Центар за образовање наставника

Филозофски факултет
Универзитет у Београду

Студија случаја
Предмет: Психологија за наставнике

Професор: Студент:
Др Вера Рајовић Јован Бутовски ИС15/68
Др Оља Јовановић

Београд, јануар 2019.

 Водич студије случаја

За израду водича и студије случаја користио сам информације засноване на

тестирању, посматрању и разговору са Петром Бутовским, мојим рођеним братом. Петар
има седамнаест година и ученик је Гимназије у Смедереву. Тренира кошарку већ девет
година, док се каратеом бавио годину дана. Што се тиче хобија, највише се бави играњем
компјутерских игрица и кошарке на локалном игралишту. Од родитеља сам добио
сагласност да се њихова имена, као и име испитаника нађу у студији случаја. Испитивање
је извршено у виду краћих, вишеструких разговора током јануара 2019. године. Разговори
су били неформалног типа са циљем да се створи ситуација без нервозе и страха. Добио
сам сагласност за испитивање и тестирање, али не и за снимање.

Учење

При разговору са учеником, најважније питање на које бих се фокусирао је питање

учења, пре свега који облик учења користи.

Емоционално условљавање

Пре свега ме је занимало окружење у коме Петар учи, пре свега мислим на музику.
Будући да велики број људи из нашег окружења учи уз одређени вид музике, занимало ме
је да ли је то случај и овде. Због тога сам поставио следећа питања: Да ли слушаш музику
док учиш? Који жанр? Да ли то важи за све предмете? Да ли ти више одговара вокална
или инструментална музика? Уколико је одговор на прво питање негативно, питао бих да
ли је већ покушавао да учи уз музику и шта га је конкретно деконцетрисало у томе.

Инструментално условљавање

Покушавајући да откријем колико је код њега присутно инструментално учење,

упитао бих га колико му је битно добијање новог знања а колико добијање добре оцене.
Како на њега утиче добијање награде за добар успех у школи а колико казна од родитеља
или издвајање од стране професора. На основу ових питања желим да сазнам колику то
утиче на испитаника и да ли ови стимулуси чине да изгуби интересовање за предмет.

Учење по моделу

Од Петра сам желео да сазнам да ли постоји нека особа, коју познаје лично или не
која га инспирише и коју настоји да опонаша и у којој мери. Питање нисам ограничио
само на школу, већ и на друге аспекте његовог живота покушавајући да видим колико
узора има и у којој мери прихвата и репродукује.
 Услови учења

Физички и органски фактори - Како бих сазнао како поједини физички фактори
утичу на учење испитаника занимају ме следећа питања: Да ли му више одговара учење у
топлијој или хладнијој просторији? Да ли му више одговара учење пре оброка или после?
Током ког дела дана сматра да је најпродуктивнији када је у питању учење? Колико га
деконцетрише бука из суседних просторија?

Социо-економски фактори – Главни фокус су ми социјални фактори и следећа

питања: Како на његово учење и концетрацију утиче свађа у породици и да ли успева да
превазиђе то брзо? Колико на њега утичу односи са пријатељима у школи и ван ње?

Психолошки фактори – Уколико не може да савлада неку лекцију, да ли тражи

помоћ од других? Колико анксиозност пред контролни утиче на његово учење?

Методе учења

Како бих имао што бољи увид у Петрове методе учења, занима ме да ли учи све
што има одједном и расподели на више дана и да ли техника коју користи важи за све
предмете? Да ли прави честе паузе током учења? Како проводи те паузе?

Стратегија учења

Флеминг разликује три стила учења: Визуелни, Аудитативни и Кинестетички.

Будући да ниједна особа не поседује искључиво један стил учења, сматрам да ће ми
следећа питања дати што бољу слику о томе који стил Петар преферира.

Визуелни стил – Да ли боље учи из презентација? Да ли му више одговара уколико

професор пише по табли или само прича? Колико су му корисне илустрације одређених
догађаја? (када су у питању предмети попут историје и географије) Колико му помажу
графици и дијаграми за разумевање одређених лекција?

Аудитативни стил – Да ли му је лакше да научено градиво искаже писаним речима или

усмено? Да ли му више одговара дијалог са професором? Да ли чита на глас док учи?

