TEHNIČKA ŠKOLA ,,NIKOLA TESLA“

SURDULICA

Specijalistički ispit na temu:

MONTAŽA KABLOVSKE GLAVE OD IMPREGNIRANOG
PAPIRA ZA NAPON OD 35KW

Učesnik: Mentor:
Bojan Stamenković Aleksandar Georgijev

Surdulica, 2020.
 Sadržaj

Uvod………………………………………………..……………….…..…1
1. Oblici porodice ………………………………………………….....…3
2. Savremena porodica …………………………………………….…...5
3. Kriza porodice ………………………………………………..………7
4. Pojam braka ……………………………………………………….....9
Zakljucak………………………………………………...…………..….13
Literatura……………………………………………………….….……16

UVOD
Kablovski pribor nam služi da bi mogli zatvarati krajeve kabla, da nam vlaga ne
bi prodirala unutrašnjost kabla, i to  postižemo pomoću kablovskih završnica
(glava).Postoji vise konstruktivnih rešenja za kablovski pribor. Na izbor pre svega
utiče konstrukcija kabla i njegova izolacija. Za završavanje i spajanje papirnih
kablovaupotrebljavaju se kablovske glave i spojnice od livenog gvoža koje se
zalivaju kablovskom masom. Za završavanje i spajanje termoplastičnih kablova
upotrbljavaju se kablovske glave ispojnice koje se izlivaju iz specijalnih smola na
mesta postavljanja u posebnim kalupima.
Osim konstrukcije kabla i njegove izolacije, pri izboru treba uzeti  još u obzir i
visinu pogonskog napona, broj i presek kablovskih žila, kao i uslove sredine u koju
se kabl postavlja.

Kablovske glave se upotrebljavaju:

-za zavrsavanje kablova, da bi se sprecilo prodiranje vlage u kabl, kao i
curenjekablovske mase iz njega prilikom zagrevanja,
-pri prelasku podzemnog voda na vazdusni vod,
-pri spajanju kablova na postrojenja.

1. Kablovske glave do 35 kV

 
Ovi završeci su izradjeni za unutrašnju montažu
i primenjuju se za 10 kV, 20 kV i 35kV
ekranizovane 3-žilne kablove sa izolacijom od
plastične mase sa ili bez armature ili zaštitom od
bakarnih žica ili traka. Kabl se transformiše u tri
kvazi- jednožilna kabla čime je omogućeno
ukrštanje žila kablaradi sinhronizacije čak  i u
ograničenim priključnim prostor ima. Žile kabla
se pokrivaju provodnom cevi i to od njihovog
račvanja paskoro do kraja kabla. Račvanje kabla
se zaptivai zaštićuje provodnom kapom
oslojenomlepkom, a koja se montira preko žila i
spoljnog omotača kabla. Oko kraja
poluprovodnog sloja i električne zaštite omota se
kratka žuta trakaza kontrolu el. polja. Izolaciona cev oslojena oblogom za kontrolu
el. polja i mastikom za zaptivanje se montira izmedju kraja provodne cevi i
kablovske papučice. Pribor za bezlemno spajanje uzemljenja za kablove sa el.
zaštitomod traka ili sa armaturom se naručuje posebno. Kompleti sa
modifikacionim kodom -13 sadrže papučice sa zavrtnjima sa otvorom za spajanje
na sabirnice za zavrtnjeve M12, samodifikacionim kodom -17 za zavrtnjeve M16.

 
Kućište glave je izrađeno od stakla koje pored izvanrednih mehničkih i električnih
osobina omogućuje kontrolu nivoa ulja. Ulje se po potrebi može dolivati. Razdelna
kapa i uvodni levak izrađeni su od kalaisanog mesinganog lima. Termoskupljajuće
cevi omogućuju dobro zaptivanje glave. Priključivanje provodnika vrši se
kablovskim papučicama, koje mogu biti od bakra, aluminijuma ili bimetalne. U
donjoj tabeli dati su podaci za izbor glave KGTu. Izolatori ovih kablovskih glava
su porcelanski, što predstavlja najkvalitetnije rešenje za slučaj spoljne montaže.
Oni se pune visokonaponskom "non -draining" uljnom masom VUM/N. Uvodni
levak i pertlovana završna kapa izrađeni su od mesinganog lima kalaisanog toplim
postupkom. Spajanje završne kape na uže dalekovoda ili druge elemente
postrojenja vrši se vijčanim stezaljkama, izolovanim užadima i papučicom za
presovanje. Zavisno od vrste provodnika primenjuju se aluminijumske, bakarne ili
bimetalne papučice. Završni konektor za završavanje kabla u glavi može biti
bakarni, bimetalni ili kalaisani aluminijumski. Ove kablovske glave su ispitane
prema standardu VDE 0278.

