Argument slobodne volje u problemu zla

Postoje neke dileme i pitanja na koja čovečanstvo do današnjeg dana još uvek ne
uspeva da pruži konkretne, precizne i jednoznačne odgovore. Jedno od takvih je i pitanje koje
je verovatno palo na pamet većini ljudi u nekom trenutku, a ono glasi: “Šta je to zlo i zašto
ono postoji?”.
Bog je po definiciji beskrajno dobar, svemoguć i sveznajuć. Ako je Bog dobar, želeo bi da
zlo ne postoji. Ako je svemoguć, mogao bi da ukloni zlo sa ovog sveta. Ako je sveznajuć,
znao bi da zlo postoji i znao bi način da ga ukloni. Dakle, ako takav Bog postoji, zašto
dopušta ovoliko zla u svetu? Kako je moguće da istovremeno postoje i Bog i zlo?
Ovo pitanje predstavljalo je predmet razmišljanja mnogih mislilaca tokom istorije, a u
filozofiji je poznato kao “problem zla”. Postoje brojni pokušaji razrešenja ovog problema koji
podrazumevaju različite argumente, poput toga da ljudi ne mogu da razumeju Boga ili da je
patnja nephodna zarad duhovnog razvoja čoveka. Verovatno najznačajniji među njima je
argument odbrane postojanja slobodne volje.
Bog je ljudima dao slobodnu volju da sami odlučuju kako će postupati. Bez slobodne
volje, bili bismo roboti i ništa drugo, uskraćeni za mogućnost izbora. Slobodna volja sa
sobom vuče očekivanu posledicu da smo sposobni da činimo zlo, inače nam volja ne bi bila
slobodna. Jedno od viđenja argumenta slobodne volje govori da je bolje imati svet u kojem
slobodna volja dovodi do zla, nego svet programiranih robota koji uvek dobro postupaju, ali
te dobrote nisu ni svesni zato što su programirani.
Bog je mogao da stvori svet u kojem ljudi rade samo dobro, tj. samo ono što je već unapred
određeno. Ovakav svet bi imao manje fizičkog, ali ne i manje moralnog zla. Moralno i
istinsko dobro ne bi postojalo.
Među najzastupljenijim kritikama argumenta slobodne volje je ona da njeno postojanje ne
objašnjava prirodno zlo poput bolesti, ili prirodne katastrofe kao što su zemljotresi i poplave.
Bez obzira što ih ljudi svojim ponašanjem mogu izazvati ili pojačati efekat, činjenica je da
ove katastrofe često nisu ljudsko delo i stoga se ne mogu opravdati zloupotrebom slobodne
volje. Jedan od mogućih odgovora na ovo je da su Adam i Eva, oglušivši se na božju
zapovest, kažnjeni najrazličitijim nevoljama i problemima, uključujući i prirodne katastrofe.
Samim tim, ljudi ne odgovaraju samo za zlo u svetu, već i za greške svojih predaka.
Može se postaviti pitanje zašto Bog nije odmah stvorio raj? U njegovoj moći je bilo da
preskoči “zemaljsku uvertiru” i odmah stvori raj. Međutim, primetićemo da je to samo još
jedan scenario u kojem je slobodna volja izostavljena. Svi ljudi koji bi se našli u raju bili bi
tamo jer su na to prisiljeni, a ne zato što su svojom slobodnom voljom tako odabrali.
Ljudima je dodeljen dar slobodne volje, a sa slobodnom voljom i mogućnošću velikog
dobra došla je i mogućnost velikog zla. Da nas je Bog učinio nesposobnim da učinimo nešto
loše, kako bismo mogli tvrditi da smo uradili nešto dobro? Nikako, jer mogućnost odabira
podrazumeva da imamo više mogućnosti. Ako je npr. jedina hrana kojoj možemo da
pristupimo šargarepa, ne možemo reći da smo „izabrali“ da jedemo šargarepu, a ne nešto
manje zdravo od šargarepe. Isto važi i za činjenje dobrih dela.
Po mom mišljenju, iako ljudi ponekad strahovito stradaju zbog zastrašujućih izbora koje
drugi donose, i dalje je veoma važno da svi imaju pravo na izbor. Slično važi i u slučaju
koncepta slobode govora, koji kaže da ljudi moraju imati mogućnost da govore svoje misli
makar one bile užasno uvredljive, ili čak opasne.
Sloboda pojedinca ipak mora da prevlada, uz nadu da će broj onih koji je zloupotrebljavaju
vremenom biti sveden na minimum.

Nastavnik: Luna Ivković Učenik: Damjan Marković IV-9

Literatura:

- Materijal sa časa: „Postojanje zla“

- https://en.wikipedia.org/wiki/Problem_of_evil
- https://www.promisao.com/problem-zla/