgovarajućim propisima i dokumentima. U tom smislu, posebno je značajno
usvajanje dokumenta Strategija zapošljavanja. U tom pogledu treba spomenuti da
je posljednjom usvojenom Strategijom zapošljavanja Federacije BiH obuhvaćen
period od 2009. do 2013. godine10. Strategija za period od 2009. do 2013. kao i
Strategija zapošljavanja na nivou BiH, bila je zasnovana na principima Evropske
strategije zapošljavanja, odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te
Evropskom partnerstvu. U Strategiji za period od 2009. do 2013. najprije se izlaže
međunarodni okvir za izradu strategije zapošljavanja, zatim stanje u pogledu
makroekonomskog i društvenog okvira tržišta rada, analizira se posebno tržište
rada, te utvrđuju strateški ciljevi, specifični ciljevi, programi i mjere zapošljavanja11.
Među značajnim dokumentima jeste i Uredba Vlade FBiH o poticanju zapošljavanja
usvojena 3. decembra 2015. godine12. U skladu s članom 1. ove uredbe, s ciljem
podsticanja zapošljavanja, uređuju se uslovi za korištenje i postupak za ostvarivanje
prava na subvencioniranje poslodavaca u slučaju zapošljavanja nezaposlenih osoba
bez radnog iskustva, odnosno radnog staža u zvanju za koje su se obrazovale ili u
nivou stručne spreme, i osoba koje se same zapošljavaju, izvori sredstava, kriteriji za
raspored sredstava, nadzor nad korištenjem sredstava, kao i druga pitanja značajna
za osiguravanje efektivnog i odgovornog raspolaganja sredstvima koja se za ove
namjene izdvajaju iz budžeta Federacije BiH.
Prošlo je čak pet godina od prestanka važenja Strategije zapošljavanja u Federaciji
BiH do izrade i usvajanja nove. Tako je konačno Vlada FBiH 12. jula 2018. prihvatila i
uputila Parlamentu FBiH na razmatranje i konačno usvajanje Strategiju zapošljavanja
u FBiH za period od 2018. do 2021. godine. U saopćenju Vlade FBiH povodom
usvajanja Strategije za period od 2018. do 2021. godine navedeno je da je njenoj izradi
prethodila analiza tržišta rada kao i same politike zapošljavanja, koja je pokazala da
9 Strategija jačanja funkcije posredovanja u javnim službama za zapošljavanje u FBiH, finalna strategija,
(2014) Projekat Podrška mrežama socijalne sigurnosti i zapošljavanju (SSNESP) Naziv zadatka: Strategija
jačanja funkcije posredovanja u javnim službama za zapošljavanje u FBiH. Ekonomski institut Sarajevo
i Đikić Consulting Services d.o.o., Sarajevo, str. 14. Od strane Vlade FBiH Strategija je usvojena 3. 9.
2014.
10 [Internet] Dostupno na: http://fmrsp.gov.ba/s/images/stories/Strategija%20zaposljavanja%20
FBIH%20Ministarstvo.pdf [10.9.2018.]
11 Vidjeti: Strategija zapošljavanja u FBiH, str. 2-3 i str. 12-15.
12 “Službene novine Federacije BiH”, br. 95/15, 32/16, 48/16 [Internet]. Dostupno na: http://www.
fbihvlada.gov.ba/pdf/Uredba%20V%20%20broj%201668-2015.pdf. Izmjene i dopune ove uredbe
dostupne na: http://fzzz.ba/doc/UredbaizmjenamaUredbe.pdf i http://www.fbihvlada.gov.ba/
bosanski/zakoni/2016/uredbe/15.html [10.9.2018.]
92
postoji potreba za velikim reformama ali i intenzivnim naporima i aktivnostima koje

imaju za cilj značajno poboljšanje stanja u ovoj oblasti u FBiH. Također se navodi da
politika zapošljavanja i njeni ciljevi u vezi s tim moraju biti u centru svih ekonomskih
politika, koristeći njihovu komplementarnost, s ciljem uticaja na otvaranje što većeg
broja radnih mjesta u privredi. U saopćenju se, između ostalog, iznosi da je vizija
Strategije da Federacija BiH ima funkcionalno tržište rada i kvalitetne institucije koje
mogu da oblikuju i provode efikasnu politiku zapošljavanja. Kao glavni cilj Strategije
navodi se povećanje formalnog zapošljavanja žena i muškaraca u privatnom sektoru i
osiguravanje prilika za dostojanstvena radna mjesta za sve žene i muškarce, ističući da
je naglasak na građanima koji su u nepovoljnom položaju. Pritom je na kraju saopćenja
apostrofirano da su na tom osnovu utvrđeni i posebni ciljevi, te među njima ukazujući
na sljedeće: stvaranje poticajnog pravnog okruženja za jačanje uloge posredovanja i
efikasnu politiku zapošljavanja, promoviranje zapošljavanja socijalno najranjivijih
grupa, te poboljšanje efikasnosti i kvaliteta službi za zapošljavanje13.
Kako je navedeno u dokumentu “Pregled politika zapošljavanja u Bosni i
Hercegovini za 2015. godinu”14, aktivna politika zapošljavanja u FBiH u 2015. godini
provođena je u skladu sa Zakonom o posredovanju u zapošljavanju i socijalnoj
sigurnosti nezaposlenih osoba, Strategijom jačanja funkcije posredovanja u javnim
službama za zapošljavanje u Federaciji BiH i Programom rada Federalnog zavoda za
zapošljavanje za 2015. godinu. Podrška je pružena ciljnim grupama nezaposlenih
osoba koje su utvrđene kao teže zapošljive, a posebno mladim osobama i ženama.
Zatim se navodi da su mjere aktivne politike zapošljavanja uglavnom bile usmjerene
na: poticanje zapošljavanja kod poznatog poslodavca, samozapošljavanje, obuku,
stručno osposobljavanje i usavršavanje, dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, pripremu
nezaposlenih za tržište rada i stvaranje jednakih mogućnosti za sve u pristupu tržištu
rada15. Međutim, provedeni programi nisu bili adekvatno osmišljeni i nisu bili dovoljno
fokusirani na individualne potrebe pripadnika ciljnih grupa. Pri tome su posebno
malo usmjereni na obuku i prekvalifikaciju učesnika mjera, a više na sufinansiranje
zapošljavanja kroz privremeno rješavanje problema nezaposlenosti, bez dugoročnije
pozitivne perspektive za nezaposlene osobe. U pogledu pasivnih mjera zapošljavanja,
navodi se da je u 2015. godini u Federaciji BiH novčanu naknadu koristilo prosječno
mjesečno 10.459 nezaposlenih osoba, te je, u odnosu na 2014. godinu, broj korisnika
novčane naknade manji za 311 ili 0,97%. Zatim, za realizaciju ovog prava kantonalne
službe za zapošljavanje utrošile su 48.545.489,00 KM, što se smatra da je za 886.087,00
KM više nego u 2014. godini. Povećanje iznosa prosječne plaće u Federaciji BiH u 2015.
13 Vidjeti: http://www.fbihvlada.gov.ba/bosanski/sjednica_v2.php?sjed_id=732&col=sjed_saopcenje
[Internet] [29.8.2018.]
14 Pregled politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu (2016), koji je urađen na osnovu
izvještaja o radu Agencije za rad i zapošljavanje BiH, Federalnog zavoda za zapošljavanje, Zavoda za
zapošljavanje Republike Srpske i Zavoda za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH, Sarajevo, str. 21-33.
15 Detaljniji podaci o aktivnim mjerama zapošljavanja u FBiH u 2015. godini dostupni u Pregledu politika
zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 21-33. Detaljnije o aktivnim mjerama
zapošljavanja u FBiH u 2015. također vidjeti: Federalni zavod za zapošljavanje (2016) Izvještaj o radu
Federalnog zavoda za zapošljavanje za 2015. godinu. Sarajevo, str. 14-35. [Internet]. Dostupno na:
http://www.fzzz.ba/doc/Izvjestaj_o_radu_2015.pdf [10.9.2018.]
93
godini je dodatno finansijski opteretilo kantonalne službe za zapošljavanje. Vidljiv je

veći fokus na pasivnim nego aktivnim mjerama zapošljavanja, što dodatno opterećuje
službe za zapošljavanje, a ne pridonosi značajno smanjivanju stope nezaposlenosti16.
2.2. Mjere zapošljavanja u Republici Srpskoj

Mjere zapošljavanja u Republici Srpskoj provode se u skladu sa Zakonom o
posredovanju u zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti, te odgovarajućim
strategijama, programima zavoda, akcionim planovima i drugim odgovarajućim
propisima i dokumentima. Poseban značaj na području analize stanja na tržištu
rada i utvrđivanja odgovarajućih ciljeva i mjera u periodu od 2011. do 2015. imala je
Strategija zapošljavanja Republike Srpske 2011-2015 koju je usvojila Vlada RS-a u 2011.
godini17. Ova strategija je, kao i u slučaju BiH i FBiH, bila je zasnovana na Evropskoj
strategiji zapošljavanja, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, te ranije Evropskom
partnerstvu. U Strategiji se iznosi slika općeg stanja u RS-u, zatim stanje i potrebe
tržišta rada, te se utvrđuju strateški ciljevi, posebni ciljevi, programi i očekivani
rezultati18. U međuvremenu, u oktobru 2016. godine Skupština RS-a usvojila je usvojila
je Strategiju zapošljavanja Republike Srpske za period od 2016. do 2020. godine, koja
je počela da se primjenjuje. Nova strategija u svom sadržaju obuhvata analizu općeg
stanja privrede RS-a, zatim dio označen kao reformski procesi i projektirani pravci
razvoja Republike Srpske 2015-2020, realizaciju prethodne Strategije zapošljavanja RS
2011-2015, zatim analizu stanja koja se odnosi na analizu nezaposlenosti, zaposlenosti,
obrazovanja iz perspektive zapošljavanja, analizu problema i potreba, i na kraju SWOT
analizu (ciljevi, mjere, ključni akteri, rezultati, finansiranje, monitoring i evaluacija...)19.
U pogledu Strategije navodi se da su njeni ciljevi povećanje zaposlenosti i ekonomske
aktivnosti stanovništva, kao i održavanje postojećih i kreiranje novih radnih mjesta u
privredi Srpske20.
U dokumentu “Pregled politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015.
godinu” navodi se da su, u skladu sa Strategijom zapošlјavanja Republike Srpske 2011-
2015. i Akcionim planom zapošlјavanja u RS-u za 2015. godinu, koji je usvojila Vlada
RS-a, definirani prioriteti zapošlјavanja i određene konkretne mjere i aktivnosti koje
su provođene u prošloj godini. Zavod je pripremio Program zapošlјavanja, kojim su
definirani konkretni projekti zapošlјavanja kao izuzetno značajna aktivnost u realizaciji
utvrđenih cilјeva. Projekti koji su pripremlјeni u 2015. godini odnosili su se uglavnom
na teško zapošlјive cilјne grupe, i to: djecu poginulih boraca, ratne vojne invalide,
16 Podaci o pasivnim mjerama zapošljavanja u FBiH u 2015. godini preuzeti iz Pregleda politika
zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 33-34. Detaljnije o pasivnim mjerama
zapošljavanja u FBiH u 2015. godini također vidjeti: Federalni zavod za zapošljavanje Izvještaj o radu
Federalnog zavoda za zapošljavanje za 2015. godinu, op.cit., str. 9-14.
17 [Internet] Dostupno na: http://www.vladars.net/sr-SP Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/Documents/
prijedlog%20strategija%20zaposljavanja%20republike%20srpske%202011-2015.pdf [29.8.2018.]
18 Vidjeti: Strategija zapošljavanja RS. Ibid., str. 3-5 i str. 52.
19 Vidjeti str. 2 [Internet]. Dostupno na: https://bs.scribd.com/document/332793812/Nacrt-Strategija-
Zaposljavanja-RS-2016-2020 [30.8.2018.]
20 Navedeno prema: http://swot.ba/wordpress/skupstina-rs-usvojila-prijedlog-strategije-zaposljavanja-
do-2020/ [Internet] [30.8.2018.]
94
demobilisane borce, osobe starije od 45 godina i Rome21. Isto kao i u FBiH, i ovdje
nailazimo na probleme u pogledu planiranja i primjene aktivnih mjera zapošljavanja,
fokusiranja na slabije programe i izostanak većih pozitivnih rezultata.
Za pasivne mjere zapošljavanja u 2015. godini izdvojeno je ukupno 16.997.546,61
KM. Od toga, za ostvarivanje prava na novčanu naknadu u 2015. godini izdvojeno je
15,606,982.02 KM, te se ističe da je to za 17% manje u odnosu na 2014. godinu kada
je izdvojeno 18,784,408.07 KM. U 2015. godini ovo pravo su prosječno mjesečno
ostvarivale 1.922 osobe22.
2.3. Mjere zapošljavanja u Brčko Distriktu BiH

Mjere zapošljavanja u Brčko Distriktu BiH provode se u skladu sa Zakonom o
zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti, programima Zavoda, Programom
aktivne politike zapošljavanja Vlade Distrikta BiH, kao i drugim odgovarajućim
propisima i dokumentima. Brčko Distrikt BiH nema strategiju zapošljavanja, ali je 2009.
godine usvojena Strategija razvoja Brčko Distrikta BiH za period od 2008. do 2017.
godine, kojom se, iako se direktno ne odnosi na zapošljavanje, ipak tretiraju pitanja
općeg razvoja i unapređenja Distrikta, osvrćući se i na ekonomsku i socijalnu situaciju, te
u tom kontekstu i na pitanje zaposlenosti23. U skladu s ranije pomenutim dokumentom
“Pregled politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu”, provođenje
programa i mjera aktivne politike zapošljavanja bila je jedna od ključnih aktivnosti
Zavoda za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH i u 2015. godini, kroz podršku programima
poslodavaca za novo zapošljavanje i organiziranje stručnog osposobljavanja, obuke i
pripremu za zapošljavanje, te je po osnovu posredovanja u zapošljavanju, uključujući
i zapošljavanje po osnovu aktivnih mjera, u 2015. godini brisano s evidencije 1.416
osoba24. U toku 2015. godine 589 osoba ostvarilo je pravo na novčanu naknadu, što je,
kako se navodi, u odnosu na 2014. godinu manje za 127 korisnika. Ukupna finansijska
21 Detaljniji podaci o aktivnim mjerama zapošljavanja u RS-u u 2015. godini dostupni u Pregledu politika
zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 34-41. Detaljnije o aktivnim mjerama
zapošljavanja u RS-u u 2015. godini vidjeti: Zavod za zapošljavanje Republike Srpske (2016) Izvještaj o
radu Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske za 2015. godinu (prijedlog). Pale, str. 13-47. [Internet].
Dostupno na: http://www.zzzrs.net/dokumenti/izvjestaj_o_radu_2015.pdf [31.8.2018.]
22 Podaci o pasivnim mjerama zapošljavanja u RS-u u 2015. godini preuzeti iz Pregleda politika
zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 42. Detaljnije o pasivnim mjerama
zapošljavanja u RS-u u 2015. godini vidjeti: Zavod za zapošljavanje Republike Srpske Izvještaj o radu
Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske za 2015. godinu, op.cit., str. 48-51.
23 Vidjeti posebno str. 7-10., te str. 28. [Internet]. Dostupno na: http://www.bdcentral.net/images/
stories/Vazni_akti/Strateski_dokumenti/strategija_razvoja_brcko_distrikta_2008-2017-hr.pdf
[28.8.2018.]
24 Detaljniji podaci o aktivnim mjerama zapošljavanja u BDBiH u 2015. godini dostupni u Pregledu
politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 34-41. Detaljnije o aktivnim
mjerama zapošljavanja u BDBiH u 2015. godini. Vidjeti: Zavod za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH
(2016) Izvještaj o radu Zavoda za 2015. godinu, Brčko, str. 10-16. [Internet]. Dostupno na: http://www.
zzzbrcko.org/index.php/o-nama/izvjestaj-o-radu-zavoda [28.8.2018.]
95
sredstva za ovu namjenu iznosila su 1.033.922,00KM. Navedeno pravo ostvarile su

osobe svih starosnih i kvalifikacionih struktura25.
2.4. Procjena efektivnosti mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini

Tržište rada u BiH nalazi se pred velikim izazovima i problemima u pogledu
ostvarivanja njegovih osnovnih performansi. Utvrđena dugogodišnja visoka stopa
nezaposlenosti u BiH, praćena s posebno visokom stopom nezaposlenosti mladih, te
velikim procentom dugotrajne nezaposlenosti, problemi su koji moraju biti sistemski
riješeni, a u čemu značajnu ulogu trebaju i mogu imati adekvatne politike zapošljavanja.
Bosna i Hercegovina ima ozbiljne probleme s visokom stopom nezaposlenosti te bilježi
najveću stopu nezaposlenosti (anketna stopa nezaposlenosti 2015 – 27,6%, 2016 –
25,5%, 2017 – 20,5% i 2018 – 18,4%), dok je registrirana stopa nezaposlenosti i veća,
preko 40% među državama jugoistočne Evrope, te samo Kosovo*26 i Makedonija bilježe
veću nezaposlenost od BiH27. U poređenju sa zemljama članicama EU, BiH ima mnogo
veću stopu nezaposlenosti28. Ništa bolje nije ni stanje sa stopom zaposlenosti koja je
u 2015. godini iznosila 31,9%, u 2016. godini 32,2%, u 2017. godini 33,9%, te u 2018.
godini 34,3%, što je mnogo niže od one koja se bilježi u drugim državama jugoistočne
Evrope, kao i u EU (stopa anketne zaposlenosti)29. Stopa nezaposlenosti mladih (od
15. do 24. godine) poseban je problem. U 2016. godini nezaposlenost mladih iznosila
je 54,3%, u 2017. godini smanjila se na 45,8%, a podaci za 2018. godinu pokazuju da
se nezaposlenost mladih u BiH smanjila na 38,8%. Ovdje se radi o visokom procentu
nezaposlenih među mladim osobama na cijeloj teritoriji BiH. Podaci pokazuju da BiH
25 Podaci o pasivnim mjerama zapošljavanja u BDBiH u 2015. godini preuzeti iz Pregleda politika
zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu, op.cit., str. 42. Detaljnije o pasivnim mjerama
zapošljavanja u BDBiH u 2015. godini vidjeti: Zavod za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH Izvještaj o
radu Zavoda za 2015. godinu, op.cit., str. 3-6.
26 Kosovo* - Ovaj naziv ne dovodi u pitanje status Kosova i u skladu je s Rezolucijom 1244 i Odlukom
ICC-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.
27 [Internet] Podaci dostupni na: http://www.focus-economics.com/regions/south-eastern-
europe i na: http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=Enlargement_
countries__labour_market_statistics#Unemployment_rates http://www.bhas.ba/?option=com_
content&view=article&id=113=en [8.12.2018.]
28 Podaci o nezaposlenosti u državama članicama EU i prosjeku na nivou EU [Internet]. Dostup-
no na: http://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps-
00203&plugin=1 [5.9.2018.]
29 Podaci o stopi zaposlenosti u BiH dostupni u anketama o radnoj snazi iz 2017. i 2018. godine
[Internet]. Dostupno na: http://www.bhas.ba/?option=com_content&view=article&id=113=ba
[10.9.2018.] Podaci o zemljama jugoistočne Evrope dostupni u Centre of Public Employment
Services of Southeast European Countries, Statistical Bulletin, No. 7 [Internet]. Dostupno
na: http://www.cpessec.org/documents.php [10.9.2018.], dok su podaci o zaposlenosti u
EU dostupni na veb-stranici Eurostata [Internet] http://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.
do?tab=table&init=1&language=en&pcode=t2020_10&plugin=1 [10.9.2018.]
96
ima najveću stopu nezaposlenosti mladih u odnosu na sve ostale države jugoistočne
Evrope i EU30.
Analiza Međunarodne organizacije rada (MOR) u oblasti zapošljavanja u BiH
ukazuje na probleme na tržištu rada koji se ogledaju u visokoj neaktivnosti i visokoj
nezaposlenosti, te se ove statistike dovode u vezu s problemima starenja stanovništva i
visoke migracije, jedne od najvećih u Evropi31. Također, MOR u svom istraživanju politike
zapošljavanja u BiH zaključuje da u pogledu tržišta rada postoje značajne prepreke
učinkovitom razvoju kao i implementaciji politike zapošljavanja32.
Uspješnost politika na tržištu rada u BiH, odnosno mjera zapošljavanja zavisi
od više faktora, a efektivnost primjene najbolje se ogleda u procentu povećanja
zaposlenih osoba, kao i ulaganja u mjere osposobljavanja za zapošljavanje ili
finansiranja samozapošljavanja, odnosno direktnog stvaranja posla. Faktori koji su bitni
pokazatelji načina pristupa mjerama zapošljavanja u BiH su, prije svega, nivo ulaganja
u provođenje mjera, zatim stepen pokrivenosti nezaposlenih osoba ovim mjerama, kao
i raznovrsnost programa i mjera koje čine ove politike zapošljavanja. Navedene politike
obuhvataju aktivne i pasivne mjere, s tim da se više sredstava izdvaja za pasivne mjere
zapošljavanja, koje još uvijek prevladavaju. Ovo je istaknuto u Izvještaju EK o BiH za
2016. godinu33.
Pasivne mjere zapošljavanja nemaju odgovarajući željeni efekat na nezaposlene
osobe u smislu povećanja njihovog uključivanja na tržište rada, jer ove mjere ne
pretpostavljaju aktivaciju učesnika na koje se primjenjuju. To su mjere kojima se
osigurava privremeno zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba nezaposlenih
osoba prvenstveno ostvarivanjem prava na novčanu naknadu, kao i obezbjeđenjem
zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Novčana naknada koja se osigurava u okviru
sistema pasivnih mjera zapošljavanja u BiH obuhvata zabrinjavajuće mali broj osoba,
ali su to i veoma niska primanja koja se osiguravaju za jedan kraći vremenski period.
30 Podaci o nezaposlenosti mladih u BiH dostupni u anketama o radnoj snazi za periode 2016,
2017. i 2018. godina u BiH [Internet]. Dostupno na: http://www.bhas.ba/?option=com_
content&view=article&id=113=ba [5.8.2018.] Podaci za zemlje regije dostupni u Centre of
Public Employment Services of Southeast European Countries (2017). Statistical Bulletin No. 7
[Internet]. Dostupno na: http://www.cpessec.org/documents.php. Podaci o EU prosjeku dostupni
na web stranici Eurostata [Internet]. Dostupno na: http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/
submitViewTableAction.do [5.8.2018.] Analiza podataka s tržišta rada navedena prema: Hasanagić,
E. (2018) Priručnik - Normativni okvir socijalnog osiguranja nezaposlenih osoba u BiH. U: ZIPS,
Sarajevo, Privredna štampa, broj 1390 od 1-15. 9. 2018. godine.
31 Vidjeti: Khare, Sh., Ronnas, P. & Shamchiyeva, L. (2011) Employment diagnostic analysis: Bosnia and
Herzegovina. International Labour Office, Geneva, str. 5.
32 Vidjeti: O’Higgins, N. (2014) Employment policy implementation mechanisms in Bosnia and
Herzegovina. International Labour Office, Employment Policy Department, Employment and Labour
Market Policies Branch, Geneva, str. 33.
33 European Commission (2016) Commission Staff Working Document Bosnia and Herzegovina 2016
Report Accompanying the document Communication from the Commission to the European
Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the
Regions 2016 Communication on EU Enlargement Policy {COM(2016) 715 final}, Brussels, 9. 11. 2016.
SWD (2016) 365 final [Internet]. Dostupan na: http://ec.europa.eu/neighbourhoodenlargement/sites/
near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_bosnia_and_herzegovina.pdf [30.8.2018.]
97
U FBiH je posebno problematično što dužina radnog staža nema nikakvog uticaja na
iznos novčane naknade koju nezaposleni ostvaruje, već se samo prethodno ukupno
trajanje radnog staža uzima u obzir kod određivanja dužine trajanja ostvarivanja ovog
prava. S druge strane, u RS-u i BDBiH se ipak pravi razlika u iznosu novčane naknade
prema dužini trajanja prethodnog radnog staža. Iako se i ovdje radi o relativno
nepovoljnim uslovima za ostvarivanje ovog prava, koji ne pravi značajnu razliku u
visini naknade, barem se u određenoj mjeri pravi razlika prema ostvarenoj dužini
radnog staža. Trenutna situacija nalaže potrebu izmjene postojećeg zakonodavstva
u FBiH radi osiguranja povoljnijih uslova za ostvarivanje prava na novčanu naknadu
nezaposlenih osoba, posebno u kontekstu visine novčane naknade i trajanja ovog
prava, ali i usklađivanja propisa entiteta i BDBiH. Cjelokupna situacija na tržištu rada
u BiH je zabrinjavajuća i zahtijeva konkretne akcije putem većeg ulaganja u aktivne
politike zapošljavanja i poboljšanja programa koji ulaze u okvir aktivnih politika
zapošljavanja. Analize programa zapošljavanja koji se primjenjuju u BiH ukazuju na to
da se u pogledu aktivnih mjera zapošljavanja radi o niskim ulaganjima u jedan manji set
programa koji se ponavljaju i u narednim godinama, te obuhvataju značajno mali broj
nezaposlenih osoba. Naime, u izvještajima o radu entitetskih zavoda za zapošljavanje
kao i zavoda BDBiH dati su podaci o provedenim aktivnim mjerama zapošljavanja, o
njihovoj obuhvatnosti, trajanju i uloženim novčanim sredstvima, te se pregledom ovih
podataka i njihovim upoređivanjem s kretanjima stope zaposlenosti i nezaposlenosti
u BiH neminovno nameće zaključak o njihovoj manjkavosti i nužnosti redefiniranja
postojećih programa34. Pored toga, dostupna su i različita istraživanja analitičara u
BiH kojima se ukazuje na ovaj problem i potrebu preusmjeravanja ulaganja u posebne
programe usmjerene prvenstveno na obuku odnosno osposobljavanje nezaposlenih
pojedinaca35.
Nezaposlene osobe koje učestvuju u programima zapošljavanja samo privremeno
rješavaju svoj status, jer najčešće nakon nekoliko mjeseci ili godinu dana prestaje njihov
radni odnos, a samo rijetki nastavljaju raditi, odnosno dobivaju novi radni angažman
kod istog poslodavca. U strukturi ovih mjera najviše je zastupljeno sufinansiranje
zapošljavanja kod postojećih poslodavaca i sufinansiranje samozapošljavanja, a
najmanje osposobljavanje i usavršavanje nezaposlenih osoba, time ne stvarajući
dugoročnije rješenje za nezaposlene. Ono što je nedovoljno akcentirano u ovim
programima jesu mjere osposobljavanja i usavršavanja u koje treba više ulagati i
omogućiti većem broju nezaposlenih osoba da učestvuju u provođenju ovakvih mjera.
34 Vidjeti: supra, str. 5-8.

35 Vidjeti: Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u BiH: Zašto više pažnje trebamo posvetiti
programima obuke? Policy Memo, Analitika – Centar za društvena istraživanja, Sarajevo [Internet].
Dostupno na: http://www.analitika.ba/bs/publikacije/aktivne-politike-zaposljavanja-u-bih-zasto-
vise-paznje-trebamo-posvetiti-programima [6.12.2018.] Navedeni autor, u svojim istraživanjima
politika zapošljavanja u BiH, upravo često ističe da je prisutno nedovoljno ulaganje u mjere obuke
i usavršavanja, te ukazuje na neophodnost integriranja aktivnih i pasivnih mjera zapošljavanja.
Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u Bosni i Hercegovini: Od izravnog zapošljavanja
ka osnaživanju zapošljivosti nezaposlenih osoba. Policy Brief 26, Analitika, Centar za društvena
istraživanja, Sarajevo [Internet]. Dostupno na: http://www.analitika.ba/bs/publikacije/aktivne-
politike-zaposljavanja-u-bosni-i-hercegovini-od-izravnog-zaposljavanja-ka [6.12.2018.] CCI – Centri
civilnih inicijativa (2013) Analiza politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini – nacrt, op.cit.
98
To bi mnogo više koristilo nezaposlenim osobama stvarajući za njih bolje prilike za

zapošljavanje ili pokretanje vlastitih poslova, ali bi i dugoročno pozitivno uticalo
na privredni razvoj države. Osim toga, primjena aktivnih politika treba da bude više
povezana s pasivnim mjerama zapošljavanja, čime bi se u mnogo većoj mjeri osigurala
ukupna efektivnost politika zapošljavanja u BiH. Poželjno je koordinirano korištenje
obje kategorije mjera zapošljavanja na tržištu rada.
“Također, u BiH je evidentan i nedostatak aktivacijskih strategija, koje bi, primjera
radi, isplatu različitih naknada uvjetovale obavezom traženja posla, dostupnošću
za rad ili učešćem u programima obuke. S obzirom na nisku potražnju radne snage,
obaveze bi se svakako trebale prilagoditi kontekstu, ali se naglasak može staviti na
učešće u različitim programima obuke kako bi se unaprijedila zapošljivost osoba,
posebno dugoročno nezaposlenih. Pored toga, izostaje i jasna veza između aktivnih
politika zapošljavanja i politika obrazovanja, te profesionalne obuke, obrazovanja i
cjeloživotnog učenja, čime bi se fokus stavio na izgradnju vještina koje su neophodne u
različitim sektorima”36.
Tako je npr. u 2014. godini BiH izdvojila samo 0,15% BDP-a za aktivne mjere
zapošljavanja, a za pasivne mjere 0,27%, dok je u 2015. godini izdvojeno i manje, pa je
za aktivne mjere izdvojeno 0,13% BDP-a, a za pasivne mjere 0,25% BDP-a, što je mnogo
manje od prosjeka EU, dok je u 2016. godini zabilježeno neznatno povećanje ulaganja u
aktivne mjere i iznosilo je 0,19%, a izdvajanje za pasivne mjere smanjilo se na 0,22%, što
i dalje predstavlja malo ulaganje za ovako važne politike na tržištu rada. BiH se svrstava
i među države s najmanjim ulaganjem u mjere zapošljavanja posmatrano za područje
regije jugoistočne Evrope37. U okviru aktivnih mjera zapošljavanja, prema podacima iz
2014. i 2015, pokazuje se da je ukupno izdvajanje za obuku i osposobljavanje u BiH bilo
jako nisko, i to u 2014. godini je poslije Crne Gore BiH izdvajala najmanje za ovu aktivnu
mjeru zapošljavanja posmatrano u odnosu na ostale države iz jugoistočne Evrope (JIE)
i iznosilo je 2.276, dok je u 2015. godini to ulaganje u BiH još više smanjeno i iznosilo je
660, te je BiH imala najmanje izdvajanje u odnosu na sve ostale države JIE, a u 2016.
godini bilježi se povećanje izdvajanja u iznosu od 2.474, što je nakon Turske i Crne Gore
najmanje među JIE državama38.
36 Jusić, M., Numanović, A. (2015) Fleksibilan rad u nefleksibilnom okruženju: reforme institucija tržišta
rada u Bosni i Hercegovini u komparativnoj perspektivi. Analitika, Centar za društvena istraživanja,
Sarajevo, str. 92 [Internet]. Dostupno na: http://www.analitika.ba/bs/publikacije/fleksibilan-rad-u-
nefleksibilnom-okruzenju-reforme institucija-trzista-rada-u-bosni-i [20.8.2018.]
37 Podatke za BiH i druge države jugoistočne Evrope za koje su dostupni podaci za 2014. godinu vidjeti
u: Centre of Public Employment Services of Southeast European Countries (2015) Statistical Bulletin,
No. 5., str. 67. [Internet]. Dostupno na: http://www.cpessec.org/cdocs/cpessec_statistical_bulletin_
no_5.pdf [5.9.2018.] Podatke za BiH i druge države jugoistočne Evrope za koje su dostupni podaci za
2015. godinu vidjeti u: Statistical Bulletin, No. 6. [Internet]. Dostupan na: http://www.cpessec.org/
cdocs/cpessec_statistical_bulletin_no_6.pdf [5.9.2018.] Podatke za BiH i druge države jugoistočne
Evrope za koje su dostupni podaci za 2016. godinu vidjeti u: Centre of Public Employment Services
of Southeast European Countries, Statistical Bulletin, No. 7. [Internet]. Dostupan na: http://www.
cpessec.org/documents.php. Podatke o prosjeku EU vidjeti na: http://ec.europa.eu/eurostat/tgm/
refreshTableAction.do?tab=table&plugin=1&pcode=tps00076&language=en [5.9.2018].
38 Vidjeti: Statistical Bulletin, No. 5., op.cit., str. 45., Statistical Bulletin, No. 6., op.cit., str. 45. i Statistical
Bulletin, No. 7., op.cit., str. 46.
99
S ciljem rješavanja problema nezaposlenosti, BiH mora povećati ulaganja u

mjere zapošljavanja, posebno u aktivne mjere, fokusirajući se na razvoj pojedinih
bitnih programa zapošljavanja kao što su obuka i usavršavanje, odnosno ulaganje u
ljudski potencijal, te redizajniranje postojećih programa sufinansiranja zapošljavanja.
Politikama koje bi se usmjerile većim dijelom na ovu vrstu programa, slično modernim
evropskim državama, kao što je npr. Njemačka, stvorila bi se veća nada za iskorjenjivanje
problema nezaposlenosti i s njim povezanog siromaštva u BiH, te socijalnih napetosti.
Povećanje ulaganja u mjere obuke i profesionalnog osposobljavanja odgovaralo bi
važećim evropskim standardima i principima, izraženim kroz evropske strategije
i smjernice, ali bi značilo i prilagođavanje savremenim trendovima u reguliranju
radnopravnog odnosa, odnosno primjeni principa fleksigurnosti na tržištu rada.
Posebno obuka i usavršavanje predstavljaju bitnu mjeru za olakšavanje nezaposlenim
osobama da se lakše uključe na tržište rada, jer posjedovanje određenih novih vještina
i znanja povećava njihove šanse na tržištu rada i stvara im veći broj mogućih prilika za
zapošljavanje.
“Ulaganje u razvoj ljudskih potencijala kroz programe APZ-a (aktivne politike
zapošljavanja o.p.) predstavlja zanemareni potencijal politika zapošljavanja u BiH. Iako
je BiH ratificirala konvenciju br. 142 Međunarodne organizacije rada o razvoju ljudskih
resursa koja, između ostalog, predviđa razvoj neformalnih programa vokacijskih
treninga, edukacije i usavršavanja koji, prema ovoj konvenciji, trebaju biti usko vezani
za politike zapošljavanja, APZ-i u BiH su i dalje pretežno orijentirani na direktno
zapošljavanje i djelimičnu amortizaciju visoke nezaposlenosti”39.
“Stavljanje većeg fokusa na aktivni pristup zapošljavanju – pri čemu bi se
trebalo težiti višem stepenu aktivacije politika zapošljavanja i integriranju pasivnih i
aktivnih mjera – i reorijentacija mjera APZ-a ka programima edukacije i osnaživanju
konkurentnosti nezaposlenih osoba osiguralo bi blagovremenu reakciju u slučaju
nezaposlenosti kroz uključivanje u programe APZ-a te, shodno tome, doprinijelo
ukupnim naporima u prevenciji dugoročne nezaposlenosti i isključivanja s tržišta
rada”40.
Međutim, tržište rada BiH najprije mora stvoriti potrebne preduslove za
adekvatno provođenje programa mjera zapošljavanja kojim bi bio obuhvaćen mnogo
veći broj nezaposlenih osoba, uz fokus na kombiniranu primjenu aktivnih i pasivnih
mjera zapošljavanja. Tržište rada BiH ima značajne institucionalne i normativne
prepreke za njegovo uspješno funkcioniranje, pa je prvi korak usklađivanje propisa i
institucionalnih rješenja radi stvaranja jednakih uslova na tržištu rada za sve građane
BiH i povećanje mobilnosti radne snage u BiH. Na državnom nivou bilo bi potrebno
osigurati jaku institucionalnu strukturu i usvojiti adekvatne propise o reguliranju
39 Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u BiH: Zašto više pažnje trebamo posvetiti
programima obuke?, op.cit., str. 2. [Internet]. Dostupno na: http://www.analitika.ba/bs/publikacije/
aktivne-politike-zaposljavanja-u-bih-zasto-vise-paznje-trebamo-posvetiti-programima [21.8.2018.]
40 Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u Bosni i Hercegovini: Od izravnog zapošljavanja
ka osnaživanju zapošljivosti nezaposlenih osoba, op.cit., str. 5. [Internet]. Dostupno na: http://www.
analitika.ba/bs/publikacije/aktivne-politike-zaposljavanja-u-bosni-i-hercegovini-od-izravnog-
zaposljavanja-ka [21.8.2018.]
100
politike zapošljavanja. Neophodno je i uspostavljanje jedinstvenog sistema redovnog

praćenja i ocjenjivanja preduzetih mjera zapošljavanja na cijeloj teritoriji BiH, uz
preporuke za naredni period utvrđivanja novog ciklusa mjera zapošljavanja.
3. Obaveze BiH u oblasti socijalne politike u kontekstu

Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
Što se tiče obaveza BiH u oblasti socijalne politike u kontekstu SSP-a, bitni
su određeni članovi ovog sporazuma kojima se reguliraju pitanja usklađivanja
zakonodavstva BiH iz oblasti socijalne politike sa zakonodavstvom EU. U tom smislu,
Sporazum ne sadrži veliki broj članova kojima se regulira ova oblast, već se radi o samo
dva relevantna člana, a to su član 77. i član 99. U članu 77. koji je označen kao “Uslovi
rada i jednake mogućnosti” ukazuje se na obavezu BiH, koja će postepeno usklađivati
svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Unije u oblasti uslova rada, naročito zdravlja
i sigurnosti na radu, te jednakih mogućnosti. U skladu s članom 99. pod nazivom
“Saradnja u oblasti socijalne politike”, strane će sarađivati kako bi olakšale reformu
politike zapošljavanja u Bosni i Hercegovini, u kontekstu ojačanih ekonomskih reformi
i integracije. Saradnjom će se također nastojati podržati prilagođavanje sistema
socijalne sigurnosti Bosne i Hercegovine novim ekonomskim i socijalnim zahtjevima,
kako bi se osigurao jednak pristup i djelotvorna podrška svim osjetljivim osobama i
može uključiti prilagođavanje zakonodavstva Bosne i Hercegovine u pogledu uslova
rada i jednakih mogućnosti za žene i muškarce, lica s posebnim potrebama i za sva
osjetljiva lica, uključujući pripadnike manjina, kao i unapređivanje nivoa zaštite
zdravlja i sigurnosti radnika, uzimajući kao osnovu nivo zaštite koji postoji u Uniji. U
okviru saradnje posebno će se voditi računa o prioritetima pravne tečevine (acquisa)
Unije u ovoj oblasti.
Također, SSP sadrži i posebno poglavlje o slobodi kretanja radnika između BiH i
EU u članovima 47. do 49. Članom 48. utvrđuje se zabrana diskriminacije na osnovu
državljanstva u tretmanu radnika koji su državljani Bosne i Hercegovine i koji su
zakonito zaposleni na teritoriji neke države članice, u pogledu radnih uslova, naknade
za rad ili otpuštanja s radnog mjesta u poređenju s državljanima te države, kao i pravo
supružnika i djece radnika na pristup tržištu rada određene države članice tokom perioda
zaposlenja koje je odobreno tom radniku, ali se osigurava isti tretman i radnicima iz
EU koji su zaposleni u BiH. Članom 48. propisuje se da postojeće pogodnosti pristupa
zapošljavanju koje države članice omogućavaju radnicima iz BiH na osnovu bilateralnih
sporazuma treba da se zadrže i, po mogućnosti, poboljšaju; te da će (b) ostale države
članice razmotriti mogućnost sklapanja sličnih sporazuma. Članom 49. precizira
se da će se utvrditi pravila za koordinaciju sistema socijalne sigurnosti za radnike s
državljanstvom Bosne i Hercegovine koji su zakonito zaposleni na teritoriji neke države
101
članice i za članove njihovih porodica koji legalno borave na njenoj teritoriji, kao i za
državljane država članica EU koji se nalaze u BiH41.
“Naša zemlja (BiH op.a.), kao jedna od zemalja u tranziciji, nakon postepenog
uvođenja novih privrednih odnosa, neminovno se suočava s pitanjem izgradnje
adekvatne socijalne politike i modela te politike. (...) Novi razvojni koncept počiva
na motu razvijanja individualizacije, što podrazumijeva znatno smanjivanje uloge
države u reguliranju ekonomske i socijalne sfere i istovremeno razvijanje slobodnog
tržišta i poduzetništva. (...) Iznalaženje adekvatnog modela socijalne politike dešavat
će se u uvjetima neminovnih reformskih zahvata, i to prioritetno, u glavnim granama
socijalnog osiguranja. (...) Paralelno s tim, nužno je afirmirati programe za što većim
uključivanjem nezaposlenih radno sposobnih građana u tržište rada, što je već više
godina prisutno u Evropi (u pitanju su raznovrsni programi socijalnog “uključivanja”
kao zamjene – alternative pasivnim naknadama, odnosno naknadama za vrijeme
privremene nezaposlenosti, razne vrste socijalne pomoći i sl). (...) Osnovano se
ističe da je u pitanju reformski zahvat koji pasivnu redistributivnu državu pretvara u
aktivnu socijalnu državu koja afirmira ljudske potencijale i tako doprinosi ukupnom
razvoju društva. (...) Na ovaj način može doći do usklađivanja naše socijalne politike sa
socijalnom politikom koja se podstiče i ostvaruje u okviru Evropske unije”42.
U Izvještaju o BiH za 2016. godinu43, između ostalog, daje se i pregled napretka
u oblasti zapošljavanja i socijalne politike. Tako se ističe da su u ovoj oblasti pripreme
i dalje u ranoj fazi, te da je u njoj postignut određeni napredak. Iako je nezaposlenost
blago opala, još uvijek je u velikoj mjeri strukturna i u cjelini visoka. Nezaposlenost
među ženama i mladima i dalje je visoka. Dalje se navodi da je postignut određeni
napredak u politici zapošljavanja i javnog zdravstva. Novi zakoni o radu su usvojeni u
skladu s prošlogodišnjom preporukom. U narednoj godini Bosna i Hercegovina treba
posebno: razviti autonomni socijalni dijalog, modernizirati zakone o zdravstvu i zaštiti
i uskladiti ih između entiteta; hitno provesti aktivne mjere zapošljavanja za rješavanje
visoke stope nezaposlenosti, posebno nezaposlenosti mladih, i pružiti efikasnu
podršku onima koji traže posao; provesti reforme javnog zdravstva i osigurati saradnju
između entiteta. Zatim se navodi da je učešće na tržištu rada neznatno povećano u
2015. godini na 44,1%, tako što su stope učešća i muškaraca i žena neznatno povećane.
Stopa zaposlenosti je također porasla na oko 32,2% u 2016. godini, dok je zapošljavanje
žena neznatno palo sa 23,2% na 22,4%. Otvaranje novih radnih mjesta je na dobrom
41 Detaljnije vidjeti odredbe čl. 47-49. SSP-a. “ (...) čl. 47. SSP, BiH i EU otprilike sadržajno odgovara čl. 45.
st. 2. UFEU, dok ne sadrži prava iz čl. 45. st. 3. UFEU, koji državljanima Unije omogućava konkurisanje na
stvarne ponude za zaposlenje, boravak u svrhu traženja zaposlenja, boravak u svrhu izvođenja posla,
te boravak nakon prestanka zaposlenja.” Meškić, Z., Samardžić, D. (2012) Pravo Evropske unije I. TDP,
Otvoreni Regionalni Fond za jugoistočnu Evropu – Pravna reforma, GIZ (GmbH), Sarajevo, str. 348.
42 Dedić, S. (2010) Socijalno pravo. Sarajevo, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, drugo izmijenjeno i
dopunjeno izdanje, str. 65-67.
43 European Commission (2016) Commission Staff Working Document Bosnia and Herzegovina 2016
Report Accompanying the document Communication from the Commission to the European
Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the
Regions 2016 Communication on EU Enlargement Policy {COM(2016) 715 final}, Brussels, 9. 11. 2016.
SWD (2016) 365 final [Internet]. Dostupan na: http://ec.europa.eu/neighbourhoodenlargement/sites/
near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_bosnia_and_herzegovina.pdf [10.9.2018.]
102
putu i ukupna stopa nezaposlenosti je pala na 25,4% u 2016. To je uglavnom rezultat

smanjenja stope nezaposlenosti muškaraca na 22,5% u 2016. godini, dok je stopa
nezaposlenosti žena smanjena samo neznatno na 30,0% u 2016. Sveukupno, oko 85%
nezaposlenih ostaje dugoročno nezaposleno. Dalje se navodi da mjere aktivne politike
na tržištu rada koje uključuju obuku, stažiranje, samozapošljavanje i javne radove s
ciljem da se podrži zapošljavanje ugroženih grupa, kao što su osobe s invaliditetom
i oni koji su dugo nezaposleni, nisu efikasno provedene i da su stope nezaposlenosti
među ovim ciljnim stanovništvom i dalje visoke. Potrebni su dodatni kapaciteti i
finansiranje kako bi se ljudi stimulirali da aktivno traže posao. Navodi se i da i dalje
dominiraju mjere pasivne politike na tržištu rada. U Izvještaju se nadalje ističe da je
Vlada Republike Srpske usvojila godišnji Akcioni plan zapošljavanja, a počelo je i
provođenje Strategije zapošljavanja Republike Srpske za period 2016-2020. Što se
tiče socijalne politike, socijalna davanja nisu usklađena i dalje se razlikuju između
entiteta, Brčko Distrikta BiH i kantona. U oblasti zdravlja i sigurnosti na radu, usvojene
su izmjene propisa na državnom nivou o radnom vremenu, obaveznim odmorima za
mobilne radnike i tahografe u drumskom saobraćaju kako bi se uskladili s relevantnim
acquisem. Zakonodavni okvir u oblasti socijalne zaštite zahtijeva bolje provođenje.
Također se ističe da novi propisi o socijalnoj zaštiti i provođenje postojećih zakona
variraju između entiteta i Brčko Distrikta BiH. Ne postoje sistematske mjere za
integraciju najranjivijih osoba na tržištu rada ni mjere za aktivno traženje posla niti
za smanjenje dugoročne zavisnosti od sistema socijalne pomoći. Ugrožene osobe i
dalje se suočavaju s problemom nedovoljnog pristupa obukama zbog nedostatka
službi za podršku, kao što su centri za socijalni rad i zavodi za zapošljavanje. U FBiH
se situacija razlikuje i između kantona. Zbog finansijskih ograničenja na svim nivoima
vlasti, socijalna zaštita propisana zakonima o socijalnoj zaštiti se u praksi ne provodi
u potpunosti, tako što se neka davanja ne isplaćuju ili se iznosi smanjuju u skladu s
raspoloživim finansijskim sredstvima44. Zatim se u Izvještaju, u dijelu o napretku u
oblasti kretanja osoba, ukazuje na slabo kretanje osoba i slabu mobilnost radne snage
u državi, te da neusklađenost propisa o zapošljavanju, pravima po osnovu zaposlenja
i pitanjima vezanim za oporezivanje predstavlja prepreku mobilnosti unutar države 45.
U Izvještaju Evropske komisije iz 2018. godine navodi se da je BiH ostvarila određeni
napredak, ali da je još uvijek u ranoj fazi uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije.
Utvrđeno je da je ostvareno određeno poboljšanje poslovnog okruženja, a ojačan je i
finansijski sektor. Ističe se da su ključni problemi koji još uvijek postoje slaba vladavina
prava, još uvijek slabo poslovno okruženje, iscjepkana i neefikasna javna uprava i velika
neuravnoteženost tržišta rada, koja je vezana za slab obrazovni sistem, slabi institucionalni
kapaciteti, te nepogodno investicijsko okruženje46. U okviru dijela Izvještaja u kojem
se opisuje funkcioniranje tržišta rada navodi se da je stanje u vezi sa zapošljavanjem
nešto bolje, iako je učešće na tržištu rada generalno na niskom nivou. Dalje se ističe da
je tokom 2017. godine tržište rada imalo koristi od stabilnog rasta proizvodnje, aktivnih
mjera tržišta rada i koraka na smanjenju neformalne ekonomije, kao i da je registrirana
44 Navedeno prema Izvještaju o napretku Bosne i Hercegovine, op.cit., str. 46-47.

45 Ibid, str. 39.
46 Vidjeti: Izvještaj Komisije u 2017. godini, str. 28-29.
103
zaposlenost u prosjeku bila za 3,1% viša u 2017. nego u prethodnoj godini, u poređenju
s povećanjem od 2,1% koliko je iznosila 2016. godine. Osim toga, u izvještaju se ukazuje
na to da je broj registriranih nezaposlenih osoba opao za 6,9%, u poređenju s padom od
3,9% u prethodnoj godini. Istaknuto je da ovo ukazuje na smanjenje radne snage, ali i na
smanjenje stope registrirane nezaposlenosti na 38,7%. Apostrofira se da značajne razlike
između registriranih i podataka iz anketa ukazuju na ključne slabosti statistike tržišta
rada. Također je u Izvještaju opisano da dostupni podaci ukazuju na demografska pitanja,
kao i na slabosti mehanizma dodjeljivanja, pored nedostataka vezanih za obrazovanje i
obučavanje47. U pogledu sposobnosti suočavanja s konkurentskim pritiskom i tržišnim
silama unutar Unije, u Izvještaju se govori da je BiH ostvarila određeni napredak, ali da se
i dalje nalazi u ranoj fazi kada je riječ o dostizanju sposobnosti da se nosi s konkurentskim
pritiskom i tržišnim silama u Uniji, kao i da ukupni nivo obrazovanja i potrošnje na
istraživanje i razvoj je i dalje nizak48.
4. Strategija Evropa 2020 za pametan,

održiv i inkluzivan rast
Strategija Evropa 2020 za pametan, održiv i inkluzivan rast usvojena je u okrilju Evropske
unije u 2010. godini49. Ova strategija nastavak je Lisabonske strategije, s tim da se njome
uvode novi i precizniji ciljevi u skladu s tada aktuelnim problemima u vezi s ekonomskom
krizom iz 2008. godine i porastom nezaposlenosti u EU50. “Sukcesorna inicijativa, Evropa
2020 gradi se na Lisabonu, ali također i inkorporira odgovor EU na globalnu finansijsku
krizu i uslijedjelu recesiju”51. Tako i Komisija u samoj Komunikaciji o usvajanju Strategije
Evropa 2020 potcrtava kao njen glavni cilj izlazak iz ekonomske krize navodeći da “2010.
mora označiti novi početak. Želim da Evropa izađe jača iz ekonomske i finansijske
krize”52. “Ekonomska kriza je pokazala sve nedostatke Lisabonske strategije i ukazala
na preambiciozno postavljene ciljeve koje je promovirala Strategija, kriza je zahvatila
značajne razvojne segmente EU: došlo je do pada BDP-a, industrijske proizvodnje, ali i
vrlo zabrinjavajući broj od 23 miliona nezaposlenih (10% aktivne populacije)”53.
47 Ibid., str. 32.