Postoji više razloga zašto se sve češće u prenosu koriste kablovi, npr:
- Širina kablovske trase je uska i nije vidljiva tako da se zemljište može koristiti i
za neke druge namene,
- Ne postoji štetni uticaj magnetskog i električnog polja kao kod nadzemnih
elektroenergetskih vodova,
- Kablovski sistemi znatno su sigurniji za ljude koji ih održavaju kao i za javnost,
- Pouzdanost napajanja preko kablovskih sistema znatno je veća jer su izloženi
manjim oštećenjima a takođe su jeftiniji za održavanje,
- Kablovski sistemi imaju puno manje gubitke u prenosu uz što imaju i veliki
životni vek.
Žile kabla obložene su sa tri sloja (umreženi polietilen) XLPE, poluprovodni sloj
na provodniku, izolacija i zatim poluprovodni sloj na izolaciji. Navedeni slojevi su
međusobno čvrsto zalepljeni pri čemu prostor između njih niti u jednom trenutku
tokom proizvodnje nije izložen u smislu onečišćenja. Električna zaštita, odnosno
ekran ili zaslon, izvodi se helikoidalno omotanim bakarnim žicama sa kontra
spiralom od bakarne trake. Kako bi se postigla uzdužna vodonepropusnost, ispod i
iznad žica omataju se trake sa materijalom bubrivim u vodi ili se u tu svrhu koriste
drugi materijali (SEPARATOR ispod i iznad ekrana). Poprečna vodonepropusnost
postiže se polaganjem aluminijske trake sa slojem kopolimera koja se zalepi za
plašt (laminirani plašt – aluminijska ili bakrena traka s kopolimerom). U području
ekrana takođe se mogu ugraditi svetloprovodne niti za prenos podataka ili merenje
temperature u kabelu tokom rada. Pod kablom se podrazumevaju provodnici koji
su električno izolovani i smešteni u zajednički omotač za zaštitu od spoljašnjeg
uticaja (vlaga, mehanička oštećenja, korozija i dr). Kablovski vod je deo (element)
elektroenergetskog sistema koji se sastoji od kabla, ili kablova međusobno
povezanih kablovskim spojnicama, čiji se krajevi preko kablovskih završnica
(kablovskih glava) priključuju na druge elemente, odnosno delove (generator,
transformator, potrošač i dr) elektroenergetskog sistema.

Osnovna podela kablova je prema odnosno osobinama električne energije koju

provode, na:
-elektroenergetske (ili enetgetske) kablove i
-telekomunikacione kablove.

Elektroenergetski (ili energetski) kablovi služe za provođenje električne energije u

okviru EES, odnosno sistema za proizvodnju, prenos, distribuciju i potrošnju
električne energije. To je električne energije naponskih nivoa: NN (<=0.4 kV), SN
(reda 10, 20, 35 kV), VN (reda 110 kV) i VVN (reda 220, 400 kV), frekvencije 50
Hz (60 Hz) i struja do više stotina pa i par hiljada ampera, a koja se na
potrošačkom naponskom nivou koristi za pogon najraznovrsnijih potrošača
električne energije u domaćinstvima, pratećoj potrošnji, industriji, infrastrukturnim
objektima i dr. (termički potrošači, elektromotori, električne rasvjete, savremeni
elektronski uređaji, napajanje telekomunikacionih i drugih infrastrukturnih
postrojenja i dr.). Energetski kablovi koji se polažu u prostorijama kao elementi
električnih insatalacija su izolovani provodnici i konstrukciono se razlikuju,
prvenstveno u zaštitnim slojevima, od elektroenergetskih kablova koji se
postavljaju ispode zemlje ili ispod vodenih površina (mora, jezera, rijeka), a koji su
predmet našeg izučavanja i za koje ćemo ubuduće koristiti kraći termin – kablovi.
Osnovna namena elektroenergetskih kablova je prenos i distribucija električne
energije od napojnih i distributivnih transformatorskih i razvodnih postrojenja do
potrošačkoh centara, odnosno do grupnih i pojedinačnih potrošača električne
energije. Takođe se koriste i kao povezni element elektrana i postrojenja, unutar
razvodnih postrojenja, unutar pogona većih (industrijskih) potrošača i dr., kao i na
prenosnom nivou u specijalnim slučajevima, npr. podmorski kablovi. Pojavom
optičkih vlakana i poluprovodničkih lasera otvoreno je novo poglavlje u razvoju
modernih telekomunikacija. Pojava i karakteristike optičkih vlakana omogućile su
da danas imamo integralne energetsko-telekomunikaciona, odnosno integralne
energetsko-optičke kablove, kao posebnu vrstu kablova.

