BD4YU

Stephen King

Gospodin MERCEDES

Preveo
Vladan Stojanović

Naslov originala
Stephen King - MR MERCEDES

Balkandownload.org
BD4YU

Misleći na Džejmsa M. Kejna

Oko podneva su me bacili s kamiona sa senom…

Balkandownload.org
BD4YU

SIVI M ERCEDES

Balkandownload.org
BD4YU

9-10. aprila 2009.

Ogi Odenkirk vozio je datsun iz 1997, koji se dobro držao, uprkos pređenoj
kilometraži. Benzin je bio skup, pogotovu za čoveka bez zaposlenja, a
Gradski centar je bio na drugom kraju grada. Zbog toga je odlučio da se
poveze poslednjim noćnim autobusom. Krenuo je u jedanaest i dvadeset, s
rancem na leđima i smotanom vrećom za spavanje pod nikom. Guščijim
perjem punjena vreća dobro će mu doći oko tri ujutru. Noć je bila maglovita
i hladna.
„Srećno, matori”, poručio mu je vozač, kad se iskrcao iz autobusa.
„Trebalo bi da se dočepaš nekog posla, kao prvi čovek u redu.”
Samo što nije bio prvi. Video je da dvadesetak ljudi već čeka ispred
vrata, kad se popeo na vrh širokog i strmog prilaznog puta do velike
dvorane. Neki su stajali, a neki sedeli. Ograde sa žutim trakama NE
PRELAZITE već su bile postavljene. Obrazovale su staze koje su se
savijale i vraćale tvoreći zmijoliki lavirint. Ogi se sretao s takvim
ogradama u bioskopima i banci u kojoj je u poslednje vreme bio u minusu.
Znao je čemu služe: da se što više ljudi smesti u što manji prostor.
Prilazio je kraju dugačkog reda tražilaca posla. Začudio se i zbunio kad
je ugledao usnulu bebu u nosiljci na grudima žene na kraju reda. Bebini
obraščići rumeneli su se na zimi. Majušno biće blago je krkljalo prilikom
svakog izdisaja.
Žena se okrenula kad je čula od penjanja zadihanog Ogija. Bila je mlada
i prilično zgodna, uprkos tamnim podočnjacima. Pod nogama je imala mali
platneni neseser. Ogi je pretpostavio da su u njemu bebine potrepštine.
„Zdravo”, rekla je. „Dobro došao u ranoranilački klub.”
„Nadam se da nismo zalud ranili”, reče Ogi posle kraćeg oklevanja.
Pružio je ruku. „Ogast Odenkirk. Ogi. Nedavno mi je rečeno da sam
tehnološki višak. Tako u dvadeset prvom veku zovu čoveka isteranog s
posla.”
Rukovala se s njim. Imala je čvrst i nimalo snebivljiv stisak. „Ja sam
Dženis Krej, ovaj slatkiš zove se Peti. Pretpostavljam da bi se moglo reći
da sam i ja postala tehnološki višak. Radila sam kao kućna pomoćnica u
imućnoj porodici na Sugar Hajstu. Gazda prodaje automobile.”
Balkandownload.org
BD4YU

Ogi se trgao.
Dženis je klimnula. „Znam. Rekao je da mu je žao što više ne može da
me plaća, ali da su primorani da stegnu kaiš.”
„To se svuda dešava”, reče Ogi. Razmišljao je: Nisi mogla da nađeš
nekog da ti pričuva bebu? Nikog živog?
„Morala sam da je ponesem.” Dženis Krej nije morala da bude telepata
da bi znala šta se njenom sagovorniku mota po glavi. „Nisam imala kome da
je ostavim. Nemam nikog svog. Devojka iz ulice nije mogla da ostane
čitavo veće, čak i da sam imala novaca da joj platim, a nisam. Ne znam šta
ćemo, ako danas ne dobijem posao.”
„Nisi mogla da je ostaviš roditeljima?” pitao je Ogi.
„Žive u Vermontu. Odvela bih Peti kod njih, kad bih imala nešto u glavi.
Tamo je lepo. Samo što oni imaju svojih problema. Tata kaže da je kuća
potopljena. Ne doslovce, nije ih poplavila reka. Dave se u finansijskim
nevoljama.”
Ogi je klimnuo. Nijedan kraj zemlje nije bio pošteđen finansijskih
nepogoda.
Nekoliko automobila pelo se strmim prilaznim putem iz pravca Ulice
Marlboro, na kojoj se on iskrcao iz autobusa. Skrenuli su levo, na veliki
parking koji će do izlaska sunca, satima pre početka Prvog sajma
zapošljavanja, biti nesumnjivo pun. Nijedna kola nisu bila nova. Iz većine
parkiranih automobila izlazilo je tri do četiri lovca na posao. Išli su ka
vratima dvorane. Ogi više nije bio poslednji u redu, koji se protegao do
prvog zavijutka.
„Naći ću i nekog da mi čuva dete, ako se zaposlim”, rekla je. „Večeras
će mi Peti praviti društvo.”
Bebica se bolesno zakašljala i promeškoljila u nosiljci. Detence je bilo
dobro utopljeno. Imalo je i rukavice na ručicama.
Deca mogu da prežive i gore. Pomislio je na Prašnjave lopte1 i Veliku
depresiju. Ova je bila dovoljno velika, što se njega tiče. Pre dve godine sve
je bilo kako treba. Nije živeo na visokoj nozi, ali je sastavljao kraj s
krajem. Na kraju meseca obično mu je u džepu ostajao neki dolar. Sve je
otišlo dođavola. Nešto su uradili s novcem, ali nije znao šta. Bio je
službenik u špediterskoj firmi.
Štampao je fakture i kompjuterom pratio robu u brodskom, železničkom
i kamionskom transportu.
„Svi koji me budu videli s bebom u naručju pomisliće da sam
Balkandownload.org
BD4YU

neodgovorna osoba”, vajkala se Dženis Krej. „To mi je poznato. Vidim taj

izraz na licu ljudima koji čekaju. Zapažam ga i na tvom licu. Šta sam mogla?
Čak i da je devojka iz ulice mogla da ostane čitave noći, to bi me koštalo
osamdeset četiri zelembaća. Osamdeset četiri! Imam novca da platim kiriju
za sledeći mesec. Posle toga ću biti načisto dekintirana.” Slabašno se
osmehnula pod snažnom svetlošću rasvete na parkingu. Ogi je nazreo suze
iza trepavica. „Samo brbljam.”
„Nema potrebe da se izvinjavaš, ako to pokušavaš.” Red je zašao za
prvi ugao. Produžavao se Ogiju iza leđa. Devojka je imala pravo. Mnogo
ljudi je prekorno zurilo u detence u nosiljci.
„Upravo to radim. Ja sam nezaposlena, samohrana, neudata majka.
Izvinjavam se svima, za sve i svašta.” Okrenula se ka znaku postavljenom
iznad niza zatvorenih vrata. 1.000 GARANTOVANIH RADNIH MESTA!
pisalo je na njemu. A ispod njega: „Podržavamo svoje sugrađane!” -
GRADONAČELNIK RALF KINSLER.
„Ponekad mi dođe da se izvinim za Kolambajn, 11. septembar i što Beri
Bonds uzima steroide.” Histerično se zakikotala. „Ponekad poželim da se
izvinim za eksploziju spejs-šatla, iako sam u to doba tek učila da hodam.”
„Ne brini”, reče Ogi. „Sve će biti u redu.” Te reči su mu se učinile
prikladnim.
„Volela bih da nije ovako vlažno, to je sve. Lepo sam je utoplila, za
slučaj da bude hladno, ali ova vlaga…” Odmahnula je glavom.
„Preguraćemo i ovo iskušenje, zar ne, Peti?” Poklonila je Ogiju stidljiv
osmeh, u kom je bilo malo nade. „Samo da ne padne kiša.”

***

Kiša nije pala, ali je bivalo sve vlažnije. Uskoro su ugledali fine kapljice
na ivici snažnih svetiljki na parkingu. Ogi je u jednom trenutku shvatio da
Dženis Krej spava na nogama. Iskrivila se i obesila ramena. Mokri uvojci
pali su joj preko lica. Brada joj je zamalo dodirnula ključnjaču. Pogledao je
na sat. Bilo je petnaest do tri.
Peti Krej se deset minuta kasnije probudila i zaplakala. Njena mama
(njena balava mama, pomislio je Ogi) prenula se iz sna. Frknula je kao
kobila i podigla glavu. Pokušala je da izvuče detence iz nosiljke. Bebica
nije mogla da izađe. Nožice su joj se zaglavile. Ogi je rastegao trake, da bi
joj pomogao. Peti je izašla iz nosiljke, urlajući iz sve snage. Kapljice su joj
Balkandownload.org
BD4YU

curile po ružičastoj jaknici i kapi.

„Gladna je”, reče Dženis. „Podojila bih je da nije ovako mokra. Vlaga
probija kroz pelene. Bože, ne mogu da je prepovijem u ovom okruženju.
Vidi ovu magluštinu!”
Ogi se pitao koje vragolasto božanstvo ga je sparilo s ovom devojkom i
kako će ona pregurati ostatak života - sve do kraja, a ne samo sledećih
osamnaest godina, koliko će biti odgovorna za dete. Izašla je po ovakvoj
noći s bebicom i torbom pelena! Kakav očaj ju je naterao na to?
Položio je vreću za spavanje pored nesesera. Čučnuo je i odvezao
vreću. Razvio je i otvorio patent-zatvarač. „Upadaj. Ugrejaćete se u vreći.
Dodaću ti sve što ti bude trebalo.”
Zurila je u njega s uplakanom, nemirnom bebom u rukama. „Da li si
oženjen, Ogi?”.
„Razveden sam.”
„Imaš li dece?”
Odmahnuo je glavom.
„Zašto si tako pažljiv prema nama?”
„Zato što smo ovde”, rekao je i slegnuo ramenima.
Predala mu je bebu posle kraćeg oklevanja. Držao ju je očaran crvenim
gnevnim lišćem, slinavim prćastim nosićem i nožicama koje su se bacakale
u flanelskim patofnicama. Dženis se zavukla u vreću za spavanje. Podigla je
ruke. „Daj mi je, molim te.”
Ogi ju je poslušao. Žena se dublje zavukla u vreću s detetom. Dva
mladića su zurila u nju, s druge strane ograde, iz reda koji je prošao pored
njih.
„Gledajte svoja posla”, posavetovao ih je Ogi. Okrenuli su glavu.
„Hoćeš li mi dati pelenu?”, reče Dženis. „Moram da je presvučena, pre
nego što je nahranim.”
Spustio se kolenom na vlažni pločnik i otvorio patent-zatvarač na torbi.
Iznenadio se kad je video platnene pelene umesto onih za jednokratnu
upotrebu. Shvatio je. Platnene pelene prale su se i iznova koristile. Možda
za devojku ima nade.
„Vidim bocu losiona. Da li ti je potreban?”
„Daj mi ga, molim te”, dopro je glas iz dubine vreće, iz koje je virio
samo uvojak njene smeđe kose.
Dodao joj je pelenu i losion. Vreća za spavanje se uskomešala i
podigla. Dranje se isprva pojačalo. Iz reda koji se gubio u magli zaorio se
Balkandownload.org
BD4YU

povik: „Hoćete li da ućutkate to bepče?” Neko je dodao: „Valjalo bi

pozvati socijalnu službu.”
Ogi je čekao, posmatrajući vreću za spavanje. Konačno je prestala da se
mrda. Iz nje je izvirila ruka s pelenom. „Hoćeš li da je staviš u torbu? U
njoj je plastična vreća za prljave pelene.” Posmatrala ga je kao krtica iz
rupe. „Ne brini, nije usrana, samo je vlažna.”
Ogi je uzeo pelenu. Stavio ju je u plastičnu vreću (s natpisom
KOSTKO). Zatvorio je torbu s pelenama. Plač iz vreće za spavanje (toliko
vreća, pomislio je) nastavio se još jedan minut. Naglo je prestao kad je Peti
počela da sisa na parkiralištu Gradskog centra. Natpis iznad vrata koja se
još šest sati neće otvoriti lenjo se zalelujao. 1.000 GARANTOVANIH
RADNIH MESTA!
Ma da, pomislio je Ogi. Baš kao što ne možeš da dobiješ sidu ako se
nakljukaš vitaminom C.
Prošlo je dvadeset minuta. Sve više automobila skretalo je s Ulice
Marlboro, da bi se uspelo prilaznim putem ka parkiralištu. Red je bivao sve
duži. Ogi je procenio da najmanje četiri stotine ljudi čeka na otvaranje
Sajma zapošljavanja. Biće ih dve hiljade do otvaranja vrata u devet, ako
tražioci posla nastave da pristižu ovim tempom. To je bila skromna procena.
Da li ću prihvatiti ako mi ponude da pečem pljeskavice u
Mekdonaldsu?
Verovatno.
Da li bih pozdravljao mušteriju na ulazu u Volmart?
Nego šta bih. Dočekivao bih ih sa širokim osmehom i Kako ste danas?
pitanjem. Ne bih bio loš na tom poslu.
Umem s ljudima, pomislio je. Nasmejao se.
„Šta je smešno?”, začulo se iz vreće.
„Ništa”, rekao je. „Ugađaj tom detetu.”
„To i radim.” Po glasu je znao da se osmehuje.

***

U pola četiri je kleknuo, podigao kraj vreće za spavanje i gvirnuo unutra.

Dženis Krej je čvrsto spavala s bebom na sisi. Setio se Plodova gneva.
Kako se zvala ona devojka? Ona koja je podojila odraslog čoveka? Imala je
neko cvetno ime, pomislio je. Ljiljana? Ne. Ljubica? Ni u kom slučaju.
Došlo mu je da skupi ruke oko usta i da se razdere: KO JE ČITAO
Balkandownload.org
BD4YU

PLODOVE GNEVA?
Setio se njenog imena dok je ustajao (sa osmehom na licu, potaknutim
apsurdnom mišlju). Ruža. Tako se zvala devojka u Plodovima gneva. Ne
samo Ruža; Ruža Šaronska. Ime je zvučalo biblijski, ali nije bio siguran.
Nikad nije čitao Bibliju.
Pogledao je vreću za spavanje u kojoj je nameravao da provede
najhladnije jutarnje sate i pomislio na reči Dženis Krej da želi da se izvini
za Kolambajn, 11. septembar i Berija Bondsa. Zaboravila je da pomene
globalno zagrevanje. Možda će je posle ovog, kad dobiju stalne poslove -
ili kad ih ne dobiju, što je jednako moguće - izvesti na doručak. Neće to biti
izlazak, ništa slično, samo koji zalogaj kajgane sa slaninom. Posle toga se
više nikad neće videti.
Sve više ljudi je dolazilo. Red se protegao do kraja staze ograđene
strogom NE PRELAZI trakom. Nastavljao se po parkiralištu. Mnoštvo je
bilo veoma tiho. Ogija je neprirodna tišina ispunjavala nespokojem. Imao je
utisak da svi znaju da uzalud čekaju i da ih na kraju reda očekuje povratak u
stvarni svet.
Optimistični natpis ponovo se mlako zalepršao.
Magla je bivala sve gušća.

***

Ogi se nešto pre pet ujutru probudio iz polusna. Trupkao je nogama da bi ih

razbudio. Opazio je neprijatnu, metalnu svetlost. Nije nimalo ličila na
ružičastoprstu zoru iz poezije i starih tehnikolor filmova. Ovo je bila
antizora, vlažna i bleda kao obraz dvadeset četiri časa starog lesa.
Gledao je kao se dvorana Gradski centar lagano budi, u arhitektonskoj
gizdavosti karakterističnoj za početak sedamdesetih. Video je ogradu koja
se dvadesetak puta uvijala oko sebe i ljude koji strpljivo čekaju u redu čiji
se kraj gubio u magli. Čuo je blagi žamor. Jetki usklik digao se iz nekoliko
grla, kad je domar u sivom kombinezonu prošao predvorjem dvorane s one
strane staklenih vrata.
„Život na drugim planetarna je napokon otkriven!”, povikao je jedan od
mladića koji su posmatrali Dženis Krej. Zvao se Kit Friz. Njegova levica
uskoro će se rastaviti s telom.
Ova dosetka je izazvala mlak smeh. Ljudi su počeli da razgovaraju. Noć
se približavala kraju. Prikradajuće svetio nije moglo da razgali ničije srce,
Balkandownload.org
BD4YU

ali je i ono bilo bolje od naizgled beskrajnih mračnih i vlažnih noćnih sati.
Ogi je ponovo kleknuo pored vreće za spavanje i oslušnuo. Osmehnuo
se, kad je čuo tiho, ravnomerno hrkanje. Možda se uzalud brinuo zbog nje.
Valjda ima ljudi koji preživljavaju - možda čak i lepo napreduju -
zahvaljujući pažnji nepoznatih. Mlada žena koja je spavala u njegovoj vreći
za spavanje s bebicom mogla bi biti jedna od njih.
Palo mu je na pamet da bi se Dženis Krej i on mogli predstaviti
potencijalnim poslodavcima kao par. Bebino prisustvo se u tom slučaju ne
bi tumačilo kao znak neodgovornosti, već kao svedočanstvo o posvećenosti
porodičnim vrednostima. Nije bio siguran da će tako biti, pošto je ljudska
priroda za njega bila uglavnom neodgonetnuta tajna, ali je mislio da je to
moguće. Predočiće joj tu ideju kad se probudi. Videće kako će reagovati.
Neće tvrditi da su venčani. Nije nosila burmu. On je pre dobre tri godine
skinuo svoju. Mogli bi da tvrde da su… kako to danas ljudi kažu? Partneri.
Automobili su se peli strmim prilaznim putem s Ulice Marlboro.
Pristizali su u sve većem broju. Uskoro će doći i pešaci, putnici prvih
jutarnjih autobusa. Ogi je bio prilično siguran da autobusi počinju da
saobraćaju u šest. Automobili su zbog sve gušće magle bili samo farovi s
nejasnim senovitim obrisima iza šoferki. Nekoliko vozača je okrenulo
vozila. Veličina gomile ih je obeshrabrila. Većina je skrenula na parkiralište
i započela potragu za sve manjim brojem slobodnih mesta.
Ogi je primetio obrise automobila koji se nije okrenuo niti nastavio ka
slobodnim mestima na krajevima parkinga. Žute maglenke pomagale su
neobično sjajnim farovima.
Moćni farovi, pomislio je. To je mercedes benc. Šta takav automobil
traži na sajmu zapošljavanja?
Možda gradonačelnik Kinsler namerava da održi govor članovima
ranoranilačkog kluba, da im čestita na upornosti, na dobrom starom
američkom „ustani i zgrabi ono što želiš” duhu. Ako je to slučaj, pomislio je
Ogi, dolazak u mercedesu - makar i u starijem modelu - svedočio je o lošem
ukusu.
Postariji tip u redu ispred Ogija (Vejn Veland, u poslednjim trenucima
zemaljskog bivstvovanja) rekao je: „Da li je to benc? Liči mi na benc.”
Ogi je hteo da mu kaže da svakako jeste, zato što nije mogao da pogreši
kad su mercedesovi moćni farovi u pitanju, kad je vozač automobila iza
neodređenog oblika legao na sirenu. Zaorio se otegnuti, preteći zvuk. Moćni
farovi blesnuli su jače no ikad. Prosecali su blistave bele kupe kroz čestice
Balkandownload.org
BD4YU

magle. Automobil je poskočio napred, kao da se uplašio od preteče sirene.

„Hej!”, iznenađeno povika Vejn Veland. To su bile njegove poslednje
reći.
Automobil je naleteo na najgušću gomilu čekača na posao. Projurio je
preko NE PRELAZI lepljivih traka. Neki su pokušali da beže. Samo oni sa
zadnjeg kraja reda uspeli su u tome. Oni bliži vratima - istinski ranoranioci
- nisu imali nikakve šanse. Oborili su ograde. Zapleli su se u trake. Sudarali
su se. Gomila se ljuljala napred-nazad u nizu divljih talasa. Stariji i sitniji
padali su pod noge mlađih i krupnijih.
Ogi je snažno odgurnut ulevo. Zateturao se i održao na nogama, samo da
bi bio gurnut napred. Nečiji lakat udario ga je po jagodici, ispod desnog
oka. Vatromet dostojan Četvrtog jula eksplodirao je u tom oku. Drugim je
video mercedes koji ne samo da je izronio iz magle već se nekako
materijalizovao iz nje. To je bila velika siva limuzina, možda SL500, s
dvanaest cilindara. I svih dvanaest je vrištalo punim plućima.
Ogi je klečao na kolenima pored vreće za spavanje. Odasvud su ga
šutirali, dok se borio da se uspravi. Udarci su pljuštali po ruci, ramenu i
vratu. Ljudi su vrištali. Čuo je ženski krik: „Pogledajte, pogledajte, ne
staje!”
Dženis Krej je provirila iz vreće za spavanje. Zbunjeno je treptala.
Ponovo ga je podsetila na stidljivu krticu koja viri iz rupe, na žensku krticu
s načisto upropašćenom frizurom od spavanja.
Krenuo je prema njoj na rukama i kolenima. Legao je preko vreće, žene
i bebice, kao da će ih na taj način zakloniti od dve tone teškog čeda
nemačke tehnologije. Vrisci užasa nadmetali su se sa sve snažnijom
grmljavinom motora. Neko ga je krvnički šutnuo po potiljku. Jedva da je
osetio udarac.
Imao je vremena da pomisli: Hteo sam da izvedem Ružu Šaronsku na
doručak.
Imao je vremena da pomisli: Možda te skrenuti.
To je bila njihova najveća, verovatno i jedina šansa. Podigao je glavu,
da bi video da li će se to dogoditi. Ogromna crna guma ispunila mu je vidno
polje. Žena ga je stisnula za podlakticu. Imao je vremena da se ponada da
bebica još spava. Zatim je vreme isteklo.