48 Ibid., str. 33.
49 Strategija je predstavljena u Komunikaciji Evropske komisije od 3. marta 2010. European Commision
(2010) Communication from the Commision, Europa 2020 A strategy for smart, sustainable and
inclusive growth. Brussels 3. 3. 2010 COM (2010) 2020 final.
50 Evropsko vijeće je u Luksemburgu 1997. godine predstavilo Evropsku strategiju zapošljavanja,
glavni instrument Evropske unije za koordinaciju reformi država EU u području tržišta rada i
socijalnih politika [Internet]. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/summary/glossary/european_
employment_strategy.html?locale=en [30. avgust 2018]. Evropsko vijeće je na zasjedanju u Lisabonu
2000. godine usvojilo Lisabonsku strategiju, s ciljem da EU do 2010. postane “najkonkurentnija i
najdinamičnija ekonomija na svijetu zasnovana na znanju, i da se pritom ostvari održivi ekonomski
rast sa dodatnim i boljim radnim mjestima i sa većom socijalnom kohezijom”. Vidjeti: Lisbon
European Council (2000) Conclusions of the Presidency. 23.-24.3.2010., para. 5.
51 Davies, A.C.L. (2012) EU Labour Law. Edward Elgar Publishing Limited, str. 16.
52 European Commision (2010) Communication from the Commision, Europa 2020 A strategy for smart,
sustainable and inclusive growth, op.cit., str. 2.
53 Communication from the Commision, Europa 2020, op.cit., str. 5.
104
“Dokument 2020 predlaže ograničeniji set ciljeva u odnosu na Lisabonsku

strategiju, iako su ovi još uvijek ambiciozni”54. Strategijom 2020 nastoje se stvoriti uslovi
za pametan, održiv i inkluzivan (sveobuhvatan) rast, putem utvrđivanja pet glavnih
ciljeva, a to su: zapošljavanje (75% zaposlenog aktivnog stanovništva između 20. i
64. godine), istraživanje i inovacije (3% BDP-a EU da bude uloženo u R&D), klimatske
promjene i energetska održivost (emisije stakleničkih plinova smanjiti za 20% ili čak
30%, ako su odgovarajući uslovi, u odnosu na 1990; 20% energije da se crpi iz obnovljivih
izvora; energetsku učinkovitost povećati za 20%), obrazovanje (poboljšanje kvalitete
i učinkovitosti sistema obrazovanja i izobrazbe: smanjivanje omjera ranog prekida
školovanja s 15% na 10% i povećanje broja osoba u dobi između 30 do 34 godine s
visokoškolskim ili sličnim obrazovanjem na najmanje 40% umjesto 31%), socijalna
uključenost i borba protiv siromaštva (smanjivanje broja ljudi kojima prijeti siromaštvo
i socijalna isključenost za najmanje 20 miliona)55.
“(...) promjena naglaska identificirana Lisabonskom strategijom zapravo je
označila stalniju i fundamentalnu promjenu u pristupu EU radnicima: radnici se više
ne smatraju kao (pasivni) korisnici socijalnih prava. Umjesto toga, oni se posmatraju
kao nosioci (aktivne) odgovornosti za ažuriranje njihovih vještina i da učine sebe
zapošljivim”56.
“S glavnim elementima Strategije Evropa 2020, uključujući ključne ciljeve koji će
biti vodič za njenu implementaciju i aranžmane za poboljšani monitoring, saglasilo se i
Evropsko vijeće u svojim zaključcima od 25. i 26. marta 2010. godine”57.
Ciljevi Strategije ostvaruju se putem sedam “vodećih inicijativa”58 kojima se pruža
okvir kojim EU i nacionalni organi zajednički jačaju napore u područjima kojima se
podupiru prioriteti Strategije Evropa 2020: kao što su inovacije, digitalno poduzetništvo,
zapošljavanje, mladi, industrijska politika, siromaštvo i učinkovitost resursa, ali i
54 Barnard, C. (2012) EU Employment Law. 4th edition, Oxford University Press, str. 116.
55 Communication from the Commision, Europa 2020, op.cit., str. 5.
56 Barnard, C. op.cit., str. 112-113.
57 Hadžić, M. (2012) Individualna i kolektivna prava na radu i u vezi s radom i fleksigurnost u radnom
zakonodavstvu, doktorska disertacija, Sarajevo, Univerzitet u Sarajevu, Pravni fakultet, str. 148.
58 To su sljedeće inicijative: 1. “Unija inovacija” za poboljšanje okvirnih uslova i pristupa finansijama za
istraživanje i inovacije da bi se osiguralo da inovativne ideje mogu biti pretvorene u proizvode i usluge
koje stvaraju rast i poslove; 2. “Mladi u pokretu” za osnaživanje performansi obrazovnih sistema i
omogućavanje, odnosno olakšavanje ulaska mladih ljudi na tržište rada; 3. “Digitalna agenda za
Evropu” radi ubrzanja pokretanja brzog interneta i ubiranja koristi digitalnog jedinstvenog tržišta za
domaćinstva i firme; 4. “Učinkovito iskorištavanje resursa u Evropi” radi pomaganja u razdvajanju
ekonomskog rasta od korištenja resursa, podrške zaokretu prema ekonomiji zasnovanoj na nižem
udjelu ugljika, povećati korištenje izvora obnovljive energije, modernizirati transportni sektor i
promovirati energetsku efikasnost; 5. “Industrijska politika za eru globalizacije” za osnaživanje
poslovnog okruženja posebno za srednja i mala preduzeća, i podržavanje razvoja jake i održive
industrijske baze sposobne za globalno takmičenje; 6. “Agenda za nove vještine i poslove” za
moderniziranje tržišta rada i jačanje ljudi razvijanjem njihovih vještina kroz životni ciklus, s namjerom
da poraste radna participacija i bolje podudaranje (match) ponude i potražnje rada, uključujući putem
radne mobilnosti; 7. “Evropska platforma protiv siromaštva” za osiguranje socijalne i teritorijalne
kohezije tako da koristi rasta i poslova budu široko podijeljeni, a ljudi koji su iskusili siromaštvo i
socijalno isključenje budu osposobljeni da žive u dostojanstvu, i da uzmu aktivnu ulogu u društvu.
Communication from the Commision, Europa 2020, op.cit., str. 5 - 6.
105
primjenom drugih instrumenata kao što je jedinstveno evropsko tržište, budžet EU i

vanjskopolitička agenda. Provođenje Strategije vrši se u okviru tzv. Evropskog semestra
kao godišnjeg ciklusa koordinacije ekonomskih i budžetskih politika59.
Ovom strategijom zamijenjene su dotadašnje 24 integrirane smjernice (one
su činile makroekonomske, mikroekonomske i smjernice o zapošljavanju) novim
smjernicama. Nove integrirane smjernice za period od 2010. do 2014. činile su Široke
smjernice za ekonomske politike država članica i EU, te Smjernice za zapošljavanje.
Zatim je Evropska komisija 2015. godine predložila revidirane smjernice s ciljem da
one zamijene ove posljednje. Taj prijedlog obuhvatio je široke smjernice za ekonomske
politike država članica i Unije60, te smjernice za politike zapošljavanja država članica61.
Široke smjernice za ekonomske politike država članica i Unije obuhvataju četiri
smjernice s rednim brojevima od 1 do 4. To su: Smjernica broj 1: Promocija ulaganja;
Smjernica broj 2: Povećanje rasta provođenjem strukturnih reformi u državama
članicama; Smjernica broj 3: Uklanjanje ključnih prepreka održivom rastu i stvaranju
radnih mjesta na nivou Unije; i Smjernica broj 4: Povećanje održivosti javnih finansija i
njihova doprinosa rastu.
Smjernice o zapošljavanju predstavljaju drugi dio (dio II) integriranih smjernica,
te obuhvataju četiri smjernice označene rednim brojevima od 5 do 8, i odnose se na
sljedeće: Smjernica broj 5: Povećanje potražnje za radom, Smjernica broj 6: Jačanje
ponude radne snage, vještina i kompetencija, Smjernica 7: Poboljšanje funkcioniranja
tržišta rada i Smjernica broj 8: Promocija socijalne inkluzije, borba protiv siromaštva i
promocija jednakih mogućnosti62.
59 [Internet] Vidjeti: http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/index_en.htm. [10.9.2018.]

60 European Commission (2015) Annex to the Recommendation for a Council Recommendation On
broad guidelines for the economic policies of the Member States and of the Union Brussels, 2. 3. 2015.
COM (2015) 99 final.
61 European Commission (2015) Annex - Integrated guidelines - to the Proposal for a Council Decision on
guidelines for the employment policies of the Member States, Brussels, 2. 3. 2015. COM (2015) 98 final
Annex 1.
62 Prikaz Strategije Evropa 2020 naveden prema: Hasanagić, E. (2016) Razvoj i značaj Evropske strategije
zapošljavanja u kontekstu politike zapošljavanja Evropske unije. Revija za pravo i ekonomiju, Godina
17. Br. 1. Mostar, Univerzitet “Džemal Bijedić” u Mostaru, Pravni fakultet, str. 101-107 (92-114).
106
5. Zaključak
Redefiniranje programa mjera zapošljavanja i njihovo usklađivanje s potrebama
na tržištu rada neophodno je radi rješavanja problema visoke nezaposlenosti u BiH.
Mjere zapošljavanja trebaju biti snažnije usmjerene prema potrebama tržišta rada
i više se fokusirati na konkretnije programe s dugoročnijim pozitivnim efektima
na tražioce zaposlenja, kao što su aktivne mjere zapošljavanja (prioritetno mjere
obuke i osposobljavanja). Ovakva reforma programa zapošljavanja treba uključivati i
unapređenja pozitivnih pravnih rješenja u oblasti pasivnih mjera zapošljavanja.
Analizom programa zapošljavanja u BiH pokazalo se da mjere zapošljavanja
imaju značajne nedostatke koji onemogućavaju efikasno djelovanje na suzbijanju
problema nezaposlenosti. Detektira se veće ulaganje za pasivne mjere zapošljavanja
nego za aktivne. Pasivne mjere zapošljavanja su mjere koje nezaposlenim osobama
pružaju prvenstveno privremenu egzistencijalnu sigurnost ostvarivanjem prava
na novčanu naknadu pod određenim uslovima, ili obezbjeđenjem zdravstvenog i
penzijskog osiguranja. Ove mjere su kratkotrajne i bez većih efekata na poboljšanje
položaja nezaposlenih osoba. Također, u BiH sistem novčanih naknada pokriva mali
broj nezaposlenih osoba koje ispunjavaju zakonske uslove, uz relativno male iznose tih
naknada i njihovo kraće trajanje. Osim toga, i aktivne mjere zapošljavanja karakteriziraju
određeni nedostaci koji se ogledaju u nepostojanju adekvatnih programa, gdje su
pretežno u primjeni programi sufinansiranja zapošljavanja, te niskog ulaganja u mjere
obuke i osposobljavanja nezaposlenih lica.
Tržište rada u BiH bez aktivnih mjera zapošljavanja, kao i drugih segmenata
ekonomske politike ne može značajno povećati zaposlenost ili smanjiti nezaposlenost.
U BiH je potrebno da politike zapošljavanja budu reformirane i modernizirane, pri
čemu se treba rukovoditi primjerima dobre prakse i iskustvima zemalja članica EU,
ali i zemalja iz regije. BiH je obavezna svoje zakonodavstvo uskladiti s evropskim
standardima i dostignućima u oblasti zapošljavanja, a strategije treba da budu glavni
segment razvoja mjera zapošljavanja u svjetlu evropskih integracionih procesa.
107
Literatura i izvori
Knjige i članci
•• Ademović, N., Marko, J. i Marković, G. (2012) Ustavno pravo Bosne i Hercegovine.
Fondacija ‘Konrad Adenauer’, Sarajevo.
•• Barnard, C. (2012) EU Employment Law. 4th edition, Oxford University Press.
•• Davies, A.C.L. (2012) EU Labour Law. Edward Elgar Publishing Limited.
•• Dedić, S. (2010) Socijalno pravo. Drugo izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet
Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo.
•• Hadžić, M. (2011) Sistem socijalnog obezbjeđenja nezaposlenih osoba i politika
zapošljavanja u BiH. Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, LIV, Sarajevo.
•• Hasanagić, E. (2016) Razvoj i značaj Evropske strategije zapošljavanja u kontekstu
politike zapošljavanja Evropske unije. Revija za pravo i ekonomiju. Godina 17. Br. 1.
Univerzitet “Džemal Bijedić” u Mostaru, Pravni fakultet, Mostar.
•• Hasanagić, E. (2018) Priručnik Normativni okvir socijalnog osiguranja nezaposlenih
osoba u BiH. ZIPS. Privredna štampa, broj 1390 od 1-15. 9. 2018. godine, Sarajevo.
•• Meškić, Z., Samardžić, D. (2012) Pravo Evropske unije I. TDP, Otvoreni Regionalni Fond za
jugoistočnu Evropu – Pravna reforma, GIZ (GmbH), Sarajevo.
•• Misita, N. (2007) Osnovi prava Evropske unije. Drugo izmijenjeno i dopunjeno izdanje,
Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo.
•• Udžejna, H. (2007) Socijalna zaštita u Bosni i Hercegovini: tranzicija, zakonodavstvo,
praksa. Fakultet političkih nauka, Sarajevo.
•• Khare, Sh., Ronnas, P. & Shamchiyeva, L. (2011) Employment diagnostic analysis: Bosnia
and Herzegovina. International Labour Office, Geneva.
•• O’Higgins, N. (2014) Employment policy implementation mechanisms in Bosnia and
Herzegovina. International Labour Office, Employment Policy Department, Employment
and Labour Market Policies Branch, Geneva.
Doktorski i magistarski radovi

•• Hadžić, M. (2012) Individualna i kolektivna prava na radu i u vezi sa radom i fleksigurnost
u radnom zakonodavstvu. Doktorska disertacija, Pravni fakultet, Univerzitet u Sarajevu,
Sarajevo.
•• Begić, Z. (2012) Legitimitet institucija državne vlasti u ustavnom sistemu Bosne i
Hercegovine sa osvrtom na institucije Evropske unije. Doktorska disertacija, Pravni
fakultet Univerziteta “Džemal Bijedić”, Mostar.
•• Masleša, A. (2015) Uloga Evropske komisije u integracionim procesima u Bosni i
Hercegovini. Magistarski rad, Pravni fakultet Univerziteta “Džemal Bijedić”, Mostar.
108
Internetske stranice kao izvori

•• http://www.dei.gov.ba/dei/bih_eu/sporazum/default.aspx?id=9812&langTag=bs-BA.
•• Reformska agenda za Bosnu i Hercegovinu za period 2015-2018 [Internet]. Dostupno na:
http://www.fbihvlada.gov.ba/pdf/Reformska%20agenda.pdf.
•• Miraščić, Dž. Princip vladavine prava u kontekstu najavljenih promjena: Reformska
agenda za Bosnu i Hercegovinu za period 2015-2018. godine. CJP-Fondacija Centar
za javno pravo [Internet]. Dostupno na: http://www.fcjp.ba/templates/ja_avian_ii_d/
images/green/Dzeneta_Mirascic.pdf.
•• CCI – Centri civilnih inicijativa (2013) Analiza politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini –
nacrt. Sarajevo [Internet]. Dostupno na: http://www.fli.ba/wp-content/uploads/2015/11/
Analiza_politika_zaposljavanja_u_Bosni_i_Hercegovini_CCI.pf [10.9.2018.]
•• Strategija zapošljavanja u BiH za period 2010–2014 [Internet]. Dostupno na: http://
www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?pageIndex=1&langTag=bs-BA
[10.9.2018.]
•• Strategija zapošljavanja Federacije za period 2009-2013. godine [Internet]. Dostupno
na: http://fmrsp.gov.ba/s/images/stories/Strategija%20zaposljavanja%20FBIH%20
Ministarstvo.pdf. [10.9.2018.]
•• Uredba Vlade FBiH o poticanju zapošljavanja od 3. decembra 2015. godine, “Službene
novine Federacije BiH”, br. 95/15, 32/16, 48/16 [Internet]. Dostupno na: http://www.
fbihvlada.gov.ba/pdf/Uredba%20V%20%20broj%201668-2015.pdf.
•• Izmjene i dopune Uredbe Vlade FBiH o poticanju zapošljavanja od 3. decembra 2015.
godine [Internet]. Dostupno na: http://fzzz.ba/doc/UredbaizmjenamaUredbe.pdf;
http://www.fbihvlada.gov.ba/bosanski/zakoni/2016/uredbe/15.html [10.9.2018.];
http://www.fbihvlada.gov.ba/bosanski/sjednica_v2.php?sjed_id=732&col=sjed_
saopcenje [29.8.2018.]
•• Federalni zavod za zapošljavanje (2016) Izvještaj o radu Federalnog zavoda za
zapošljavanje za 2015. godinu, Sarajevo [Internet]. Dostupno na: http://www.fzzz.ba/
doc/Izvjestaj_o_radu_2015.pdf [10.9.2018.]
•• Strategija zapošljavanja Republike Srpske 2011-2015. godine [Internet]. Dostupno na:
http://www.vladars.net/sr-SP. Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/Documents/prijedlog%20
strategija%20zaposljavanja%20republike%20srpske%202011-2015.pdf [29.8.2018.]
•• Prijedlog nove Strategije zapošljavanja Republike Srpske za 2016-2020. godinu
[Internet]. Dostupno na: https://bs.scribd.com/document/332793812/Nacrt-Strategija-
Zaposljavanja-RS-2016-2020 [30.8.2018.]; http://swot.ba/wordpress/skupstina-rs-
usvojila-prijedlog-strategije-zaposljavanja-do-2020/ [30.8.2018.]
•• Zavod za zapošljavanje Republike Srpske (2016) Izvještaj o radu Zavoda za zapošljavanje
Republike Srpske za 2015. godinu (prijedlog). Pale [Internet]. Dostupno na: http://www.
zzzrs.net/dokumenti/izvjestaj_o_radu_2015.pdf [31.8.2018.]
•• Strategija razvoja Brčko Distrikta BiH za razdoblje 2008-2017. godine [Internet]. Dostupna
na: http://www.bdcentral.net/images/stories/Vazni_akti/Strateski_dokumenti/
strategija_razvoja_brcko_distrikta_2008-2017-hr.pdf [28.8.2018.]
•• Zavod za zapošljavanje Brčko Distrikta BiH (2016) Izvještaj o radu Zavoda za 2015.
godinu, Brčko, str. 10-16. [Internet]. Dostupno na: http://www.zzzbrcko.org/index.
109
php/o-nama/izvjestaj-o-radu-zavoda [28.8.2018.]; http://www.focus-economics.com/

regions/south-eastern-europe; http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.
php?title=Enlargement_countries_labour_market_statistics#Unemployment_rates;
http://www.bhas.ba/?option=com_publikacija&id=1&lang=ba; http://ec.europa.eu/
eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tps00203&plugin=1.
•• Anketa o radnoj snazi BiH iz 2017. godine [Internet]. Dostupno na: http://www.bhas.
ba/?option=com_content&view=article&id=113=ba.
•• Anketa o radnoj snazi BiH iz 2018. godine [Internet]. Dostupno na: http://www.bhas.
ba/?option=com_content&view=article&id=113=ba.
•• Centre of Public Employment Services of Southeast European Countries. Statistical
Bulletin No. 7. [Internet]. Dostupan na: http://www.cpessec.org/documents.php; http://
ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=t2020_
10&plugin=1; http://www.bhas.ba/?option=com_content&view=article& id=113=ba.
•• European Commission (2016) Commission Staff Working Document Bosnia and
Herzegovina 2016 Report Accompanying the document Communication from the
Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions 2016 Communication on EU Enlargement
Policy {COM(2016) 715 final}, Brussels, 9. 11. 2016 SWD (2016) 365 final [Internet].
Dostupan na: http://ec.europa.eu/neighbourhoodenlargement/sites/near/files/pdf/
key_documents/2016/20161109_report_bosnia_and_herzegovina.pdf [30.8.2018.]
•• Jusić, M., Numanović, A. (2015) Fleksibilan rad u nefleksibilnom okruženju: reforme
institucija tržišta rada u Bosni i Hercegovini u komparativnoj perspektivi. Analitika,
Centar za društvena istraživanja, Sarajevo [Internet]. Dostupno na: http://www.
analitika.ba/bs/publikacije/fleksibilan-rad-u-nefleksibilnom-okruzenju-reforme
institucija-trzista-rada-u-bosni-i [20.8.2018.]
•• Centre of Public Employment Services of Southeast European Countries (2015)
Statistical Bulletin, No. 5 [Internet]. Dostupno na: http://www.cpessec.org/cdocs/
cpessec_statistical_bulletin_no_5.pdf.
•• Statistical Bulletin, No. 6. [Internet]. Dostupan na: http://www.cpessec.org/cdocs/
cpessec_statistical_bulletin_no_6.pdf.
•• Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u BiH: Zašto više pažnje trebamo
posvetiti programima obuke? Policy memo, Analitika, Centar za društvena istraživanja,
Sarajevo [Internet]. Dostupno na: http://www.analitika.ba/bs/publikacije/aktivne-
politike-zaposljavanja-u-bih-zasto-vise-paznje-trebamo-posvetiti-programima
[21.8.2018.]
•• Numanović, A. (2016) Aktivne politike zapošljavanja u Bosni i Hercegovini: Od izravnog
zapošljavanja ka osnaživanju zapošljivosti nezaposlenih osoba. Policy Brief 26,
Analitika, Centar za društvena istraživanja, Sarajevo, [Internet]. Dostupno na: http://
www.analitika.ba/bs/publikacije/aktivne-politike-zaposljavanja-u-bosni-i-hercegovini-
od-izravnog-zaposljavanja-ka [21.8.2018.]
•• Gradaščević-Sijerčić, J. Normativni okvir radnih odnosa zaposlenih u institucijama
Bosne i Hercegovine. CJP-Fondacija Centar za javno pravo [Internet]. Dostupno na:
http://www.fcjp.ba/templates/ja_avian_ii_d/images/green/Jasminka_Gradascevic
Sijercic2.pdf.
110
•• European Commission (2016) Commission Staff Working Document Bosnia and