Osnovni konstruktivni elementi kabla su:

- Provodnik je metalni dio kabla namenjen provođenju struje. Provodnik može biti
puni, kada se sastoji od jedne žice (do 16 mm2 preseka) ili uže, kada se sastoji od
više žica (višežični).
- Žica je osnovni sastavni element provodnika, načinjen od provodnog materijala
- Izolacija je sloj od izolacionog materijala koji služi za električno izolovanje
provodnika.
- Žila je izolovani metalni (višežični) provodnik. Sastoji od provodnika, izolacije i
slaboprovodnih slojeva, ako postoje.
- Jezgro kabla je skup použenih žila, sa odgovarajućom ispunom, ako postoji.
- Ispuna je element kabla kojim se ispunjava međuprostor između žila višežilnih
kablova, da bi se dobio kružni presek kabla.
- Plašt (omotač) je zaštitni sloj od polivinilhlorida (PVC) ili polietilena (PE) koji
štiti elemente kabla od vlage i hemijskih uticaja, a u manjoj meri i od mehaničkih
oštećenja.
- Metalni plašt je bešavna cijev od olova ili aluminijuma koja se postavlja preko
jezgra kabla sa ciljem da štiti izolaciju od vlage i hemijskih ili mehaničkih
oštećenja.
- Armatura je sloj od metalnih traka ili žica koji štiti kabl od prekomernih
mehaničkih naprezanja i oštećenja kabla.
- Slaboprovodni sloj (ekran kabla) je sloj koji se postavlja ispod izolacije i iznad
izolacije i služi za radijalno oblikovanje i ograničenje električnog polja.
- Električna zaštita je metalni sloj koji služi za ograničenje električnog polja, za
odvođenje struje zemljospoja i zaštitu od indirektnog dodira.
 2. Savremena porodica