Balkandownload.org
BD4YU

P ENZIONISANI
DETEKTIV

Balkandownload.org
BD4YU

1 Hodžiz se vratio iz kuhinje s konzervom piva u ruci. Zavalio se u

fotelju i spustio konzervu na stočić levo od sebe, pored revolvera
smit i veson kalibra trideset osam, službenog oružja vojske i
policije. Odsutno ga je pomilovao, kao da je stari pas, a ne komad metala.
Podigao je daljinski i uključio Kanal Sedam. Malo je zakasnio. Publika u
studiju već je aplaudirala.
Razmišljao je o kratkotrajnoj, zloj pomami koja je obuzela grad kasnih
osamdesetih. Reč inficirala bila bi preciznija, pošto je ta pomama ličila na
zaraznu bolest. Tri gradske novine tog leta objavile su udarne članke na tu
temu. Dve su se u međuvremenu ugasile, dok je treća jedva opstajala.
Voditelj u skupocenom odelu britkim korakom izašao je na scenu.
Mahao je publici. Hodžiz je nakon penzionisanja svakog radnog dana pratio
ovu emisiju. Mislio je da je voditelj prepametan da bi radio ono što se
moglo uporediti sa ronjenjem po kanalizaciji bez ronilačkog odela. Ne bi se
iznenadio ako bi se pokazalo da je voditelj od onih ljudi posle čijeg
samoubistva svi prijatelji i bliski rođaci tvrde da nisu imali pojma da mu
išta fali i ističu kako je, poslednji put kad su ga videli, bio sjajno
raspoložen.
Ponovo je ovlašno pomilovao revolver, model viktori. Stara dobra
pucaljka. Njegov pištolj, dok je radio u policiji, bio je glok kalibra
četrdeset. Kupio gaje. U ovom gradu od policajca se očekivalo da kupi
službeno oružje. Čuvao ga je na sigurnom mestu, u sefu u spavaćoj sobi.
Ispraznio ga je i stavio u sef posle ceremonije penzionisanja. Odonda ga
nije pogledao. Nije ga zanimao. Voleo je tridesetosmicu. Bio je
sentimentalno vezan za nju. To nije bila njena jedina prednost. Revolveri
nikad ne zakazuju.
Evo prve gošće, devojke u kratkoj plavoj haljini. Imala je malčice tup
izraz i telo koje obara s nogu. Hodžiz je znao da negde ispod te haljine
prebiva tetovaža koju mnogi smatraju žigom promiskuiteta. Ne bi ga
iznenadilo da ima dve ili tri. Muškarci u publici zviždali su i trupkali
nogama. Žene su suzdržano aplaudirale. Neke su prevrtale očima. Nijedna
od njih ne bi želela da uhvati supruga u društvu takve žene.
Žena je od početka bila veoma besna. Rekla je voditelju da je njen
momak dobio dete s drugom i da ih stalno posećuje. Još uvek ga voli, kaže,
Balkandownload.org
BD4YU

ali mrzi tu…

Nastavak rečenice nije se čuo od elektronskog piska. Hodžiz je s njenih
usana pročitao jebenu kurvetinu. Publika je klicala. Hodžiz je gucnuo pivo.
Znao je šta sledi. Emisija je predvidljiva kao sapunska opera petkom po
podne.
Voditelj ju je uskoro prekinuo, da bi predstavio… DRUGU ŽENU! I ona
je imala telo koje obara s nogu i nekoliko metara raskošne plave kose.
Imala je tetovažu, žig promiskuiteta na članku. Prišla je prvoj ženi i rekla:
„Shvatam kako se osećaš, ali i ja ga volim.”
Htela je još nešto da kaže, ali nije stigla, zato što je Telo Koje Obara s
Nogu Broj Jedan stupilo u akciju. Odnekud se začuo gong, kao na početku
profesionalnog boks-meča. Hodžiz je pretpostavio da upravo to i gleda,
pošto svi gosti u emisiji moraju biti zadovoljeni. Zašto bi se pojavljivali u
njoj? Dve žene su se nekoliko sekundi udarale i grebale. Razdvojila su ih
dva snagatora s natpisima OBEZBEÐENJE na majicama. Dotad su
posmatrali zbivanja iz pozadine.
Neko vreme su urlajući vređale jedna drugu. Najveći deo sadržajne i
iskrene razmene stavova nije se čuo od elektronskog pištanja. Voditelj je
sve to posmatrao iz prikrajka. Ovog puta je Telo Koje Obara s Nogu Broj
Dva, koje je počelo svađu, uspelo da pošteno ošamari i uzdrma Telo Koje
Obara s Nogu Broj Jedan. Glava joj je poletela unazad. Gong se ponovo
oglasio. Zakotrljale su se po podijumu. Haljinice su im se podigle. Grebale
su se, udarale i šamarale. Publika je povilenela. Snagatori iz obezbeđenja
ponovo su ih razdvojili. Voditelj se ušetao između njih. Govorio je glasom
koji je na površini zvučao umirujuće, ali ih je podbadao ispod žita.
Suparnice su baljezgale o dubini svoje ljubavi. Sipale su neprijatnu istinu
jedna drugoj u lice. Voditelj je najavio kraću pauzu radi puštanja reklama. U
prvoj je glumica s C-liste ponudila pilule za mršavljenje.
Hodžiz je otpio još jedan gutljaj piva. Znao je da neće popiti ni pola
konzerve. Čudio se tome, zato što je, dok je radio kao pajkan, bio prokleto
blizu alkoholizmu. Zaključio je da je alkoholičar, kad mu je piće
upropastilo brak. Prikupio je svu snagu volje, da bi zauzdao razorni porok.
Obećao je sebi da će piti koliko god mu se prokleto ćefne, kad odsluži
četrdeset godina službe. To je bio ambiciozan plan, kad se uzme u obzir da
pedeset procenata policajaca odlazi u penziju posle dvadeset pet, a
sedamdeset procenata posle trideset godina službe. Odradio je svih
četrdeset, ali je negde usput izgubio zanimanje za alkohol. Nekoliko puta je
Balkandownload.org
BD4YU

naterao sebe da se napije, samo da bi video da li to može. U pijanom stanju

nije se osećao nimalo bolje nego u treznom. Zapravo, osećao se malo gore.
Emisija se nastavila. Voditelj je najavio sledećeg gosta. Hodžiz je znao
ko će to biti, baš kao i ljudi u publici. Zevali su od znatiželje. Hodžiz je
podigao očev pištolj. Zagledao se u cev. Spustio ga je na Televizijski vodič.
S desne strane scene pojavio se muškarac oko kog su se Telo Koje
Obara s Nogu Jedan i Dva tako ogorčeno borila. Znalo se kako će izgledati
i pre nego što se pokazao. I da, to je tip koji toči gorivo na pumpi, premešta
robu po magacinu ili (površno) pregleda vaša kola u servisu. Mršav je i
bled. Crna kosa pada mu preko čela. Nosi pantalone i šašavo zeleno-žutu
kravatu, čvrsto stegnutu odmah ispod istaknute Adamove jabučice. Ispod
nogavica vire mu šiljati vrhovi čizama od antilopa. Unapred znate da žene
imaju izazovne tetovaže i da je ovaj čovek obdaren kao konj, da štrca
spermu snažnije od vatrogasnog šmrka i brže od ispaljenog metka, i da će
nevina devojka koja sedne na toaletnu školjku nakon što je ovaj tip izdrkao
po njoj garantovano zatrudneti. Ma, rodiće blizance. Na licu mu titra
poluosmejak opasnog, opuštenog dase. Doživotna invalidnina je njegov
posao iz snova. Gong će se uskoro oglasiti. To će biti signal ženama da se
ponovo dohvate za gušu. Kasnije, kad čuju dovoljno njegovih sluzavih
misli, zgledaće se, kratko klimnuti i navaliti na njega združenim snagama.
Snagatori neće žuriti s intervencijom, zato što je poslednja bitka ono što
publika u studiju i pred malim ekranima zaista želi da vidi: kokoške koje
kidišu na petla.
Kratka i žestoka pomama s kraja osamdesetih - tačnije infekcija - zvala
se „tuče beskućnika”. Neki genijalni, pokvareni um došao je na tu ideju. Tri
ih četiri ozbiljnija preduzetna tipa brzo su se ukrcala na voz koji je donosio
masnu zaradu. Organizatori su plaćali trideset dolara beskućnicima da se
pošibaju na ugovorenom mestu u ugovoreno vreme. Mesto koje se najdublje
urezalo u Hodžizovo sećanje bilo je parkiralište iza prljave farme za
uzgajanje stidnih vaši, striptiz kluba Bam Ba Lam, na 1st sajdu. Kad bi se
tuča zakazala, glas o njoj bi se brzo proširio (od usta do usta, internet je u to
doba još bio stvar budućnosti). Gledaoci su plaćali po dvadeset zelembaća.
Na jednoj tuči na koju je upao s Pitom Hantlijem bilo je preko dve stotine
gledalaca. Nitkovi su se pomamno kladili i prepirali. U gledalištu je bilo i
žena. Neke su došle u večernjim haljinama, pokrivene nakitom. Gledali su
kako se dva pijana nesrećnika tuku, zamahuju, šutiraju, padaju i ustaju,
nerazgovetno arlaučući. Rulja se smejala, klicala i navijala.
Balkandownload.org
BD4YU

Ova televizijska emisija ga je u velikoj meri podsećala na tu davnašnju

pomamu, samo što su nju finansirala osiguravajuća društva i kompanije za
proizvodnju pilula za mršavljenje. Nadao se da borci (o borcima je reč,
iako ih voditelj zove „gostima”) odlaze s nešto više od trideset dolara i
bocom jeftine brije u džepu. Policajci ne prekidaju televizijske programe,
zato što su zakoniti koliko i loto.
Na kraju emisije pojaviće se žena sudija koja ne uzima zarobljenike.
Prepoznatljivo stroga i pravedna. S mukom će susprezati gnev dok bude
slušala smerne molioce izvedene pred nju. Zameniće je gojazni porodični
psiholog koji će rasplakati goste (on to zove „rušenjem zidova poricanja”).
Reći će im da se kupe, ako budu doveli u pitanje njegove metode. Hodžiz je
mislio da ih je gojazni porodični psihijatar verovatno preuzeo sa starih
traka za obuku osoblja KGB-a.
Proždirao je punu kolor-porciju ovog programa svakog popodneva od
ponedeljka do petka u foteljčini, s očevim pištoljem - koji je tata nosio kao
pajkan ćoškaroš - nadohvat ruke. Svaki put bi ga podigao po nekoliko puta i
pogledao u cev. Nekoliko puta ga je obujmio usnama, da bi osetio kako je
imati pun revolver na jeziku, uperen u nepce. Verovatno se navikavao na
njega.
Odložio bih ovo za najmanje godinu dana, kad bih mogao da se opijam.
Poriv će možda nestati, posle dvogodišnjeg potiskivanja. Nakon toga bih se
mogao zainteresovati za vrtlarstvo, posmatranje ptica ili slikanje. Tim
Kvigli je počeo da slika, tamo dole na Floridi. Slikao je u penzionerskom
kraju punom bivših policajaca. Po svim svedočenjima uživao je u slikanju.
Prodao je nekoliko radova na umetničkom festivalu. Slikao je sve dok se
nije šlogirao. Posle šloga proveo je osam-devet meseci u krevetu. Desna
strana mu se potpuno oduzela. To je bio kraj njegove slikarske karijere.
Zatim je odapeo. Buhuu.
Gong se ponovo oglasio. Žene su navalile na mršavka s otkačenom
kravatom. Oslikani nokti su sevali, a kosijane letele. Hodžiz je posegnuo za
pištoljem. Jedva da ga je dotakao, kad je čuo udarac metala o metal na
otvoru za pisma na ulaznim vratima. Gomila pošte je pala na pod u
predsoblju.
U doba imejlova i Fejsbuka ništa važno nije stizalo poštom. Ipak je
ustao. Pregledaće poštu i za neko vreme odložiti očevu službenu
tridesetosmicu.

Balkandownload.org
BD4YU

2 Voditelj gladijatorske emisije opraštao se od gledališta s obećanjem

da će sutra dovesti kepece, kad se Hodžiz vratio u fotelju s malim
svežnjem pošte. Nije objasnio da li misli na kepece u fizičkom ili
duhovnom smislu.
Iza foteljčine su bile dve plastične kante za đubre, jedna za boce i
konzerve, a druga za ostali otpad. U ovoj drugoj završio je propagandni
materijal iz Volmarta koji je obećavao OBRUŠAVANJE CENA; ponuda za
osiguranje za slučaj smrti naslovljena NAŠEM OMILJENOM SUSEDU;
obaveštenje da će sva DVD izdanja u Diskaunt elektriksu nedelju dana
prodavati s popustom od pedeset posto; poziv veličine dopisnice da „svoj
presudni glas” pokloni tipu koji se nameračio na upražnjeno mesto u
gradskom parlamentu. Na njemu je bila fotografija kandidata. Hodžizu je
ličio na doktora Oberlina, zubara koji mu je u detinjstvu uterivao strah u
kosti. Tu je bio i propagandni materijal iz supermarketa Albertsons. Hodžiz
ga je odvojio u stranu (za izvesno vreme pokrio je očev revolver), zato što
je bio pun kupona.
Na dnu svežnja bilo je pravo pismo - prilično debelo, ako je suditi po
čulu dodira - u koverti poslovne veličine. Naslovljeno je na detektiva
Vilijama Hodžiza (Pen.) u Harper roudu 63. Nije bilo adrese pošiljaoca. U
gornjem levom uglu koverte, gde joj je inače mesto, bio je žuti smajli, drugi
u današnjoj pošti. Ovaj nije bio Volmartov smajli koji namiguje najavljujući
obrušavanje cena. Imao je tamne naočari. Smešio se pokazujući zube.
Podsetio ga je na nešto loše.
Ne, pomislio je. Nije valjda.
Ipak je brzo pocepao kovertu iz koje su ispale četiri strane. Nisu bile
kucane na pisaćoj mašini, već odštampane sličnim kompjuterskim fontom.
Dragi detektive Hodžiz, pisalo je u zaglavlju.
Hitro je posegnuo ka njemu i oborio prospekt iz Albertsonsa na pod.
Nije ni primetio da je prešao prstom preko revolvera. Podigao je daljinski i
ugasio televizor. Ućutkao je ženu sudiju koja ne uzima zarobljenike usred
vakele. Upravio je svu pažnju na pismo.

Balkandownload.org
BD4YU

3 Dragi detektive Hodžiz,

Nadam se da mi ne zamerate na upotrebi
vašeg čina, iako ste već šest meseci u
penziji. Ako nesposobne sudije, pokvareni
političari i glupi vojni zapovednici mogu da
zadrže svoje titule nakon penzionisanja,
držim da bi isto pravo trebalo da pripada i
jednom od najnagrađivanijih policajaca u
istoriji ovog grada.
Zbog toga ću vas zvati detektiv Hodžiz!
Gospodine (evo još jedne titule koju
zaslužujete, zato što ste pravi vitez od
značke i pištolja), pišem vam iz mnogo
razloga, ali prvenstveno želim da vam
čestitam na godinama provedenim u službi, 27
godina bili ste detektiv, dok ste u policiji
odslužili punih AO. Video sam kratki prikaz
ceremonije vašeg penzionisanja na televiziji
(Kanal 2 sa slobodnim pristupom, potcenjeni
izvor informacija) i doznao za zabavu u Krčmi
Rejntri, pored aerodroma sledeće večeri.
Kladim se da je u krčmi upriličena prava
ceremonija penzionisanja!
Nikad nisam prisustvovao takvom
„razvaljivanju”, ali gledao sam mnogo
policijskih serija. Siguran sam da veliki
broj njih predstavlja veoma doteranu sliku
„policijskog života”. U nekoliko njih
prikazivane su zabave povodom penzionisanja
(Njujorški plavci. Odeljenje za ubistva.
Žica, itd.). Sviđa mi se pomisao da su to
TAČNI prikazi načina na koji se vitezovi od
značke i bedža „opraštaju” od saboraca.
Mislim da jesu, pošto sam čitao o sličnim
Balkandownload.org
BD4YU

„scenama penzionisanja” u najmanje dve knjige

Džozefa Vamba2. Trebalo bi da taj čovek zna
o čemu piše, pošto je i on kao i vi,
„penzionisani detektiv”.
Zamišljam balone koji vise s tavanice,
obilje pića, glasnog žagora i priče o Starim
Danima i starim slučajevima. U krčmi
verovatno ima mnogo glasne i vesele muzike.
Po njoj se mota jedna ili dve striptizete
„njišući zamamnom pozadinom”. Tu su i govori,
verovatno mnogo zabavniji i istinitiji od
onih na „uštogljenim uniformisanim
ceremonijama”.
Kako mi ide?

Ne ide ti loše, pomislio je Hodžiz. Nisi nimalo loš.

Prema mojim istraživanjima, kao detektiv

rešili ste doslovce stotine slučajeva. Veliki
broj njih su novinari (koje je Ted Vilijams
nazvao vitezovima tastature) okarakterisali
kao „veoma značajne”. Hvatali ste ubice,
pljačkaše, palikuće i silovatelje. U jednom
članku (objavljenom tako da se poklopi s
vašom ceremonijom odlaska u penziju) vaš
dugogodišnji partner (detektivi, klase Piter
Hantli) opisao vas je kao „tipa koji radi po
svim pravilima zanata, oslanjajući se na
neprevaziđenu intuiciju”.
Lep kompliment!
Ako je to istina, a ja mislim da jeste,
već ste shvatili da sam ja jedan od šačice
onih koje još niste uhvatili, ja sam zapravo
čovek koga je štampa zvala
Džoker
Klovn
ili
Balkandownload.org
BD4YU

Mercedes Ubica.
Poslednje ime mi se najviše dopada!
Siguran sam da ste „dali sve od sebe”, ali
ste na svu žalost (za vas, ne za mene)
omanuli. Detektive Hodžiz, slobodan sam da
pretpostavim da je „prekršitelj” koji je ubio
osmoro i ozledio mnogo više ljudi, kad se
namerno zaleteo u gomilu koja je čekala red
na sajmu zapošljavanja pred Gradskim centrom
prošle godine, bio onaj kog je trebalo da
uhvatite pre svih ostalih. (Moram priznati da
sam tog dana prevazišao moja
najoptimističnija očekivanja.) Da li sam vam
bio na pameti kad su vam dodeljivali plaketu
na zvaničnoj ceremoniji penzionisanja? Da li
sam vam bio na pameti kad su vam prijatelji,
vitezovi značke i pištolja pripovedali priče
o (ovo je puko nagađanje) kriminalcima
uhvaćenim sa spuštenim pantalonama ili smešne
praktične šale iz dobre stare detektivske
kancelarije?
Kladio bih se da jesam!
Pokušaću da vam predočim koliko sam se
zabavljao (biću krajnje iskren). Imao sam
najžešću erekciju u životu kad sam nagazio
gas „do daske” i upravio mercedes sirote
gospođe Olivije Treloni na gomilu ljudi! Šta
mislite, da li mi je srce tuklo 200 otkucaja
u minutu? Nego šta je!

Tekst se tu prekidao. Hodžiz je naišao na još jednog gospodina Smajlija

sa sunčanim naočarima.

Poveriću vam nešto zbog čega ćete mi se

verovatno smejati. Slobodno se smejte, ako to
budete želeli, zato što je to na izvestan
način smešno (iako svedoči i o razmerama moje
Balkandownload.org
BD4YU

predostrožnosti). Nosio sam kondom! „Zaštitnu

gumicu!” Nosio sam ga zato što sam strahovao
od spontane ejakulacije i DNK koja bi posle
nje ostala u kolima! Pa, do nje nije došlo,
ali sam odonda mnogo puta masturbirao misleći
na one koji su bezuspešno pokušali da pobegnu
(bili su nabijeni kao sardine), i njihova
unezverena lica (bila su tako zabavna). Sećam
se kako sam se trgnuo napred kad sam
„zaorao” po njima. Trgnuo sam se tako jako
da se pojas zaključao. Bokca mu, kako sam se
napalio.
Moram priznati da nisam znao šta će se tog
dana dogoditi. Mislim da su šanse da ću biti
uhvaćen bile 50:50. Ja sam rođeni optimista.
Kao takav sam spremniji za Uspeh, nego na
Neuspeh. Kondom se pokazao kao suvišna mera
predostrožnosti, ali se kladim da su
forenzičari (i ja gledam CSI) bili prokleto
razočarani kad nisu našli nikakve tragove DNK
s unutrašnje strane klovnovske maske. Sigurno
je neko od njih rekao: „Prokletstvo! Taj
domišljati prekršitelj sigurno je nosio mrežu
za kosu ispod nje!”
Nego šta sam! Takođe sam je oprao
IZBELJIVAČEM!
Često iznova proživljavam trenutke u
kojima sam ih obarao i gazio, slatke udarce,
drobljenje i poskakivanja amortizera preko
tela. Dvanaestocilindrični mercedes nema para
kad su snaga i kontrola u pitanju! Oduševio
sam se kad sam u novinama pročitao da je
među mojim žrtvama bila i jedna beba!!
Ugasiti tako mladi život! Zamislite šta je
sve propustila? Patriša Krej, počivaj u miru!
Sredio sam joj i mamu! Vreća za spavanje
puna džema od jagoda! Uzbudljiva pomisao, zar
Balkandownload.org
BD4YU

ne? Razmišljam o čoveku koji je ostao bez

ruke, i još češće o dvojici paralizovanih.
Muškarac je nepokretan samo od pojasa nadole,
ali je Martina Stover sada samo „glava na
štapiću”! Nisu umrli, ali verovatno ŽELE da
jesu! Šta kažete na to. detektive Hodžiz?
Sad verovatno mislite: „S kakvim bolesnim
i iščašenim perverznjakom imam posla?” Ne
mogu vas kriviti zbog toga, ali bi se o tome
dalo raspravljati! Smatram da bi veliki broj
ljudi uživao u onom što sam tog dana učinio.
Izvlačim taj zaključak na osnovu činjenice da
veliki broj ljudi uživa u knjigama i
filmovima (pa čak i u televizijskim
emisijama) u kojima se prikazuje mučenje i
odsecanje udova, ltd., itd., itd. Jedina
razlika je u tome što sam ja doista učinio
ono o čemu mnogi maštaju. Nisam to uradio
zato što sam bio gnevan ili lud, već zato
što nisam znao kakvo će to iskustvo biti,
izuzev da će biti u neponovljivo i bogato
uspomenama „koje traju čitav život”, kao što
se često govori. Većini ljudi navuku Olovne
Čizme u detinjstvu. Primoravaju ih da ih nose
čitavog života. Pomenute Olovne Čizme zovu se
SAVEST. Ja ih nemam. Zbog toga mogu da se
vinem daleko iznad glava Normalne Gomile. I
šta bi bilo da su me uhvatili? Pretpostavljam
da bi me gomila rastrgla na komade, da se
mercedes gospođe Treloni zaglavio ili otkazao
na licu mesta (što nije bilo verovatno, pošto
je auto vrlo dobro održavan). Znao sam da ta
mogućnost postoji. To je samo doprinelo
uzbuđenju. Nisam zbilja verovao da će to
učiniti zato što su ljudi uglavnom ovce, a
one ne jedu meso. (Pretpostavljam da bi me
malo izbubecali; mogu da podnesem batine.)
Balkandownload.org
BD4YU

Najverovatnije bi me uhapsili i izveli pred

sud, na kom bih se pozvao na neuračunljivost.
Možda sam neuračunljiv (više puta mi je to
padalo na pamet). U tom slučaju reč je o
neobičnoj vrsti neuračunljivosti. Bilo kako
bilo, novčić je tog dana pao na pravu
stranu. Izvukao sam se.
Magla mi je pomogla!
Evo nečeg što sam video, ovog puta na
filmu. (Ne sećam se njegovog imena.)
U njemu se pojavljivao veoma pametni
Serijski Ubica. Pajkani isprva (jedan je bio
Brus Vilis, dok je još imao nešto kose) nisu
mogli da ga uhvate. Brus Vilis je rekao:
„Učiniće to ponovo, pošto ne može da se
obuzda. Pre ili kasnije napraviće grešku.
Uhvatićemo ga.”
Tako je i bilo!
To u mom slučaju nije istina, detektive
Hodžiz, zato što ne osećam nikakvu potrebu da
ponovim slično delo. U mom slučaju jednom je
bilo dovoljno. Raspolažem kristalno čistim
uspomenama. Naravno, nije mi nepoznato koliko
su se ljudi posle toga plašilo, zato što je
bilo sigurno da ću ponoviti akciju. Sećate li
se koliko je javnih priredbi otkazano? To
nije bilo tako prijatno, ali je bilo „tres
amusant”.
Sad vam je jasno da smo obojica u penziji.
Kad smo već kod toga, zbilja mi je žao što
nisam mogao da odem na vašu zabavu povodom
penzionisanja u Krčmi Rejntri i da vam
nazdravim, moj dobri gospodine detektive.
Dali ste sve od sebe. Isto važi i za
detektiva Hantlija, naravno. Ali, ako su
izveštaji iz novina i s interneta o vašim
detektivskim karijerama tačni, vi ste bili
Balkandownload.org
BD4YU

prva liga, dok je on uvek bio druga. Siguran

sam da je moj slučaj još uvek otvoren i da
on povremeno vadi stare izveštaje da bi ih
proučio, ali ga to neće nigde odvesti. Mislim
da obojica to znamo.
Dopuštate li mi da izrazim Iskrenu
Zabrinutost?
U nekim televizijskim serijama (kao i u
jednoj Vambovoj knjizi, iako bi mogla biti i
Džejmsa Patersona3) velika zabava s balonima,
pićem i muzikom završava se tužnom poslednjom
scenom. Detektiv odlazi kući, u kojoj se
suočava sa spoznajom da je njegov život bez
pištolja i značke bespredmetan. To mogu da
razumem. Ima li ičeg tužnijeg od starog
penzionisanog viteza? Bilo kako bilo,
detektiv se na kraju ubija (službenim
revolverom). Pročačkao sam po internetu i
našao da to nije samo neobuzdani uzlet mašte.
To se stvarno događa!
Penzionisani policajci imaju izuzetno
visoku stopu samoubistava!!
U najvećem broju slučajeva pajkani koji to
učine nemaju bliske članove porodice koji bi
mogli da opaze Znake Upozorenja. Veliki broj
je razveden, baš kao vi. Najčešće imaju
odraslu decu koja žive daleko od njih.
Razmišljam o vama samom-samcitom u kući na
Harper roudu, detektive Hodžiz, i veoma
brinem. Kakav život vodite otkad ste ostali
bez „uzbuđenja koje donosi lov”? Da li
provodite mnogo vremena pred televizorom?
Verovatno. Da li više pijete? Sasvim moguće.
Da li vam sati sporije protiču zbog ispraznog
života? Da li patite od nesanice? Nadam se
da ne.

Balkandownload.org
BD4YU

Bojim se da je upravo to slučaj!