Herzegovina 2016 Report Accompanying the document Communication from the
Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions 2016 Communication on EU Enlargement
Policy {COM(2016) 715 final}, Brussels, 9. 11. 2016 SWD (2016) 365 final [Internet].
Dostupan na: http://ec.europa.eu/neighbourhoodenlargement/sites/near/files/pdf/key_
documents/2016/20161109_report_bosnia_and_herzegovina.pdf [10.9.2018.]; http://
eur-lex.europa.eu/summary/glossary/european_employment_strategy.html?locale=en;
http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/index_en.htm.
Propisi i strategije
•• Zakon o radu FBiH, “Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 26/16.
•• Zakon o radu RS, “Službeni glasnik RS”, br. 1/16 i 66/2018.
•• Zakon o radu Brčko Distrikta BiH, “Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH”, br. 19/2006 –
prečišćeni tekst, 19/2007, 25/2008, 20/2013, 31/2014 i 1/2015.
•• Zakon o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine, “Službeni
glasnik BiH”, br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09 i 59/09, 103/09.
•• Zakon o Agenciji za rad i zapošljavanje BiH, “Službeni glasnik BiH”, br. 21/03 i 43/09.
•• Strategija jačanja funkcije posredovanja u javnim službama za zapošljavanje u FBiH,
finalna strategija (2014) Projekat Podrška mrežama socijalne sigurnosti i zapošljavanju
(SSNESP). Naziv zadatak: Strategija jačanja funkcije posredovanja u javnim službama
za zapošljavanje u FBiH. Ekonomski institut Sarajevo i Đikić Consulting Services d.o.o.,
Sarajevo.
•• Pregled politika zapošljavanja u Bosni i Hercegovini za 2015. godinu (2016).
•• Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država i
Bosne i Hercegovine, “Službeni glasnik BiH – međunarodni ugovori”, broj 10/08.
•• European Commision, Communication from the Commision (2010) Europa 2020 A
strategy for smart, sustainable and inclusive growth. Brussels 3. 3. 2010. COM(2010)2020
final.
•• Lisbon European Council (2000) Conclusions of the Presidency.
•• European Commission (2015) Annex to the Recommendation for a Council
Recommendation On broad guidelines for the economic policies of the Member States
and of the Union Brussels, 2. 3. 2015. COM(2015) 99 final.
•• European Commission (2015) Annex - Integrated guidelines - to the Proposal for a Council
Decision on guidelines for the employment policies of the Member States, Brussels, 2. 3.
2015. COM(2015) 98 final Annex 1.
111
112
Pregledni znanstveni rad
6.
Škole ekonomskog
mišljenja i
ekonomska politika
zemalja u tranziciji
Autor:
dr.sc. Željko Marić
113
114
Škole ekonomskog mišljenja i ekonomska politika zemalja u tranziciji
UDK 330.1+338.2](4-664)
Sažetak: Ne postoji općeprihvaćena škola ekonomske misli koja je najbolja za
sve zemlje. Najbolja škola za pojedinu zemlju određuje se po njezinom ekonomskom
stanju i institucionalnom okruženju (ekonomskom, političkom, pravnom itd.) na
nacionalnoj i međunarodnoj razini i drugim konkretnim uvjetima. U ovome radu dan je
pregled najvažnijih škola (keynesijanizam, monetarizam itd.) iz prošlosti i predložena
sinteza, sukladno značajkama zemalja zapadnog Balkana, za njihov učinkovit proces
ekonomskog integriranja u Europsku uniju (EU). Zemlje u tranziciji imaju brojna
ograničenja u mogućnostima primjene mjera pojedinih škola, kako je to bilo u prošlosti,
jer su se okolnosti u globaliziranom svijetu bitno promijenile. Slobodno kretanje
kapitala i visoka otvorenost gospodarstava nameću ograničenja, posebice monetarnoj
politici. Tranzicijske zemlje postaju sve manje ekonomski autonomne, a najvažniji
subjekti postaju multinacionalne korporacije.
U radu su analizirane nekonzistentnosti u vezi s primjenom neoliberalnog modela
razvoja u tranzicijskim zemljama, kao i mjere pojedinih škola koje bi bile primjerene za
tranzicijske zemlje u uvjetima globalizacije. Hipoteza rada glasi: neoliberalni koncept
ekonomskog razvoja nije prikladan za zemlje zapadnog Balkana jer ne omogućuje
postizanje međunarodne konkurentnosti, nužne za integriranje u zajedničko tržište EU.
Primijenjene su sljedeće znanstvene metode: povijesna metoda, metoda komparacije,
analiza i sinteza, induktivno-deduktivna metoda, generalizacija i specijalizacija,
apstrakcija i konkretizacija te metoda dokazivanja.
Ključne riječi: merkantilizam, keynesijanizam, monetarizam, institucionalizam,
ekonomika ponude, tranzicijske zemlje, Europska unija.
Schools of economic thought and economic policy in transition countries

Summary: There is no commonly accepted school of economic thought which
would serve best for all countries. The best school for each individual country depends
on its economic situation and institutional environment (economic, political, legal...) at
national and international level, and other specific conditions. This paper provides an
overview of the most important schools (Keynesianism, monetarism...) that were used
in the past and proposes a synthesis according to the characteristics of the Western
Balkans, for their efficient process of economic integration in the EU. Countries in
transition face with several limitations in applying the measures of certain schools, as
was the past practice, given that circumstances in a globalized world have changed
significantly. Free movement of capital and huge openness of the economies imposes
restrictions, especially for monetary policy. Economic autonomy of the transition
countries is shrinking and multinational corporations are becoming the most important
subjects.
This paper analyses inconsistencies in the application of neoliberal model of
development in transition countries, as well as the measures of individual schools that
would be appropriate for transition countries under the conditions of globalization.
115
The hypothesis of the paper is: the neoliberal concept of economic development is
not appropriate for the Western Balkans, since it does not allow the achievement of
international competitiveness, necessary for integration into the EU common market.
The following scientific methods will be applied: historical method, comparative
method, analysis and synthesis, inductive-deductive method, generalization and
specialization, abstraction and concretization, methods of proofing.
Keywords: Mercantilism, Keynesianism, monetarism, institutionalism, supply
economics, transition countries, European Union.
116
1. Uvod
Zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati neto koristi od budućeg članstva u EU
samo ako uspiju dosegnuti dovoljnu razinu međunarodne konkurentnosti u odnosu
na ostale članice. Ekonomska teorija, kao i povijest ekonomskog razvoja razvijenih
zemalja, jasno upućuje na zaključak da liberalizacija, odnosno stvaranje zajedničkog
tržišta, treba biti više posljedica nego uzrok ekonomskog razvoja zemalja. Brza
integracija, uz nedovoljnu razinu konkurentnosti, može dovesti do još veće ekonomske
divergencije između razvijenih i manje razvijenih članica EU.
Postoji nekoliko konkurentskih škola ekonomske misli koje se, u suvremenom
vremenu, nude za univerzalno i najbolje rješenje za dugoročni održivi ekonomski
razvoj. Kroz povijest su se razvile brojne škole ekonomske misli ili ekonomske doktrine
(merkantilizam, klasična politička ekonomija, neoklasična ekonomika, keynesijanizam,
marksizam, institucionalizam, monetarizam, ekonomika ponude itd.) koje su pružale
teorijski okvir za vođenje ekonomske politike i rješavanje ekonomskih problema
(ekonomski rast, nezaposlenosti, inflacija) u konkretnim uvjetima povijesne epohe.
Holističko razumijevanje povijesnog nastanka, uspona i degradacije pojedinih škola
ekonomske misli u rješavanju ekonomskih problema ključno je za osmišljavanje i
vođenje ekonomske politike za svaku zemlju i u suvremenim uvjetima. U uvjetima
globalizacije, za dominantnu školu ekonomske misli nameće se neoliberalizam, koji
najviše odgovara razvijenim zemljama, a podržavaju ga i najvažnije svjetske ekonomske
institucije (MMF, WB i WTO). Također, neoliberalizam uokviren u skup mjera ekonomske
politike tzv. Washingtonskog konsenzusa nameće se za optimalan model i zemljama
u tranziciji. Kako je jedna od glavnih značajki ekonomskih doktrina u povijesti da se
za najbolju nameće ona koja najviše odgovara najutjecajnijoj zemlji, klasi ili ideologiji,
tako je i nametanje neoklasične ekonomije od razvijenih zemalja i svjetskih institucija
tranzicijskim zemljama puno nelogičnosti.
2. Globalizacija kao suvremeni merkantilizam

Merkantilisti (15. – 18. stoljeće) poistovjećivali su blagostanje naroda s količinom
zlata kojom su raspolagali. U cilju povećanja blagostanja naroda, nastojali su poticati
izvoz i ograničiti uvoz finalnih dobara te ograničiti izvoz, a liberalizirati uvoz sirovina.
Protekcionističke barijere (carine, kvote i pristojbe) na uvoz finalnih dobara te
liberalizacija uvoza sirovina iz inozemstva, koje bi preradom u tuzemstvu u finalne
proizvode ponovno izvozili, bili su osnovni instrumenti merkantilističke politike. To
je, uz vrlo ograničenu mogućnost proizvodnje zlata iz rudnika, bio najvažniji način
povećanja raspoložive količine zlata.
Jedan od izuma kolonijalnog merkantilističkog vremena jest i currency board ili
valutni odbor1. Kolonija koja je željela uvesti vlastitu valutu mogla je to učiniti jedino
pod uvjetima currency boarda, odnosno ako ju je vezala fiksnim tečajem i potpunom
1 Velika Britanija primijenila je prvi valutni odbor 1849. godine u svojoj otočnoj koloniji Mauricijusu, a
potom su tu praksu uvele u svojim kolonijama i druge velike svjetske sile.
117
pokrivenošću za valutu zemlje čija je bila kolonija. Ako je kolonija željela povećati
ponudu svoje domaće valute, morala je izvozom u zemlju čija je bila kolonija pribaviti
istovrijedan iznos rezervne valute. Pravila currency boarda su, uz prethodno spomenute
mjere protekcionizma (carine, kvote, pristojbe, subvencije itd.), utjecala na to da se
kolonije orijentiraju na proizvodnju i izvoz sirovina, a razvijene zemlje na proizvodnju
i izvoz finalnih proizvoda sa znatno višom dodanom vrijednošću. Na taj način su bivše
kolonije, čak i nakon formalnog osamostaljenja, dugo godina zadržane u ekonomskom
ropstvu i spriječene da postanu konkurencija razvijenim zemljama.
Tablica 1. Ukupna vanjskotrgovinska razmjena BiH po sektorima (u KM)
2016. 2017.
Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz
Agroindustrijski
2.962.844.491 975.830.504 3.150.393.873 1.057.182.562
sektor
Mineralna goriva
(ugljen, koks, plin,
1.897.056.434 658.264.429 2.602.438.449 943.154.368
nafta) i električna
energija
Kem. farm. proiz.,
gnojiva, plastika, 2.643.707.318 1.112.500.568 2.896.623.242 1.345.992.307
kaučuk, guma
Kamen, kreč,
cement, beton,
443.449.856 122.386.962 460.392.840 142.367.582
keramika i
proizvodi
Koža, krzno,
1.917.222.003 1.362.827.154 2.052.266.419 1.495.058.673
tekstil i proizvodi
Drvo, papir i
884.324.735 2.042.500.489 923.473.897 2.221.903.787
namještaj
Rude, metali i
1.588.776.007 1.700.918.137 1.981.659.256 2.065.401.216
proizvodi
Strojevi, aparati,
meh. uređaji,
3.737.709.811 1.710.443.537 4.177.398.149 2.011.963.694
kotlovi, vozila,
oružje
Ostali razni
186.157.270 83.351.418 202.693.919 101.750.192
proizvodi
UKUPNO 16.261.247.925 9.769.023.197 18.447.340.042 11.384.774.382
Izvor: Infokom - broj 71 – veljača 2018., str. 6. Dostupno na: <http://komorabih.ba>
[1.12.2018.]
118
Analizirajući strukturu vanjske trgovine Bosne i Hercegovine, koja također

primjenjuje currency board2, jasno se vidi kako se radi o procesu suvremenog
merkantilizma, samo što se provodi novim metodama neoliberalizma, a ne
tradicionalnim mjerama protekcionizma (carine, kvote, embargo). Bosna i Hercegovina
(BiH) ima vanjskotrgovinski suficit u sektorima u kojima se proizvode sirovine (drvo,
rude, metali), dok u svim drugim industrijskim sektorima ima vanjskotrgovinski deficit.
Posljedica je to vrlo niske konkurentnosti bh. gospodarstva3, liberalizacije vanjske
trgovine i nastojanja da se što brže integrira u EU i WTO. Europska unija je najvažniji
vanjskotrgovinski partner Bosne i Hercegovine (oko 70 %), a euro rezervna valuta
za koju je fiksnim tečajem vezana i potpuno pokrivena domaća valuta. Razvijene
zemlje nameću pretjerani liberalizam tranzicijskim zemljama putem sporazuma o
međunarodnom ekonomskom i trgovinskom integriranju (primjerice, sporazumi o
stabilizaciji i pridruživanju zemalja zapadnog Balkana s EU), kao i putem programa
strukturne prilagodbe međunarodnih ekonomskih institucija (MMF, WB) u kojima
dominiraju razvijene zemlje. Slabije razvijenim zemljama nameće se ukidanje carina
za robu iz razvijenih zemalja, dok se razvijene zemlje maksimalno štite necarinskim
barijerama, administrativnim protekcionizmom i uvođenjem različitih standarda za
različite proizvode iz tranzicijskih zemalja. Slabije razvijene tranzicijske zemlje trebaju
koristiti iskustva razvojnog protekcionizma, kakve je primjerice koristila Njemačka u
XIX. stoljeću u odnosu na tada znatno razvijeniju Englesku. Taj protekcionizam treba
imati razvojni i privremeni karakter do postizanja dovoljne razine međunarodne
konkurentnosti. Problem je što su u suvremenom vremenu znatno manje mogućnosti
za protekcionizam s obzirom na nastojanje za što brži ulazak u WTO i ekonomske
integracije (CEFTA, EU).
S obzirom na vrlo nisku razinu konkurentnosti, Bosna i Hercegovina ima
kontinuirane visoke vanjskotrgovinske deficite, što za posljedicu ima i brz rast
vanjskog duga4. Kontinuirani vanjskotrgovinski deficiti i rast vanjskog duga, uz fiksan
devizni tečaj, siguran je put za stvaranje sve veće precijenjenosti domaće valute i
daljnje pogoršanje međunarodne konkurentnosti gospodarstva. Bosna i Hercegovina
mora tražiti rješenja drugih škola ekonomske misli (protekcionizam, keynesijanski
intervencionizam, institucionalizam, ekonomika ponude itd.) koje su u prošlosti
koristile druge, danas razvijene zemlje.
2 Bosna i Hercegovina primjenjuje valutni odbor od 1997. godine, što je najdulje u povijesti.
3 Prema indeksu globalne konkurentnosti (engl. Global Competitiveness Index) Svjetskog ekonomskog
foruma, BiH je na 103. mjestu od 140 rangiranih zemalja, a prema indeksu lakoće poslovanja (engl.
Ease of Doing Business) Svjetske banke (WB), na 86. mjestu od 190 rangiranih zemalja svijeta, pri čemu
je to najlošija pozicija jedne europske zemlje u 2018. godini.
4 Vanjskotrgovinski deficit BiH u 2017. iznosio je oko 7 milijardi KM, a pokrivenost uvoza izvozom 61 %.
Najveći deficiti ostvareni su s Njemačkom (-293 milijuna KM), Italijom (-485 milijuna KM), Srbijom (-936
milijuna KM), Mađarskom (-195 milijuna KM), Hrvatskom (-315 milijuna KM) itd. Izvor: Stanje nacije,
Izvješće 7, Centri civilnih inicijativa (CCI), Sarajevo, 2018., str. 16 [Internet]. Dostupno na: <www.
posaonarodu.ba> [1.12.2018.]
119
3. Monetarizam (Washingtonski konsenzus)