U sociološkoj literature možemo naći na različite termine savremene

porodice kao što su: demokratska porodica, “mala” porodica, radničko-službenička
porodica, savremena, individualna, prosta, inokosna, biološka, nuklearna,
egalitarna, supružanska, bračna, industrijska porodica i dr. Svaki od nabrojanih
termina ukazuje na neku od njenih specifičnosti ali nijedan zapravo nije dovoljan
da na pravi način objasni njenu prirodu. Sa ekonomskog stanovišta, o savremenoj
porodici se govori kao porodičnoj grupi koja nema svoja sredstva za proizvodnju,
već radi za drugog, tuđim sredstvima. U kapitalizmu to je rad za kapitalistu, a u
socijalizmu u društvenom sektoru privrede (radničko- službenička porodica).
Porodica je nezamenljiva sredina u kojoj se covek formira kao licnost, u kojoj živi
zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu
da zadovolje. Porodica je specificna bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma
znacajnu ulogu u razvoju coveka, ali ne samo coveka nego društva uopšte.
Porodica je posrednik izmedju društva i pojedinca, ali porodica vrši više funkcija
od bilo koje društvene grupe. Nastanak neke društvene grupe ima za cilj da se neka
radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje i potrebe, što znaci da nakon
prestanka potreba takva grupa može da se rasformira. Formiranjem porodice covek
kao socijalno bice doživljava na taj nacin što njegov život ima sasvim drugaciji
smisao bitisanja kada više nije sam nego pored njega postoji njegov barcni drug,
deca.Rec porodica danas se odnosi na razlicite pojmove.  Najcistiji oblik
savremene porodice, je mala, inokosna, radnicko-službenicka porodica koja živi
iskljucivo od zarade van porodice (mesecna plata, zarada), u kojoj je ostvarena
ekonomska ravnopravnost supružnika (jer oba supružnika približno isto zaraduju) i
koja ima relativno visok standard.
Sa istorijsko-sociološkog stanovišta, ona predstavlja jednu etapu u razvitku
porodice uopste, a karakterišu je sledeće odlike:
- broj njenih članova sveden ja na najmanji broj, tj. na biološku grupu
(biološka,mala, inokosna, prosta, nuklearna porodica)
-porodicu sačinjavaju bračni par i njihova maloletna deca koja žive u istom
domaćinstvu (dvogeneracijska porodica)
- brak (ili vanbračna zajednica) je osnov za zasnivanje porodice
- ona izrasta u uslovima velike industrijalizacije (industrijska porodica)
- porodica počiva na osećajnim vezama i faktičkoj ravnopravnosti supruga
Sa pravnog stanovišta, ona počiva na:
- pravnoj jednakosti supružnika
- na pravnoj zaštiti porodice kao celine i posebnoj zaštiti nekih njenih
članova: žene i dece.
1
Sa socijalno-političkog stanovišta, savremena porodica predstavlja tip
državno visoko zaštićene porodice: socijalno, zdravstveno osiguranje, socijalna
zaštita u raznim vidovima i dr. Savremena porodica radjala se postepeno u procesu
nastanka kapitalistickog društva i industrijske revolucije i formirala se pod
uticajem industrijalizacije, urbanizacije i opšteg tehnickog progresa. Samo je

1
Vukoje, Jovan, (2012). Osnovne funkcije savremene porodice
pitanje da li i neke druge „male“ porodice (poljoprivredne, zanatlijske, buržujske)
koje poseduju svoja sredstva za proizvodnju i rade za sebe (a koje su svedene na
biološku grupu) mogu biti obuvacene pojmom „savremena“ porodica.

3.Kriza porodice

Brak kao institucija zajedničkog života muškarca i žene s vremenom izgubio

dosta na svojoj važnosti. Kako smo već naveli, u klasičnoj porodici je muškarac taj
koji je bio glava kuče i privređivao, a žena se brinula za domaćinstvo i djecu. Zato
možemo reći da ova veza nije bila samo uslovljena njihovim emotivnim odnosima,
nego je ona na neki način bila nužna prije svega zbog ekonomsko- egzistencijalnih
razloga. Tako ova veza nije bila samo nužna zbog njihove eventualne ljubavi i
zaljubljenosti, nego prvenstveno zbog ekonomskoegzistencijalnih razloga. Teško
da je žena mogla preživljavati sama bez muža koji je bio hranitelj porodice , ali ni
muž ne bi mogao živjeti samostalno, jer pored zahtjevnog i teškog rada nije bio u
stanju brinuti se o kućanstvu. Opće civilizacijski i tehnološki napredak znatno su
uticali da se smanji navedena egzistencijalnoekonomska uslovljenost braka. Tačno
je da je nepobitna činjenica da u postmodernom društvu dolazi do redefiniranja
„uloga muškaraca i žena u pogledu obrazovanja, zaposlenja, ekonomske
samostalnosti, karijere i porodice, što je uslovilo i drugačije gledanje na brak,
odnosno drugačiju predstavu o braku i prihvatanje drugačijih vrednosti, za razliku
od onih koje su imale prethodne generacije. Naime došlo je do promjena u
stavovima ljudi u vezi sa brakom, seksualnim ponašanjem”, kao što je činjenično
da je kod mladih izražena tendencija za samostalnošću, samodefiniranjem kroz
različite aspekte partnerskih, porodičnih i bračnih oblika, uz sve veću orijentiranost
prema eksperimentiranju sa različitim životnim praksama u vezi sa zajedničkim
životom u odnosu na prethodne generacije.