Verovatno vam je potreban hobi, da ne
biste razmišljali o „onom koji vam je
umakao”, a kog nikad nećete uhvatiti. Bila bi
šteta ako biste zaključili da vam je čitava
karijera propala zato što vam je tip koji je
pobio toliko „Nevinih Ljudi kliznuo kroz
prste”.
Ne bih želeo da počnete da razmišljate o
svom pištolju.
Razmišljate o njemu, zar ne?
Završiću s poslednjom mišlju „onog koji se
izvukao”. Evo je:
JEBI SE, GUBITNIČE.
Samo se šalim!
Veoma iskreno vaš,
MERCEDES UBICA

Ispod ovog je bilo još jedan smajli. A ispod njega:

P. S.: Izvinite zbog gospođe Treloni, ali,

kad predate ovo pismo detektivu Hantliju,
recite mu da ne gubi vreme gledajući
fotografije koje je policija svakako snimila
na njenoj sahrani. Prisustvovao sam tom
događaju, ali samo u svojoj mašti. (Imam
veoma bogatu maštu.)
P. P. S.: Da li želite da stupite u
kontakt sa mnom, da biste me snabdeli
„povratnom informacijom”? Potražite me Pod
Debinim plavim kišobranom. Nabavio sam vam i
korisničko ime: „kermitfrog19”. Možda vam
neću odgovoriti, ali „hej, nikad se ne zna”.
P. P. P. S.: Nadam se da vas je ovo pismo
oraspoložilo!

Balkandownload.org
BD4YU

4 Hodžiz se dva, četiri, šest, osam minuta nije mrdao. Bio je potpuno
nepomičan. Držao je pismo u rukama i posmatrao reprodukciju
Endrua Vajeta4 na zidu. Konačno je spustio stranice na stočić pored
fotelje i podigao kovertu. Poštanski žig je udaren u gradu, što ga nije
iznenadilo. Korespondent je želeo da zna da je blizu. To je bio deo izazova.
Kao što bi njegov korespondent rekao, to je…
Deo zabave!
Nove hemikalije i elektronske metode pretraživanja mogu da pronađu
upotrebljive otiske prstiju na papiru, ali je Hodžiz znao da, ako im je preda,
forenzičari na koverti neće naći ništa izuzev njegovih otisaka. Ovaj tip je
lud, ali nije pogrešio kad je okarakterisao sebe kao domišljatog
prekršitelja. Samo što je napisao prekršitelj, umesto prekršilac. Dvaput je
to napisao. Takođe…
Čekaj, čekaj.
Kako to misliš, ako je predaš?
Ustao je. Prišao je prozoru noseći pismo i pogledao na Harper roud.
Devojka iz susedstva, Harisonova, prozujala je na mopedu. Premlada je da
bi jahala jednu od tih stvarčica, bez obzira na pozitivno zakonodavstvo.
Barem nosi kacigu. Kamionet sa sladoledom kompanije Gospodin Ukusni
prošao je ulicom, praćen zvonjavom. Po toplom vremenu vozio je po 1st
sajdu, od zatvaranja škola do sumraka. Mala, otmena, crna kola provezla su
se ulicom. Seda kosa žene za volanom podignuta je papilotnama. Da li je u
pitanju žena? Šta ako je u automobilu muškarac s perikom u haljini.
Papilotne bi bile savršen završni potez, zar ne?
On želi da tako razmišljaš.
Ali ne. Ne baš.
Nije važno šta, već kako samoproklamovani Mercedes Ubica (samo što
je imao pravo kad je rekao da su ga novine i televizija tako nazvali) želi da
on razmišlja.
On je prodavač sladoleda!
Grešiš, to je muškarac obučen kao žena u otmenom automobilu!
Uh-uh, to je tip koji vozi kamion s tečnim gasom ili čitač strujomera!
Da li se paranoja tako izaziva? Dovoljno je ovlašno pomenuti da znaš
adresu bivšeg detektiva, da znaš da je razveden i da nagovestiš da negde
Balkandownload.org
BD4YU

ima dete ili decu.

Pogledao je travnjak i zaključio da je vreme da se pokosi. Moraće da
pozove Džeroma, ako uskoro ne naiđe.
Dete ili deca? Ne zavaravaj se. On zna da bivša žena Korina i ti imate
jedno dete, kći Alison. Zna da Ali ima trideset i da živi u San Francisku.
Verovatno zna da ima metar šezdeset šest i da igra tenis. Sve to može da se
sazna na netu. Danas je sve na njemu.
Sledeći potez mogao bi biti predaja pisma Pitu i njegovoj novoj
partnerki, Izabel Džejns. Nasledili su slučaj s mercedesom, i još neke
nedovršene istrage posle Hodžizovog penzionisanja. Neki slučajevi su kao
nekorišćeni kompjuteri; zaspu. Ovo pismo će začas probuditi Slučaj
Mercedes.
Umom je pratio putovanje pisma.
Pratio ga je od ubacivanja kroz prorez za poštu do poda. Od poda u
predsoblju do foteljčine. Od foteljčine do prozora, s kog je gledao
poštansko vozilo koje se vraćalo iz pravca iz kog je došlo, što je značilo da
je Endi Fenster završio radni dan. Od prozora do kuhinje gde će pismo
završiti u savršeno nepotrebnoj plastičnoj kesi, onoj sa zatvaračem na vrhu,
zato što su stare navike, žilave navike. Pit i Izabel biće sledeća stanica. Pit
će ga proslediti do forenzičkog odeljenja. Tamo će ga pomno ispitati i
dokazati nepotrebnost plastične kese. Na njemu neće biti otisaka, dlaka niti
bilo kakvog DNK materijala. Ispostaviće se da je napisano na papiru koji
se može nabaviti u svakoj knjižari. Zadnje ali ne i poslednje je što će
pronaći da je odštampano na običnom laserskom štampaču. Možda će moći
da utvrde na kom kompjuteru je sastavljeno (nije bio siguran u to; slabo je
poznavao kompjutere; za svaki problem s njima obraćao se Džeromu, koji
je živeo nedaleko odatle). U najboljem slučaju znaće da Uje napisan na
makintošu ili PC-ju. Jaka stvar.
Forenzičari će vratiti pismo Pitu i Izabel. Oni će neizostavno sazvati
idiotski sabor pajkana kakav se može videti u BBC-jevim televizijskim
serijama poput Lutera i Glavnog osumnjičenog (koje njegov psihopatski
korespondent verovatno s ljubavlju prati). Ovi sabori ne bi bih kompletni
bez bele table, uvećane fotografije pisma i, zašto da ne, laserskog
pokazivača. Hodžiz je gledao neke od tih britanskih serija. Izgleda da su u
Skotland jardu smetnuli s uma poslovicu o mnogo babica i kilavom detetu.
Pajkanski sabor postići će samo jedno, upravo ono što je psihopata
hteo. Štampa će neizbežno doznati za postojanje pisma, od jedne od desetak
Balkandownload.org
BD4YU

duša na sastanku. Psihopata verovatno nije govorio istinu kad je rekao da ne

oseća potrebu da ponovi zločin, ali je Hodžiz bio u potpunosti siguran da
mu medijska pažnja mnogo nedostaje.
Maslačci su osvajali travnjak. Bilo je krajnje vreme da pozove
Džeroma. Travnjak i nije toliko važan. Nedostajao mu je Džerom, valjan
klinac.
Još nešto. Čak i da psihopata govori istinu u vezi s odsustvom poriva za
izvršenje još jednog masovnog ubistva (što je malo verovatno, ali ne i
nemoguće), još uvek je veoma zagrejan za smrt. Podtekst njegovog pisma ne
može biti jasniji. Digni ruku na sebe. Već razmišljaš o tome. Vreme je da
preduzmeš sledeći, poslednji korak.
Da li je video kako se igram s ćaletovom tridesetosmicom?
Da li je video kako je stavljam u usta?
Morao je da prizna da je tako nešto moguće. Ni na trenutak nije
pomislio da navuče zavese. Osećao se budalasto bezbedno u dnevnoj sobi,
iako je svako mogao da vidi šta radi pomoću dvogleda. I Džerom je mogao
da ga vidi. Znao je da navrati bez najave, da bi video ima li nekog posla.
Pokucao bi i rekao imaš li neki poslić.
Samo što bi se Džerom prestrašio nasmrt, da ga je video kako se igra
starim revolverom. Sigurno bi nešto rekao.
Da li Gospodin Mercedes zbilja masturbira dok se priseća kako je
pregazio one ljude?
Hodžiz je za četrdeset godina u policiji video mnogo stvari o kojima
nije hteo da govori s ljudima koji nisu doživeli slična iskustva. Otrovne
uspomene navodile su ga na pomisao da njegov korespondent možda govori
istinu kad je govorio o masturbaciji, kao što što je svakako iznosio istinu
kad je pisao o odsustvu savesti. Čitao je da na Islandu ima tako dubokih
bunara da možeš da baciš kamen i da ne čuješ kad bučne u vodu. Postoje
ljudske duše uporedive sa islandskim bunarima. Tuče beskućnika su negde
oko polovine tih jama bezdanica.
Zavalio se u fotelju, otvorio fioku stočića i izvadio mobilni. Stavio je
revolver u nju, pre nego što ju je zatvorio. Pozvao je policijsku stanicu.
Operaterka se javila i pitala s kim da ga spoji. Hodžiz je rekao:
„Prokletstvo, otkucao sam pogrešan broj. Oprostite zbog uznemiravanja.”
„Nema problema, gospodine”, raspoloženo je odgovorila.
Neće zvati, ne još. Neće ništa preduzeti, pre nego što dobro razmisli.
Mora da duboko razmisli o svemu ovom.
Balkandownload.org
BD4YU

Tog popodneva sedeo je gledajući televizor, koji je prvi put za nekoliko

meseci bio ugašen.

Balkandownload.org
BD4YU

5 Iste večeri odvezao se do Njumarket plaze. Jeo je u tajlandskom

restoranu. Poslužila ga je lično gospođa Buramuk. „Odavno vas
nisam videla, policajče Hodžiz.” Izgovorila je to kao polisaiče
Hačis. „Kuvam kod kuće otkad sam se penzionisao.”
„Ja ću ti kuvati. Mnogo bolje.”
Probao je njen tom jum gang. Istog trenutka shvatio je koliko je mučio
sebe nepečenim hamburgerima i gotovim špagetima u sosu. Jedan zalogaj
sang kaja fug tonga suočio ga je sa istinom o ukusu „domaćeg” gotovog
kolača s kokosom. Umreću srećan, ako posle ovoga do kraja života ne
probam nijedno parče kupovnog kolača od kokosa. Obrok je zalio s dve
konzerve tajlandskog piva. To je bilo najbolje pivo koje je popio od zabave
povodom penzionisanja u Rejntriju. Zabava je u najvećoj meri odgovarala
opisu iz pisma Gospodina Mercedesa. Pogodio je i striptizetu koja je
„njihala zamamnom pozadinom”, nju i sve ostalo.
Da li se Gospodin Mercedes šunjao po obodima sale? Kao što je
oposum iz crtaća5 voleo da kaže: „Moguće je, Maski, moguće je.”
Vratio se kući i seo u fotelju. Podigao je pismo. Znao je šta će biti
sledeći korak. Neće ga predati Pitu Hantliju, niti će ga proučavati posle
nekoliko popijenih konzervi piva. Stavio je pismo u fioku povrh
tridesetosmice (preskočio je onaj deo s plastičnom kesom) i uzeo još jedno
pivo. U frižideru je imao lokalnu marku. Bilo je ukusno koliko i tajlandsko.
Ispio ga je i uključio kompjuter. Otvorio je pretraživač i ukucao Pod
Debinim plavim kišobranom. Ispod njega je pisalo: Društveni sajt na kome
zanimljivi ljudi razmenjuju zanimljive stavove. Razmišljao je da li da čita
dalje. Isključio je spravu. Neće to raditi, ne večeras.
Obično je otezao s odlaskom u krevet, da bi prištedeo sebi sate
okretanja i obrtanja, razmišljanja o starim slučajevima i starim greškama.
Večeras je legao ranije no obično, sa saznanjem da će odmah zaspati. To je
bio divan osećaj.
Poslednja misao pre padanja u san ticala se završetka otrovnog pisma
Gospodina Mercedesa. Očigledno bi se obradovao kad bi Hodžiz digao
ruku na sebe. Pitao se kako bi se osećao kad bi znao da je ovom vitezu od
značke i pištolja svojim tekstom samo dao nov razlog za život, makar na
izvesno vreme.
Balkandownload.org
BD4YU

San ga je savladao. Odspavao je pristojnih šest sati, pre nego što ga je

bešika probudila. Oteturao se do kupatila i ispraznio mokraćni mehur, nakon
čega se vratio u krevet, u kom je proveo sledeća tri sata. Probudio se. Sunce
je sijalo, a ptičice cvrkutale. Požurio je u kuhinju, s namerom da spremi
obilan doručak. Stavio je dva jajeta na tanjir pored slanine i tosta.
Iznenađeno je zastao u mestu.
Neko je pevao.
Nije odmah prepoznao svoj glas.

Balkandownload.org
BD4YU

6 Stavio je sudove od doručka u mašinu za pranje i otišao u radnu

sobu da se pozabavi pismom. Radio je to desetinama puta kao
detektiv, ali nikada sam. Piter Hantli mu je uvek pomagao. Pre
Pitera to je radio s dva partnera. Većina pisama behu preteče poruke bivših
muževa (i bivših supruga). Takva pisma nisu predstavljala ozbiljan izazov.
Bilo je i iznuđivačkih pretnji. Susretao se i s ucenjivačkim porukama. One
su bile samo druga vrsta iznude. Držao je u ruci i otmičarevo pismo, u kom
je tražio tričavi i nemaštoviti otkup. Tri-četiri, uključujući i ono Gospodina
Mercedesa behu napisana rukama ubica. Dva takva pisma bila su čista
fantazija. Jedno je možda bilo delo serijskog ubice zvanog Petlja Džo.
Šta je s ovim? Da li je istinito ili lažno? Da li je pravo ili izmišljeno?
Otvorio je fioku. Izvadio je žutu beležnicu i iscepao prošlonedeljni
spisak za kupovinu. Uzeo je hemijsku olovku iz šolje pored kompjutera.
Prvo je razmišljao o kondomu. Ako ga je tip stvarno navukao, poneo ga je
sa sobom… to bi imalo smisla, zar ne? Na kondomu bi moglo biti otisaka
prstiju i sluzi. Razmotrio je ostale podatke: kako se pojas zaključao kad je
tip orao po gomili, kako je mercedes poskakivao kad bi prešao preko tela.
Takve stvari nisu mogle da se pročitaju u novinama, ali ih je mogao
izmisliti. Nije se libio da kaže…
Pogledao je pismo. Našao je taj deo: Imam veoma bogatu maštu.
Dva podatka nije mogao da izmisli. Dva podatka nisu puštena u medije.
U beležnici je ispod DA LI JE PRAVO? napisao: MREŽA ZA KOSU.
IZBELJIVAČ.
Gospodin Mercedes poneo je mrežu sa sobom, baš kao što je poneo
kondom (verovatno mu je još visio s kurca, ako je uopšte bio na njemu).
Gibson i forenzičari bili su sigurni da ju je nosio, zato što je ostavio
klovnovsku masku bez ijedne dlake na gumi. Nije bilo nikakve sumnje u
postojanje izbeljivača, ubice DNK, zbog mirisa kakav se oseća na
bazenima. Sigurno nije štedeo na njemu.
Nisu samo te stvari u pitanju, već sve ostalo. Samopouzdanje. Nije bilo
prostora za sumnju.
Napisao je posle kraćeg oklevanja: OVO JE TAJ TIP.
Posle kraćeg oklevanja precrtao je TIP i napisao KOPILAN.

Balkandownload.org
BD4YU

7 Odavno nije razmišljao kao pajkan. Još više vremena prošlo je

otkad se bavio ovim poslom, retkom vrstom forenzičke analize koja
se izvodi bez kamera, mikroskopa ili specijalnih hemikalija. Brzo je
ušao u štos. Ispisao je niz podnaslova.

PASUSI OD JEDNE REČENICE

FRAZE ISPISANE VELIKIM POČETNIM SLOVIMA
FRAZE IZMEÐU NAVODNIKA
OTMENE FRAZE
NEOBIČNE REČI
ZNAKOVI UZVIKA

Zaustavio se posle ovog unosa. Ponovo je pročitao pismo, lupkajući se

olovkom po usnama, od Dragi Detektive Hodžiz do Nadam se da vas je
ovo pismo razveselilo.

KORISTI BEJZBOLSKE METAFORE. MOŽDA JE NAVIJAČ.

POZNAJE KOMPJUTERE (IMA MANJE OD 50?)

Nije bio siguran u pogledu poslednja dva unosa. Sportske metafore

postale su uobičajena stvar, pogotovo među političkim analitičarima, koji su
ovih dana sveprisutni kao Fejsbuk i Tviter. Hodžiz je koristio najviše
dvanaest procenata makintoševog potencijala (Džerom mu je to stalno
spočitavao), što ga nije činilo delom većine. Odnekud mora početi. Iz teksta
se dalo zaključiti da ga je pisala mlađa osoba.
Uvek je bio talentovan za ovaj posao, u kom je intuicija učestvovala s
mnogo više od dvanaest posto.
Ispisao je desetak unosa ispod NEOBIČNIH REČI. Zaokružio je dve:
saborci i spontana ejakulacija. Pored njih je dodao ime Vambo. Gospodin
Mercedes je psihopatski nitkov, ali je bistri, načitani psihopatski nitkov.
Ima bogat rečnik i ne greši u pisanju. Zamišljao je kako Džerom Robinson
napominje: „Alatka za proveru teksta, moćna stvar, zar ne?”
Istina je da pomoću programa za obradu teksta svako može da piše kao
šampion, ali je Gospodin Mercedes napisao vrlo retko ime bez ijedne

Balkandownload.org
BD4YU

greške. Programi za obradu teksta ne otkrivaju takve greške. To je dovoljno

da se zaključi o prilično visokom nivou inteligencije. Tekst Gospodina
Mercedesa možda nije prvoklasno štivo, ali svakako predstavlja veći domet
od dijaloga iz većine policijskih serija.
Da li je učio kod kuće, u državnoj školi ili je samouk? Da li je to bitno?
Možda i nije, a možda i jeste.
Nije imao utisak da ima posla s nekim ko je samouk. O, ne. Pisanje je
bilo previše… kako bi to rekao?
„Opširno”, obratio se praznoj sobi, ali to nije bilo sve. „Usmereno je
ka spolja. Ovaj tip je saobraćao s okolinom. Učio je s drugima. Pisao je za
druge.”
To je klimav zaključak, ali je podržan izvesnim kitnjastim pasažima -
OTMENIM FRAZAMA. Piše Prvenstveno želim da vam čestitam.
Doslovce stotine slučajeva. I dva puta Da li sam vam bio na pameti.
Hodžiz je dobijao najbolje ocene iz engleskog. Za nijansu slabije je
prolazio na koledžu. Znao je kako se te stvari zovu: postepeno ponavljanje.
Da li je Gospodin Mercedes mislio da će njegovo pismo osvanuti u
novinama, kružiti internetom ih biti citirano (s izvesnim nevoljnim
poštovanjem) u Vestima u šest, na Kanalu Četiri.
„Siguran sam da jesi”, reče Hodžiz. „Nekada si čitao sastave u školi. To
ti se dopadalo. Voleo si da budeš u središtu pažnje, zar ne? Kada te
pronađem - ako te pronađem - saznaću da nisi imao ništa lošije ocene iz
engleskog od mene.” Verovatno i bolje. Hodžiz nije mogao da se seti da li
je upotrebljavao postepeno ponavljanje. Ako i jeste, činio je to slučajno.
Problem je što u gradu ima četiri državne srednje škole i bog te pita
koliko privatnih. Da i ne pominjemo pripremne škole, više škole, domove
kulture, i Katolički univerzitet Sent Džud. Drugim rečima, bilo je mnogo
plastova za skrivanje poslovične igle. I to pod uslovom da se ovde
školovao, a ne u Majamiju ili Finiksu.
Sem toga, morao je da prizna da ima posla s lukavom džukelom. Pismo
je puno lažnih otisaka prstiju. Tu su fraze koje počinju velikim slovima kao
Olovne Čizme i Iskrena Zabrinutost, fraze u navodnicima, nesvakidašnje
korišćenje znakova uzvika i udarni pasusi od jedne rečenice. Ako bude
zamoljen da nešto napiše, Gospodin Mercedes neće upotrebiti ništa od ovih
upadljivih stilskih obeležja. Hodžiz je to znao, baš kao što je znao svoje
nesrećno izabrano ime: Kermit, pomenuto u kermitfrogl 96.
Ali.
Balkandownload.org
BD4YU

Nitkov nije tako pametan kao što misli da jeste. Pismo gotovo sigurno
sadrži dva prava otiska prstiju, jedan je zamrljan, dok je drugi kristalno
čist.
Zamrljani otisak je dosledno korišćenje brojeva umesto reči za brojeve:
27, umesto dvadeset sedam; 40 umesto četrdeset. Detektiv 1. klase, umesto
detektiv prve klase. Bilo je i nekoliko izuzetaka, ali je Hodžiz smatrao da
oni samo potvrđuju pravilo. Brojevi su mogli biti dodatni kamuflažni sloj,
ali postoje dobre šanse da su se slučajno omakli Gospodinu Mercedesu.
Kad bih samo mogao da ga dovedem u SS4 i da mu kažem da napiše
Četrdeset lopova je ukralo osamdeset burmi?
Samo što K. Vilijam Hodžiz više nikada neće stupiti nogom ni u jednu
sobu za saslušanja, pa ni njegovu najomiljeniju SS4 - u srećnu SS, kako je
oduvek razmišljao o njoj. Neće stupiti, izuzev ako ga ne uhvate kako se
zajebava s ovim sranjem. U tom slučaju završiće na pogrešnoj strani
metalnog stola.
Dobro. Pit će uvesti tipa u SS. Pit ili Izabel, a možda oboje
istovremeno. Nateraće ga da napiše 40 lopova je ukralo 80 burmi. I šta
onda?
Zatim će zatražiti da napiše Pajkani su uhvatili prekršioca koji se krio
u uličici. Malo će zamucnuti kod prekršioca. Učiniće to zato što, uprkos
zavidnoj veštini pisanja, Gospodin Mercedes misli da je reč za počinioca
kriminalnih dela prekršitelj.
Hodžiz se nije čudio toj grešci. Sve do koledža mislio je da se tip koji
baca loptu na utakmicama bejzbola, stvarčica iz koje se sipa voda i
uokvireni predmeti koje kačiš na zid da bi ukrasio stan pišu na isti način7.
Video je reč slika u svakakvim knjigama, ali je njegov mozak jednostavno
nije zapamtio. Majka mu je govorila ispravi taj bokal, Kerme, iskrivio si
ga, dok mu je tata ponekad davao novac za bioskop8. Sve to mu se
pomešalo u glavi.
Poznaću te čim te vidim, lutkice, pomislio je Hodžiz. Ispisao je reč.
Iznova ju je zaokruživao i opkoljavao. Ti si psihopatski nitkov koji
prekršioca piše kao prekršitelj.

Balkandownload.org
BD4YU

8 Prošetao se po susedstvu, da bi malo izluftirao glavu. Pozdravljao je

ljude koje nedeljama nije pozdravio. Gospođa Melburn je radila u
vrtu. Pozvala ga je na kolačiće, kad ga je videla.
„Brinula sam se za vas”, rekla je, kad su seli u kuhinji. Imala je
prodoran, ljubopitljiv pogled vrane koja motri zgaženu vevericu.
„Teško se navikavam na penziju.” Gucnuo je kafu. Bila je gadnog ukusa,
ali zadovoljavajuće vrela.
„Neki ljudi nikad se ne naviknu”, rekla je, odmerivši ga blistavim
očima. Ne bi bila loša u SS4, pomislio je Hodžiz. „Pogotovo oni koji su
radili uzbudljive stvari.”
„Na početku sam se teško snalazio. Sad je bolje.”
„Drago mi je da to čujem. Da li onaj fini crni dečkić još radi za vas?”
„Mislite na Džeroma. Da.” Hodžiz se osmehnuo. Pitao se kako bi
Džerom reagovao kad bi znao da neko u susedstvu misli o njemu kao o
finom crnom dečkiću. Verovatno bi ogolio zube u širokom osmehu i
uzviknuo jašta sami Džerom i njegovi poslići. Klinac je nišanio Harvard.
Prinston je bio rezervni položaj.
„Mali zabušava”, rekla je. „Vaš travnjak izgleda prilično zapušteno. Još
malo kafe?”
Hodžiz je odbio sa osmehom. Popio je maksimalnu količinu loše kafe.

