Силвије Страхимир Крањчевић

Resurrectio - Ускрснуће

Крањчевићева лирика настала је у друштвеним и књижевним оквирима осамдесетих

година и као уметничка и књижевна појава, та лирика је била одраз тадашњих
историјских и политичко-друштвених околности у којој је Крањчевић изражавао свој
револт на такво стање па нам је од посебне важности да разумемо спољашње
околности под којима настаје његова поезија која је прелаз ка модерној
књижевности.

Мирослав Крлежа о лирици С. С. Крањчевића:

"Једно књижевно дјело трба оцјенити у свим његовим временским фазама,

хисторијски, развојно, не пустајући из вида субјективне упливе, под којима се дјело
јавило, ни порсторне односе, у којима је настајало. Књижевни живот једног
књижевног дјела само је дио цјелокупног књижевног комплекса у коме се то дјело
родило, и као одломак књижевне цјелине, оно сасвим природно стоји под упливима
шире, животне, друштвене подлоге, подређено тој подлози и овисећи од ње, као што
посљедица овиси од узрока."

Песма "Ускрснуће" писана је дугим елегијским дистихом, шеснаестерац, парно

римована. Тема ове песме је француска револуција и битно је да познајемо
историјске чињенице да би смо је што боље разумели.

"Врх гомиле барикада труо столац деран клима;

Некада је пр'јесто био помазаним краљевима"

Овај стих је исказан комично, дух који прожима ову слику је заправо из народне
културе, то је изругљивање ауторитетима, тамо где су некада били краљеви сада је
"деран", тај дух се појављује у оквиру великих политичких догађаја и промена.
Исказано је мало иронично јер је рушење ауторитета тада изгледало незамисливо.
"Дрхће попут бабе старе, скинут сухе до голоте."

Затим, оно што је и најкаректеристичније за ову песму је увођење лика Исуса Христа
на барикадама француске револуције. Исус је стављен у епицентар дешавања које
афирмише исто што и хришћанско учење "Једнакост, братство и слобода", сви су
људи једнаки пред Богом. "Само они што су зрном погођени смртно пали" само су
они могли да виде да је то на барикадама био сам Исус а осталим "побуњеницима"
је то био непознати човек. Битно је нагласити да је француска револуција управо
била уперена и према цркви и њеном ауторитету, а сам песник је ипак увео библијски
мотив, као да то што су се сељаци побунили све било опроштено од самог Бога.

Могао је употребити и иконографску познату представу а то је жена која предводи

француски народ, слика Ежена Делакроа "Слобода предводи народ" из доба
романтизма.

Марија Митровић, 2014/0190, 05