Postoje i one porodice koje naizgled izgledaju kao skladne i tolerantne, sve
dok im se ne približite i uočite njihove probleme i teškoće. To je sinonim otuđenja
koji je veoma popularan u savremenoj porodici. Članove takve porodice obično
interesuje lična afirmacija, sticanje bogastva i predano ispunjavanje poslovnih
obaveza. 2Oni nemaju niti vremena niti strpljenja da deluju u svakodnevnom
porodičnom druženju, kao i da budu detaljno upoznati o porodičnim obavezama i
potrebama. Otuđenost u savremenoj porodici nastaje kao posledica dinamičnog
razvoja društva, a često ima negativne posledice na decu kao što su usamljenost,
depresija, ravnodušnost i koja postaju sklona konzumiranju alkohola, narkotika i
drugih opojnih sredstava. Kriza porodice oslikava se i u pojavi tzv. „bele kuge“,
koja predstavlja pad nataliteta i strah od nedovoljne reprodukcije i potrebne obnove
stanovništva.

Najbitnije promene koje se dešavaju u sferi porodice su:

- Proširene porodice i druge grupe gube uticaj;
- Opsta tendencija slobodnog izbora bračnog partnera:
- Sve veća prava žene kako kod predlaganja samog braka tako i kod donošenja
odluka u porodici;
- Pojavljuje se i opsta tendencija proširenja prava dece.

2
Cvejić Jančić O. (2009). Porodično pravo. Novi Sad, Pravni fakultet u Novom Sadu
 4.Pojam braka

Porodica se uglavnom osniva sklapanjem braka. Definišemo ga kao društveno

priznat način ustnovljavanja spolne zajednice između muškarca i žene.Brak je
društvena grupa, zajednica muškarca i žene, u kojoj se vrši polni odnos iz kojeg
nastaje rađanje dece. Brak u većini kulturnih i religioznih skupina prijašnjih
naroda, prvenstveno, nije značio osobni odnos ili čak sklonost muža prema ženi,
nego je predstavljao posredni član između obitelji i šireg društva. Brak je značio
posebno, sociološko uređenje. Tako je negde u pozadini bio odnos muškarca i
žene, osobito u patrijahalnom društvu, kada je otac bio glava porodice. Danas brak
ima drugačiju osnovu pri sklapanju, te ima dve važne funkcije: brak kao osobnu
(privatnu stvar) i porodica kao sociološku funkciju. U celom je svetu, i u zapadnoj
kulturi porodica svojim sociološkim interesima gotovo sasvim pokrivala brak
njegovim osobnim interesima. Iz tog razloga u braku nije nastajao nikakav konflikt
ili raskol. Odnos između muža i žene je bio toliko ovisan o ustaljenim navikama i
zato je bio sam po sebi logično neosoban. Zato brak kao i obiteljski život nikada
nije bio u krizi. Čim se u novije vreme brak, kao osobni problem dvoje ljudi počeo
osamostaljivati od porodice nastajala je sve veća razlika između braka i porodičnog
života. Zbog toga možemo reći da su brak i porodica dve različite stvarnosti
međusobno isprepletene. Danas je ta dvojnost između braka i porodice sve jasnija i
glasnija. Osnovna ćelija svakog društva je porodica. Da bi se formirala porodica
neophodan je brak. Društveno priznata veza žene i muškarca. Brak spada u
instituciju (zbog društvenog priznavanja i zato jer je osnova porodica). Istorijski
tipovi braka. Grupni brak, grupa muškaraca stupa u polne odnose sa grupom žena,
bez ograničenja. To je promiskuitet, neregulisani polni odnosi. U bračnoj vezi
mogli su biti oni koji su u srodstvu – incest – rodoskrvnuće.
Horda je najniži stumanj razvoja čovekovog društva (mala znanja).Čoveku je
trebalo dosta da shvati tu bolesnu vezu. I stvara se drugi tip braka, poligamija.
Incest tabu – zabrana rodoskrvnuća, sa najužim članovima porodice. Poli – mnogo,
damos – svadba. Poliandrija, brak žene sa više muškaraca. Poligamija, brak
muškarca sa više žena. Krug srodnika mora i dalje da se ograničava, najniža
granica je treće koleno.Monogamija je brak izmedju jednog muškarca i jedne žene.
Srodstvo u monogamnom obliku se vodi po ocu – patrilinearno srdodstvo, i od tada
vlada porodicom on se uzima za glavu porodice – patrijarh. Matrilinearno, ona je
prihvatila i neke obazeveze muškaraca (dok je on bio na polju), ona je bila
dominantna do 20. veka ali bila je samo mašina za radjanje dece. Žene su se
izborile za prava kada su i same počele da rade, postavšti ekonomski
nezavisne.Prema načinu sklapanja i regulisanja braka. Običajni – rodjaci ugovaraju
brak tek rodjene dece. Osnovni razlog za to je materijalni (takav odnos, odnos bez
emocija reguliše se običajnim normama). Gradjanski – pravne norme. Crkveni –
religijskim postupkom, ali se obavlja po vreoma strogim pravilima. Faktički
(konkubinat) vanbračna zajednica nema pravnog legaliteta. Postoje dva različita
shvatanja o pravnoj prirodi braka. Prema jednom shvatanju, brak je ugovor, brak je
ugovorni odnos građanskog prava koji nastaje i prestaje kao i svaki drugi ugovor.
Prema drugom shvatanju, brak je institucija. Prema ovom shvatanju prava i
dužnosti bračnih partnera, uglavnom su uređena zakonom i nisu predmet
dogovaranja. Veliki dio međusobnih obaveza bračni partneri ne mogu mijenjati
međusobnim sporazumom.
 Brak je, po pravilu, trajna (doživotna) veza dva ili više lica različitog pola
koja žive zajedno održavajući polne odnose i rađajući decu. Prema drugom
shvatanju, „brak je društveno priznata (ili nepriznata) biosocijalna veza između lica
suprotnih polova, koja ima relativno trajni karakter i različite oblike i sadržaje,
zavisno od određenih društvenih uslova”. Ukoliko drugo navedeno shvatanje
prihvatimo kao sociološko određenje braka, proizilaze kao osnovna obeležja
bračne zajednice:
1. biološka osnova braka, nezavisno od toga da li je priznata ili ne;
2. heteroseksulanost kao osnovno obeležje, mada su sve prisutnije tendencije
da se prizna kao bračna veza i ona među istim polovima, s obzirom na to da su
takve veze prisutne;
3. socijalna osnova braka;
4. razvojni tj. istorijski oblici braka;
5. varijabilnost sadržine braka, kao promenljivost psihičkih, moralnih,
socijalnih, estetskih, duhovnih i drugih elemenata;
6. relativna trajnost braka, kao namera bračnika, a ne kao faktičko stanje.