Balkandownload.org
BD4YU

9 Vratio se kući. Noge su ga boluckale. Nadisao se svežeg vazduha. U

ustima je imao ukus novina s poda ptičjeg kaveza, ali mu je mozak
brže radio zbog kofeina.
Otvorio je gradske novine na internetu. Potražio je članke o pokolju
pred Gradskim centrom. Nije tragao za prvim svedočenjima, objavljenim
pod stravičnim, masnim naslovima jedanaestog aprila 2009. godine, ni za
mnogo dužim člancima iz nedeljnih izdanja dvanaestog aprila. Zanimale su
ga novine od ponedeljka sa fotografijom volana napuštenog vozila
korišćenog kao oruđe za ubijanje. Pažnju mu je privukao gnusni naslov:
MISLIO JE DA JE TO ZABAVNO. Nasred volana, preko mercedesovog
znaka, bio je žuti smajli. Nosio je naočare i pokazivao zube.
Policija se veoma ljutila zbog objavljivanja te fotografije. Detektivi
zaduženi za istragu - Hodžiz i Hantli - zamolili su medije da ne objavljuju
žutu ikonicu. Hodžiz se sećao urednikovih napadnih i neiskrenih izvinjenja.
Pripisao je to grešci u komunikaciji. To se više nikad neće desiti. Dajem
reč. Časnu izviđačku.
„Greška malo sutra”, setio se gnevne Pitove reakcije. „Dočepali su se
fotografije kadre da poveća posustali tiraž. Jebeno su je upotrebili.”
Hodžiz je povećao novinsku fotografiju, sve dok nasmejano lice nije
ispunilo čitav ekran. Žig zveri, pomislio je, u izdanju iz dvadeset prvog
veka.
Ovog puta nije okrenuo policijsku stanicu, već Pitov mobilni.
Nekadašnji partner odgovorio je posle drugog zvona. „’De si, barabo.
Krčkaš li penziju?” Zvučao je kao neko kome je istinski drago što čuje
bivšeg kolegu. Hodžiz se osmehnuo. Osećao se krivim, ali nije pomišljao na
uzmak.
„Dobro sam”, rekao je, „ali mi nedostaje tvoje podbulo, bolesno lice.”
„Siguran sam da je tako. Kao što sam siguran da smo pobedili u Iraku.”
„Kunem se bogom, Pitere. Kako bi bilo da ručamo i razmenimo novosti?
Izaberi mesto, ja ću odrešiti kesu.”
„To dobro zvuči, ali sam danas već jeo. Kako bi bilo da se sutra
vidimo?”
„Uh, strahovito sam zauzet. Obama će me posetiti da bih mu dao koji
savet o budžetu, ali ću pomeriti neke obaveze, da bih video kako si.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Jebi se, Kermite.”

„Bih, ali si ti mnogo bolji u tome.” Ko ga je terao da se trti.
„Šta kažeš na Demasio? Uvek si voleo to mesto.”
„Demasio mi odgovara. Tačno u podne?”
„Može.”
„Da li si siguran da imaš vremena za staru kurvu poput mene?”
„Bili, ne moraš ni da pitaš. Hoćeš li da povedem Izabel?”
Nije hteo, ali je rekao: „Ako želiš.”
Opstalo je nešto od stare telepatije. Pit je posle kraće pauze rekao:
„Možda je vreme za momačko veće.”
„Kako ti kažeš”, s olakšanjem će Hodžiz. „Jedva čekam da se vidimo.”
„I ja. Lepo je čuti tvoj glas, Bili.”
Hodžiz je prekinuo vezu. Još neko vreme gledao je iskeženog smajlija,
protegnutog preko čitavog kompjuterskog ekrana.

Balkandownload.org
BD4YU

10 Tepidžami
večeri sedeo je u fotelji gledajući vesti u jedanaest. U beloj
ličio je na podeblju avet. Lobanja mu se sijala kroz sve redu.
kosu. Velika naftna mrlja u Meksičkom zalivu bila je vest dana.
Nafta je još uvek kuljala. Voditelj je rekao da je plavorepa tuna
ugrožena i da će proizvodnja školjki u Luizijani biti zadugo onemogućena.
Vulkan na Islandu je rigao pepeo (voditelj se potrudio da izgovori njegovo
ime, zvučalo je kao Ejafil-kul), sjebavajući prekookeanski vazdušni
saobraćaj. Kalifornijska policija tvrdila je da je konačno napravila
napredak u slučaju serijskog ubice Svirepog Spavača 9. Nisu pominjana
imena, ali je osumnjičeni (prekršitelj, pomislio je Hodžiz) opisan kao „lepo
očešljan i rečit Afroamerikanac”. Hodžiz je pomislio: Još samo da neko
ućorkira Petlju Džoa. Da i ne pominjemo Osamu bin Ladena.
Došlo je vreme za prognozu vremena. Zgodna voditeljka je obećala
toplo i sunčano vreme. Savetovala je gledaocima da spreme kupaće
kostime.
„Voleo bih da te vidim u kupaćem kostimu, draga moja”, reče Hodžiz.
Isključio je televizor daljinskim.
Uzeo je očevu tridesetosmicu iz fioke. Ispraznio ju je na putu do
spavaće sobe i stavio u sef pored gloka. Poslednja dva-tri meseca prečesto
je opsesivno razmišljao o viktoriju kalibra trideset osam. Večeras ga je
zaključao u sef bez trunke oklevanja. Mislio je na Petlju Džoa, ali ne
preterano duboko. On više nije njegov problem, baš kao ni rečiti
Afroamerikanac, Svirepi Spavač.
Da li bi i Gospodin Mercedes mogao biti Afroamerikanac? Tehnički je
moguće - niko nije video ništa izuzev klovnovske maske, košulje s dugim
rukavima i žutih rukavica na volanu. Hodžiz je mislio da nije. Bog sveti zna
da u ovom gradu ima mnogo crnaca sposobnih da ubiju, ali istražitelj mora
voditi računa o oružju kojim je zločin počinjen. Susedstvo u kom je živela
majka gospođe Treloni uglavnom je bogato i belo. Crnac koji bi se u tom
kraju motao oko parkiranog mercedesa SL500 ne bi prošao nezapaženo.
Pa. Možda. Ljudi znaju biti zapanjujuće nepažljivi. Iz iskustva je znao
da su bogataši po pravilu nešto obazriviji od prosečnih Amerikanaca,
pogotovo kad su njihove skupe igračke u pitanju. To ne znači da su
paranoični, ali…
Balkandownload.org
BD4YU

Jebi ga, takvi su. Bogataši znaju biti velikodušni. Ponekad su

velikodušni i oni s političkim stavovima od kojih vam se ledi krv u žilama,
ali većina veruje u velikodušnost pod njihovim uslovima. Ispod površine
(ne preterano duboko) vazda strepe da će im neko ukrasti poklone i pojesti
rođendansku tortu.
Da li se može zaključiti da je uredne spoljašnjosti i rečit?
Moglo bi, pomislio je Hodžiz. Takav zaključak nije zasnivao na čvrstim
dokazima, već na pismu. Gospodin Mercedes možda nosi odela i radi u
kancelariji, ili nosi farmerke i karirane košulje dok namešta gume u garaži,
ali nije aljkavko. Verovatno ne priča mnogo - takva stvorenja su pažljiva u
svim životnim oblastima, a to uključuje i promiskuitetno švrljanje - ali, kad
progovore, zvuče otresito i jasno. Ako ste izgubljeni i ako tražite pomoć,
daće vam upotrebljiva i precizna uputstva.
Prao je zube razmišljajući o Demasiju. Pit je želeo da ruča u tom
restoranu.
Taj izbor se Pitu, koji još nosi značku i pištolj, činio dobrim. Činio se
dobrim i Hodžizu, dok su razgovarali, zato što je tada razmišljao kao
pajkan, umesto kao penzioner s petnaest kila viška. Ali, Demasio je na ivici
Loutauna, četvrti na lošem glasu. Grad se, blok zapadno od restorana, posle
saobraćajne petlje i nadvožnjaka preobražavao u pustolinu punu praznih
placeva i napuštenih stambenih zgrada. Droga se otvoreno prodavala po
ćoškovima kvarta, u kom je cvetala nezakonita trgovina oružjem.
Podmetanje požara bilo je najpopularniji sport. Loutaim nije zasluživao
naziv gradske četvrti. Restoran - sa zbilja sjajnom italijanskom hranom -
bio je bezbedan. Vlasnik je bio dobro povezan. To znači da je taverna bila
nešto nalik polju „besplatni parking” u monopolu.
Isprao je usta, vratio se u spavaću sobu i - još uvek razmišljajući o
Demasiju - sumnjičavo odmerio orman sa sefom iza pantalona, košulja i
sportskih sakoa koje više nije. nosio (mogao je da se uvuče u dva para
pantalona i isto toliko sakoa).
Da li da ponese glok? Možda viktori? Viktori je manji.
Neće poneti ni jedan ni drugi. Imao je važeću dozvolu za nošenje
skrivenog oružja, ali neće poći naoružan na sastanak sa nekadašnjim
partnerom. To bi bio pretenciozan potez. Ono što je počeo da radi činilo ga
je dovoljno pretencioznim. Prišao je ormaru. Podigao je gomilu donjeg veša
i pogledao ispod nje. Nežni razbijač bio je tamo gde ga je ostavio posle
zabave povodom penzionisanja.
Balkandownload.org
BD4YU

Razbijač će poslužiti. U izvesnoj meri osnažiće njegov položaj u

opasnom delu gradu.
Zadovoljno je prišao postelji i ugasio svetio. Gurnuo je ruke u mistični
prostor ispod jastuka i pomislio na Petlju Džoa. Nitkov je imao sreće, ali će
pre ili kasnije dolijati. Ne zato što je stalno ordinirao na odmorištima pored
auto puta već zato što ne može da prestane da ubija. Pomislio je na pismo
Gospodina Mercedesa: To u mom slučaju nije istina, zato što ne osećam
baš nikakvu potrebu da to ponovim.
Da li je govorio istinu ili je lagao kao što je lagao s FRAZAMA
ISPISANIM VELIKIM POČETNIM SLOVIMA, onim s MNOGO
ZNAKOVA UZVIKA i PASUSIMA OD JEDNE REČENICE?
Hodžiz je mislio da laže - sebe koliko i penzionisanog detektiva K.
Vilijama Hodžiza - ali sada, dok je ležao na domaku sna, nije mario. Važno
je samo da tip misli da je bezbedan. Samopouzdan je u tom pogledu. Izgleda
da ne sluti koliko je ranjiv otkad je poslao pismo čoveku koji je do
penzionisanja bio vodeći detektiv na slučaju Gradskog centra.
Morao si da progovoriš o tome, zar ne? Tako je, lutkice. Ne laži sebe i
ujka Bilija. I ako Debin plavi kišobran nije još jedna varka, poput fraza u
navodnicima, otvorio si vrata u svoj život. Želiš da razgovaraš. Razgovor ti
je potreban. Voleo bi da me navedeš na nešto. To bi za tebe bio šlag na torti,
zar ne?
Progovorio je u tmini: „Spreman sam da te saslušam. Imam vremena
napretek. Tako ti je to kad si u penziji.”
Zaspao je s osmehom na licu.

Balkandownload.org
BD4YU

11 Fredi Linklater je sutra ujutru sedela na ivici platforme za utovar i

pušila marlboro. Uredno je složila sako Diskaunt eletroniksa pored
sebe i položila DE kapu na njega. Pričala je o nekom verskom zaluđeniku
koji ju je zajebavao. Ljudi su je povazdan zajebavali. Potanko je
upoznavala Brejdija sa svojim problemom na pauzi. Govorila je nadugačko
i naširoko, pošto je Brejdi znao da sluša.
„I tako će on meni: ’Svi homoseksualci će otići u pakao. U ovom
pamfletu sve lepo piše.’ Uzmem ti ga ja, kapiraš? I na naslovnici se
susretnem sa slikom dvojice gejeva mršave guze. Kunem se bogom da su
bili u kupaćim i da su se držali za ruke i zurili u pećinu iz koje su kuljali
plamenovi. Tu je bio i đavo! S vilama! Ne zezam te. Ipak sam pokušala da
porazgovaram s njim. Stekla sam utisak da je bio raspoloženi za priču.
Rekla sam mu da bi trebalo da se mane Lebitskog zakonika ili kako se već
zove i da pročita nekoliko naučnih studija. Gejevi se rađaju kao gejevi, zar
ti to još uvek nije jasno, čoveče? On će: ’To jednostavno nije istina.
Homoseksualnost je oblik ponašanja koji se uči i koji se može učenjem
otkloniti.’ Nisam mogla da verujem, razumeš? Htela sam da kažem, sigurno
me zajebavaš, ali nisam. Rekla sam mu: ’Pogledaj me, čoveče, dobro me
pogledaj. Ne budi stidljiv. Osmotri me od početka do kraja. Šta vidiš?’
Nastavila sam, pre nego što je stigao da počne sa svojim sranjima. ’Vidiš
tipa, eto šta vidiš. Samo što se bog načas smeo i prešao na sledećeg u redu,
kad je trebalo da mi prišrafi kurac. On će ti…’”
Brejdi ju je manje-više slušao dok nije stigla do Lebitskog zakonika
(htela je da kaže Levitski, ali je Brejdija mrzelo da je ispravlja). Nakon
toga je više nije pratio, izuzev što bi povremeno ispustio značajno uh-huh.
Njen monolog nije mu smetao. Zvučao je smirujuće kao muzika koju je
ponekad slušao s ajpoda pre spavanja. Fredi Linklater je bila previsoka za
curu. Sa sto osamdeset i sedam nadvisivala je Brejdija. Govorila je istinu,
ličila je na devojku koliko i Brejdi Hartsfild na Vina Dizela. Nosila je
leviske i belu majicu koja je visila na njoj, ne dodirujući joj sise. Kratko je
podšišala prljavoplavu kosu. Nije nosila minđuše, niti šminku. Verovatno je
mislila da je Maks faktor izraz za ono što neki tip radi nekoj curi iza tatinog
ambara.
Govorio je da, uh-huh i tako je. Bez prestanka se pitao kako je stari
Balkandownload.org
BD4YU

pajkan primio njegovo pismo i da li će pokušati da stupi u kontakt s njim

pod Plavim kišobranom. Znao je da je slanje pisma rizičan korak, ali ga nije
smatrao preterano rizičnim. Koristio je stil pisanja potpuno različit od svog.
Stari pajkan je imao majušne, bolje reći nikakve šanse da išta korisno
iščačka iz tog pisma.
Debin plavi kišobran je predstavljao malo veći rizik. Stari pajkan će se
iznenaditi, ako misli da će ga tako otkriti. Debini serveri su u istočnoj
Evropi. U tom kraju sveta je elektronska privatnost isto što i čistoća u
Americi: nešto ravno božanstvu.
„On će ti: ’Kunem se da je to istina. U našoj crkvi ima mnogo mladih
hrišćanki koje će ti pokazati kako da se popraviš. Izgledaćeš lepo, ako malo
pustiš kosu.’ Možeš li da veruješ? Ja ti onda njemu: ’I ti bi lepše izgledao s
malo karmina. Navuci kožnjak i veži pseću ogrlicu, pa će ti se posrećiti u
Koralu. Nategni nekog u klonji i isprazni jajca.’ To ga je žacnulo. Rekao mi
je: ’Ako ovo primaš lično…’”
Bilo kako bilo, ako stari pajkan poželi da prati elektronski trag, moraće
da preda pismo policijskoj tehnici. Brejdi je mislio da to neće učiniti, bolje
reći neće odmah. Sigurno mu je dosadno, čim po čitav dan zvera u televizor.
Tu je i revolver. Uvek je pored njega s pivom i časopisima. Ne srne
zaboraviti revolver. Nije video kako ga tura usta, ali ga je nekoliko puta
video s njim u ruci. Srećni i zadovoljni ljudi ne drže revolver u krilu.
„Rekla sam mu: ’Nemoj da se ljutiš. Uvek se iznervirate kad neko
ospori vaše dragocene ideje.’ Da li si primetio da se svi isusovci tako
ponašaju?”
Nije, ali je rekao da jeste.
„Samo što je ovaj slušao. Zbilja je slušao. Na kraju smo otišli do
Huseinove pekare na kafu. Tamo smo, u šta je teško poverovati, imali nešto
slično dijalogu. Nemam neko mišljenje o ljudskoj rasi, ali ponekad…”
Brejdi je bio prilično siguran da će ga pismo osokoliti, makar
ispočetka. Pajkan nije dobio onolika priznanja zato što je glup. Odmah će
prozreti indirektnu sugestiju da počini samoubistvo, poput gospođe Treloni.
Indirektnu? Ne baš. Bila je prilično direktna. Brejdi je verovao da će se
stari pajkan razgneviti i naoštriti da mu smrsi konce. Tako će biti isprva.
Pad će biti bolniji, kad shvati da ništa ne postiže. Pretpostavljao je da će
tad zagristi mamac Plavog kišobrana. Brejdi će zasukati rukave.
Matori pajkan sigurno razmišlja: Isteraću ga na čistac, ako ga
navedem na priču.
Balkandownload.org
BD4YU

Brejdi je mogao da se kladi da matori pajkan nikad nije čitao Ničea i da

je poklonik Džona Grišama. Ako uopšte čita knjige. Kad gledate u ambis,
napisao je Niče, on vam uzvraća pogled.
Ja sam taj ambis, staro momče. Ja.
Matori pajkan biće sigurno veći izazov od dobre stare krivicom
opterećene Olivije Treloni… Rasturanje matorke bilo je tako intenzivan
podsticaj nervnom sistemu da je Brejdi jedva čekao ponavljanje takvog
iskustva. Nagovaranje Slatke Livi da digne ruku na sebe na neki način bilo
je uzbudljivije od prosecanja krvave staze kroz gomilu nezaposlenih
ništarija ispred Gradskog centra, zato što je iziskivalo pamet. Iziskivalo je
oštroumno zaključivanje. Iziskivalo je planiranje. Ni mala pomoć pajkana
nije bila naodmet Da li su shvatili da je njihovo pogrešno rezonovanje
delimično odgovorno za samoubistvo Slatke Livi? Hantli verovatno nije.
Imao je isuviše trom um za tako nešto. Ali Hodžiz. On je verovatno
sumnjao. Nekoliko mišića gricka žice u pozadini njegovog uma. Brejdi se
nadao da je tako. Ako nije, možda će dobiti priliku da mu to prišapne, pod
Plavim kišobranom.
Ubila se uglavnom njegovom, Hartsfildovom zaslugom. Zaslužio je sva
priznanja za taj uspeh. Gradski centar bio je udarac macolom. Oliviju
Treloni je obradio skalpelom.
„Slušaš li ti mene?”, pitala je Fredi.
Osmehnuo se. „Verovatno sam se za trenutak zaneo.”
Nikad ne laži kad si u situaciji da kažeš istinu. Istina nije uvek
najbezbedniji put, ali najčešće jeste. Pitao se kako bi reagovala ako bi joj
rekao: Fredi, ja sam Mercedes Ubica. Ili: Fredi, imam četiri i po
kilograma plastičnog eksploziva iz kućne radinosti u podrumskoj ostavi.
Posmatrala ga je, kao da mu čita misli. Uznemirio se. Obratila mu se:
„To je zato što radiš dva posla, ortak. To će te upropastiti.”
„Imaš pravo. Voleo bih da se vratim na koledž. Niko to neće platiti
izuzev mene. Ili je i moja mati.”
„Ispičutura.”
Osmehnuo se. „Moja mama ne cevči iz čuture, već iz flaše. Obično
ždrljeka votku.”
„Pozovi me u goste”, jarosno će Fredi. „Odvući ću je na jebeni sastanak
Anonimnih alkoholičara.”
„Uzalud bi se trudila. Znaš li šta kaže Doroti Parker10? Možeš da
privedeš kurvu kulturi, ali je ne možeš naterati da razmišlja.”
Balkandownload.org
BD4YU

Fredi je razmišljala neko vreme. Zabacila je glavu, pre nego što se

hripavo nasmejala. „Ne znam ko je Doroti Parker, ali ću zapamtiti tu
opasku.” Pribrala se i nastavila. „Zašto ne pitaš Frobišera za dodatne sate?
Taj drugi posao je teška stranputica.”
„Reći ću ti zašto ne pita Frobišera za dodatne sate”, reče Frobišer, kad
je stupio na platformu za istovar. Entoni Frobišer bio je stidljivi mladić s
naočarima. Ličio je na većinu zaposlenih u Diskaunt elektroniksu. I Brejdi
je bio mlad, ali je bio zgodniji od Tounsa Frobišera. To ne znači da je bio
privlačan, već prijatan za oko. Najviše je voleo da bude neupadljiv.
„Okrivićeš nas”, reče Fredi. Zdrobila je pikavac. Ispred zone za istovar,
iza velike radnje, na južnom kraju Tržnog centra Berč Hil, bili su automobili
zaposlenih (uglavnom krntije) i tri nove folksvagen bube drečavozelene
boje. Uvek su bile besprekorno čiste. Kasno prolećno sunce blistalo je na
njihovim šoferkama. Sa strane su imale plave natpise: IMATE PROBLEME
S KOMPJUTEROM? POZOVITE SAJBER-PATROLU DISKAUNT
ELEKTRONIKSA!
„Elektrik siti je otišao pod led, a Best baj propada”, nastavio je
Frobišer didaktičkim tonom. „Diskaunt elektroniks takođe propada,
naporedo s drugim poslovima koji su na izdisaju zahvaljujući informatičkoj
revoluciji: novinama, izdavačkim kućama, prodavnicama ploča i državnom
poštom. Nabrojao sam samo neke.”
„Prodavnice ploča?” oglasila se Fredi. Zapalila je novu cigaretu. „Šta
je to?”
„Nepodnošljivo si duhovita”, reče Frobišer. „Moj drug tvrdi da lezbače
nemaju smisla za humor, ali…”
„Imaš prijatelja?”, zajedljivo će Fredi. „Auh. Ko bi rekao?”
„… ali si ti živi dokaz da nema pravo. Nemate dodatnih sati zato što
kompanija preživljava isključivo zahvaljujući kompjuterima, dragi moji.
Uglavnom prodajemo jeftine sprave sklepane u Kini i na Filipinima.
Najveća većina mušterija ne pipa druge artikle.” Brejdi je pomislio da
samo Touns Frobišer može da kaže najveća većina. „To je donekle rezultat
tehnološke revolucije, ali i…”
Fredi i Brejdi su uglas zapevali: „… maslo Baraka Obame, najveće
greške koju je ova zemlja ikad načinila!”
Frobišer ih je kiselo posmatrao. „Slušali ste me, ako ništa drugo.
Brejdi, ti završavaš u dva, imam li pravo?”
„Da. Otvaram drugu tezgu u tri.”
Balkandownload.org
BD4YU

Frobišer je nabrao nosinu, da bi pokazao šta misli o Brejdijevom

drugom poslu. „Da li mi se čini da si pomenuo povratak u školu?”
Brejdi nije odgovorio, zato što bi svaki odgovor bio pogrešan. Entoni
Touns Frobišer ne sme da zna koliko ga mrzi. Ma jebeno ga se gnuša.
Brejdi mrzi sve odreda, uključujući pijanu majku. Kako ono kaže ona stara
kantri pesma: zasad niko ne sme da zna.
„Imaš dvadeset osam godina, Brejdi. Dovoljno si star da jeftinije
dobiješ automobilsko osiguranje - što je dobro - ali si malčice prestar da bi
počeo stažiranje kao elektroinženjer ili programer.”
„Ne budi govnjivko”, reče Fredi. „Ne moraš da budeš Govnjivko
Govnjivković.”
„Biću govno, ako me govorenje istine kvalifikuje za tako nešto.”
„Jašta”, reče Fredi. „Ući ćeš u istoriju kao Touns Govnjivko Koji
Govori Istinu. Deca će učiti o tebi u školi.”
„Istina mi ne smeta”, tiho će Brejdi.
„Fino. Neće ti smetati ni razvrstavanje i obeležavanje DVD-ova. Počni
odmah.”
Brejdi je dobrodušno klimnuo. Ustao je i otresao prašinu sa zadnjice.
Sledeće nedelje je u Diskaunt elektroniksu počinjala velika rasprodaja
DVD-ova. Rukovodstvo u Nju Džerziju odlučilo je da se DE do januara
2011. godine povuče iz prodaje nasnimljenih diskova. Netfliks i Redboks11
ugušili su nekad unosni posao. Još malo pa u radnji neće biti ničega izuzev
kućnih kompjutera (sklopljenih u Kini i na Filipinima) i televizora s tankim
ekranima, koje malo ko može da kupi u dubokoj recesiji.
„Ti”, reče Frobišer, obraćao se Fredi, „pozabavićeš se mušterijom koja
traži pomoć u kući.” Dao joj je ružičasti radni nalog. „Neka starica se žali
na zamrznuti ekran. Doslovce ti prenosim njene reći.”
„Da, mon capitan. Živim da bih služila.” Ustala je, salutirala i uzela
obrazac iz šefove ruke.
„Uvuci majicu. Stavi kapu, da se mušterijama ne smuči život od te
iščašene frizure. Ne vozi prebrzo. Odslužićeš svoje u Sajber-patroli, ako
zaradiš još jednu kaznu zbog prekoračenja brzine. Takođe, ponesi jebene
pikavce pre nego što kreneš.”
Povukao se u radnju, pre nego što je stigla da mu vrati servis.
„DVD nalepnice za tebe, a starica s procesorom punim mrva od keksa
za mene”, reče Fredi. Skočila je i navukla kapu na glavu. Zgužvala je papir
i požurila ka bubi, ne pogledavši pikavce. Zastala je da bi se osvrnula ka
Balkandownload.org
BD4YU

Brejdiju, s rukama na nepostojećim, dečačkim kukovima. „Nisam ovako

zamišljala život kad sam bila u petom.”
„Ni ja”, tiho će Brejdi.
Gledao ju je kako kreće u misiju spašavanja starice koja verovatno
besni zato što ne može da skine najomiljeniji recept za pitu s jabukama s
interneta. Pitao se šta bi Fredi pomislila kad bi joj rekao kakav je bio
njegov život kad je bio mali. Da je ubio rođenog brata. I da je mama
prikrila njegov zločin.
Zašto i ne bi?
Naposletku, to je bila njena ideja.