Кинестетички - Да ли је у покрету док учи? Да ли користи маркере док учи?

 Саморегулисано учење

Планирање – Ради бољег разумевања ове фазе процеса поставићу неколико питања: Да ли
планира своје учење и да објасни начин свог планирања. Да ли се ти планови односе на
краћи или дужи временски период? Да ли је преслишавање редовно или не? Где проналази
мотивацију са учење?

Праћење – Да ли улаже више времена за учење нечега што му није јасно? Да ли користи
исте технике учења за све предмета? Да ли се обраћа за помоћ уколико му нешто нејасно?
Да ли је преслишавање редовно или не?

Контрола – Да ли мења приступ учењу уколико не постиже жељене резултате? Да ли уме

да контролише и подели време намењено за учење?

Евалуација – Да ли увиђа разлоге свог успеха или неуспеха? Да ли се осећа задовољним

након обављеног задатка и да ли је задовољан својих постигнућем?

Колбова теорија искуственог учења

Конвергентан тип – Да ли покушава да употреби неко знање научено у школи ван школе?
Да ли му боље иду друштвене науке или природне?

Дивергентан тип – Да ли воли предмете који подстичу креативност? Да ли примећује

детаље у стварима? Да ли воли рад у групама?

Асимилирајући тип – Да ли воли више задатке или теорију? Да ли трага за применом у

одређеним лекцијама? Да ли му одговара самостални рад? Да ли воли науку? Да ли се
држи правила?

Акомодирајући тип – Да ли учи на основу свог или туђег искуства? Да ли учи по нечијем
савету?

Когнитивни процеси

Дугорочно памћење ћу испитивати на основу његове способности присећања

ствари из детињства, али ћу се бавити и способношћу памћења у школским активностима,
пре свега питањима: Колико дуго се научено градиво одржава у његовом памћењу?
Увид у његово краткорочно памћење ћу имати на основу игре меморије (спајање два исте
сличице) и разговора са родитељима како бих сазнао да ли се деси да заборави нешто што
су му непосредно пре тога поменули.
 Социо – емоционални развој

У овом делу ћу пажњу поклонити типовима афективне везаности, родитељским

стиловима који су присутни у његовом одрастању као и његовој прихваћености у
вршњачкој групи, сматрајући та питања кључним за Петров социо – емоционални развој.

Типови афективне везаности

Ради откривања и бољег разумевања типа афективне везаности коју Петар поседује,
посматраћу његов однос са родитељима и другим члановима породице. Настојаћу да
откријем колико времена проводи са родитељима, шта раде кад проводе време заједно,
како реагује на то када остане сам кући. Са друге стране поставићу питање како се осећао
претходних година када је остајао сам.

Родитељски стилови

Посматрањем Петровог односа са родитељима и разговора са њима могу видети да

ли га награђују често? Да ли га кажњавају често? Колико су истрајни у томе? Да ли виде
себе као строге родитеље? Да ли постоје нека основна правила која доводе до казне?

Прихваћеност у вршњачкој групи

Петар тренира кошарку тако да питање прихваћености могу испитати и у

ваншколском окружењу. Посматрао сам пар тренинга, фокусирајући своју пажњу пре
свега на вежбе које подразумевају рад у тимовима или паровима. Петра ћу питати да ли
себе сматра одбаченим или изолованим или прихваћеним у групи у школи, а ако не сматра
себе, кога сматра и шта мисли зашто је тако? Занима ме да ли се Петар више дружи са
дечацима или девојчицама, да ли је дружељубив или се повлачи у себе?
Одређен увид у његову прихваћеност и однос са пријатељима ћу имати пошто будем
питао наше родитеље да ли прича и спомиње своје пријатеље и у каквом контексту.

Когнитивни развој

Ово поглавље ће пре свега бити посвећено ступњу когнитивног развоја по теорији
Жана Пијажеа.
Пошто Петар има седамнаест година, по Пијажеовој теорији когнитивног развоја, он је
достигао ступањ формалних операција што значи решавање апстрактних проблема на
логичан начин. Како би се уверио да је достигао тај ступањ, поставићу му питање које сам
пронашао на интернету и за које сматрам да би ми дало увид у његов степен развоја:
Тркају се три аутомобила, Бели је брз, Жути је бржи од Белог, а Црвени је спорији од
Жутог. Питаћу га да ли ми може рећи који је најбржи од њих и да ми објасни зашто.
 Интелигенција

Разговор са Петром ће ми показати који предмети му највише одговарају и које

највише воли да учи и уз помоћ Гарднерове теорије вишеструке интелигенције, закључићу
које интелигенције поседује а које не.