3
Polazeći od tradicionalnog pristupa da je brak pretpostavka za porodicu,
podaci o broju razvedenih brakova nameću brojna pitanja u vezi sa savremenim
razlozima formiranja porodice i bračne zajednice kao i razloga raspada brakova i
porodica. Istraživanja su pokazala da prekid braka ima tri oblika: razvod – kao
zakonski prekid, rastava – kao fizičko razdvajanje, i ²prazni² brak kao brak na
papiru. Stope sva tri oblika prekida braka su u porastu.
3
Traljić, Nerimana; Bubić, Suzana: Bračno pravo, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2007., str. 37.
 Među brojnim razlozima, posebno se izdvajaju različite norme, vrednosti i
očekivanja supružnika, ekonomska i politička emancipacija žena, različito
društveno, klasno, etičko ili religiozno poreklo, izražena socijalna i geografska
pokretljivost kod nekih zanimanja, pozitivna zakonska regulativa u smislu lakog i
brzog razvoda, sekularizacija kao proces smanjenog uticaja crkve i religijskih
verovanja na instituciju braka, stvarna u nekim razvijenim zemljama i formalna
legalizacija homoseksualnih veza, i drugo. Savremena sociologija posebno
istražuje ulogu žena u društvu. Brojni i masovni pokreti žena širom sveta dokazuju
da genetske i biološke razlike među polovima ne treba da budu osnov društvene
nejednakosti. Neki sociolozi ukazuju da je genetska predodređenost žene kao
majke, osnova diferencijacije polova u društvu. Drugi ukazuju da ljudsko
ponašanje uglavnom uslovljava i usmerava kultura, pa je nejednakost uloge
polova, naučeni recept ponašanja, kao proizvod kulture a ne biologije. Kako se u
društvu veća pažnja pridaje kulturi nego prirodi, ocena kulture kao superiorne nad
prirodom, uzrokuje niže vrednovanje žena u društvu. Vaspitanje za brak i porodicu
sadrzi najmanje dva elementa:vaspitanje za himane ljudske odnose u braku I
porodici( moralno vaspitanje)pruzanje neophodnih znanja o seksualnom zivotu
( seksualno vaspitanje).Oba ova elementa predstavljaju jedinstveni proces
osposobljavanja coveka za medjuljudske odnose, posebno za humane odnose
izmedju muskarca i zene. U nasoj zemlji jos uvek je vrlo snazna patrijarhalna
porodica s konzervativnim obicajima i moralnim normama koje se negativno
odrazavaju prema nekim tekovinama naseg drustva: prema ravnopravnosti zene,
humanizaciji porodicnih odnosa, humanom tretiranju vanbracne porodice i
vanbracne dece idr.
 Zakljucak