Balkandownload.org
BD4YU

12 Dok je Brejdi pljuskao žutim 50% JEFTINIJE nalepnicama po starim

filmovima Kventina Tarantina i dok je Fredi pomagala postarijoj
gospođi Veri Vilkins na Vest sajdu (ispostavilo se da joj je tastatura puna
mrvica), Bil Hodžiz je skretao s Loubrajera, četvorokolovozne
saobraćajnice koja je presecala grad i kojoj je Loutaun dugovao ime.
Skrenuo je na parkiralište pored italijanskog restorana Demasio. Nije
morao da bude Šerlok Holms da bi znao da ga je Piter pretekao. Parkirao se
pored sive ševrolet limuzine s kompletno crnim gumama koje su vrištale o
pripadnosti gradskoj policiji. Izašao je iz stare tojote, automobila koji je
vrištao o pripadnosti penzionerskom soju. Dodirnuo je haubu ševroleta.
Bila je topla. Pit ga je zamalo pretekao.
Zastao je za trenutak. Uživao je u jutru na izmaku, blistavom suncu i
oštrim senkama. Posmatrao je nadvožnjak jedan blok niz drum išaran
oznakama lokalnih bandi. Znao je da bi osetio kiseli zadah jeftinog vina i
viskija, kad bi zabasao ispod njega, iako je u ovo doba prazan (podne je za
mlade žitelje Loutauna bilo vreme za doručak). Pod nogama bi mu škripale
krhotine slomljenih boca. U odvodima bi bilo još boca, malih i smeđih.
To više nije bio njegov problem. U mračnom prostoru ispod
nadvožnjaka nije bilo nikog. Pit ga je čekao. Ušao je u restoran. Obradovao
se kad je video domaćicu restorana Elen. Osmehnula se, oslovivši ga po
imenu, iako mesecima, možda i čitavih godinu dana nije svraćao. Pit je
sedeo u separeu. Podigao je ruku. Verovatno je bivši saradnik, kako
advokati kažu, osvežio pamćenje domaćici restorana.
Mahnuo je rukom u otpozdrav. Pit je ustao i raširio ruke kad je stigao do
separea. Stegao ga je u medveđi zagrljaj. Potapšali su se po leđima,
propisan broj puta. Pit mu je rekao da dobro izgleda.
„Znaš li koja su tri muškarčeva životna doba?”, pitao ga je Hodžiz.
Pit je smeškajući se odmahnuo glavom.
„Mladost, zrelo doba i izgledaš dobro u pičku materinu.”
Pit se zacenio od smeha. Pitao ga je da li zna šta plavuša kaže kad
otvori kutiju žitarica. Hodžiz je rekao da ne zna. Pit je napravio iznenađenu
facu i rekao: „O! Vidi ove slatke semenke krofni!”
Hodžiz ga je počastio obaveznim glasnim smehom (iako vic nije
smatrao naročito smešnim). Pozdravljanje je završeno. Seli su. Prišao im je
Balkandownload.org
BD4YU

kelner - u Demasiju nije bilo kelnerica. Posluživali su stariji muškarci u

besprekorno čistim keceljama vezanim visoko preko uskih pilećih grudi. Pit
je naručio bokal piva, bad lajt umesto lokalnog. Podigao je čašu, kad je
pivo stiglo.
„U tvoje zdravlje, Bih, za život posle dirinčenja.”
„Hvala ti.”
Kucnuli su se i otpili gutljaj piva. Pit je pitao za Ali. Hodžiz je pitao za
Pitovog sina i ćerku. Nešto vremena su posvetili bivšim ženama, kao da
žele da dokažu sagovorniku - i samom sebi - da se ne boje te teme. Naručili
su hranu. Dok je stigla, završili su s Hodžizova dva unučeta. Pričali su o
šansama Klivland Indijansa, koji su bili najizgledniji tim u gradu. Pit je
naručio raviole, a Hodžiz špagete s maslinovim uljem i belim lukom,
njegovo omiljeno jelo.
Pit je na pola kaloričnih bombi izvadio svijeno parče papira iz džepa na
grudima. Prilično teatralno spustio ga je pored tanjira.
„Šta je to?”, pitao je Hodžiz.
„To je dokaz da su moje detektivske veštine delotvornije no ikad. Nisam
te video od traumatičnog ispraćaja u Krčmi Rejntri. Mamurluk mi je tri dana
zagorčavao život. Odonda smo razgovarali - koliko ono beše - dva puta? Tri
puta? Juče si me pravo iz vedra neba pozvao na ručak. Da li sam se
iznenadio? Nisam. Da li slutim postojanje prikrivenih motiva? I te kako. Da
vidimo imam li pravo.”
Hodžiz je slegnuo ramenima. „Dobro znaš da sam krajnje radoznao. Da
vidimo.”
Pit Hantli se široko osmehnuo. Pokrio je papir rukom, kad je Hodžiz
posegnuo prema njemu. „Ne, ne, ne, ne. Moraš da kažeš šta je na njemu. Ne
budi snebivljiv, Kermite.”
Hodžiz je sa osmehom izdeklamovao četiri stavke, pomažući se prstima.
Pit mu je gurnuo svijeni komad papira preko stola. Hodžiz ga je otvorio i
pročitao.

Dejvis
Silovatelj iz parka
Zalagaonice
Mercedes Ubica

Hodžiz se pretvarao da mu je nezgodno. „Sredio si me, šerife. Ne moraš

Balkandownload.org
BD4YU

više ništa da kažeš.”

Pit se uozbiljio. „Isuse, bio bih razočaran kad se ne bi zanimao za
slučajeve kojima si se bavio neposredno pre penzionisanja. Bio bih…
pomalo zabrinut za tebe.”
„Ne bih želeo da ti smetam ili nešto slično.” Hodžiz se malčice gnušao
lakoće s kojom je izgovorio ovu golemu laž.
„Raste ti nos, Pinokio.”
„Ne, ozbiljan sam. Želim samo da me obavestiš o onom što ste u
međuvremenu saznali.”
„Rado ću ti izaći u susret. Počnimo s Donaldom Dejvisom. Scenario ti
je poznat. Sjebao je svaki posao kog se latio. Dejvisovi klasični automobili
su najsvežiji brodolom. Tip je toliko duboko u dugovima da bi mogao da se
prekrsti u kapetana Nema. Da i ne pominjemo dve ili tri slatke curice sa
strane.”
„Imao je tri kad sam izašao iz igre”, reče Hodžiz. Vratio se svojoj pasti.
Nije želeo da sluša priču o Donaldu Dejvisu, silovatelju iz Gradskog parka
ili tipu koji četiri godine obija zalagaonice i prodavnice pića. To je bila
samo kamuflaža. A opet, nije bio sasvim nezainteresovan.
„Supruga se umorila od dugova i slatkih curica. Spremala se da pokrene
brakorazvodnu parnicu, kad je nestala. Najstarija priča na svetu. Istog dana
je prijavio njen nestanak i objavio bankrotstvo. Davao je televizijske
intervjue, u kojima je lio potoke krokodilskih suza. Znali smo da ju je ubio,
ali nismo imali telo…” Slegnuo je ramenima. „Uostalom, bio si na
sastancima s Dajanom Dop.” Mislio je na gradskog javnog tužioca.
„Još uvek ne možete da je ubedite da podigne optužnicu protiv njega?”
„Znaš kakva je, nema optužnice bez korpus delikatesa. Pajkani u
Modestu znali su da je Skot Piterson kriv kao sam đavo, ali nisu mogli da ga
optuže dok nisu našli tela njegove supruge i deteta. Ta priča ti je poznata.”
Hodžiz je znao za nju. Dugo je raspravljao s Pitom o Skotu i Lesi
Piterson, dok su istraživali nestanak Šile Dejvis.
„I znaš šta? Krv se pojavila u njihovoj brvnari pored jezera.” Pit je
nastavio posle dramske pauze. „Njena je.”
Hodžiz se nagnuo napred. Zaboravio je na hranu. „Kad se to desilo?”
„Prošlog meseca.”
„I tek sad mi to kažeš?”
„Sad ti govorim, zato što si me pitao. Potraga je u toku. Obavljaju je
pajkani iz Okruga Viktori.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Da li ga je iko video tamo uoči Šilinog nestanka?”

„Viđen je. Dva dečaka su ga videla. Dejvis tvrdi da je brao pečurke.
Izdaje se za jebenog Juela Gibonsa12. Kad pronađu telo - ako ga pronađu -
stari Ðoni Dejvis prestaće da čeka sedam godina, koliko je neophodno da
prođe od njegove prijave o nestanku, da bi njegova supruga bila proglašena
mrtvom. Neće naplatiti njeno životno osiguranje.” Pit se široko osmehnuo.
„Pomisli na vreme koje će uštedeti.”
„Šta se dešava sa Silovateljem iz parka?”
„To je pitanje vremena. Znamo da je belac, da je tinejdžer ili osoba
dvadesetih godina i znamo da mu nikad nije dosta zrele pičetine.”
„Postavljate mamce, zar ne? Znamo da voli toplo vreme.”
„Postavljamo. Ščepaćemo ga.”
„Biće dobro ako ga ščepate pre nego što siluje još jednu
pedesetogodišnjakinju na povratku s posla.”
„Dajemo sve od sebe.” Pit je izgledao malo nervozno. Odmahnuo je
rukom, kad im je kelner prišao da ih pita treba li im nešto.
„Znam da hoćete”, reče Hodžiz. Trudio se da zvuči smirujuće. „Šta je s
pljačkašem zalagaonica?”
Pit se široko osmehnuo. „Zove se Jang Aron Džeferson.”
„Šta?”
„To mu je kršteno ime, iako se, dok je igrao fudbal za Siti Haj,
predstavljao kao JA. Verovatno po ugledu na JA Tajtla. Iako nam njegova
devojka - i majka njegovog trogodišnjeg deteta - kaže da ga on zove JA
Titis13. Rekla je da ne zna, kad sam je pitao da li se šali ili je ozbiljan.”
Evo još jedne Hodžizu poznate priče, tako stare da je mogla poticati iz
Biblije… ne bi se začudio kad bi neka njena verzija stvarno postojala u
Knjizi. „Pusti me da pogodim. Obavio je desetak poslova…”
„Četrnaest do sada. Vida kratežom kao onaj Omar iz Žice.”
„… svaki put se izvukao zahvaljujući đavolskoj sreći. U jednom
trenutku je prevario mladu majku. Naljutila se. Otkucala ga je”
Pit je uperio prstom u starog prijatelja, kao da ga nišani pištoljem.
„Ubacićemo golf lopticu iz prvog udarca. Čekaćemo Arona Janga kad
sledeći put zakorači u zalagaonicu ih radnju za unovčavanje čekova s
kratežom. To će biti njegov kraj.”
„Zašto čekate?”
„Zbog državnog tužioca”, reče Pit. „Ako Dajani Dop doneseš odrezak,
reći će ti: ’Ispeci ga.’ Vratiće ga ako ne bude srednje pečen.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Ali imate ga.”

„Kladim se u komplet guma s belom ivicom da će JA Titis biti u
okružnom do Četvrtog jula i u državnom do Božića. Dejvis i Silovatelj iz
parka verovatno će nešto duže biti na slobodi, ali ćemo ih ščepati. Hoćeš li
nešto slatko?”
„Neću. Hoću.” Kelneru je rekao: „Da li još služite kolač s rumom? Onaj
s crnom čokoladom?”
Kelner je izgledao uvređeno. „Da, gospodine. Uvek je na jelovniku.”
„Hoću jedno parče. I kafu. Pite?”
„Dokrajčiću pivo.” Ispraznio je bokal. „Da li si siguran u pogledu tog
kolača, Bih? Rekao bih da si od poslednjeg susreta nabacio neko kilo.”
Govorio je istinu. Hodžiz je obilno jeo u penziji. Jeo je mnogo, iako je
hrana samo prvih nekoliko dana imala dobar ukus. „Počeo sam da
razmišljam o strogoj dijeti uz stručni nadzor.”
Pit je klimnuo. „Odista? Kakva slučajnost, i ja sam počeo da razmišljam
o odlasku u manastir.”
„Jebi se. Šta je s Mercedes Ubicom?”
„Još uvek češljamo komšiluk Trelonijeve. U stvari, Izabel se upravo sad
time bavi, iako bih se silno začudio ako bi ona ih bilo ko drugi pronašli
vrući trag. Izi neće pokucati na vrata na kojima nije kucano najmanje pola
tuceta puta. Tip je ukrao limuzinčinu, izvezao se iz magle, obavio stvar,
nestao u magli, napustio automobil i… ništa. Zaboravi ono što sam rekao o
JA Titisu, taj Mercedes tip je zbilja imao đavolsku sreću. Da je samo sat
kasnije pokušao da izvede svoju tačku, tamo bi bilo policajaca. Bili bi tamo
po službenoj dužnosti, zbog kontrolisanja gomile.”
„Znam.”
„Misliš li da je on to znao, Bili?”
Hodžiz je zavrteo glavom, kao da želi da kaže da nije siguran. Možda bi
to mogao da sazna u razgovoru s Gospodinom Mercedesom ispod Plavog
kišobrana.
„Krvožedni kopilan mogao je da izgubi kontrolu nad vozilom kad je
počeo da obara ljude i da se zakuca u nešto, ali nije. Izabel kaže da su
nemački inženjeri najbolji na svetu. Neko je mogao da mu skoči na šoferku i
da mu prekrije vidno poje, ali nije. Neki deo ograde s NE PRELAZI trakom
mogao je da se zavuče pod kola, ali se ni to nije desilo. I neko je mogao da
ga vidi kad se parkirao iza skladišta i izašao iz automobila bez maske, ali
niko nije.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Bilo je pet i dvadeset ujutru”, napomenuo je Hodžiz. „Taj kraj bi i oko

podneva bio gotovo pust.”
„Opusteo je zbog ekonomske krize”, smrknuto će Pit Hantli. „Da, da.
Verovatno je polovina bivših radnika iz tih skladišta bila pred Gradskim
centrom. Čekali su početak jebenog sajma zapošljavanja. Počasti se s malo
ironije, dobra je za krvnu sliku.”
„Znači da nemate ništa.”
„Ništa živo.”
Stigao je Hodžizov kolač. Lepo je mirisao. Imao je još bolji ukus.
Pit se nagnuo preko stola, kad je kelner otišao. „Muči me pomisao da će
to ponovo učiniti. Proganja me kao noćna mora. Bojim se da će ponoviti
zločin, kad god se magla digne s jezera.”
Kaže da neće, pomislio je Hodžiz, dok je ubacivao novo parče
predivnog kolača viljuškom usta. Rekao je da nema baš nikakvu potrebu za
tim. Rekao je jednom je bilo dovoljno.
„Mogao bi učiniti to ili nešto drugo”, reče Hodžiz.
„U martu sam se žestoko posvađao s ćerkom”, reče Pit. „Bila je to
monstruozna svađa. U aprilu se nijedanput nismo videli. Preskočila je sve
vikende.”
„Da-aa?”
„Uh-huh. Htela je da gleda nadmetanje navijačica. Mislim da se smotra
zove Daj mu ga po fanku. Sve škole u državi učestvuju u njoj. Sećaš li se
koliko je Kendi ludovala za navijačicama?”
„Sećam se”, reče Hodžiz. Nije se sećao.
„S četiri ili šest godina nosila je nabranu suknjicu. Nismo mogli da je
nateramo da je skine. Dve mame su rekle da će povesti devojčice. Rekao
sam da ne može da ide. Znaš li zašto?”
Naravno da je znao.
„Zato što se nadmetanje održavalo u Gradskom centru, eto zašto.
Zamišljao sam hiljadu napirlitanih klinkica i njihovih mama kako se muvaju
oko dvorane, čekajući da se vrata otvore. U sumrak, umesto u praskozorje.
Znaš da magla i u to doba nadire s jezera. I eto tog smrada. Naleće na njih u
nekom drugom ukradenom mercedesu, ili u jebenom hameru. A dečica i
mamice samo stoje i zure u njega kao jelen u farove. Zbog toga sam rekao
ne, ne možeš da ideš. Mesec dana nije htela da razgovara sa mnom. Ne bi ni
progovorila da je Morin nije nagovorila. Rekao sam Mo da nema šanse i da
se nikako ne šali da je pusti. Rekla mi je: ’E zato sam se razvela od tebe,
Balkandownload.org
BD4YU

Pite. Dosadilo mi je da slušam nema šanse i da se nisi šalila! Naravno,

ništa se nije dogodilo.'”
Iskapio je ostatak piva. Ponovo se nagnuo preko stola.
„Nadam se da će oko mene biti dosta ljudi kad ga uhvatimo. Ako ga sam
sateram u ćošak, ucmekaću ga samo zato što me je naterao da se zavadim s
kćerkom.”
„Razumem kako se osećaš, ali ne vidim zašto bi se nadao prisustvu
velikog broja ljudi?”
Pit je kratko razmislio. Blago se nasmešio. „Imaš pravo.”
„Da li ikad razmišljaš o gospođi Treloni?”, pitao ga je Hodžiz nehajnim
tonom, iako je često razmišljao o njoj nakon što je anonimno pismo kliznulo
kroz njegov otvor za poštu. Razmišljao je i pre toga. Sanjao ju je, nekoliko
puta u sivom periodu nakon penzionisanja. Imala je dugo lice - facu
napaćenog konja. To lice je poručivalo niko me ne razume i čitav svet je
protiv mene. Imala je toliko novca, a nije umela da ceni sve što joj je život
dao, počevši od slobode od rada za platu. Gospođa T. godinama nije morala
da proverava stanje na tekućem računu, niti da sluša pozive uterivača
dugova na automatskoj telefonskoj sekretarici. Nije uživala u blagostanju,
već je bogoradila zbog kojekakvih nesreća, loših frizura i nevaspitanih
pružalaca usluga. Gospođa Olivija Treloni se u bezobličnim haljinama s
rol-kragnom, uvek klatila na jednu ili drugu stranu. Posmatrala je svet
vlažnjikavim očima, na pragu suza. Niko je nije voleo, uključujući i
detektiva prve klase Kermita Vilijama Hodžiza. Niko, pa ni on, nije se
iznenadio kad se ubila. Smrt osmoro ljudi - da i ne pominjemo mnogo više
povređenih - bio je veliki teret na savesti.
„Da li te nešto muči u vezi s njom?” pitao je Pit.
„Pitam se da li je govorila istinu o ključu.”
Pit je podigao obrve. „Mislila je da je govori. Znaš to, baš kao i ja.
Ubedila je sebe u to tako temeljito da bi prošla i detektor laži.”
To je istina. Olivija Treloni nije ih iznenadila svojim ponašanjem. Bog
sveti zna da su sretali osobe slične njoj. Kriminalci od karijere ponašaju se
kao krivci čak i ako nisu počinili zločin ili zločine zbog kojih su pozvani na
razgovor, zato što prokleto dobro znaju da su za nešto krivi. Pošteni građani
ne mogu da poveruju u tako nešto. Kad bi neko od njih bio ispitivan pre
podizanja optužnice, Hodžiz je znao da delo po pravilu neće imati veze s
oružjem. Ne, obično se radilo o automobilu. Govorili su: Mislio sam da
sam pregazio psa. I verovali su u to, bez obzira na ono što su videli u
Balkandownload.org
BD4YU

retrovizoru posle stravičnog udarca.

Samo psa.
„Ipak ne mogu da se ne zapitam šta se dogodilo”, reče Hodžiz. Nadao se
da izgleda brižno, umesto nasrtljivo.
„Ma hajde, Bili. Video si isto što i ja. Dođi u stanicu i pogledaj
fotografije, ako misliš da bi trebalo da osvežiš pamćenje.”
„Pretpostavljam da si u pravu.”
Iz džepa na Pitovom sportskom sakou oglasili su se početni tonovi
„Noći na Goloj planini”. Iščeprkao je telefon. Pogledao je ekran i rekao:
„Moram da prihvatim poziv.”
Hodžiz mu je dao „samo napred” znak.
„Halo?” Pit je slušao. Razrogačio je oči. Ustao je tako brzo da je
zamalo prevrnuo stolicu. „Šta?”
Ostali gosti su prestali da jedu i pogledali u njegovom pravcu. I Hodžiz
ga je radoznalo posmatrao.
„Da… da! Stižem. Šta? Da, da, važi. Ne čekaj me, samo požuri.”
Prekinuo je vezu i seo. Sva lampice su gorele. U potpunosti se posvetio
poslu. Hodžiz mu je silno zavideo.
„Trebalo bi da češće zajedno obedujemo, Bih. Donosiš mi sreću. Uvek
si je donosio. Ono o čemu smo razgovarali upravo se dogodilo.”
„Šta?” To je Gospodin Mercedes, pomislio je. Odmah zatim na pamet
mu je palo nešto smešno i patetično: Trebalo je da bude moj.
„Izi me je pozvala. Zvao je poručnik policije iz Okruga Viktori.
Lovočuvar je pre jednog sata pronašao neke kosti u staroj šljunkari. To
mesto je na manje od tri kilometra od vikendice Donija Dejvisa, pored
jezera. I znaš šta? Na kostima su ostaci haljine.”
Pružio je ruku preko stola. Hodžiz mu je dao petaka.
Vratio je telefon u džep. Izvadio je novčanik. Hodžiz je odmahnuo
glavom. Preplavilo ga je olakšanje, ogromno olakšanje. „Ne, ja častim.
Srešćeš se s Izabel na terenu, je li tako?”
„Tako je.”
„U tom slučaju, požuri.”
„Važi. Hvala na ručku.”
„Još nešto - da li si nešto čuo o Petlji Džou?”
„Taj slučaj je u nadležnosti državne policije”, reče Pit. „I Biroa. Rado
su se prihvatili posla. Čuo sam da nemaju ništa. Čekaju da ponovi zločin.
Nadaju se da će im se posrećiti.” Pogledao je na sat.
Balkandownload.org
BD4YU

„Požuri, požuri.”
Pit je ustao i krenuo. Zaustavio se i vratio do stola. Poljubio je Hodžiza
u čelo. „Drago mi je što sam te video, dušice.”
„Gubi se”, brecnuo se Hodžiz. „Neko će pomisliti da smo zaljubljeni.”
Pit je otperjao sa širokim osmehom na licu. Hodžiz je pomislio na ime
koje su sebi nadenuo: Nebeski lovački psi.
Pitao se da b mu je nos još osetljiv.