u tranzicijskim zemljama
Najrazvijenije zemlje svijeta i svjetske financijske (MMF, WB) i trgovinske (WTO)
organizacije koje, s obzirom na način donošenja odluka više djeluju kao dionička društva
a ne demokratske institucije, probleme ekonomskog razvoja tranzicijskih zemalja
nastoje riješiti primjenom neoklasične teorije ekonomskog razvoja (deregulacija,
privatizacija i liberalizacija) a ne keynesijanske teorije poticanja i upravljanog vođenja
ekonomske politike (državni intervencionizam). Prema monetarizmu, slobodno tržište
je najučinkovitiji mehanizam u rješavanju realnih ekonomskih problema, a ekonomska
uloga države je neučinkovita i svedena na minimum, odnosno svedena je na održavanje
monetarne stabilnosti (bez inflacije i stabilan devizni tečaj). Novac, sukladno pretpostavci
o adaptivnim očekivanjima, može samo kratkoročno imati utjecaj na realne veličine, dok
je u dugom roku neutralan i utječe samo na razinu cijena. Takva neoliberalna ekonomska
politika dobila je svoj konkretan praktični izražaj u Washingtonskom konsenzusu5.
Gospodarstvo Bosne i Hercegovine daleko je ispod dovoljne razine konkurentnosti
za slobodnu tržišnu utakmicu s državama članicama EU i drugim vanjskotrgovinskim
partnerima. Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj se, primjenom pravila valutnog
odbora (što je određeno i Ustavom), Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju s EU,
pristupanjem WTO-u i sklopljenim kreditnim aranžmanima s MMF-om, u potpunosti
provodi monetaristička ekonomska politika ili program Washingtonskog konsenzusa.
Striktnom primjenom takve politike Bosna i Hercegovina ima monetarnu stabilnost
(niska inflacija ili deflacija, fiksan ali i precijenjen nominalni devizni tečaj) uz katastrofalno
realno ekonomsko stanje (visoka nezaposlenost6, nizak dohodak per capita, socijalno
raslojavanje, kontinuirani vanjskotrgovinski deficiti, rast vanjskog duga itd.). Time se
ignoriraju sva teorijska i povijesna iskustva u razvoju nedovoljno konkurentnih zemalja.
Dugogodišnji vanjskotrgovinski deficiti, rast vanjske zaduženosti i fiksiran tečaj dovode
do precijenjenosti domaće valute, što dodatno potiče deficite i vanjsko zaduživanje,
deindustrijalizaciju i siromašenje gospodarstva. Na taj način valutni odbor i fiksni (ali i
precijenjeni) tečaj, kao jedan od najvažnijih elemenata makroekonomske stabilnosti, ne
može ispuniti svoju ulogu za privlačenje inozemnih investicija7. Bez obzira na stabilnost
cijena i nominalnog tečaja, gospodarstvo Bosne i Hercegovine je u stanju dugoročne
5 Washingtonski konsenzus je naziv za set od 10 mjera ekonomske politike (fiskalna disciplina,

preusmjeravanje javnih rashoda, porezna reforma u cilju sniženja poreznih opterećenja, liberalizacija
kamatnih stopa, tržišno određivanje deviznog tečaja, trgovinska liberalizacija, liberalizacija kretanja
kapitala, privatizacija poduzeća u državnom vlasništvu, deregulacija u cilju slobodne tržišne
konkurencije i zaštita privatnog vlasništva) koje su, na prijedlog britanskog ekonomista Johna
Williamsona 1990. godine u Washingtonu, predložene za zemlje Latinske Amerike. Od tada razvijene
zemlje i svjetske ekonomske institucije (MMF, Svjetska banka) predlažu ili nameću taj program i za
druge tranzicijske zemlje.
6 Bosna i Hercegovina je treća zemlja u svijetu po nezaposlenosti. Najveća nezaposlenost je u Džibutiju
(54 %), Kongu (46,1 %), BiH (41,57 %), Haitiju (40,6 %), Afganistanu (40 %), Keniji (40 %) itd. [Internet].
Dostupno na: <https://worldtop20.org/world-unemployment-rates> [30.11.2018.]
7 Tijekom proteklih pet godina udjel izravnih inozemnih investicija (FDI) u BiH kreće se u rasponu od
0,78 do 2,98 % BDP-a, što je najmanje u regiji. Izvor: Stanje nacije, Izvješće 7, Centri civilnih inicijativa
(CCI), Sarajevo, 2018., str. 16. [Internet]. Dostupno na: <www.posaonarodu.ba> [1.12.2018.]
120
recesije ili depresije. Pretjerana liberalizacija (trgovinska i financijska) i integracija u

međunarodni sustav reprodukcije i globalizacije učinila je manje razvijene tranzicijske
zemlje posebno osjetljivima na reperkusije ekonomskih kriza u drugim, posebice
većim ekonomijama. U uvjetima neoliberalizma i globalizacije, razvijene zemlje su u
povlaštenom položaju u odnosu na tranzicijske zemlje, što dovodi do ekonomskog
porobljavanja slabije razvijenih i produbljivanja polarizacije na razvijene i nerazvijene.
Slobodno tržište, uz monetarnu stabilnost, u takvim uvjetima ne može riješiti ekonomske
probleme tranzicijskih zemalja.
Monetaristički pristup za izlazak iz recesije temelji se na tzv. Pigouvom efektu8
oživljavanja, po kojemu se promjenom razine cijena mijenja realna vrijednost imovine, što
potom utječe na potrošnju, proizvodnju i zaposlenost. Prema Pigouvom efektu, tijekom
deflacije se, uz danu nominalnu ponudu novca, povećava realna vrijednost ušteđevine te
se ljudi osjećaju bogatijima, kupuju više i povećavaju agregatnu potražnju, proizvodnju i
zaposlenost. Tijekom inflacije događa se suprotno: ljudi postaju realno siromašniji, kupuju
manje, pa se smanjuju agregatna potražnja, proizvodnja i zaposlenost. Monetaristi,
sukladno Pigouvom efektu, smatraju da u gospodarstvu postoje samoregulirajući
mehanizmi između stvarnih neravnoteža (deflacije ili inflacije) i agregatne potražnje koji
vode gospodarstvo u stanje pune zaposlenosti9. Koristeći instrumentarij IS-LM analize, to
se može prikazati pomoću slike 1.
Slika 1. Zamka likvidnosti
8 Pigouov efekt (u literaturi poznat i kao “stvarni efekt ravnoteže”, engl. Real Balance Effect) nazvan
je po britanskom ekonomistu Artruru Cecilu Pigouu, jednom od glavnih kritičara keynesijanizma
i utemeljitelju teorije ekonomije blagostanja (engl. Welfare economics) u XX. stoljeću. Dao je važan
doprinos ekonomskoj znanosti u području ekonomije blagostanja i javnih financija u: analizi poslovnih
ciklusa i Pigouov efekt, analizi utjecaja preraspodjele dohotka na ukupno blagostanje (dodatni
iznos dohotka više pridonosi blagostanju siromašnih nego što umanjuje blagostanje bogatih, pa
preraspodjela dohotka može povećati ukupno blagostanje, što je temeljno načelo suvremenih
socijalnih država), Pigouov porez (porez na štetne eksternalije) itd.
9 Glavna kritika A. C. Pigoua, prema J. M. Keynesu, jest što je u djelu “Opća teorija o zaposlenosti, kamati
i novcu” zanemario vezu između inflacije i deflacije s promjenama agregatne potražnje, uzrokovanu
promjenom realne vrijednosti imovine.
121
Tijekom recesije ili krize, nacionalni dohodak Y0 i zaposlenost su na niskoj razini,

a također je vrlo niska i kamatna stopa. Uslijed niske kamatne stope, nitko ne želi
ulagati u obveznice, već ljudi gomilaju gotov novac (špekulacijska potražnja) očekujući
daljnju deflaciju ili zbog sigurnosti u slučaju rata, nestašice robe i sl. Monetarna
politika u ovakvoj je situaciji nedjelotvorna, jer povećanjem ponude novca i sniženjem
kamatne stope ne može potaknuti ekonomsku aktivnost. Gospodarstvo zapada u
situaciju zamke likvidnosti (horizontalni dio LM krivulje). Monetaristi ovdje naglašavaju
automatski proces prilagodbe: visoka nezaposlenost snižava plaće, niži troškovi
poslovanja snižavaju cijene dobara, povećava se realna vrijednost novca, zbog većeg
bogatstva raste potrošnja, proizvodnja i zaposlenost (Pigouov efekt). Krivulja LM se,
zbog snižavanja cijena i veće realne ponude novca, pomiče udesno a krivulja IS se,
zbog veće potrošnje i investicija, također pomiče udesno. Taj se proces odvija dok se
ne postigne nova ravnoteža (sjecište IS i LM krivulja) na okomitom dijelu LM krivulje, pri
višoj kamatnoj stopi i punoj zaposlenosti.
Ovaj teoretski proces prilagodbe i dosezanja pune zaposlenosti može biti učinkovit
samo ako su plaće i cijene potpuno fleksibilne i ako je potrošnja elastična u odnosu
na promjenu realne vrijednosti novčane bilance građana (štednje). Ipak, to najčešće
nije slučaj u praksi. Plaće su najčešće rigidne, posebice naniže, iz različitih razloga
(administrativna priroda plaća, utjecaj sindikata, indeksacija s troškovima života). U
vrijeme krize i deflacije, poduzeća bankrotiraju, a investicije opadaju jer poduzetnici
kroz deflaciju percipiraju sve manju mogućnost ostvarenja prihoda u budućnosti.
Također, sniženje cijena ne mora izazvati rast potražnje među potrošačima ako se
očekuje daljnja deflacija, granična sklonost štednji je znatno veća od granične sklonosti
potrošnji u vrijeme recesije itd10. Isto kao što rast cijena može poticati potrošnju u
očekivanju daljnje inflacije, tako i pad cijena može poticati štednju u očekivanju daljnje
deflacije. Također, sniženje cijena povećalo bi realnu vrijednost dugova kojima su
tranzicijske zemlje, u pravilu, opterećene zbog niskog stupnja domaće akumulacije.
U uvjetima nefleksibilnih plaća i cijena te drugih ograničenja, gospodarstvo može
dugoročno ostati u makroekonomskoj ravnoteži s vrlo visokom nezaposlenošću.
Stoga monetarizam nije optimalan program ekonomske politike u tranzicijskim
zemljama, već izlazak iz krize treba tražiti u primjeni keynesijanske ekonomske misli,
odnosno aktivnog državnog intervencionizma i protekcionističke zaštite domaćih
proizvođača, sukladno postojećim mogućnostima i ograničenjima.
Nametanje pogrešnih mjera ekonomske politike svjetskih financijskih institucija
(MMF i WB) i razvijenih zemalja, te njihovo prihvaćanje u tranzicijskim zemljama
posljedica su nedovoljnog uvažavanja povijesnih iskustava u rješavanju ekonomskih
problema (nezaposlenosti, inflacije itd.). Ekonomske doktrine neoklasične ekonomije
(monetarizam, Washingtonski konsenzus) koje prevladavaju u tranzicijskim zemljama
nisu utemeljene na ekonomskoj znanosti i povijesnim iskustvima nego na praktičnim
10 Primjerice, Japan je 90-ih godina XX. stoljeća imao kamatne stope gotovo na nultoj razini i deflaciju,
ali su rashodi za potrošnju stanovništva ostajali konstantni jer su se stvorila psihološka očekivanja o
daljnjoj deflaciji. Pigouov efekt u ovom se slučaju pokazao apsurdnim.
122
potrebama i interesima razvijenih zemalja, koje usmjeravaju razvoj tranzicijskih

zemalja i održavaju postojeće ekonomske odnose u svijetu.
4. Keynesijanizam i tranzicijske zemlje

U situaciji duboke recesije, smanjuje se ukupna potražnja (osobna i proračunska
potrošnja, privatno investiranje i izvoz) i monetarna politika postaje nedjelotvorna
u poticanju investiranja (tzv. zamka likvidnosti). U takvim uvjetima, najučinkovitija
mjera diskrecijske ekonomske politike jest državno investiranje ili javni radovi, koji
kroz porast dohotka i potrošnje imaju multiplikacijske poticajne efekte i na privatno
investiranje. Efekt poticanja (engl. Crowding in) na privatno investiranje, u uvjetima
recesije i nezaposlenosti, ima znatno veći učinak od efekta istiskivanja (engl. Crowding
out), koji je izraženiji u situaciji kad je blizu pune zaposlenosti. Stoga keynesijanizam,
kao ekonomsku politiku koja se primarno koristi fiskalnom politikom investiranja
i utječe na agregatnu potražnju, treba koristiti za pokretanje ekonomskog rasta u
uvjetima recesije. Umjesto slobodnog tržišta i “nevidljive ruke” Adama Smitha, treba
primijeniti “vidljivu ruku” Johna Maynarda Keynesa, odnosno državno investiranje
kojim bi se povećali agregatna potražnja, proizvodnja i zaposlenost. Keynesijanizam
podrazumijeva, uz fiskalnu politiku, i sinkroniziranu monetarnu politiku. Monetarna
politika treba pratiti ekspanzivnu fiskalnu politiku javnih investicija, kako bi se kamatne
stope održavale niskima i spriječio efekt istiskivanja, odnosno što više investicijskih
mogućnosti činilo profitabilnima. Keynesijanizam podrazumijeva i poticajnu poreznu
politiku, odnosno sniženje poreznih stopa, čime se, kao i sniženjem kamatnih
stopa, smanjuju dohodovni destimulatori (štednja, porezi) i povećava djelotvornost
investicijskog multiplikatora.
5. Institucionalizam i ekonomika ponude

u tranzicijskim zemljama
Institucionalizam i ekonomika ponude su škole ekonomske misli koje su
posebno postale značajne od 70-ih godina XX. stoljeća. U suvremenom “novom
institucionalizmu”, izgradnja institucionalne infrastrukture prije svega se odnosi
na usvajanje i provedbu zakona koji će biti poticajni za održivi ekonomski razvoj11.
Dakle, pod institucionalizacijom se u tom smislu podrazumijevaju pravila, formalna
11 U širem smislu, institucionalizacija se ne odnosi samo na formalne institucije ili donošenje zakona
(ustava, zakona, statuta, pravilnika i sl.), već i na neformalne institucije (običaji, navike, moralna
i vjerska uvjerenja) koje također utječu na ustaljene pravilnosti u ponašanju tržišnih subjekata i
općenito ljudi.
123
i neformalna, kojima se određuje okvir ponašanja ekonomskim subjektima

(potrošačima, poduzećima, sindikatima i državi)12.
Izgradnja institucionalne strukture provođenjem institucionalnih reformi u procesu
tranzicije iz netržišnih ili centraliziranih planskih u tržišna gospodarstva od ključnog je
značaja za funkcioniranje gospodarstava u tranzicijskim zemljama, za razliku od razvijenih
gospodarstava koja su to već učinila. Ekonomski razvoj zemlje izravno je determiniran
razvijenošću institucionalne strukture. Bez odgovarajuće institucionalne strukture,
slobodno tržište ne može donijeti optimalne rezultate. Stoga institucionalizaciju treba
kontinuirano i sinhronizirano poboljšavati uvođenjem boljih zakona, obrazovanjem
i izobrazbom, standardizacijom, internacionalizacijom itd. Dobar pokazatelj loše
ekonomske institucionalizacije, odnosno slabog zakonskog okvira ili dobrih zakona
koji se ne provode u tranzicijskim zemljama, jest siva ekonomija. Siva ekonomija je
izravna posljedica visokih poreznih opterećenja i navika neplaćanja poreza, zbog čega
proizvođači posluju kao neregistrirani i izbjegavaju plaćati poreze državi13.
Institucionalizacija tržišta, kao najvažnijeg regulirajućeg mehanizma ekonomskih
odnosa, jest način na koji se mogu spriječiti brojne tržišne slabosti (kartelizacija,
recesija i nezaposlenost, inflacija, štetne eksternalije, socijalno raslojavanje itd.).
Jedno od temeljnih područja institucionalizacije je izgradnja učinkovitog poreznog
sustava. Institucionalnim reformama tranzicijske zemlje trebaju stvoriti učinkovitu i
jeftinu javnu upravu, što bi omogućilo i snižavanje potrebnih javnih prihoda, a potom
i ukupnog poreznog opterećenja. Poreze treba smanjiti na razinu na kojoj se, uz što
širu poreznu osnovicu, maksimalizira stopa gospodarskog rasta. Uz sniženje ukupnog
poreznog opterećenja, vrlo je važno odrediti i optimalnu strukturu poreza, jer neki
porezi imaju više a neki manje negativne ekonomske efekte, ovisno o tome što se
oporezuje i kako se koriste prihodi od poreza. Poreznu reformu, odnosno promjenu
strukture poreza, treba voditi u smislu relativnog sniženja oporezivanja rada i zarade
(porez na dobit, porez na dohodak i doprinosi) u odnosu na oporezivanje potrošnje
(porez na dodanu vrijednost, carine i trošarine) i kapitala. Sniženjem izravnih poreza na
poslovanje i rad omogućit će se veće reinvestiranje i povećanje proizvodnje, a smanjiti
siva ekonomija jer će nestati motiva za evaziju poreza. Poreznu reformu treba provoditi
prijenosom poreznog tereta s izravnih (porez na dobit, doprinosi i porez na dohodak)
12 Institucionalizaciju se može shvatiti ako je usporedimo s igranjem šaha, pri čemu igrači biraju
strategije za postizanje svojih ciljeva, ali se moraju pridržavati pravila igre, odnosno pravila kretanja
figura. Konkretne ekonomske kategorije koje se definiraju institucionalizacijom i kojima se provodi
državna regulacija i regulacija tržišta su: vrste vlasništva, vrste poduzeća, gospodarske djelatnosti,
porezne stope, doprinosi itd.
13 Prema Izvješću Europske komisije o napretku BiH u 2018., oko ¼ gospodarstva BiH čini siva ekonomija,
što znači znatno manje prihoda u državni proračun i prava za radnike (mirovinsko i socijalno osiguranje
itd.).
124
na neizravne poreze (PDV, trošarine i carine), što bi rasteretilo gospodarstvo i povećalo