Развој моралног мишљења

Петрову моралност ћу испитивати по теорији Лоренса Колберга и постављањем

Хајнц дилеме и питати да ли је Хајнц добро поступио и потом ћу тражити објашњење за
његов одговор, са циљем да откријем како би он поступио.
Хајнц дилема: Жена је на граници живота и смрти због посебне врсте рака. Постоји један
лек за који доктори сматрају да би могао да јој помогне и реч је о облику радијума који је
локални апотекар недавно открио. Потребно је много новца да се направи лек, али га је
апотекар продавао за 10 пута већу цену него што га је прављење коштало. Доза радијума
је коштала 200 долара, а апотекар је продавао за 2000.
Муж болесне жене је покушао на све легалне начине да сакупи новац али је једва
прикупио 1000 долара. Рекао је апотекару да му жена умире и замолио је да му да лек у
пола цене или да му целу своту наплати касније, али је апотекар одговорио: ''Ја сам
направио лек и ја ћу од њега да зарадим.'' Хајнц је те вечери провалио у Апотеку и украо
лек.

Мотивација и личност

По Абрахаму Маслову, да би особа била мотивисана, мора имати задовољене

основне, физиолошке потребе у шта имам увид будући да сам у роду са Петром.
Важно је испитати и стил атрибуције који поседује Петар, разговор о томе како она види
разлоге својих успеха и неуспеха како у школи и ван ње, даће ми увид у то да ли поседује
функционалан или дисфункционалан стил атрибуције.
Са друге стране, личност ћу испитивати преко такозваних Великих пет, односно кроз
петофакторски модел личности. Неуротицизам ћу испитивати кроз разговор са Петром,
занима ме како реагује на лоше и добре оцене, да ли је нервозан више дана, да ли лоше
спава због тога, да ли бурно реагује због тога? Екстраверзију ћу испитати посматрањем
колико често се види са пријатељима, да ли је дружељубив и да ли доводи пријатеље кући.
Отвореност ћу испитивати кроз разговор са Петром, занима ме да ли је показао
интересовање за нешто, са чим се још није сусрео и да ли је отворен за нека нова сазнања
и искуства? Сарадљивост ћу најбоље приметити преко разговора како Петар реагује за рад
у групама. За савесност ћу питати Петра и родитеље да ли се држи својих обећања,
планова, принципа.
 Студија случаја

Испитаник се зове Петар Бутовски и има седамнаест година. Похађа Гимназију у

Смедереву где тренутно станује са родитељима и старијим братом. Добар је ђак и бави се
кошарком са одређеним успехом већ девет година. С обзиром да је трећа година средње
школе, желео би да упише Хемијски факултет, будући да га привлаче природне науке
попут хемије и математике, а предмет према којем има најмање интересовања је српски
језик и књижевност. Родитељи га описују као добро, паметно дете и да му је лењост
највећа мана.

Учење

Петру највише одговара учење у тишини, без присуства музике за коју сматра да га
само деконцетрише током учења. Код предмета према којима показује веће интересовање,
важно му је стицање новог знања, где показује жељу за овладавањем, што је особина
интризичке мотивације која у овом тренутку не показује знаке слабљења. Што се тиче
предмета који нису у његовом фокусу интересовања, њих углавном учи због оцене и
напамет, не трудећи се да стекне неко дубље и значајније знање. Награде од стране
родитеља не утичу добро на његово учење, будући да та врста мотивације код Петра траје
врло кратко. Са друге стране, казна се показала да утиче јаче и ефективније, будући да
Петар под казном или претњом казне учи редовније и резултати се виде на тестовима.
Не постоји особа која га инспирише и по коме обликује своје понашање у школи и ван ње,
тако да нисам могао да испитам учење по моделу.
Што се тиче услова учења, највише му одговара учење у топлој соби, после оброка,
будући да га глад деконцетрише. Из разговора са Петром сам увидео да проблеми у
његовом личном и друштвеном животу не утичу на његово учење и праћење наставе у
учионици, будући да успева да раздвоји те две сфере свог живота. Приликом учења
лекције коју не може савладати, тражи помоћ од компетентнијих људи, најчешће
родитеља, што су и они сами потврдили.
Приликом учења Петар учи све одједном и то важи и за предмете који га
интересују и за оне које не спадају у његову зону интересовања. Прави честе паузе током
учења, углавном пред учење обимне области и те паузе проводи на телефону, углавном на
друштвеним мрежама како би се опустио.
Вак теорија