Balkandownload.org
BD4YU

13 Kelner se vratio da pita da li mu je išta potrebno. Hodžiz je hteo da

kaže da nije. Predomislio se i naručio kafu. Hteo je da sedi i uživa u
dvostrukoj sreći: nije ukeban Gospodin Mercedes, već Ðoni Dejvis, podli
kurcožder koji je ubio svoju ženu i naložio advokatu da obeća nagradu za
informaciju o njenom kretanju. Učinio je to zato što ju je, zaboga, toliko
voleo da je želeo samo jedno, da se vrati kući i da počnu život iz početka.
Želeo je da na miru razmislio o Oliviji Treloni i njenom ukradenom
mercedesu. Niko nije sumnjao da je ukraden i niko nije sumnjao da je
sopstvenom nemarnošću omogućila krađu, uprkos njenom energičnom
poricanju.
Sećao se slučaja o kom im je pričala Izabel Dženis, tek pristigla iz San
Dijega. Doveli su je da bi ubrzali rešenje slučaja u kom je gospođa Treloni
nevoljno učestvovala, masakra ispred Gradskog centra. U Izabelinoj priči
bilo je reči o pištolju. Ona i njen partner otišli su u kuću u kojoj je
devetogodišnji dečak ustrelio i ubio četvorogodišnju sestru. Igrali su se
automatskim pištoljem koji je otac ostavio na radnom stolu.
„Otac nije optužen, ali će ga taj užas proganjati do kraja života”, rekla
je. „Ispostaviće se da je ovo ista stvar.”
Trelonijeva je nepunih mesec dana kasnije progutala preveliku količinu
pilula za spavanje. Niko od onih koji su radili na slučaju Mercedes Ubice
nije mario zbog toga. Za njih - i za Hodžiza - gospođa T. bila je samo
bogatašica koja se davila u samosažaljenju i odbijala da prihvati
odgovornost za ono što se dogodilo.
Mercedes SL ukraden je u centru grada. Gospođa Treloni, udovica čiji
imućni suprug je umro od srčanog udara, živela je u Šugar Hajstu,
predgrađu bogatom kao i njegovo ime, punom četrnaestosobnih ili
dvadesetosobnih rezidencija, ograđenih visokim zidovima s čvrstim
kapijama od kovanog gvožđa. Hodžiz je odrastao u Atlanti. Setio bi se
raskošnog predgrađa Bakhed, kad god bi zašao u Šugar Hajts.
Majka gospođe T. Elizabet Varton živela je u veoma lepom stanu na
prestižnoj Lejk aveniji, sa sobama koje su se po veličini mogle meriti s
obećanjima političkih kandidata u predizbornim kampanjama. U stančugi je
bilo dovoljno mesta za kućepaziteljku. Medicinska sestra obilazila ju je tri
puta nedeljno. Gospođa Varton je bolovala od poodmakle skolioze. Njena
Balkandownload.org
BD4YU

kći je posegla za majčinim oksikontinom, kad je resila da napusti ovaj svet.

Samoubistvo je dokaz krivice. Poručnik Morisi rekao mu je to nekada
davno. Hodžiz i pored toga nije mogao da se oslobodi sumnji. U poslednje
vreme bile su snažnije no ikad. U međuvremenu je shvatio da krivica nije
jedini uzročnik samoubistva.
Ponekad vam dođe da prekratite život zbog dosadnih popodnevnih
emisija.

Balkandownload.org
BD4YU

14 Dva policajca na motorima pronašla su mercedes jedan sat posle

ubistava. Bio je iza jednog skladišta pored obale jezera.
Golemo popločano dvorište bilo je puno zarđalih kontejnera, razbacanih
kao monoliti s Uskršnjih ostrva. Sivi mercedes bio je parkiran između dva
kontejnera. Kad su Hodžiz i Hantli naišli, zatekli su pet policijskih
automobila u dvorištu. Dva automobila iza mercedesa zamalo su se kucnula
prednjim branicima, kao da su policajci očekivali da će se siva limuzina
pokrenuti sama od sebe, poput starog plimuta iz horor filma. Magla se
zgusnula u laku kišu. Svetla na patrolnim kolima bojila su kišne kapljice
pulsirajućim plavetnilom.
Hodžiz i Hantli približili su se grupi patroldžija na motorima. Pit Hantli
je porazgovarao s dvojicom koji su otkrili automobil, dok ga je Hodžiz
obišao. Prednji kraj SL500 bio je malo izgužvan - čuveni nemački
inžinjering. Na haubi i šoferki bilo je mnogo krvi. U rešetki hladnjaka bio je
zaglavljeni rukav košulje, ukočen zbog skorele krvi. Istraga će utvrditi da je
pripadao jednoj žrtvi, Ogastu Odenkirku. Na njemu je bilo još nečeg, što je
blistalo čak i na bledom jutarnjem suncu. Hodžiz se spustio na koleno, da bi
izbliza pogledao o čemu je reč. Bio je u tom položaju, kad mu se Hantli
pridružio.
„Šta je, dođavola, sad pa to?”, pitao je Pit.
„Mislim da je to burma”, reče Hodžiz.
Pokazalo se da je u pravu. Zlatna traka pripadala je Fransin Rajz, staroj
trideset devet godina, sa Skvirel Ridž rouda. Vraćena je njenoj porodici.
Sahranjena je s burmom na trećem prstu desne ruke, zato što su prva tri
prsta leve otkinuta. Patolog je pretpostavio da se to desilo zato što je
instinktivno podigla ruku da bi se odbranila od mercedesa u naletu. Dva
prsta pronađena su desetog aprila oko podneva na mestu zločina. Kažiprst
nikad nije nađen. Hodžiz je pretpostavljao da ga je spazio i odneo jedan od
krupnih galebova koji kruže po jezerskoj obali. To je bila bolja mogućnost
od perverzne teorije da je završio kao suvenir u džepu nekog od
nepovređenih čekača ispred Gradskog centra.
Hodžiz je ustao i dao znak jednom od policajaca na motociklima da
priđe. „Moramo da ga pokrijemo ceradom, pre nego što kiša spere sve…”
„Na putu je”, reče policajac. Pokazao je palcem na Pita. „To je prvo što
Balkandownload.org
BD4YU

nam je rekao.”
„Zbilja si nešto posebno”, reče Hodžiz u ne tako lošoj imitaciji
Bogomoljke14. Partner mu je odgovorio bledunjavim osmejkom. Posmatrao
je ulubljenu, krvlju poprskanu njušku mercedesa i burmu zakačenu za hrom.
Prišao im je još jedan policajac, s beležnicom u ruci. Stranica se već
savijala od vlage. Na pločici s imenom pisalo je F. ŠAMINGTON.
„Automobil je registrovan na gospođu Oliviju Treloni, 729 Lilak drajv. To
je na Šugar Hajstu.”
„Tamo gde većina dobrih mercedesa ide na spavanje, posle napornog
radnog dana”, reče Hodžiz. „Utvrdite da li je kod kuće, policajče
Šamington. Ako nije, pokušajte da je pronađete. Možete li to?”
„Da, gospodine, svakako.”
„Recite joj da je u pitanju rutinski posao, istraga povodom ukradenog
automobila.”
„Razumem.”
Obratio se Pitu. „Prednji deo kabine. Da li si išta primetio?”
„Vazdušni jastuci nisu se uključili. Onesposobio ih je. To upućuje na
predumišljaj.”
„Takođe nam govori da zna kako se to radi. Šta možemo da izvučemo iz
maske?”
Pit je gledao kroz prozor pored vozačkog sedišta, išaran kišnim kapima.
Nije pipao staklo. Na kožnom sedištu bila je gumena maska, od onih koje se
navlače na glavu. Narandžaste klovnovske vlasi štrcale su kao rogovi iznad
slepoočnica. Nos je bio gumena crvena loptica. Široki osmeh napadno
nakarminisanih usta postao je zlokobni kez, u odsustvu glave koja bi ga
rastegla.
„Ðavolski jeziv prizor. Da li si gledao onu mini-seriju s klovnom u
kanalizaciji?”
Hodžiz je odmahnuo glavom. Kasnije - nekoliko nedelja pre
penzionisanja - kupio je DVD s mini-serijom. Pit je imao pravo. Maska je
veoma podsećala na lice klovna Penivajza.
Detektivi su ponovo obišli automobil. Ovog puta su zapazili krv na
gumama i blatobranima. Mnogo toga spraće se dok cerada ne stigne s
tehničarima. Bilo je šest i dvadeset.
„Policajci!” povikao je Hodžiz. Obratio im se, kad su se skupili: „Ko
od vas ima mobilni s kamerom?”
Svi su imali. Hodžiz ih je rasporedio oko onog što je smatrao autom-
Balkandownload.org
BD4YU

ubicom. Naložio im je da snimaju fotografije.

Policajac Šamington stajao je malo sa strane. Razgovarao je telefonom.
Pit ga je prizvao sebi. „Znate li koliko vlasnica ima godina?”
Šamington je pogledao beležnicu. „Datum rođenja na vozačkoj je treći
februar 1957. To znači da ima… pa…”
„Pedeset dve”, reče Hodžiz. Dvanaest godina je sarađivao s Pitom
Hantlijem. Dosta toga nisu morali da izgovaraju naglas. Olivija Treloni je
po polu i godinama odgovarala Silovatelju iz parka, ali nikako nije mogla
biti masovni ubica. Neki ljudi gubili su kontrolu nad vozilom i naletali na
prolaznike. Pre pet godina u ovom gradu čovek u osamdesetim, na granici
senilnosti, zaorao je bjuikom po stolovima uličnog kafea. Ubio je jednog i
ranio pola tuceta drugih ljudi - ali Olivija Treloni nije odgovarala ni tom
profilu. Bila je premlada.
Takođe, tu je i maska.
Ali…
Ali.

Balkandownload.org
BD4YU

15 Račun je stigao na srebrnom poslužavniku. Hodžiz je položio platnu

karticu na njega. Pijuckao je kafu dok je čekao da je kelner vrati.
Lepo se nakrkao. To bi u ovo doba dana obično značilo dvosatnu dremku.
Preskočiće je ovog popodneva. Nikad se nije osećao ovako budnim.
Ali je bilo tako vidljivo da nisu govorili o tome pred patroldžijama na
motociklima. Sve više ih je pristizalo, iako prokleta cerada nije stigla sve
do sedam i petnaest. Vrata na SL500 bila su zaključana, a u kontakt-bravi
nije bilo ključa. Na vratima ili u automobilu nije bilo znaka provale. Glavni
mehaničar iz Mercedesovog predstavništva kasnije istog dana potvrdio je
njihov zaključak.
„Koliko bi bilo teško da se tankom šipkom obije prozor?”, pitao ga je
Hodžiz. „I da se tako otključa brava?”
„To je gotovo nemoguće”, reče mehaničar. „Ove merdže su solidno
načinjene. Da je to neko učinio, ostavio bi nekog traga.” Zabacio je kapu na
glavu. „Očigledno je da se desilo nešto mnogo jednostavnije. Zaboravila je
ključ u bravi i prenebregla pisak upozorenja kad je izašla. Verovatno je
mislila na nešto drugo. Lopov je video ključ i ukrao kola. Hoću da kažem da
je morao imati ključ. Kako bi ih zaključao kad je izašao?”
„Stalo govorite ona”, reče Pit. Nisu pomenuli ime vlasnice.
„Mora da se šalite.” Mehaničar se osmehnuo. „Ovo je mercedes
gospođe Treloni. Olivije Treloni. Kupila ga je u našem predstavništvu.
Servisiramo ga svaka četiri meseca. Radi kao sat. Nema mnogo
dvanaestocilindraša. Dobro ih poznajem.” Saopštio je gnusnu istinu: „Ova
bebica je pravi tenk.”
Ubica je dovezao benca između dva kontejnera. Ugasio je motor, svukao
masku, posuo je izbeljivačem i izašao iz auta (rukavice i mreža za kosu
verovatno su završile u jakni). Zaključao je automobil skupocenim ključem
Olivije En Treloni, pre nego što se izgubio u magli.

Balkandownload.org
BD4YU

16 Hodžiz se sećao da je tražila da budu tihi, zato što joj je mama

spavala. Poslužila ih je kafom i kolačima. Sedeo je u Demasiju i
pijuckao kafu, čekajući da mu vrate plastiku. Mislio je na dnevnu sobu u
tom raskošnom apartmanu, s neopisivim pogledom na jezero.
S kafom i viskijem poslužila ih je i razrogačenim naravno „da nisam to
učinila” pogledom, isključivim posedom poštenih građana koji nikad nisu
imali problema s policijom. Onih koji ne mogu ni da zamisle tako nešto.
Nije oklevala da im to kaže, kad je Pit pitao da U je moguće da je ostavila
ključ u bravi automobila, kad se parkirala na Lejk aveniji samo nekoliko
vrata od majčine zgrade.
„Naravno da nisam.” Prozborila je s grčevitim osmehom. Taj izraz je
poručivao nalazim da je ta ideja glupa i više nego uvredljiva.
Kelner se konačno vratio. Spustio je mali srebrni poslužavnik na sto.
Hodžiz mu je tutnuo deseticu i petaka u šaku, pre nego što se uspravio.
Kelneri u Demasiju dele napojnice. Hodžiz je bio ogorčeni protivnik takve
prakse. To ga je verovatno činilo pripadnikom stare škole, ali šta se tu
moglo.
„Hvala vam, gospodine, i buon pomeriggio.”
„I ja tebi”, reče Hodžiz. Uzeo je račun i amerikan ekspres karticu, ali
nije odmah ustao. Nekoliko mrvica je ostalo na desertnom tanjiru.
Viljuškom ih je sakupio. Tako je radio s majčinim kolačima kao dečačić.
Lagano je sisao slatke mrvice, uveren da je to najslađi deo obroka.

Balkandownload.org
BD4YU

17 To jeIzmrcvareni
bio ključni prvi razgovor, samo nekoliko sati posle zločina.
leševi još su bili na identifikaciji, rođaci nastradalih
su plakali i cepali odeću dok su oni sedeli u luksuznom apartmanu s kafom i
kolačima.
Gospođa Treloni je otišla u predvorje apartmana, do torbice na stočiću.
Vratila se s njom. Otvorila ju je i zabunarila po njoj. Načas je delovala
zabrinuto. Osmehnula se. „Evo ga”, rekla je, pre nego što im ga je pokazala.
Detektivi su posmatrali sofisticirani elektronski ključ mercedesa.
Hodžiz je pomislio da izgleda obično za tako skup automobil. To je bio crni
plastični štapić s kockicom na kraju. Na jednoj strani kockice bio je
Mercedesov znak, a s druge tri dugmeta. Na jednom je bio zaključani, a na
drugom otključani katanac. Na trećem je pisalo PANIKA. Verovatno se
pritiskalo ako vas neko napadne dok otključavate automobil. Limuzina bi, u
slučaju pritiska na to dugme, počela da vrišteći traži pomoć.
„Vidim zašto ste imali malo problema da ga nađete u tašni”, napomenuo
je Pit, svojim najboljim „pričam tek da mi prođe vreme” glasom. „Većina
ljudi prikači privezak na ključeve. Moja žena ima veliki plastični
krasuljak.” Toplo se osmehnuo kao da je Morin još njegova supruga i kao
da bi ova besprekorno doterana mondenka ikada izvadila plastični krasuljak
iz svoje tašne.
„Sigurna sam da joj to odgovara”, reče gospođa Treloni. „Kada ćete mi
vratiti auto?”
„To ne zavisi od nas, gospođo”, reče Hodžiz.
Uzdahnula je i zategla rol-kragnu. Ponoviće taj pokret još deset puta do
kraja razgovora. „Moraću da ga prodam, naravno. Neću moći da ga vozim
posle ovoga. To je tako grozno. Kad samo pomislim da je to učinjeno mojim
automobilom…” Torba joj je bila pri ruci. Posegnula je u nju i izvadila
paketić pastelno obojenih maramica. Obrisala je oči. „Silno sam se
potresla.”
„Voleo bih da mi još jednom ispričate šta se dogodilo”, reče Pit.
Zakolutala je crvenilom obrubljenim i zakrvavljenim očima. „Da li je to
zaista neophodno? Iscrpljena sam. Veći deo noći probdela sam pored
majke. Nije zaspala sve do četiri ujutru. Trpi velike bolove. Volela bih da
dremnem pre dolaska gospođe Grin. Ona je medicinska sestra.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz je pomislio: Tvoj auto je upravo upotrebljen za ubistvo osmoro

ljudi, osmoro, ako svi povređeni prežive, a ti želiš da dremneš. Verovatno
je u tom trenutku shvatio da ne trpi gospođu Treloni. Kad se neki ljudi
unezvere, poželite da ih zagrlite i da im kažete hajde-hajde, tapšući ih po
leđima, ili da ih ošamarite preko obraza i da im kažete da se priberu.
Gospođa T. spadala je u drugu grupu.
„Pokušaćemo da to obavimo što brže”, obećao je Pit. Nije joj rekao da
je ovo samo prvi u nizu razgovora. Pričaće tu priču i u snu, kad završe s
njom.
„Vrlo dobro, dakle. U utorak uveče, nedugo posle sedam, stigla sam kod
majke…”
Posećivala ju je najmanje četiri puta nedeljno. U utorak je običavala da
prenoći. Na putu do nje uvek bi svratila do Baja, veoma dobrog
vegetarijanskog restorana u Tržnom centru Berč Hil. Kupila bi hranu, koju
bi po dolasku kući zagrejala u rerni. („Samo što mama ima veoma slab
apetit. Zbog bolova.”) Rekla im je da se u utorak uvek organizuje tako da
stigne kod mame oko sedam, zato što tada počinje besplatno noćno
parkiranje, a na ulicama ima mnogo slobodnih mesta. „Izbegavam
parkiranje unazad. Nikad nisam to naučila.”
„Šta je s garažom niz ulicu?”, pitao je Hodžiz.
Pogledala ga je kao da je sišao s uma. „Naplaćuju šesnaest dolara za
parkiranje preko noći. Parkiranje na ulici je besplatno.”
Pit se nije rastajao s ključem. Još nije rekao gospođi Treloni da će ga
poneti sa sobom. „Da vidimo. Svratili ste do Berč Hila i naručili hranu za
vas i majku u…” Pogledao je beležnicu. „Baju.”
„Nisam, naručila sam pre polaska iz moje kuće na Lilak drajvu. Uvek se
obraduju kad me čuju. Ja sam stara i cenjena mušterija. Sinoć sam naručila
kuku sabzi za majku - to je biljni omlet sa spanaćem i korijanderom - i
gejmeh za mene. Gejmeh je divni paprikaš s graškom, krompirom i
pečurkama. Lako se priprema i ne opterećuje stomak.” Zategla je rol-
kragnu. „Još od tinejdžerskih dana imam velike probleme sa stomakom.
Čovek nauči da živi s tim.”
„Pretpostavljam da je vaša narudžbina bila…”, započeo je Hodžiz.
„I šoleh zard za desert”, dodala je. „To je pirinčani puding s
korijanderom. I šafranom.” Osmehnula se. Bio je to namučeni, nervozni
osmeh. I on je poput kompulsivnog zatezanja rol-kragne bio trelonizam na
koji će se naviknuti. „Šafran ga čini osobenim. Čak i mama uvek jede šoleh
Balkandownload.org
BD4YU

zard.”
„Zvuči ukusno”, reče Hodžiz. „da li je vaša narudžbina bila u kutiji,
spremna za nošenje, kad ste stigli u restoran?”
„Jeste.”
„Da li je bila u jednoj kutiji?”
„O, ne. Bila je u tri kutije.”
„Bile su u kesi?”
„Ne, nije bilo kese.”
„Sigurno ste se prilično namučili dok ste sve to izvadili iz automobila”,
reče Pit. „Tri kutije s hranom, tašna…”
„I ključ”, umešao se Hodžiz. „Ne zaboravi na njega, Pite.”
„Takođe, želeli ste da sve to odnesete uz stepenice, što je pre moguće”,
nastavio je Pit. „Niko ne voli hladno jelo.”
„Vidim kuda sve ovo vodi”, reče gospođa Treloni. „Uveravam vas…”,
nastavila je posle kraće pauze, „… džentlmeni, da kucate na pogrešna vrata.
Stavila sam ključ u tašnu, čim sam ugasila motor. To je prvo što sam
uradila. Što se kutija tiče, bile su vezane…” Raširila je ruke da pokaže
veličinu svežnja. „Što znači da sam ih lako nosila. Prebacila sam tašnu
preko ruke. Evo ovako.” Savila je ruku, prebacila tašnu preko nje i krenula
po prostranoj dnevnoj sobi, držeći gomilu nevidljivih kutija iz
vegetarijanskog restorana. „Vidite?”
„Da, gospođo”, reče Hodžiz. Video je još nešto.
„Što se žurbe tiče - ne. Nije bilo potrebe za njom, zato što sam
nameravala da podgrejem jelo.” Zastala je. „Ali ne i šoleh zard, naravno.
Pirinčani puding se ne greje.” Nasmejala se. To nije bilo kikotanje,
pomislio je Hodžiz, već cerekanje. Obrazovao se nov sloj netrpeljivosti -
toliko tanak da je bio gotovo nevidljiv, ali ne sasvim. Ne, ne sasvim.
„Dozvolite mi da razmotrim vaše postupke od trenutka dolaska u Lejk
aveniju”, reče Hodžiz. „Stigli ste malo posle sedam.”
„Tako je. U sedam i pet, možda nešto kasnije.”
„Uh-huh. Parkirali ste se… gde ono beše? Tri ili četiri ulaza niže?”
„Četiri, u najgorem slučaju. Tražila sam dva prazna mesta, da bih se
parkirala bez vožnje unazad. Mrzim vožnju unazad. Uvek okrenem volan na
pogrešnu stranu.”
„Da, gospođo, moja supruga ima isti problem. Ugasili ste motor.
Izvadili ste ključ iz brave. Stavili ste ga u torbu. Prebacili ste torbu preko
ramena i podigli kutije s hranom…”
Balkandownload.org
BD4YU

„Svežanj kutija. Bile su vezane dobrim, izdržljivim kanapom.”

„Svežanj, tako je. Šta ste zatim učinili?”
Pogledala ga je kao da nije videla veću budalu na ovom beznadežno
budalastom svetu. „Zatim sam krenula ka majčinoj zgradi. Gospođa Haris -
kućepaziteljka, znate - pustila me je u zgradu. Utorkom odlazi čim ja dođem.
Liftom sam se popela do devetnaestog sprata. Došla sam ovde gde me
ispitujete, umesto da mi kažete kada ćete mi vratiti ukradeni automobil.”
Hodžiz je u svom umu pribeležio da pita kućepaziteljku da li je na
odlasku primetila mercedes gospođe T.
Pit je pitao: „U kom trenutku ste ponovo izvadili ključ iz tašne, gospođo
Treloni?”
„Ponovo? Zašto bih…”
Podigao je ključ - dokaz A. „Da biste zaključali automobil pre ulaska u
zgradu. Zaključali ste ga, zar ne?”
Nesigurnost je nakratko zatitrala u njenim očima. Obojica su je opazili.
Nestala je. „Naravno da jesam.”
Hodžiz ju je gledao pravo u oči. Skrenula je pogled ka panoramskom
prozoru. Ponovo ga je presreo. „Razmislite dobro, gospođo Treloni. Ljudi
su izginuli. Ovo je važan podatak za istragu. Da li se tačno sećate da ste
uzeli ključ iz tašne i pritisnuli dugme za zaključavanje, žonglirajući kutijama
hrane? I da ste videli sevanje farova, potvrdu uspešno izvedene operacije?
Znate, oni sevnu kad se auto zaključa.”
„Naravno da znam.” Ujela se za donju usnu. Prestala je da je grize, kad
je shvatila šta radi.
„Da li se tačno sećate da ste to učinili?”
Njeno lice načas postade bezizražajno. Nadmoćni, iritantni osmeh
ponovo je zablistao na njemu. „Čekajte. Sad se sećam. Stavila sam ključ u
tašnu nakon što sam pokupila kutije i izašla. Pritisnula sam dugme za
zaključavanje automobila.”
„Sigurni ste”, reče Pit.
„Jesam.” Bila je i ostaće sigurna. Znali su da će tako biti. Baš kao što
pošteni građanin nakon gaženja pešaka i bekstva s mesta nesreće, kad
konačno bude pronađen, uvek kaže da je siguran da je pregazio psa.
Pit je zatvorio beležnicu i ustao. Hodžiz se poveo za njegovim
primerom. Gospođa Treloni je jedva čekala da im vidi leđa.
„Još jedno pitanje”, reče Hodžiz, kad su stigli do ulaznih vrata.
Podigla je pažljivo počupane obrve. „Da?”
Balkandownload.org
BD4YU

„Gde je vaš rezervni ključ? Trebalo bi da i njega ponesemo sa sobom.”