poreznu osnovicu, a ukupni porezni sustav učinilo jeftinijim i učinkovitijim14.
Institucionalizacijom se trebaju postići poticaji koje zagovara i ekonomika ponude.
Ekonomika ponude je škola ekonomske misli koja vidi rješenje ekonomskih problema,
odnosno ekonomskog rasta i stabilnosti cijena, u poticanju agregatne ponude, prije
svega, poreznom politikom. Sniženje poreznog opterećenja poticajno djeluje na
privatno investiranje, dok potrebne porezne prihode treba prikupljati oporezujući
potrošnju a ne proizvodnju.
Izgradnja institucionalne strukture tranzicijskih zemalja podrazumijeva i
uspostavljanje odgovarajućeg carinskog sustava, što treba biti u skladu s postignutim
stupnjem razvoja tranzicijskih zemalja prema razvijenim zemljama. To potvrđuju
učenja historijske ekonomske škole i povijesna iskustva razvijenih zemalja.
Institucionalizacija, odnosno donošenje i provedba odgovarajućih zakona, treba
minimizirati mogućnosti ostvarivanja privatnih (egoističnih) interesa političara i
interesnih skupina a na štetu općeg dobra, što je jedan od temeljnih postulata teorije
javnog izbora (ustavna ili konstitucionalna ekonomija).
6. Sinteza ekonomskih teorija u funkciji

održivog razvoja tranzicijskih zemalja
U uvjetima visoke zaposlenosti i makroekonomske stabilnosti, tržište je najbolji
mehanizam za alokaciju resursa i raspodjelu dohotka. U takvim uvjetima, monetarizam
predstavlja optimalnu ekonomsku politiku jer tržište učinkovitije rješava realne
ekonomske probleme od države, a središnja banka jedino treba regulirati ponudu
novca razmjerno ekonomskom rastu.
Ali, u tranzicijskim zemljama nije tako. Različite škole ekonomske misli
(monetarizam, keynesijanizam itd.) bile su uspješne samo u određenim povijesnim
razdobljima jer su vezane za konkretno stanje gospodarstva, odnosno fazu
konjunkturnog ciklusa, i nisu opće teorije koje vrijede za različite ekonomske
situacije. U uvjetima krize ili recesije, slobodno tržište ne može samostalno osigurati
ekonomski rast, optimalnu alokaciju resursa i raspodjelu dohotka, već stvara
ekonomsku neučinkovitost u alokaciji resursa i neravnomjernu raspodjelu dohotka.
U tranzicijskim zemljama prioritet treba biti ekonomska institucionalizacija, koja će
osigurati temelj za učinkovito vođenje ekonomske politike i funkcioniranje tržišta. U
14 Prema indeksu međunarodne porezne konkurentnosti (engl. International Tax Competitiveness Index
– ITCI), 10 porezno najkonkurentnijih zemalja OECD-a su: Estonija, Novi Zeland, Švicarska, Latvija,
Luksemburg, Švedska, Australija, Nizozemska, Češka i Slovačka. U Estoniji se porez na dobit od 20%
plaća samo na podijeljenu dobit (dividende), dok se zadržana i reinvestirana dobit ne oporezuju.
Porez na dohodak je jedinstvenih 20% (engl. flat tax). Porez na imovinu odnosi se samo na vrijednost
zemljišta, umjesto na vrijednost nekretnine i kapitala. Također, Estonija ima teritorijalni porezni
sustav (za razliku od SAD-a) pa su estonske kompanije oslobođene plaćanja poreza u zemlji za profite
ostvarene u inozemstvu [Internet]. Dostupno na: <https://files.taxfoundation.org/20171030112339/
TaxFoundation-ITCI-2017.pdf> [30.11.2018.]
125
nedovoljno konkurentnim tranzicijskim zemljama nužne su protekcionistička zaštita

i intervencionistička ekonomska politika. Carinski i necarinski protekcionizam,
selektivno kreditiranje proizvodnji u kojima se posjeduju komparativne i konkurentske
prednosti, poticajni porezni sustav, javno investiranje itd. neki su od instrumenata
protekcionizma i intervencionizma koje treba koristiti. Država instrumentima javnog
investiranja i oporezivanjem treba ispravljati tržišne slabosti u alociranju resursa i
raspodjele nacionalnog dohotka. Javne investicije u infrastrukturu, kao komponenta
agregatne potražnje, trebaju biti pokretač ekonomskog razvoja, a potom i stimulator
multipliciranog privatnog investiranja. Također, politikom restrukturiranja javnih
financija, što su jedine djelotvorne preporuke Washingtonskog konsenzusa, putem
fiskalne discipline treba reducirati javnu potrošnju i mijenjati strukturu javne
potrošnje iz neproizvodne u proizvodnu, koja izravno (javne investicije) ili neizravno
(obrazovanje, zdravstvo) utječe na ekonomski rast. Također, poreznom i mirovinskom
reformom treba mijenjati strukturu poreza u smislu relativnog smanjenja oporezivanja
rada i poslovanja u odnosu na oporezivanje potrošnje. Fiskalna disciplina, promjenom
veličine i strukture javne potrošnje i poreznom reformom, treba omogućiti što niže
ukupno porezno opterećenje na što široj poreznoj osnovi, što bi dugoročno omogućilo
ekonomski rast i rast javnih prihoda.
Neoliberalizam u obliku Washingtonskog konsenzusa nije optimalna ekonomska
politika za ekonomski razvoj tranzicijskih zemalja. Ali, neke preporuke Washingtonskog
konsenzusa, prije svega iz fiskalnih područja (fiskalna disciplina, preusmjeravanje
javne potrošnje iz neproizvodne u proizvodnu i porezna reforma) pozitivno utječu
na ekonomski razvoj tranzicijskih zemalja. To je ono što nas uče postojeće škole
ekonomske misli i ekonomska povijest.
Bosna i Hercegovina mora primijeniti kombinirani pristup različitih škola
ekonomske misli, sukladno postignutom stupnju svojeg razvoja u odnosu na druge
zemlje, prije svega EU, i različita ograničenja s kojima se susreću tranzicijske zemlje u
vođenju autonomne ekonomske politike u globaliziranoj ekonomiji.
Učinkovitost svake škole ekonomske misli primarno je determinirana društveno-
ekonomskim uvjetima u kojima je ona nastajala i bila primjenjivana. Globalizacija, koja
se u svrhu ove analize može definirati kao “proces privatizacije svjetskih ekonomskih
resursa od strane velikog kapitala” ili “proces transformiranja teritorijalne (nacionalne)
države u tržišnu, korporativnu globalnu državu”15 postavlja potpuno nove uvjete i
zahtijeva novu ekonomsku teoriju globalizacije.
Jedan od ključnih izvora ekonomskog rasta tranzicijskih zemalja u uvjetima
globalizacije jest priljev inozemnog kapitala. Zato se tranzicijskim zemljama predlaže
potpuna liberalizacija kapitala, kako bi kroz priljev inozemnih investicija zaposlili
domaću radnu snagu, kapital i prirodne resurse. Međutim, s druge strane, potpuna
liberalizacija kapitala čini tranzicijske zemlje veoma osjetljivima na bijeg kapitala.
15 Stojanov, D. (2012) Ekonomska kriza i kriza ekonomske znanosti. Ekonomski fakultet Sveučilišta u Rijeci
i Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Rifin, Zagreb, str. 24. [Internet]. Dostupno na: <https://
www.academia.edu> [2.12.2018.]
126
Bijeg kapitala jest iznošenje kapitala iz zemlje zbog straha da će izgubiti vrijednost
ako ostane u zemlji, za razliku od izvoza kapitala koji je uvjetovan motivom ostvarenja
profita u inozemstvu. Primjerice, kada se u zemlji stvori nepovjerenje u mogućnost
održavanja vrijednosti nominalnog tečaja, investitori panično iznose kapital iz zemlje
(bijeg kapitala), što uzrokuje bankrote banaka, potom i poduzeća u realnom sektoru, te
se povećava nezaposlenost. Uz to, cijene nekretnina, dionica i obveznica se smanjuju
i u očekivanju njihovog daljnjeg pada nastaje financijska panika16. Visoka otvorenost,
liberalizacija financijskih i trgovinskih tokova, valutna supstitucija itd. tek su neki
čimbenici koji bitno umanjuju diskrecijske mogućnosti vođenja ekonomske politike u
tranzicijskim zemljama.
Neoklasična ekonomska teorija u obliku Washingtonskog konsenzusa u funkciji
je centralizacije kapitala unutar krupnih multinacionalnih korporacija i sve veće
divergencije ekonomskog razvoja tranzicijskih zemalja prema razvijenim zemljama.
U uvjetima globalizacije (privatizacije, liberalizacije, deregulacije), tranzicijske
zemlje ne mogu imati vlastitu strategiju ekonomskog razvoja, odnosno postojeće
teorije ne daju zadovoljavajuće rješenje. Sukladno tomu, profesor Stojanov postavlja
hipotezu kako je u suvremenim uvjetima globalizacije “ekonomska znanost ostala bez
odgovarajuće ekonomske teorije”17.
7. Ekonomska politika i kriteriji za članstvo u EU

Primjena currency boarda u Bosni i Hercegovini omogućila je nominalnu stabilnost
deviznog tečaja i stabilnost cijena, a liberalizacija vanjske trgovine onemogućava
rast cijena domaćih proizvođača zbog inozemne konkurencije. Teoretski, to su važni
stimulatori za priljev izravnih inozemnih investicija, ali nikako i dostatni. Inozemni
investitori prilikom odlučivanja gdje će investirati promatraju dva važna sintetizirana
pokazatelja - indeks globalne konkurentnosti Svjetskog ekonomskog foruma i indeks
lakoće poslovanja Svjetske banke18. Prema ovim dvama pokazateljima, Bosna i
Hercegovina je najlošije rangirana zemlja u Europi. Niska konkurentnost za posljedicu
ima kontinuirane i visoke vanjskotrgovinske deficite, koji su onda uzrok vanjskom
zaduživanju. Sve to skupa, uz fiksni tečaj domaće valute, stvara sustavnu precijenjenost
domaće valute. Precijenjena domaća valuta odbija i inozemne i domaće investitore, jer
u takvim uvjetima proizvođači imaju troškove (plaće i doprinose, električna energija,
materijal, porezi itd.) u domaćoj precijenjenoj valuti, a kako su zbog ograničenosti
domaćeg bh. tržišta orijentirani na izvoz, prihod ostvaruju u podcijenjenoj stranoj valuti
(prije svega u euru). Monetarna i devizno tečajna politika na taj je način diskreditirana
16 Kindleberger, C. P., Aliber, R. Z. (2006) Najveće svjetske financijske krize: manije, panike i slomovi.
Masmedia, Zagreb, str. 20.
17 Stojanov, D. (2012) Ekonomska kriza i kriza ekonomske znanosti. Ekonomski fakultet Sveučilišta u Rijeci
i Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Rifin, Zagreb, str. 25. [Internet]. Dostupno na: <https://
www.academia.edu> [2.12.2018.]
18 Indeks lakoće poslovanja uključuje kriterije kao što su: lakoća plaćanja poreza, dobivanja građevinske
dozvole, dobivanja kredita, pokretanja novog posla itd. Indeks globalne konkurentnosti uključuje
kriterije: makroekonomska stabilnost, infrastruktura, ljudski kapital, inovacije itd.
127
neprimjerenim ekonomskim modelom, koji se mora učiniti znatno učinkovitijim putem