Kroz istoriju, različiti autori su pokušali na različit način da naprave

klasifikaciju osnovnih funkcija porodice. Biološko-seksualna i reproduktivna
funkcija porodice u savremenom društvu jeste doživela strukturalne promene i
izazove, ali porodica se i dalje javlja kao mesto gde se realizuju spolni nagoni i
potreba za reprodukcijom. Tako danas sve češće društvo preuzima funkcije koje su
u prošlosti bile porodične. Danas se sve češće nameću i prihvataju brojne
alternativa porodici u sklopu kojih će njeni članovi ostvariti zajednički život.
Jednako tome negativni oblici kao što je porodično nasilje postaju sve izraženiji u
društvu, kao i drugi negativni oblici poput socijalnog siromaštva, ali i sve raširenije
pedofilije, uticaja korištenja alkohola, droge i drugih opojnih sredstava. Ubrzan
tempo života dovodi do raskoraka između klasične porodice i društva, drugačijeg
odnosa između roditelja i dece i nemogućnošću brzog adaptiranja promenama. S
obzirom da je porodica nekada predstavljala veliki oslonac društva i porodičnih
odnosa, ona bi trebala imati podršku celog društva, pre svega stvaranjem povoljnije
društvene klime. Što se tiče budućnosti porodice u savremenom društvu, bez obzira
na njenu krizu koju je prouzrokovala ubrzana transformacija, ona će opstati, a
najverovatnije da će se i povećati broj njenih članova koji će sklapati brak jednom i
zauvek. Porodica je ostala temeljna institucija društva, a njena uloga je
nezamenjiva u zaključivanju braka, reprodukciji, odgoju i socijalizaciji dece, kao i
usvajanju sistema vrednosti. Porodica je jedna od najstarijih društvenih grupa.
Porodica je tesno povezana sa brakom, srodstvom i domacinstvom, ali se ne može
poistovetiti sa njima.