Ovo puta nije bilo tupog pogleda, oklevanja niti okretanja glave. Rekla
je: „Nemam rezervni ključ, niti mi je potreban. Veoma sam pažljiva kad su
moje stvari u pitanju, policajče. Već pet godina posedujem moju Sivu Damu
- tako je zovem - jedini ključ koji sam upotrebljavala je u džepu vašeg
partnera.”

Balkandownload.org
BD4YU

18 Na stolu na kom je ručavao s Pitom ostala je samo polupopijena čaša

vode. Hodžiz je nastavio da sedi. Zurio je kroz prozor na parking i
nadvožnjak, nezvaničnu granicu Loutauna, četvrti u koju žitelji Šugar Hajtsa
poput pokojne Olivije Treloni nikad nisu svraćali. I zašto bi? Da kupe
drogu? Hodžiz je bio siguran da u Hajstu ima priličan broj zavisnika. Dileri
tamo mušterijama dolaze na noge.
Gospođica T. je lagala. Morala je da laže. Da to nije učinila, suočila bi
se sa saznanjem da je trenutak zaboravnosti imao strašne posledice.
Pretpostavimo pak - razgovora radi - da je govorila istinu.
Dobro, pretpostavimo da je tako bilo. Ali, ako smo pogrešili kad smo
zaključili da je ostavila nezaključani mercedes s ključem u bravi, u čemu
smo pogrešili? Šta se zapravo dogodilo?
Sedeo je gledajući kroz prozor, nesvestan da ga neki konobari sve češće
posmatraju s nelagodnošću. Gledali su podebljeg penzionera koji pokunjeno
sedi u separeu kao robot pregorelih baterija.

Balkandownload.org
BD4YU

19 Auto-ubica je, onako zaključan, prevezen do policijskog parkirališta.

Hodžizu i Hantliju to je javljeno preko radija u kolima. Glavni
mehaničar iz Mercedesovog predstavništva upravo je stigao. Bio je prilično
siguran da može da otključa prokletinju. Rekao je da to neće biti lak posao.
„Reci mu da se ne muči”, reče Hodžiz. „Imamo ključ.”
Zavladala je tišina. Poručnik Morisi je rekao: „Imate ga? Nećete valjda
da kažete da je ona…”
„Ne, ne, ništa slično. Da li je mehaničar spreman, poručniče?”
„U dvorištu je. Obilazi oštećenu limuzinu. Rekli su mi da je na ivici
plača.”
„Mogao bi da sačuva koju suzu za izginule”, reče Pit za volanom.
Brisači su se dizali i spuštali. Kiša je sve jače padala. „Tek da se zna.”
„Reci mu da zovne predstavništvo i da nešto proveri”, reče Hodžiz.
„Nek me pozove na mobilni, kad to učini.”
Saobraćaj u gradu bio je zagušen, zbog kiše i zbog Ulice Marlboro,
zatvorene zbog masakra ispred Gradskog centra. Prešli su četiri ćoška kad
je Hodžizov telefon zazvonio. To je bio Hauard Makgrori, glavni mehaničar
Mercedesovog predstavništva.
„Da li je neko u predstavništvu proverio ono što me je zanimalo?”,
pitao je Hodžiz.
„Nije bilo potrebe”, reče Makgrori. „Od 1987. godine radim u
predstavništvu. Ispratio sam hiljadu mercedesa kroz kapije i mogu da vam
kažem da nijedan nije izvezen bez dva ključa.”
„Hvala ti”, reče Hodžiz. „Uskoro stižemo. Imaćemo još pitanja za tebe.”
„Biću ovde. Ovo je grozno. Grozno.”
Hodžiz je završio razgovor. Preneo je Hantliju ono što je saznao.
„Da li te to čudi?”, reče Pit. Stigli su do narandžastog znaka, koji ih je
upućivao na obilaznicu oko Gradskog centra… ukoliko nisu hteli da upale
rotaciona svetla, a za tako nešto nisu bili raspoloženi. Nije im se žurilo.
Hteli su da razgovaraju.
„Jok”, reče Hodžiz. „To je uobičajeni način rada. Britanci kažu, uz
naslednika ide rezerva15. Kad kupiš nova kola, dobiješ dva ključa…”
„… i savet da ga ostaviš na sigurnom mestu, na kom ćeš ga naći ako
izgubiš onaj koji nosiš sa sobom. Neki ljudi zaborave gde su ga stavili, kad
Balkandownload.org
BD4YU

im posle nekoliko godina zatreba. Žene koje nose velike tašne slične onom
koferu Trelonijeve - sklone su da gumu oba ključa u nju i zaborave da onaj
drugi postoji. Verovatno ih je naizmenično koristila, ako govori istinu kad
kaže da ga nije okačila o privezak.”
„Da”, reče Hodžiz. „Posetila je bolesnu majku. Žonglirala je kutijama i
tašnom, zaokupljena još jednom noći koju će provesti pored nje…”
„I ostavila ključ u bravi. Ne želi to da prizna - ni nama ni samoj sebi -
ali je to učinila.”
„Iako pisak upozorenja…”, sumnjičavo će Hodžiz.
„Možda ga nije čula, zato što je veliki, bučni kamion ili policijski auto s
uključenom sirenom projurio pored nje baš u tom trenutku. Možda je bila
toliko zabavljena svojim mislima da ga je prečula.”
Ta priča je tada imala smisla. Teorija je postala još uverljivija kad im
je mehaničar rekao da auto-ubica nije obijen, niti je iko pokušavao da ga
silom pokrene. Samo jedna stvar je mučila Hodžiza, jedna jedina. Hteo je
da ta teorija ima smisla. Ni on ni njegov partner nisu voleli gospođu
Treloni, s rol-kragnama, savršeno počupanim obrvama i piskavim
cerekanjem. Gospođa Treloni nije ni pitala za mrtve i ranjene. Nije bila
počinitelj - to nikako nije mogla biti - ali bi joj rado pripisao deo krivice.
Bio bi red da počne da posle ovakve tragedije misli na nešto drugo osim
vegetarijanskog obroka iz Baja.
„Ne mrsi ono što nije zapetljano”, stalno ga je podsećao partner.
Saobraćajna gužva je prošla. Dodao je gas. „Dobila je dva ključa. Tvrdi da
ima samo jedan. Sad je to istina. Kopilan koji je pobio one ljude verovatno
je bacio drugi, koji je zaboravila u bravi. Završio je u prvom slivniku.
Pokazala nam je rezervni.”
To je bio logičan i zadovoljavajući zaključak. Kad čuješ topot kopita, ne
očekuješ da vidiš zebre.

Balkandownload.org
BD4YU

20 Neko ga je nežno prodrmao, onako kako se drmaju osobe u dubokom

snu. Hodžiz je shvatio da je zamalo zaspao, hipnotisan uspomenama.
To je bila Elen, domaćica restorana. Zabrinuto ga je posmatrala.
„Detektive Hodžiz? Kako se osećate?”
„Dobro mije. Odnedavno sam samo gospodin Hodžiz, Elen. Penzionisan
sam.” U njenim očima bilo je zabrinutosti i još nečeg. Nečeg goreg. Bio je
jedini gost u restoranu. Video je kelnere na vratima kuhinje. Najedanput je
sagledao sebe njihovim i njenim očima. Video je postarijeg tipa koji je
ostao za stolom dugo nakon što je njegov prijatelj (i svi drugi gosti) otišao.
Stari debeljko je pokupio poslednje mrvice kolača viljuškom, pre nego što
ih je posisao kao klinac lizalicu. Potom se zagledao kroz prozor.
Pitaju se da li jezdim ka Kraljevstvu demencije, u Alchajmer ekspresu,
pomislio je.
Osmehnuo se domaćici. Počastio ju je širokim i šarmantnim brojem
jedan. „Pit i ja smo razgovarali o starim slučajevima. Razmišljao sam o
jednom od njih. Vrteo sam stari film u glavi. Izvinite. Odlazim.”
Zateturao se i udario u sto kad je ustao. Prevrnuo je polupraznu čašu
vode. Elen ga je uhvatila za rame. Izgledala je zabrinutije no ikad.
„Detektive… gospodine Hodžiz, da li ste u stanju da vozite?”
„Nema problema”, rekao je suviše srčanim tonom. Žmarci su mu kružili
od članka do međunožja i natrag. „Popio sam samo dve čaše piva. Pit je
popio ostatak. Noge su mi utrnule, to je sve.”
„Da li vam je sada bolje?”
„Dobro sam”, rekao je. Noge su mu se oporavljale. Hvala bogu. Negde
je pročitao da stariji ljudi, pogotovo stariji podeblji ljudi, ne bi smeli dugo
da sede. Krvni ugrušci stvaraju se iza kolena. Kad ustaneš, oslobođeni
ugrušak pojuri ka srcu, a ti stigneš na kraj puta.
Dopratila ga je do vrata. Hodžiz se setio bolničarke unajmljene da
povede računa o majci gospođe T. Kako se beše zvala? Haris? Ne, Haris je
kućepaziteljka. Bolničarka se zvala Grin. Kad bi gospođa Varton poželela
da ode u dnevnu sobu, ili u klonju, da li ju je gospođa Grin pratila kao mene
Elen? Naravno da jeste.
„Dobro sam, Elen”, rekao je. „Zaista. Trezan sam. Uravnotežen.”
Podigao je ruke, da bi joj pokazao.
Balkandownload.org
BD4YU

„Dobro”, rekla je. „Dođite nam opet. Ne pravite ovoliku pauzu.”

„Dajem vam reč da će tako biti.”
Pogledao je na sat, kad je izašao na sjajno sunce. Prošlo je dva.
Propustiće popodnevne programe. Baš ga briga. Nek žena sudija i naći
psiholog idu do dođavola.

Balkandownload.org
BD4YU

21 Polako je koračao parkingom, na kom su pored njegovih bila samo

kola restoranskog osoblja. Izvadio je ključeve. Poigravao se njima na
dlanu. Ključ njegove tojote je, za razliku od onog gospođe X, bio na
metalnom prstenu. I da, imao je privezak - četvrtasti komad plastike sa
slikom njegove kćeri. Sedamnaestogodišnja Ali smešila se u dresu
gimnazijskog lakros tima.
Gospođa Treloni nikada nije povukla iskaz povodom ključa za
mercedes. Na svim saslušavanjima tvrdila je da je imala samo jedan.
Nastavila je da to tvrdi čak i kad joj je Pit Hantli pokazao račun sa stavkom
GLAVNI KLJUČ (2) na spisku stvari dobijenih s novim automobilom 2004.
godine. Rekla je da su podaci na računu pogrešni. Hodžiz se sećao njenog
gvozdeno sigurnog glasa.
Pit je govorio da je na kraju poklekla. Nije bilo potrebe da ostavlja
poruku. Samoubistvo je bilo ravno priznanju. Zid poricanja konačno se
srušio. Kao kad tip koji je nekog zgazio i pobegao s mesta nesreće konačno
skine teret s vrata. Da, u redu, bio je dečak, a ne pas. Bio je dečak. Ubio
sam ga dok sam pregledao propuštene pozive na mobilnom.
Hodžiz se sećao kako su razgovori s gospođom T. imali iščašeni efekat
pojačanja. Što više je poricala, više su je mrzeli. To nije važilo samo za
Hodžiza i Hantlija, već za čitavu ekipu detektiva. Na sve snažniju mržnju
odgovarala je sve snažnijim poricanjem. Znala je kako se osećaju. O, da.
Bila je obuzeta sobom, ali ne i gl…
Zastao je, s rukom na suncem zagrejanoj kvaki. Drugom je pokrio oči.
Posmatrao je senke ispod nadvožnjaka. Bila je polovina popodneva. Žitelji
Loutauna dizali su se iz kripti. Četvorica su prebivala u senkama. Tri velika
i jedan mali. Izgleda da su veliki gurali malog. Mali je nosio ranac. Jedan
od velikih mu ga je skinuo. Ovo je izazvalo provalu trolovskog smeha.
Hodžiz je krenuo po izlomljenom trotoaru do nadvožnjaka. Nije se
žurio, niti je razmišljao o onom što čini. Gurnuo je ruke u džepove
sportskog sakoa. Automobili i kamioni drndali su po petlji. Projektovali su
se na ulici ispod u obliku niza pokretnih senki. Čuo je kako jedan trol pita
klinca koliko para ima kod sebe.
„Nemam ništa”, reče klinac. „Pusti me na miru.”
„Izvrni džepove da vidimo”, reče trol broj dva.
Balkandownload.org
BD4YU

Klinac je pokušao da zbriše. Trol broj tri stisnuo je klincu mršava prsa
otpozadi. Trol broj jedan je opipavao klinčeve džepove. „Opa, opa, čujem
kako pare šuškaju”, rekao je. Klinac se mrštio. Pokušavao je da ne plače.
„Propišaćete majčino mleko kad vas moj brat dohvati”, rekao je.
„To je užasna pretnja”, reče trol broj jedan. „Evo, upiškiću se u ga…”
Ugledao je Hodžiza, koji je zakoračio u senke ispod nadvožnjaka.
Stomak mu je krčio put. Držao je ruke u džepovima sakoa s kožnim
zakrpama na laktovima, onog koji nije mogao da baci, iako je bio zreo za
otpad.
„Šta oćeš?”, pitao je trol broj tri. Još je stiskao klinca iza leđa.
Hodžiz je razmišljao da li da imitira Džona Vejna. Odustao je od te
zamisli. Ovaj šljam ne bi znao koga imitira. „Hoću da ostavite ovog dečka
na miru”, rekao je. „Kidajte odavde. Smesta.”
Trol broj jedan je pustio klinčeve džepove. Nosio je duks s kapuljačom
i obaveznu bejzbol kapu Jenkisa. Spustio je ruke na mršave kukove i
nakrenuo glavu na stranu. Izgledalo je da se zabavlja. „Odjebi, debeli.”
Hodžiz nije dangubio. Naposletku, bilo ih je troje. Potegao je nežni
razbijač iz desnog džepa na sakou. Dopadala mu se njegova težina. Razbijač
je bio čarapa s romboidnom šarom, čiji donji deo je bio pun metalnih
kuglica. Svezana je pri članku, da bi kuglice ostale u njoj. Gađao je vrat
trola broj jedan. Pazio je da ne zakači Adamovu jabučicu. Udarac u nju
mogao bi da ga ubije. Onda bi se našao u kandžama birokratije.
Čulo se metalno tup. Trol broj jedan se zaneo u stranu. Podsmešljiv,
izazivački stav preobrazio se u bolno iznenađenje. Zateturao se s pločnika i
pao na ulicu. Prevrnuo se na leđa. Gušio se, držeći se za vrat. Zurio je u
podnožje nadvožnjaka.
Trol broj tri krenuo je napred. „Jebeni…”, započeo je. Hodžiz je
podigao nogu (žmarci su, hvala bogu, nestali). Snažno ga je šutnuo u
međunožje. Čuo je cepanje šava na pantalonama i pomislio: Oh, pogani
debeljko. Trol broj tri je ispustio bolni krik. Taj zvuk je bio neobično
beskrvan, zbog automobila i kamiona iznad njih. Presamitio se u struku.
Hodžiz još nije izvadio levicu iz sakoa. Ispružio je kažiprst. Malo je
štrčao iz džepa. Uperio je njime u trola broj dva. „Hej, majmunoliki, ne
moraš da čekaš klinčevog starijeg batu. Ja ću te naterati da propišaš
majčino mleko. Poludim kad vidim kako trojica navaljuju na jednoga.”
„Nemoj, čoveče, nemoj!” Trol broj dva je bio visok, lepo građen
petnaestogodišnjak, ali ga je strah sveo na nivo jedanaestogodišnjaka.
Balkandownload.org
BD4YU

„Molim te, čoveče, samo se zajebavamo!”

„U tom slučaju trči, zajebantu”, reče Hodžiz. „Šta čekaš!”
Trol broj dva je potrčao.
Trol broj jedan se u međuvremenu osovio na kolena. „Zažalićeš zbog
ovoga, debelj…”
Hodžiz je zakoračio ka njemu. Podigao je razbijač. Trol broj jedan je
vrisnuo kao devojčica i pokrio vrat, kad ga je video.
„Bolje ti je da daš petama vetru”, reče Hodžiz, „ili će ti debeljko
poraditi na licu. Kad ti mama dotrči u hitnu, proći će pored tebe.” Bio je
krajnje ozbiljan zbog naraslog adrenalina i krvnog pritiska od preko dvesta.
Trol broj jedan je ustao. Hodžiz je kao bajagi zamahnuo na njega.
Momčić se snažno trznuo unazad.
„Povedi prijatelja sa sobom i stavi mu nešto leda na jaja. Opasno će se
naduti.”
Trol broj jedan je obgrlio trola broj tri. Odgegali su se ka loutaunovskoj
strani nadvožnjaka. Kad je pomislio da je na sigurnom, okrenuo se i rekao:
„Videćemo se opet, debeljko.”
„Moli boga da se to ne desi, majmunoliki”, reče Hodžiz.
Podigao je ranac. Dodao ga je klincu, koji ga je posmatrao
razrogačenim, nepoverljivim očima. Nije imao više od deset godina.
Hodžiz je vratio razbijač u džep. „Zašto nisi u školi, momče?”
„Mama mi je bolesna. Nosim joj lek.”
Laž je bila toliko presna da je Hodžiz morao da se osmehne. „Ne, ne
nosiš ga”, rekao je. „Bežiš sa časova.”
Klinac je ćutao. Niko drugi ne bi se zauzeo za njega kao ovaj tip. I niko
drugi ne bi imao opasnu čarapu u džepu. Najpametnije je da ćuti i da se ne
pravi pametan.
„Ako bežiš, beži na bezbednije mesto”, reče Hodžiz. „Na Osmoj aveniji
je igralište. Pokušaj tamo.”
„Na tom igralištu prodaju rok.16”, reče klinac.
„Znam”, reče Hodžiz, prilično obzirnim tonom, „ali te niko ne tera da ga
kupiš.” Hteo je da doda 1 ne moraš da ga valjaš, ali bi to bilo naivno.
Većina klinaca u Loutaimu ga valja. Možeš da-uhapsiš desetogodišnjaka
zbog posedovanja, ali pokušaj da ga optužiš.
Krenuo je prema parkiralištu, s bezbedne strane nadvožnjaka. Osvrnuo
se. Klinac je još stajao na istom mestu. Pratio ga je pogledom. Ranac mu se
ljuljao u ruci.
Balkandownload.org
BD4YU

„Momče”, reče Hodžiz.

Klinac ga je ćutke posmatrao.
Hodžiz je podigao ruku i uperio je ka njemu. „Upravo sam ti pomogao.
Želim da pomogneš nekom pre zalaska sunca.”
Klinac ga je zbunjeno posmatrao, kao da mu se Hodžiz obratio stranim
jezikom. To mu nije smetalo. Ponekad im uđe u glavu, pogotovo mladima.
Ljudi bi se iznenadili, pomislio je. Stvarno bi se iznenadili.

Balkandownload.org
BD4YU

22 Brejdi Hartsfild obukao je drugu uniformu - onu belu - i proverio

kamionče. Brzo je prošao sve stvari sa spiska, onako kako je
gospodin Loub voleo. Sve je bilo tu. Provirio je u kancelariju da se javi
Širli Orton. Širli je svinja debela. Preveliki ljubitelj proizvoda kompanije.
Trudio se da izgradi dobar odnos s njom. Trudio se da sa svima bude u
dobrim odnosima. Tako je bio mnogo bezbedniji. Zacopala se u njega. To
mu je odgovaralo.
„Gde si, Širli, lepotice!”, povikao je. Pocrvenela je do linije kose na
bubuljičavom čelu. Krmačice, gic-gic-gic, pomislio je Brejdi. Toliko si
debela da ti se mindža izvrne naopako kad sediš.
„Zdravo, Brejdi. Ponovo Vest sajd, zar ne?”
„Čitave nedelje, draga moja. Kako si?”
„Dobro sam.” Pocrvenela je više no ikad.
„Dobro je. Samo sam hteo da ti čujem glas.”
Krenuo je. Poštovao je sva ograničenja brzine, iako mu je trebalo
jebenih četrdeset minuta da stigne do svoje prodajne teritorije. Nije imao
izbora. Ako vas nakon zatvaranja škola uhvate da vozite prebrzo u
službenom vozilu, završavate u ćorci. Nema zezanja. Ali, kad stigne na Vest
sajd - to je bio najslađi deo - biće u Hodžizovom susedstvu, sa sjajnim
opravdanjem da bude u njemu. Skrivaj se naočigled svih, kaže stara
poslovica. Brejdi ju je smatrao izuzetno mudrom.
Skrenuo je s Ulice Sprus i polako krenuo Harper roudom, pored kuće
penzionisanog detektiva. Vidi, vidi, pomislio je. Mali čamuga je ispred nje,
gura kosilicu go do pojasa (nesumnjivo da bi sve mamice koje sede kod
kuće napasale oči njegovim znojnim torzom).
Bilo je krajnje vreme da se prihvatiš posla, pomislio je Brejdi.
Travnjak je izgledao zapušteno. Ne verujem da je stari penzionisani detektiv
to primećivao. Bio je prezauzet gledanjem televizije, proždiranjem kokica i
igranjem pištoljem na stočiću pored fotelje.
Mali čamuga ga je čuo kako dolazi, uprkos tutnjavi kosilice. Okrenuo se
ka njemu. Znam tvoje ime, čamugiću, pomislio je Brejdi. Zoveš se Džerom
Robinson. Znam gotovo sve o starom penzionisanom detektivu. Ne znam da
li se loži na tebe, ali me to ne bi začudilo. Možda te zbog toga i zove.
Brejdi je mahnuo sa svog mesta za volanom kamiončića Gospodina
Balkandownload.org
BD4YU

Ukusnog, pokrivenog nalepnicama srećne dečice i praćenog nasnimljenim

zvončićima. Čamugić mu je sa osmehom odmahnuo. Nego šta je.
Svi vole sladoledžiju.

Balkandownload.org
BD4YU

P OD DEBINIM
P LAVIM KIŠOBRANOM

Balkandownload.org
BD4YU

1 Brejdi Hartsfild kružio je zamršenim ulicama Vest sajda sve do pola

osam, kad je sumrak počeo da briše plavetnilo s prolećnog neba.
Prvi talas kupaca između tri i šest po podne činili su klinci po
izlasku iz škole. Opsedali su ga s rancima, mašući zgužvanim dolarskim
novčanicama. Većina nije ni gledala u njega. Bili su previše zauzeti
brbljanjem s drugarima ili mobilnim telefonima koji za njih nisu bili
aparati, već nešto bez čega se ne može, kao hrana i vazduh. Malo njih bi mu
se zahvalilo na usluzi. Brejdiju to nije smetalo. Nije želeo da ga iko
zagleda, niti da ga se iko seća. Za te derane bio je samo diler šećera u beloj
uniformi. To mu je odgovaralo.
Između šest i sedam dešavalo se malo toga. Male životinje ulazile su u
kuće da večeraju. Nekolicina njih - oni koji su mu se zahvaljivali -
verovatno razmene pokoju reč s roditeljima. Većina kucka po telefonima,
dok se Mama i Tata prepiru oko poslova ili gledaju vesti da bi nešto doznali
o velikom svetu, u kom drmatori prave žešća sranja.
Posao oživljava, poslednjih pola sata. Ovog puta pored dece pazare i
roditelji. Prilaze kamiončiću sa sladoledom i kupuju poslastice koje će
pojesti zavaljeni (obično gojaznim) zadnjicama u naslonjače u zadnjem
dvorištu. Gotovo da ih je žalio. To su ljudi uskih pogleda, glupi kao mravi
koji mile oko mravinjaka. I ne slute da im masovni ubica poslužuje
sladoled.
Ponekad bi se zapitao koliko bi bilo teško otrovati sve poslastice u
kamionu: vanilu, čokoladu, šumske bobice, specijalitet dana, slatke žitarice,
božanstvene kolačiće, čak i smrznute štapiće i lizalice. Potražio je odgovor
na internetu. Sastavio je ono što bi Entoni Touns Frobišer, njegov šef u
Diskaunt elektroniksu, verovatno nazvao „studijom izvodljivosti”, i
zaključio da bi to bilo moguće, ali i veoma glupo. Nije bežao od rizika.
Izvukao se posle masakra mercedesom, kad je imao veće šanse da bude
uhvaćen, nego da pobegne. Nije želeo da bude uhvaćen. Ima posla. U kasno
proleće i rano leto baviće se debelim bivšim policajcem, K. Vilijamom
Hodžizom.
Mogao bi da krene u obilazak Vest sajda s kamiončetom punim otrovnog
sladoleda, kad bivšem policajcu napokon dosadi da se igra pištoljem koji
drži pored fotelje u dnevnoj sobi i kad ga upotrebi. Neće to učiniti pre toga.
Balkandownload.org
BD4YU

Debeli bivši policajac smetao je Brejdiju Hartsfildu. Mnogo mu je smetao.