Из разговора сам закључио да не размишља у сликама, ако то ради, то је веома

ретко, углавном док чита лектиру. Атлас користи само јер професор захтева, не јер му
помаже у учењу и памћењу одређених области.
Области које су професори предавали уз помоћ презентација су му били лакши за праћење
и савладавање, али су таква предавања у његовој школи ретка. Међутим, није му значајно
да има илустрацију у уџбеницима, иако се из разговора може видети да преферира
визауелни стил учења. Из разговора и посматрања Петра сам закључио да воли да шета уз
учење и док се преслишава, врло често у свесци извлачи битне чињенице и формуле.

Саморегулисано учење

Саморегулисано учење код Петра није јача страна, његово планирање се односи
само на одређивање времена када ће учити и његово планирање се односи на краћи
временски период док мотивацију за учење тешко проналази, зато и награде од стране
родитеља не успевају.
Оне предмете или лекције које му нису јасне, Петар једноставно научи напамет,
стварајући привремено решење за проблем који ће се појављивати у будућности. Он сам
зна да то није трајно решење али не показује жељу за променом. Користи исту технику
учења за све предмете, било да припадају друштвеним било природним наукама, то се
такође односи и за предмете који га интересују и оне који га не интересују. Проблем који
Петар показује је тај да не мења приступ у учењу уколико не постиже жељене резултате, а
разлог за тако нешто није могао да ми да. Време које одвоји за учење је доста
флексибилно и његове паузе могу врло често ''прогутати'' време намењено за учење што и
он сам наводи. Из разговора са учеником сам сазнао да увиђа разлоге својих успеха и
неуспеха али да нема жељу да нешто промени.

Колбова теорија

Из разговора са Петром сам увидео да му боље леже природне науке и задаци, док
су му друштвене науке занимљиве али се не налазе на листи приоритета. Иако воли рад у
групама, више му одговара самостални рад због мање дистракција које носи рад у
групама. Из разговора се може закључити да петар спада у асимилирајући тип, што је
потврдио и Колбов тест.
 Когнитивни процеси

Петар лакше памти имена од бројева и лакше памти прозу него песме. Више памти
ишчитавањем него преписивањем. У школи и ван ње, памти у зависности од афинитета
према догађају односно предмету. Када су у питању ствари и з детињства, памти само
важне догађаје попут рођендана и смрти одређених људи. Што се тиче памћења у школи,
научено градиво се одржава у његовом памћењу највише 2 месеца, будући да је навикнут
на учење напамет у већини ситуација. Што се тиче краткотрајног памћења, врло често
заборави ствари које су родитељи рекли непосредно пре тога. Игра памћења (спајање две
исте слике) ми је показала да Петар много лакше памти слике него речи и показује врло
добро краткорочно памћење уколико постоји сликана интерпретација.

Социо – емоционални развој

Из личног искуства у раду са Петром сам увидео да не поседује страх од родитеља,

али има страх од одређених професора и тај страх му отежава учење и не осећа слободу да
тражи помоћ од професора. Што се тиче односа са родитељима, Петар врло мало времена
проводи у истој просторији са њима, углавном се налази у својој соби, док је окупљање
углавном током филма или серије која их све интересује. Воли када остаје сам јер осећа
одређени ниво слободе и самосталности и такав осећај је заменио страх у шестом разреду
основне школе.
Из разговора са родитељима видим да не мисле да кажњавају нити награђују Петра често
и не виде себе као строге родитеље. Сматрају да по питању казни нису истрајни у већини
случајева што наводе као главни проблем успостављања односа са Петром. Они су
опредељени за ауторитативни приступ, али када то у неким ситуацијама не постиже успех,
они прибегавају ауторитатарном приступу, док је пермисивни у потпуности искључен.
Што се тиче вршњачке прихваћености, он себе сматра прихваћеном и дружељубивом
особом и ван школе и у њој. Његово друштво се састоји углавном од дечака али има и пар
девојчица. Пријатеље врло често спомиње и то у позитивном контексту и врло често
доводи пријатеље кући.