porezne i drugih strukturalnih reformi.
Ipak, za zemlje zapadnog Balkana, a posebice Bosnu i Hercegovinu, neoliberalizam
i fundametalizam tržišta nisu glavni i jedini krivci za dugoročnu krizu u gospodarskom
razvoju. Neodgovarajuća ekonomska politika jest bitan razlog, ali pravna i politička
nesigurnost još su važnija ograničenja za brži zamah ekonomije i tržišta. Sama
promjena ekonomske politike zemlje ne može polučiti uspjeh bez postizanja pravne i
političke sigurnosti.
U tom kontekstu su i postavljeni kriteriji iz Kopenhagena (politički, pravni i
ekonomski) za prijem u članstvo Europske unije19. Ekonomski kriteriji podrazumijevaju
stvaranje gospodarstva sposobnog za slobodnu međunarodnu tržišnu konkurenciju na
zajedničkom tržištu EU. Za ostvarenje tog cilja u zemljama zapadnog Balkana potrebno
je provoditi odgovarajuću ekonomsku politiku prilagođenu konkretnim uvjetima.
Dosezanjem dovoljne razine međunarodne konkurentnosti nove članice bit će u
mogućnosti suočiti se s ponudom i potražnjom na tržištu EU, uz slobodno formiranje
cijena i trgovinu, slobodno osnivanje i likvidaciju poduzeća, razvijen financijski sustav
za transfer štednje u efikasne investicije, makroekonomsku stabilnost itd.
Ali, sama ekonomska politika, koliko god bila dobro osmišljena, ne može biti
djelotvorna za postizanje dovoljne međunarodne konkurentnosti bez ispunjavanja
pravnih i političkih kriterija. Pravni kriteriji odnose se na preuzimanje i primjenu
cjelokupne pravne stečevine EU (franc. acquis)20 i preuzimanje svih budućih obveza
koje proizlaze iz članstva u EU. Politički kriteriji odnose se na uspostavu stabilnih
demokratskih institucija koje će jamčiti demokraciju i slobodne političke izbore,
vladavinu prava, neovisno sudstvo, ljudska prava i poštivanje i zaštitu manjina.
Ti su kriteriji (ekonomski, pravni i politički) komplementarni i njihovo simultano
ispunjavanje čini temelj ekonomskog razvoja. Primjerice, ispunjavanje pravnih i
političkih kriterija poboljšat će pokazatelje globalne konkurentnosti i lakoće poslovanja,
učiniti zemlju privlačnijom za investiranje, podići međunarodnu konkurentnost zemlje
i olakšati ispunjavanje ekonomskih kriterija za članstvo u EU.
19 Opći kriteriji za pristupanje EU definirani su na sjednici Europskog vijeća (engl. European Council)
održanoj u lipnju 1993. u Kopenhagenu.
20 Pravna stečevina Europske unije odnosi se na skup pravnih normi koje sve zemlje koje žele pristupiti u
članstvo EU moraju prihvatiti i podijeljena je na 35 poglavlja (sloboda kretanja roba, sloboda kretanja
radnika, pravo poslovnog nastana i sloboda pružanja usluga, sloboda kretanja kapitala, javne
nabave, pravo trgovačkih društava, pravo intelektualnog vlasništva, tržišno natjecanje, financijske
usluge, informacijsko društvo i mediji, poljoprivreda i ruralni razvoj, sigurnost hrane veterinarstvo i
fitosanitarni nadzor, ribarstvo, prometna politika, energetika, porezi, ekonomska i monetarna unija,
statistika, socijalna politika i zapošljavanje, poduzetništvo i industrijska politika, transeuropske
mreže, regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, pravosuđe i temeljna ljudska
prava, pravda, sloboda i sigurnost, znanost i istraživanje, obrazovanje i kultura, okoliš, zaštita
potrošača i zdravlja, carinska unija, vanjski odnosi, vanjska sigurnosna i obrambena politika,
financijski nadzor, financijske i proračunske odredbe, institucije, ostala pitanja).
128
8. Zaključak
Zemlje zapadnog Balkana kroz proces tranzicije moraju stvoriti stabilan
institucionalni okvir i dovoljnu razinu međunarodne konkurentnosti kako bi se
mogle efikasno uključiti na zajedničko tržište EU kada postanu punopravne članice.
Razumijevanje povijesnog razvoja ekonomskih doktrina (neoklasične ekonomije,
keynesijanizma, monetarizma itd.) i njihovog uspjeha ili neuspjeha u rješavanju
ekonomskih problema u konkretnim povijesnim društveno-ekonomskim uvjetima
pruža mogućnost objektivnog osmišljavanja ekonomskog programa za rješavanje i
ekonomskih problema (niskog gospodarskog rasta, nezaposlenosti, deficita vanjske
trgovine, nekonkurentnosti) zemalja u tranziciji u suvremenim uvjetima globalizacije.
Neoklasična koncepcija ekonomskog razvoja u obliku Washingtonskog konsenzusa
je doktrina, a ne teorija jer nije prilagođena uvjetima i potrebama tranzicijskih nego
interesima razvijenih zemalja. Teorijskim elaboriranjem i konkretnim podacima
dokazana je postavljena hipoteza u radu. Ispunjavanjem kriterija iz Washingtonskog
konsenzusa i primjenom valutnog odbora, primjerice u Bosni i Hercegovini, ostvaruje
se nominalna konvergencija (stabilne cijene, fiksan devizni tečaj), dok su svi pokazatelji
realne ekonomske konvergencije loši (visoka nezaposlenost, nizak dohodak per capita,
deindustrijalizacija itd.).
Ne postoji optimalna i univerzalna ekonomska politika. Ona treba biti koncipirana
sukladno postojećim društveno-ekonomskim okolnostima, a ne nametana prema
interesima svjetskih sila. Svakoj zemlji treba pristupati zasebno i kreirati optimalnu
kombinaciju mjera ekonomske politike kao sintezu različitih ekonomskih politika
(keynesijanizma, protekcionizma, institucionalizma, ekonomike ponude itd.) koje su u
prošlosti omogućile razvoj drugim, danas razvijenim zemljama.
Ipak, primjena neoklasične ekonomske politike, koja nije prilagođena u društveno-
ekonomskim uvjetima zemalja zapadnog Balkana, samo je jedan od uzroka njihovog
ekonomskog zaostajanja i sporog razvoja. Važniji uzroci su loši modeli ekonomskog
sustava, naslijeđeni iz bivših socijalističkih ekonomija, te brojni politički i pravni
problemi koji opterećuju ove zemlje. Stoga je nužno kroz proces institucionalizacije i
ispunjavanje kriterija za prijem u članstvo EU prevladati te probleme. Zemlje zapadnog
Balkana moraju prilagoditi svoj ekonomski sustav (porezni sustav, mirovinski i
socijalni sustav) po uzoru na najkonkurentnija gospodarstva i u cijelosti provesti
institucionalizaciju, odnosno usvojiti i primijeniti pravnu stečevinu i kriterije za članstvo
u EU. Samo na taj način osmišljavanje i primjena ekonomske politike prilagođene
tranzicijskim zemljama može biti djelotvorno. Usklađen politički, pravni i ekonomski
razvoj je temeljna pretpostavka razvoja.
129
Literatura i izvori
•• Acemoglu, D., Robinson, J. A. (2017) Zašto nacije propadaju: izvorišta moći, blagostanja i
siromaštva. Mate, Zagreb.
•• Acemoglu, D., Robinson, J. A. (2013) Ekonomsko poreklo diktature i demokratije. Zavod
za udžbenike, Beograd.
•• Čang, H. Dž. (2016) Loši samarićani: bogate zemlje, uloge politike i pretnja svetu u razvoju.
Mali vrt, Beograd.
•• Ekelund R. B. i Hebert R.F. (1997) Povijest ekonomske teorije i metode. Treće izdanje.
Mate, Zagreb.
•• Hodgson M. G. (2001) How Economics Forgot History. Routledge, London.
•• Kindleberger, C. P., Aliber, R. Z. (2006) Najveće svjetske financijske krize: manije, panike i
slomovi. Masmedia, Zagreb.
•• Lunaček, V. (2004) Povijest ekonomskih doktrina. Dom i svijet. Ekonomski fakultet,
Zagreb.
•• Landereth, H., Colander, D., C. (2002) History of Economic Thought. Fourth Edition.
Houghton Mifflin Company, Boston.
•• Rima I. H. (2009) Development of Economic Analysis. Seventh Edition, Routledge, London.
•• Skidelsky, R. (2011) Keynes: povratak velikana. Algoritam, Zagreb.
•• Stojanov, D. (2012) Ekonomska kriza i kriza ekonomske znanosti. Ekonomski fakultet
Sveučilišta u Rijeci i Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Rifin, Zagreb [Internet].
Dostupno na: <https://www.academia.edu> [2.12.2018.]
130
SUI GENERIS
7.
Bilješke o
autorima
131
Bilješke o
autorima
132
Bilješke o
autorima
Marko Đogo rođen je 30. 11. 1983. godine u Sarajevu. Završio je Ekonomski fakultet
Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2006. godine kao student generacije. Iste godine
upisuje poslijediplomski studij, smjer Poslovne financije i bankarstvo, na Ekonomskom
fakultetu Pale, gdje i magistrira 2009. godine. U travnju 2013. godine obranio je
doktorsku disertaciju pod naslovom “Uticaj režima deviznog kursa na platne bilanse
Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske” na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu.
Od rujna 2016. do srpnja 2017. godine boravio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta
u Splitu, gdje je obavio poslijedoktorsko istraživanje. Aktivan je znanstveni djelatnik,
autor dviju knjiga i brojnih znanstvenih radova.
Snježana Zarić diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Brčko 2012. godine
na temu “Svjetska ekonomska kriza i njen utjecaj na Bosnu i Hercegovinu i susjedne
zemlje”. Nakon završetka osnovnog studija istodobno upisuje magisterske studije
na dva fakulteta: na Ekonomskom fakultetu Brčko (smjer Financijski i bankarski
menadžment) i na Ekonomskom fakultetu Pale (smjer Makroekonomija, reforme i
business). Magistrirala je na Ekonomskom fakultetu Brčko, a na Ekonomskom fakultetu
Pale trenutačno priprema magistarski rad.
Nenad Pandurević doktor je ekonomskih znanosti. Posebna područja interesa su
mu europske integracije i međunarodna trgovina. Trenutačno radi na mjestu tajnika
Povjerenstva za vanjsku i trgovinsku politiku, carine promet i veze Doma naroda
Parlamentarne skupštine BiH. Od 2009. godine certificirani je predavač Agencije za
državnu službu BiH i Direkcije za europske integracije BiH o temi europskih integracija.
Jasmin Hušić rođen je 18. 3. 1977. godine u Velikoj Kladuši, gdje je završio
osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Fakultetu kriminalističkih nauka
Univerziteta u Sarajevu, a magistrirao pravne znanosti na Pravnom fakultetu
Sveučilišta u Mostaru. Doktorski rad na temu “Zaštita prava na lokalnu samoupravu,
reguliranje i funkcioniranje općina kao jedinica lokalne samouprave u Federaciji
Bosne i Hercegovine” obranio je na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Mostaru i stekao
zvanje doktora pravnih znanosti. Polaznik je brojnih međunarodnih i domaćih stručnih
edukacija iz područja uprave i lokalne samouprave. Autor je više znanstvenih i stručnih
radova i knjiga.
Emina Hasanagić rođena je 1987. u Čapljini. Docentica je na Pravnom fakultetu
Univerziteta “Džemal Bijedić” u Mostaru na područjima radno i socijalno pravo te
europsko pravo. Doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu (prosjek
9,56). Magistrirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta “Džemal Bijedić” u Mostaru
s prosjekom 10,00 te je na ovom fakultetu i diplomirala s prosjekom 9,51. Objavila je
više od 30 znanstvenih i stručnih radova (u autorstvu i suautorstvu). Sudjelovala je
na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama, projektima, radionicama i
ljetnim školama. Radila je istraživanje za doktorsku disertaciju na Europa Institutu u
Sarbrikenu, Njemačka, kao dobitnica stipendije DAAD za 2016. godinu.
133
Željko Marić zaposlen je kao izvanredni profesor na Ekonomskom fakultetu
Sveučilišta u Mostaru i angažiran na predmetima Međunarodna ekonomija i Osnove
ekonomije. Samostalno je napisao dvije knjige: Ekonomska politika male tranzicijske
zemlje i Teorija i politika deviznih tečajeva, te je suautor još dvije: Međunarodna
ekonomija i Kratak tečaj ekonomije.
134
SUI GENERIS
8.
Popis
recenzenata
135
Popis recenzenata
136
Popis recenzenata
Popis recenzenata
•• dr. sc. Igor Živko
•• dr. Selena Begović
•• doc. dr. Branka Topić Pavković
•• prof. dr. Vjekoslav Domljan
•• prof. dr. Bahrija Umihanić
•• prof. dr. Branko Đerić
•• prof. dr. Enis Džanić
•• dr. sc. Hajro Kofrc
•• prof. dr. Zlatan Meškić
•• prof. dr. Mirko Pejanović
•• dr. Duško Glodić
•• doc. dr. Aida Mulalić
•• prof. dr. Enes Bikić
137
138
SUI GENERIS
9.
Upute za autore
139
Upute za autore
140
Upute za autore
Jezik i pismo
Radovi se dostavljaju na hrvatskom, bosanskom i srpskom jeziku (u latiničnom
ili ćiriličnom pismu) ili engleskom jeziku. Direkcija objavljuje radove na jeziku i pismu
prema izboru autora.
Recenzija
Ukoliko rad zadovoljava kriterije časopisa, upućuje se na recenziju. Svaki rad
ocjenjuju najmanje dva nepristrana recenzenta, pri čemu identitet autora i recenzenta
ostaje obostrano nepoznat.
Ukoliko je ocjena jednog recenzenta pozitivna a drugog negativna, rad će biti
upućen na treću recenziju.
Nakon ocjene recenzenata i članova Uredničkog kolegija, rad se vraća autoru s
obrazloženjem i zahtjevima za doradu i ispravak rada, ukoliko se to smatra potrebnim.
Ispravljene radove autori trebaju vratiti Uredničkom kolegiju u roku od 8 dana od
primitka.
Objavljivanje
Temeljni uslov za predaju rada je da nije prethodno objavljivan niti se nalazi u
recenzentskom postupku pri nekom drugom časopisu. Izdavač zadržava pravo objave
prihvaćenih radova na internet stranicama i drugim glasilima Direkcije za europske
integracije.
Radovi koje časopis objavljuje

•• Uvodna riječ glavnog urednika
•• Izvorni znanstveni rad
•• Prethodno saopćenje
•• Pregledni znanstveni rad
•• Stručni članak
•• Ostali radovi kao što su prikaz knjige, istraživanja i članci predstavljeni na
znanstvenim skupovima, izvještaji o znanstvenim i stručnim skupovima i dr.
•• Obavijesti o nadolazećim stručnim i znanstvenim skupovima
•• Domaći autori u međunarodnim publikacijama
•• Pismo uredniku
Radovi se predaju Uredničkom kolegiju časopisa elektronskom poštom na adresu
sui.generis@dei.gov.ba
141
Upute za autore
Forma i tehnička obrada rada

Dokument treba biti načinjen u programu Microsoft Word. U njemu ne smiju
postojati nikakve indikacije osobnoga identiteta autora ili institucije u kojoj bilo koji od
autora radi, kako u samom radu, tako ni u karakteristikama (properties) elektroničkog
dokumenta.
Radovi koji se dostavljaju Uredničkom kolegiju moraju biti lektorirani. Lektori koje
odredi Urednički kolegij vrše superviziju.
U časopisu se objavljuju znanstveni i stručni radovi koji ne prelaze dužinu od
10.000 riječi, uključujući sve dijelove rada. Ostali radovi ne mogu prelaziti dužinu od
2000 riječi.
Svaki rad mora sadržavati sažetak od 150-200 riječi i izbor ključnih riječi na jednom
od službenih jezika u Bosni i Hercegovini i na engleskom jeziku iste dužine.
Izuzetno, Urednički kolegij može odobriti objavljivanje radova izvan navedenih
kategorija i sa dužinom koja prelazi navedeni broj riječi, ukoliko je rad značajan za
razvoj teorije i prakse u oblasti evropskih integracija.
Svaki rad mora biti priložen zajedno s popratnim pismom, u kojem je nužno
navesti sljedeće:
•• kratki opis sadržaja rada u dvije do tri rečenice, kao i sve dodatne informacije
o radu koje bi Uredničkom kolegiju mogle biti od koristi;
•• razloge zbog kojih autori drže da je njihov rad zanimljiv čitateljstvu časopisa
(novost koju rad donosi);
•• kratku biografiju autora (25-30 riječi);
•• kontakt adresa i telefon.
Svaki autor će uz popratno pismo dostaviti i izjavu da rad nije prethodno
objavljivan, te da istodobno nije poslan na procjenu u drugi časopis.
Prva stranica rada treba sadržavati:
•• Naslov,
•• Datum,
•• Broj riječi u radu,
•• Ime autora i profesija,
•• Nazivi ustanova u kojima rade,
•• E-mail adrese,
•• Kategorizaciju,
•• Sažetak i ključne riječi na izvornom jeziku rada,
•• Sažetak i ključne riječi i naslov na engleskom jeziku (summary, key words).
Sažetak rada treba sadržavati opći prikaz teme, metodologiju rada, rezultate i
zaključak.
142
Upute za autore
Ključne riječi sadrže pojmove koji se pojavljuju u tekstu, ali ne opće i preširoke
pojmove niti preuske pojmove opisane sa puno riječi.
Tablice i grafikoni trebaju biti prezentirani u programima kao što su MS Word, sa
jasno iskazanim naslovima. Sve tablice i grafikoni biti će u časopisu tiskani isključivo u
crno-bijeloj boji.
Napomene u radu se navode u obliku fusnote (footnote). U pravilu su
objašnjavajućeg karaktera. U fusnoti treba navoditi samo objavljene podatke (ili staviti
posebnu bilješku s objašnjenjem). U fusnoti treba navoditi samo literaturu koja je
navedena u popisu literature na kraju rada. U fusnoti treba ujednačeno navoditi sve
izvore. Poželjno je staviti broj stranice.
Molimo autore da se pridržavaju Harvardskog sistema citiranja i referenciranja:
•• Knjiga (omeđena publikacija) jednog autora:
Berkman, R.I. (1994) Find It fast: how to uncover expert information on any subject.
New York, HarperPerennial.
•• Knjiga (omeđena publikacija) do četiri autora:
Reid, D., Parsons, M. & Green, C. (1989) Staff management in human services:
behavioral research and application. Springfield, Charles C. Thomas.
•• Knjiga (omeđena publikacija) sa više od četiri autora:
Jull, G. et al. (2008) Whiplash headache and neck pain: research-based directions for
physical therapies. Churchill Livingstone, Edinburgh.
•• Elektronska publikacija:
Dronke, P. (1968) Medieval Latin and the rise of European love-lyric [Internet].
Oxford, Oxford University Press. Dostupno na: Netlibrary <http://www.netLibrary.
com> [6. mart 2008].
•• Članak ili poglavlje knjige:
Bernstein, D. (1995) Transportation planning. In Chen, W.F. (ed.). The civil
engineering handbook, Boca Raton, CRC Press, str. 231-61.
•• Članak u časopisu:
Bennett, M., and James, S. (2001) Through the glass ceiling: women’s experience
of modern workplace practices. Journal of Gender in Business, 5 (3) June, str. 32-41.
•• Web adresa:
Albanese, A. (2009) Fairer compensation for air travellers, 29. januar, Agency for
Infrastructure and Transport [Internet]. Dostupno na:
ht tp://w w w.minister.infrastructure.gov.au/aa/releases/2009/Januar y/
AA007_2009.htm [30.5.2009.]
143
Upute za autore
Rad treba oblikovati prema sljedećim uputama:

•• dokument pohraniti u programu MS Word (*.doc ili .docx format);
•• stranica standardne veličine (A4);
•• obični prored za cijeli rad;
•• font Times New Roman, 12 pt;
•• sve margine 2,5 cm;
•• ne koristiti nikakve stilove (ne koristiti bold slova);
•• ne uređivati zaglavlje (Header) niti podnožje (Footer) dokumenta;
•• obavezno brojčano označiti stranice;
•• slike ili fotografije prilažu se u jednom od formata: *.jpg, *.bmp, *.tiff.
Radovi koji nisu u skladu s navedenim uputama bit će vraćeni autorima.
Pozivamo sve autore da na adresu sui.generis@dei.gov.ba šalju sažetke
svojih stručnih i znanstvenih radova u oblasti europskih integracija, objavljenih
u međunarodnim publikacijama indeksiranim u literaturnim bazama podataka.
Urednički kolegij će odlučiti o objavljivanju pristiglih sažetke izvornih radova domaćih
autora.
NAPOMENA UREDNIČKOG KOLEGIJA:

Stanovišta iznesena u ovoj publikaciji predstavljaju mišljenja autora, a ne
stanovišta Direkcije za europske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.
144
Corrigendum
U prethodnom, četvrtom broju časopisa u

Impresumu je netočno naveden tiraž u iznosu od
1000 primjeraka. Tiraž četvrtog broja časopisa
objavljenog 2017. godine bio je 750 primjeraka.
145

Default

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Default

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Default

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Impresum

Glavni i odgovorni urednik izdanja Direkcije:

Lektorica za bosanski jezik:

Lektorica za hrvatski jezik:

Lektorica za srpski jezik:

Grafičko rješenje i DTP:

Časopis izlazi jednom godišnje.

NAPOMENA UREDNIČKOG KOLEGIJA:

1. Uvodna riječ Glavne urednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Cijenjene čitateljice i cijenjeni čitatelji,

Direkcija za europske integracije, svjesna važne i odgovorne uloge koju ima u

“Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i europski integracijski procesi”

Želimo vam ugodno čitanje.

EU & BiH: Love marriage or marriage of convenience

2. Фундаментална и ендогена теорија

амерички аутори, нарочито кејзијанске провенијенције, посебно критички

Генерално, напредак економетрије резултирао је бројним емпиријским

3. Преглед релевантне литературе

иако резултати за Словенију указују на појаву пребачаја приликом одговора на

девизног курса. Међутим, у потрази за новом равнотежом земља ће претјерано

13 Детаљније у Bajo-Rubio, O., Díaz-Roldán, C. (2005) Characterizing macroeconomic shocks in the

шоковима у еврозони15. Међутим, ни овим истраживањем, као ни претходно

ограничењима суочавали су се и други истраживачи, посебно у земаљама у

Табела бр. 1 - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним

Еврозона 0,416642 0,992531 1,000000

Еврозона 0,419161 0,994222 0,999822 1,000000

0.280850 0,914040 0,949064 0,945459 1,000000

0,398462 0,982266 0,975695 0,978426 0,901375 1,000000

0,449315 0,933892 0,937122 0,936135 0,852902 0,895117 1,000000

Извoр: Израчун аутора

Табела бр. 2. - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним

Еврозона 0,326695 0,992273 1,000000

Еврозона 0,330575 0,994008 0,999821 1,000000

0,177293 0,914033 0,949657 0,946131 1,000000

0,322588 0,982157 0,975225 0,978113 0,899944 1,000000

0,391936 0,931950 0,935232 0,934237 0,850520 0,892171 1,000000

Извoр: Израчун аутора

Графикон бр. 1 - Кретање пословних циклуса у БиХ и еврозони

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 2 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Њемачкој

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 3 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Италији

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 4 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Словенији

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 5 - Кретање корелације пословних

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 6 - Кретање корелације пословних

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 7 - Кретање корелације пословних

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 8 - Кретање корелације пословних

Извор: Израда аутора

•• Frankel, J., Rose, A. (2002) An Estimate of the Effect of Common Currencies on

Integration in the EU internal market as a key element of the European

2. Od zajedničkog tržišta uglja i čelika

1 [Internet] Dostupno na: http://www.cvce.eu/obj/speech_by_robert_schuman_at_the_council_

u interesu zajedničke budućnosti. Imajući u vidu zaoštravanje odnosa između