U vecini zemalja dešavaju se znatne promene pa i u tradicionalnom obliku

porodice koji je bio poznat na našem tlu kao porodicna zadruga, ciji je broj veoma
mali,a preciznih podataka nema za poslednje decenije 20 veka. Južnoslovenska
porodicna zadruga je poznata u citavom naucnom svetu jer se kao oblik velike
nedeljive porodice kroz koji su prošli svi indoevropski, mnogi africki i americki
narodi, zadržala iz dosta daleke prošlosti do naših dana.
Na našem prostoru porodicna zadruga je oblik patrijahalne porodice sa ponekim
specificnim karakteristikama u odnosu na opšta svojstva ovog tipa porodice. Ona
je najcešci tip u seoskoj zajednici tokom 19 veka. U porodicnoj zadruzi žive tri, a
ponekad i više generacija, što znaci da ona objedinjava više malih porodica.
Nosilac porodicne svojine je zadruga, a starešina zadruge ne mora biti najstariji
clan, vec onaj koga izaberu ostali clanovi. Ipak u njoj vlada hijerarhijsko
ustrojstvo, a žene imaju manje prava nego muškarci. Uloga žene se svodi na
radjanje i podizanje dece i poslove u domacinstvu. Tek sa radjanjem sinova položaj
žene postaje sigurniji, jer se na taj nacin vezuju krvnim srodstvom sa grupom koju
produžava. Brak se zasniva na osnovu slobodnog izbora i dublje emotivne
vezanosti buducih supružnika, vec putem dogovora starešina porodice, pri cemu
veliku ulogu igraju imovinsko – materijalni interesi porodice. Osnovni cilj braka je
produženje loze, pa se ova porodica odlukuje velikim brojem dece. Ovde vlada
formalna monogamija, vernost se zahteva samo od žena, dok muškarac ima vece
seksualne slobode, kako pre braka tako i u njemu. Jedan od osnovnih obeležja
demokratske porodice je pre svega ekonomsko obeležje. Sociološko obeležje se
ogleda u vecoj dinamicnosti, mobilnosti i otvorenosti porodice. Zbog velike
pokretljivosti ovu porodicu još i zovu „porodica na tockovima“. Moralno obeležje
oznacava izmenu celokupnog sistema vrednosti.
Prevazilaze se razlike neravnopravnosti, nametnuti autoritet, dominacija,
vladavina muškaraca. Uspostavljaju se odnosi ravnopravnosti, poštovanja, ljubavi.
Izmedju clanova porodice trebalo bi da vladaju odnosi ravnopravnosti, poštovanja i
duboke emotivne vezanosti, mada to u praksi cesto nije tako. U ovom tipu porodice
seksualne funkcije se odvajaju od reproduktivnih, broj dece se radikalno smanjuje,
krug srodnika se sužava a srodnicke veze slabe, vaspitne funkcije se jednim delom
prenose na širu društvenu zajednicu ( vrtice, škole), a ekonomske funkcije se
uglavnom svode na zajednicku potrošnju. Kod izbora bracnog druga izbor je
slobodan a ne nametnut. Vrši se na osnovu ljubavi a ne na osnovu odredenih
interesa. Menja se i odnos društva prema ženi i deci. Žena se zapošljava izvan
porodice i napušta polako ulogu domacice. To je bitna predpostavka njene
emancipacije i povecava njen ugled u porodici i društvu. Po meri toga stice i sve
vecu ravnopravnost sa muškarcem. Pravno obeležje podrazumeva zakonsku, pa
cak i ustavnu zaštitu porodice. Skoro da nema zemlje danas u svetu koja nije
porodicu i ustavno zaštitila. Posebna briga je iskazana za najosetljivije kategorije:
deca, zaposlene žene, invalidi, bolesni, stari.Kod ovakvog tipa porodice zapaža se
velika otudenost pojedinaca u krugu porodice, koja se prenosi na društvenu
zajednicu. U velikoj meri dolazi do zlostavljanja, zanemarivanja i posvecivanja sve
manje pažnje deci, te se na taj nacin javlja veliki broj maloletnicke delikvencije.
Kako su roditelji przaposleni usled teške ekonomske situacije, deca su najcešce
prepuštena sama sebi a uloge vaspitaca ne mogu da nadomeste ljubav, pažnju i
brigu koju deca žele od svojih roditelja.Usled loše ekonomske situacije dolazi i do
krize u moralu porodice, pa se cesto susrecemo sa zlostavljanjem u porodici, kako
supružnika tako i dece. Veliku ulogu za rešavanje tih porodicnih problema je
preuzela društvena zajednica.

Literatura:
1.Traljić, Nerimana; Bubić, Suzana: Bračno pravo, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2007., str. 37.
2.Šarac, Mirela;Lučić, Zdravko:Rimsko privatno pravo, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2006., str.75. 3
3.Traljić, Nerimana; Bubić, Suzana: Bračno pravo, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 2007., str. 37.
4.Abdel Alibegović, Midhat Čaušević, Naida Ljuma Doba transformacije i redefiniranja procesa i
funkcija u savremenoj porodici - univerzalnost i/ili transformacija (2017), 203- 220 219
5.Cvejić Jančić O. (2009). Porodično pravo. Novi Sad, Pravni fakultet u Novom Sadu.
6.Gоldnеr-Vukоv M., (1988). Pоrоdicа u krizi. Beograd, Меdicinskа knjigа.
7.Golubović Z. (1981). Porodica kao ljudska zajednica. Zagreb, Napred
8.Matić V. (2005). Sociologija. Beograd, Filozofski fakultet.
9.Milić, A. (2007). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja štampa.
10.Vukoje, Jovan, (2012). Osnovne funkcije savremene porodice