Когнитивни развој

По теорији Жана Пијажеа, Петар спада у ступањ формалних операција, односно

има могућност решавања апстрактних проблема на логичан начин. Питање са три
аутомобила је успео да реши тачно, уз логично објашњење.
 Интелигенција

На основу разговора са испитаником, сазнао сам да воли решавање проблемских

задатака, углавном везаних за математику, али воли и задатке попут мозгалица. Не воли
читање нити писање састава, као ни учење страних језика. Иако воли музику коју слуша
већину свог времена, не воли компоновати или радити нешто што има везе са
креативношћу. Не поседује добру оријентацију у простору, врло лако може да се изгуби у
окружењу који му није познат. Воли спорт и физичко му представља час опуштања и
дружења. Воли разговор са пријатељима, међутим давање савета и посредовање у
међуљудским односима му нису јаче стране. Свестан је својих мана и способности, али не
анализира поступке нити показује жељу да то промени. Добијање ниске оцене из предмета
или области за које сматра да му представљају јачу страну прати бурно и емотивно
реаговање, тешко успева да исконтролише интелигенцију.
Из свега испитаног, увидео сам да показује природњачку, телесно – кинетичку и логичко –
математичку, док су слабо изражене лингвистичка и интерперсонална интелигенција.

Морални развој

Као одговор на Хајнц дилему, Петар није видео ништа лоше у томе што је муж
провалио у апотеку, сматрајући да је људски живот најбитнији, из чега произилази
закључак да има изграђене универзалне етичке принципе, а разлог тога су вредности
родитеља који су васпитањем усадили Петру од почетка његовог одрастања.

Мотивација и личност

По теорији потреба, Петар има испуњене основне физиолошке али и друштвене

потребе што значи да има отворену потребу за самопотврђивањем. Са друге стране, из
разговора са Петром, више нагиње бихејвиористичкој теорији, будући да види спољашње
факторе попут казне као главну мотивациону снагу за даље учење.
Важно ми је било да видим који стил атрибуције поседује, а будући да види своје успехе
као резултат његове способности и труда, а неуспехе као недостатак уложеног времена,
закључио сам да поседује функционалан стил, што су потврдили и родитељи. По питању
Петрове личности, поседује повишен ниво анксиозности око лоших оцена што утиче на
његов распоред спавања и ово указује на присуство неуротицизма. Екстраверзија је такође
јако присутна код њега, будући да доста времена проводи са пријатељима, често их
доводи кући и они представљају велики део његовог живота и у школи и ван ње.
Отвореност није показао у великој мери, будући да му познато окружење представља
сигурно окружење, па је тако и по питању нових тема и искустава.
Себе сматра лаким са сарадњу иако више воли самосталан рад. Што се тиче савесности, на
основу посматрања и разговора како са родитељима и Петром, нема обичај одржавања
планова, обећања и принципа.
Препоруке за професоре и родитеље

Препоруке су пре свега упућене професорима а потом родитељима. Из разговора са

Петром сам приметио немогућност проналаска мотивације за велики број предмета, што
се касније пребацује и у друге аспекте његовог живота ван школе. Будући да велики број
професора који предају Петру су били и моји професори, упознат сам са техникама
предавања које употребљавају. Незаинтересованост професора је прешла и на мог
испитаника, па бих тако препоручио придавање веће пажње слабијим ученицима, који
приказују незаинтересованост и организовање такмичења у складу са теоријом
диспозиције како би појединци били мотивисани за активност и тиме задовољили своје
потребе за постигнуће.
Препорука родитељима је да доследно употребе систем уговора, како би смањили
вероватноћу нежељеног а повећали вероватноћу пожељног понашања. Самим тим, Петар
би за одређене успешно изведене одредбе уговора, имао позитиван осећај постигнућа,
чиме би се његов морал подигао, а овакав систем не би имао превеликог утицаја на његово
емотивно стање.