Hodžiz se penzionisao uz najveće počasti. Priredili su mu zabavu. Kako su
mogli to da učine, kad nije uspeo da uhvati najopakijeg kriminalca koji je
ikad delovao u ovom gradu?

Balkandownload.org
BD4YU

2 Na poslednjem obilasku je prošao pored kuće na Tiberi lejnu, u

kojoj je Džerom Robinson, Hodžinsov nadničar, živeo s majkom,
ocem i mlađom sestrom. I Džerom Robinson je smetao Brejdiju. Bio
je zgodan, radio je za bivšeg policajca i svakog vikenda izlazio s drugom
curom. Sve cure su bile lepe. Neke su bile bele. Ovo poslednje zbilja nije
bilo u redu. To je bilo protivprirodno.
„Hej!”, povikao je Robinson. „Gospodine sladoledžijo! Čekajte!”
Hitro je grabio preko travnjaka sa psom, velikim irskim seterom, za
petama. Pratila ih je njegova devetogodišnja sestra.
„Kupi mi čokoladu, Džeri!” vikala je. „Moooolim te!”
Imao je i belačko, pristojno ime. Džerom. Džeri. I to je uvredljivo.
Zašto se ne zove Trejmor? Ili Devon? Ili Liroj? Zašto nije dobio ime po
jebenom Kunta Kinteu?
Džerom je nosio mokasine bez čarapa. Članci su mu bili zeleni od
košenja travnjaka oko kuće bivšeg policajca. Imao je širok osmeh na
neporecivo zgodnom licu. Brejdi se kladio da curice skidaju gaćice i šire
ruke na izlascima vikendom, kad god vide taj osmeh. Uzmi me, Džeri.
Brejdi nikad nije izašao s devojkom.
„Kako si, čoveče?”, pitao je Džerom.
Brejdi je pustio volan. Osmehivao se s prozorčeta za posluživanje.
„Dobro sam. Na kraju sam radnog dana. Tada sam uvek dobro raspoložen.”
„Imaš li nešto čokolade? Ova mala sirena bi volela da je proba.”
Brejdi je sa osmehom podigao palčeve. Sličan osmeh imao je ispod
klovnovske maske kad je zaorao po gomili ništavnih tražilaca posla ispred
Gradskog centra, s gasom pritisnutim do daske. „Imam dovoljno čokolade,
prijatelju.”
Sestrica je stigla, blistavih očiju i razigranih kika. „Ne zovi me mala
sirena, Džeri. Mrzim kad me tako zoveš!”
Ima oko devet godina i smešno belo ime: Barbara. Brejdiju se ideja o
crnom detetu po imenu Barbara činila toliko nadrealnom da je nije smatrao
uvredljivom. Samo pas ima crnačko ime. Stajao je na zadnjim nogama.
Oslonio se prednjim šapama na kamionče, mašući repom.
„Silazi, Odele!”, reče Džerom. Pas je smesta seo. Dahtao je veselo.
„Šta ćemo s tobom?” Brejdi je pitao Džeroma. „Hoćeš li nešto za
Balkandownload.org
BD4YU

sebe?”
„Meku vanilu, molim te.”
Hteo bi ti da budeš vanila, pomislio je Brejdi, dok im je spremao
narudžbine.
Voleo je da drži Džeroma na oku, voleo je da zna što više toga o njemu,
zato što je čamugić bio jedina osoba koja se družila s penzionisanim
detektivom. Brejdi ih je u poslednja dva meseca dovoljno upoznao da
zaključi da se Hodžiz prema njemu odnosi kao prema prijatelju, a ne kao
prema nadničaru. Brejdi nikad nije imao prijatelje. Prijatelji su opasni.
Znao je da su melem za ego, emocionalne sigurnosne mreže. Kome ćete se
obratiti kad vam je teško? Vašim prijateljima, naravno. Prijatelji će vam
reći ma dobro je i razvedri se i s tobom smo i skoknimo na piće. Džerom je
imao samo sedamnaest godina. Još nije bio dovoljno star da izađe s
Hodžizom na piće (izuzev ako nije sokić), ali je mogao da kaže razvedri se
i s tobom sam. Zbog toga ga je motrio.
Gospođa Treloni nije imala prijatelja. Nije imala ni supruga. Nije imala
nikog osim stare bolesne mamice. Zbog toga je bila laka meta, pogotovo
otkad su je pajkani pritisli. Ma, pozavršavali su polovinu posla. Ostatak je
uradio sam, manje-više pred nosom mršave kučke.
„Izvolite”, reče Brejdi. Poslužio je sladoled Džeromu. Poželeo je da ga
poprska arsenikom ili varfarinom. Napunio bi ih dovoljnom količinom
otrova, da iskrvare iz očiju, ušiju i usta. Da i ne pominjemo čmariće.
Zamišljao je kako svi klinci s Vest sajda ispuštaju rančeve i dragocene
mobilne telefone, dok im krv lipti iz svih telesnih šupljina. To bi mogao biti
siže sjajnog filma katastrofe!
Džerom mu je dao novčanicu od deset dolara. Brejdi mu je dao keks za
psa, zajedno s kusurom. „Za Odela”, rekao je.
„Hvala, gospodine!”, reče Barbara. Liznula je čokoladni komet „Kako
je dobar!”
„Uživaj, srculence.”
Vozio je kamionče Gospodina Ukusnog. Često je sedeo za volanom bube
Sajber-patrole, ali je njegov pravi posao bio penzionisani detektiv K.
Vilijam Hodžiz. Tačnije, posao mu je bio da ga navede da upotrebi taj
pištolj.
Hitao je ka Loubovoj fabrici sladoleda, da razduži kamion i skine
uniformu. Poštovao je sva ograničenja brzine.
Opreznost nikad nije suvišna.
Balkandownload.org
BD4YU

3 Nakon odlaska iz Demasija - s malim zadržavanjem da bi se

pobrinuo za siledžije koje su maltretirale klinca ispod nadvožnjaka -
Hodžiz je samo vozio. Terao je tojotu po gradskim ulicama bez
svesti o odredištu. Tako je mislio dok nije shvatio da se vozi Lilak drajvom,
u Šugar Hajtsu, otmenom predgrađu na obali jezera. Zaustavio se i parkirao
prekoputa kapije s pločicom 729, na kamenom stubu.
Kuća pokojne Olivije Treloni uzdizala se na kraju asfaltnog prilaznog
puta, neznatno užeg od kolovoza na ulici. Na kapiji je bio znak NA
PRODAJU. Pozivao je zainteresovane kupce da pozovu MIČEL ZAFRON
NEKRETNINE I FINE DOMOVE. Hodžiz je pomislio da će taj znak dugo
stajati na tom mestu, s obzirom na stanje na tržištu nekretnina leta
Gospodnjeg 2010. Neko je redovno kosio travu. Ako je suditi po veličini
travnjaka, taj neko raspolaže mnogo većom alatkom od Hodžizove kosilice.
Ko plaća održavanje? Sigurno se finansira iz imovine gospođe T. Ta se
valjala u lovi. Ako ga pamet služi, bila je teška približno sedam miliona
dolara. Prvi put posle penzionisanja i prepuštanja nerešenog slučaja
masakra ispred Gradskog centra Pitu Hantliju i Izabel Džejns, zapitao se da
lije majka gospođe T. još živa. Setio se skolioze zbog koje se sirota starica
strašno iskrivila i koja je izazivala strašne bolove… Ta bolest je teška, ali
ne i smrtonosna. Zar Olivija Treloni nije imala sestru koja je živela negde
na zapadu?
Uzalud je pokušao da se seti sestrinog imena. Setio se da je Pit gospođu
Treloni zvao gospođa Trzalica, zbog neprestanog zatezanja odeće,
nameštanja besprekorne frizure i poigravanja zlatnom narukvicom
skupocenog švajcarskog sata. Okretala ga je i obrtala oko koščatog zgloba.
Hodžiz je nije podnosio. Pit je se gotovo gnušao. Zbog lične netrpeljivosti
opteretili su je krivicom za pokolj ispred Gradskog centra. To im je prijalo.
Smatrali su da je to zaslužila. Svojom nemarnošću omogućila je onom tipu
da to učini. Ima li ikakve sumnje u to? Dobila je dva ključa kad je kupila
mercedes, ali im je predala samo jedan.
Zatim se ubila, neki dan pre Dana zahvalnosti.
Hodžiz je zapamtio ono što mu je Pit rekao kad je za to saznao: „Ako
sretne mrtve na drugoj strani - pogotovo Krejovu i njenu bebu - moraće da
odgovara na teška pitanja.” Za Pita je njeno samoubistvo bilo konačna
Balkandownload.org
BD4YU

potvrda sumnji da je gospođa T. sve vreme negde u svom umu znala da je

ostavila ključ u automobilu koji je zvala Sivom Damom.
I Hodžiz je verovao u to. Pitanje je da li još uvek veruje. Da li je
promenio mišljenje zbog otrovnog pisma koje je juče dobio od Mercedes
Ubice?
Možda i nije, ali pismo rađa pitanja. Da li je Gospodin Mercedes
napisao slično pismo gospođi Treloni, osobi s toliko tikova i nesigurnosti
ispod tanušne kore prkosnog poricanja? Da li je to moguće? Gospodin
Mercedes je sigurno znao da ju je javnost obasula gnevom i prezrenjem.
Bilo mu je dovoljno da pogleda pisma čitalaca u lokalnim novinama.
Moguće je…
Sled razmišljanja tu se prekinuo, zbog automobila koji mu se primakao
otpozadi. Stao je tako blizu da ga je gotovo dodirnuo prednjim branikom.
Tamnoplavi automobil nije imao svetla na krovu. Iz njega je izašao gojazni i
kratko ošišani čovek. Njegov sportski sako skrivao je pištolj u futroli ispod
pazuha. Ako je u pitanju gradski detektiv, pištolj će biti glok kalibra 40,
poput onog u Hodžizovom kućnom sefu. Samo što čovek nije bio gradski
detektiv. Hodžiz je poznavao sve koji su bili u službi.
Spustio je staklo.
„Dobar dan, gospodine”, reče Kratkopodšišani. „Mogu li da vas pitam
kojim poslom ste zabasali u naš kraj? Pitam vas, zato što ste već neko
vreme ovde parkirani.”
Hodžiz je pogledao na sat. Čovek je imao pravo. Još malo pa će pola
pet. S obzirom na saobraćajnu gužvu u centru, imaće sreće ako se vrati kući
na vreme da vidi Skota Pelija u CBS-ovim Večernjim vestima. Gledao je
NBC dok nije zaključio da je Brajan Vilijams dobrodušni šašavko koji
previše voli video-klipove s Jutjuba. Takav voditelj nije mu potreban dok
čitav svet odlazi dođ…
„Gospodine? Iskreno se nadam da ću dobiti odgovor.” Kratkopodšišani
se sagnuo. Sportski sako se raskrilio. Nije imao glok, već ruger. Malo
kaubojski izbor za Hodžizov ukus.
„Ja se pak”, reče Hodžiz, „iskreno nadam da imate ovlašćenja za
postavljanje takvih pitanja.”
Čelo Kratkopodšišanog se nabralo. „Šta ste rekli?”
„Zaključujem da ste pripadnik privatnog obezbeđenja”, strpljivo će
Hodžiz, „ali želim da vidim neku legitimaciju. A zatim, znate šta? Želim da
vidim vašu dozvolu za nošenje tog topa koji držite ispod sakoa. Bolje bi
Balkandownload.org
BD4YU

vam bilo da je u vašem novčaniku, umesto u pregradi za rukavice vašeg

automobila, zato što bi ovo drugo predstavljalo kršenje Člana devetnaest
gradskog pravilnika o oružju, koji glasi ovako: ’Ako nosite skriveno oružje,
morate nositi i vašu dozvolu za njegovo nošenje.’ Da vidimo vaše papire.”
Čelo Kratkopodšišanog još dublje se nabralo. „Da li ste vi policajac?”
„Penzionisani”, reče Hodžiz, „ali to ne znači da sam zaboravio moja
prava ili dužnosti. Legitimaciju i dozvolu za nošenje skrivenog oružja,
molim. Ne morate da mi ih dajete…”
„Prokleto ste u pravu, kad kažete da ne moram.”
„… ali hoću da ih vidim. Potom možemo razgovarati o mom prisustvu
na Lilak drajvu.”
Kratkopodšišani je razmišljao, ne duže od nekoliko sekundi. Izvadio je i
otvorio novčanik. U ovom gradu - kao i u većini drugih, pomislio je Hodžiz
- službenici obezbeđenja se prema penzionisanim pajkanima ponašaju kao
da su još uvek na dužnosti, zato što penzionisani pajkani imaju mnogo
prijatelja u službi, koji im i te kako mogu zagorčati život. Tip se zvao Radni
Pipls. Bio je radnik Vidžilant gard servisa. Pokazao je i dozvolu za nošenje
skrivenog oružja, važeću do juna 2012. godine.
„Radni, a ne Rodni”, reče Hodžiz. „Kao Radni Foster, kantri pevač.”
Pipls se osmehnuo. „Tako je.”
„Gospodine Pipls, ja sam Bil Hodžiz. Odslužio sam svoje i otišao u
penziju kao detektiv prve klase. Mercedes Ubica je bio moj poslednji veliki
slučaj. Mislim da vam je to dovoljno da zaključite šta ovde radim.”
„Gospođa Treloni”, reče Foster. S poštovanjem se povukao za korak,
kad je Hodžiz otvorio vrata i izašao iz automobila da bi se protegao.
„Upustili ste se u malo putovanje stazom uspomena, detektive?”
„Odnedavno sam samo gospodin.” Hodžiz mu je pružio ruku. Pipls ju je
žustro prodrmao. „Inače, imate pravo. Penzionisao sam se otprilike kad se
gospođa Treloni penzionisala iz života.”
„To je bio tužan događaj”, reče Pipls. „Znate li da su klinci jajima
gađali njenu kapiju? Nisu to činili samo za Noć veštica. Gađali su je tri ili
četiri puta. Uhvatili smo jednu grupu, druge…” Odmahnuo je glavom. „Tu je
i toaletni papir.”
„Da, vole oni to”, reče Hodžiz.
„Jedne noći neko je išarao levi stub kapije. Drago mi je što smo ga
sredili pre nego što je videla natpis. Znate li šta je pisalo na njemu?”
Hodžiz je odmahnuo glavom.
Balkandownload.org
BD4YU

Pipls je snizio glas. „Neko je napisao KRVOLOČNA PIČKA velikim

slovima. To stvarno nije fer. Zbunila se, to je sve. Postoji li neko kome se to
makar jedanput nije desilo?”
„Ne bih to mogao da kažem za sebe”, reče Hodžiz.
„Tako je. U Bibliji piše da onaj bez greha prvi baci kamen.”
Taj dan će doći kad na vrbi rodi grožđe, pomislio je Hodžiz. Pitao je (sa
iskrenom radoznalošću): „Da li vam se dopadala?”
Pipls je mrdnuo očima nagore, ulevo. Hodžiz je godinama viđao taj
nekontrolisani pokret u sobama za saslušanje. Znao je da će Pipls zaobići
odgovor ili lagati.
Izabrao je ono prvo.
„Pa”, rekao je, „lepo bi nas počastila za Božić. Ponekad bi nam
pomešala imena, ali nas je poznavala. Svako je dobijao po četrdeset dolara
i bocu viskija. Dobrog viskija. Mislite li da smo to dobijali od njenog
muža?” Zafrktao je. „Od tog džimrije dobijali smo šarenu čestitku s deset
dolara.”
„Za koga radi Vidžilant servis?”
„Radi za Udruženje Šugar Hajts. Znate, to je jedno od onih društva
građana. Bore se protiv propisa koji im se ne sviđaju i nastoje da čitavom
komšiluku nametnu izvesne… kako da ih nazovem, standarde. Ima mnogo
pravila. Smeš da montiraš osvetljenje za Božić, ali ono ne sme biti šareno. I
ne sme da treperi.”
Hodžiz je prevrnuo očima. Pipls se nacerio. Za kratko vreme prešli su
put od potencijalnih protivnika do kolega - gotovo da su ga prešli - i zašto?
Zato što je Hodžiz prepoznao čuvarevo malčice neobično ime. Mogao bi to
pripisati sreći, ali uvek postoji nešto čime ćeš pridobiti željenog i
dobrodošlog sagovornika. Deo Hodžizovog uspeha u službi poticao je iz
činjenice da je u najvećem broju slučajeva umeo da prepozna to nešto. Pit
Hantli nije imao taj talenat. Hodžiz je sa zadovoljstvom zaključio da ga još
uvek poseduje i da valjano funkcioniše.
„Mislim da je imala sestru”, rekao je. „Govorim o gospođi Treloni.
Nikad je nisam upoznao. Ne mogu da se setim njenog imena.”
„Dženel Paterson”, reče Pipls kao iz puške.
„Pretpostavljam da si je sreo.”
„Da, naravno. Prijatna žena. Liči na gospođu Treloni, ali je mlađa i
zgodnija.” Rukama je opisao peščani sat u vazduhu. „Zaobljenija je. Da li je
ostvaren neki napredak u Slučaju Mercedes, gospodine Hodžiz?”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz obično ne bi odgovorio na ovakvo pitanje, ali onaj ko želi da

dobija podatke, mora da ih daje. Raspolagao je proverenom informacijom,
koja to suštinski i nije bila. Ponovio je frazu Pita Hantlija s nedavnog ručka.
„Ništa živo.”
Pipls je klimnuo kao da i nije očekivao ništa drugo. „To je bio
impulsivni zločin. Ubica nije bio povezan sa žrtvama i nije imao motiva. U
pitanju je bogom prokleto ubistvo radi ubistva. Uhvatićete ga, samo ako
ponovo pokuša nešto slično. Šta ti misliš?”
Gospodin Mercedes je rekao da neće ponovo pokušavati, pomislio je
Hodžiz. Slagao se sa sagovornikom. Nije hteo da oda tu informaciju. Znao
je da slaganje među kolegama pospešuje saradnju.
„Gospođa T. ostavila je veliki imetak”, reče Hodžiz, „ne govorim samo
o kući. Pitam se da li ga je nasledila njena sestra.”
„O, da”, reče Pipls. Zastao je, pre nego što je rekao nešto što će Hodžiz
nekom reći u ne tako dalekoj budućnosti. „Mogu li da se oslonim na vašu
diskreciju?”
„Možete.” Na takvo pitanje najbolje je odgovoriti što jednostavnije.
Bezuslovno.
„Patersonova je živela u Los Anđelesu, kad je njena sestra… znate.
Pilule.”
Hodžiz je klimnuo.
„Bila je u braku bez dece. To nije bio srećan brak. Za tren oka se
razvela, kad je saznala da je nasledila grdne pare i imanje u Sugar Hajstu.
Razvela se i preselila na istok.” Pipls je pokazao palcem ka kapiji, širokom
prilaznom putu i velikoj kući. „Živela je u njoj nekoliko meseci, do
okončanja ostavinske rasprave. Zbližila se s gospodom Vilkoks u broju 640.
Gospođa Vilkoks voli da priča. Smatra me prijateljem.”
To je moglo značiti bilo šta, od ispijanja kafiće do poslepodnevnog
seksa.
„Gospođa Paterson je posećivala majku, koja živi u stanu u centru
grada. Znate za majku?”
„Elizabet Varton”, reče Hodžiz. „Pitam se da li je još živa.”
„Prilično sam siguran da jeste.”
„Ima strašnu skoliozu.” Hodžiz se pognuo u struku i pružio korak da bi
pokazao o kakvoj se bolesti radi. Moraš da daješ, ako želiš da dobijaš.
„Zbilja? Baš šteta. Bilo kako bilo, Helen - gospođa Vilkoks - kaže da ju
je gospođa Paterson redovno posećivala. Da je bila tačna kao sat, baš kao i
Balkandownload.org
BD4YU

gospođa Treloni pre nje. Tako je bilo do pre mesec dana. Situacija se
odonda pogoršala. Verujem da je stara gospođa sad u domu za stare u
Okrugu Varšava. Gospođa Paterson preselila se iz kuće u stan. Sada boravi
u njemu. Ponekad je viđam. Poslednji put sam je video pre nedelju dana,
zajedno s agentom za nekretnine.”
Hodžiz je zaključio da je dobio sve čemu se mogao nadati od Radnija
Piplsa. „Hvala vam na novostima. Moram da krenem. Žao mi je što smo se
na početku zamalo posvađali.”
„Nema problema”, reče Pipls. Dva puta je prodrmao Hodžizu ruku.
„Poneli ste se kao profesionalac. Ne zaboravite. Nisam ništa rekao. Dženel
Paterson možda živi u centru, ali je još uvek u Udruženju, što je čini
mušterijom.”
„Nikad ništa niste rekli”, dobacio mu je Hodžiz. Seo je za volan. Nadao
se da suprug Helen Vilkoks neće uhvatiti ovog krupajliju sa suprugom na
gomili. Ako se tako nešto dogodi, to će verovatno biti kraj poslovne
saradnje između Vidžilant gard servisa i Udruženja Sugar Hajts. Pipls će
smesta dobiti otkaz. Nije nimalo sumnjao u to.
Možda gospođa Vilkoks samo neki put dotrči do bezbednjakovog
automobila s toplim kolačima, pomislio je Hodžiz dok se vozio. Gledaš
previše nacističkih terapija za parove na televiziji.
Ljubavni život Radnija Pipka nije ga se ticao. Vraćao se svom, mnogo
skromnijem domu na Vest sajdu, razmišljajući o važnom podatku da je
Dženel Paterson nasledila sestrin imetak i da živi u gradu (bar za izvesno
vreme). Sigurno je učinila nešto sa stvarima pokojne sestre. Zanimao se za
njene papire. U njima bi moglo biti pismo - možda i više od jednog -
psihopatskog nitkova koji mu se obratio. Voleo bi da vidi tu
korespondenciju, ako ona postoji.
To je naravno bio posao za policiju, a K. Vilijam Hodžiz više nije
policajac. Znao je da je bavljenje pismom ozbiljno zalaženje u nezakonite
vode - zadržavanje dokaza samo je jedan od počinjenih zločina - ali nije
hteo da odustane. Razljutio ga je razmetljiv i nadmen ton nitkovljevog
pisma. Morao je da prizna da ga je razljutio na dobar način. Ponovo je imao
razlog za život, što je posle višemesečne agonije bio divan osećaj.
Predaću sve Pitu, ako ostvarim neki napredak.
Nije gledao u retrovizor, kad mu je ova misao prošla kroz glavu. Da
jeste, video bi kako je na trenutak skrenuo pogled nagore, ulevo.

Balkandownload.org
BD4YU

4 Hodžiz je parkirao tojotu ispod nadstrešnice, levo od kuće koja mu

je služila kao garaža. Zastao je da bi uživao u sveže pokošenom
travnjaku, pre nego što je prišao vratima. Naišao je na poruku, koja
je virila iz otvora za pisma. Pomislio je da je to poruka Gospodina
Mercedesa, ali bi tako nešto bilo preterano smelo čak i za tog tipa.
Bila je Džeromova. Uredni rukopis oštro je odudarao od razbarušenog
tona poruka.

Drgi Masa Hodžas,

Seko sam travu i ostavijo seckalicu pozadi kuće. Nadam
se da je nisi pregazijo, izvinte! Ako imaš još neki poso za
ovog crnog dečaka, zovni me na telefon. Rado ću
popričuckati s tobom, ako nisam negde s nekom ravom. Ko
što znaš one mlogo rade i ponekad ih pritisnu, zato što znaju
biti brezobrazne, i ondak mlogo vrište! Uvek na usluzi!
Džerom

Hodžiz je nevoljno zatresao glavom, ali nije mogao da se ne nasmeje.

Klinac je imao sve petice iz matematike, zamenjivao je pale oluke,
popravljao mu je imejl kad bi se zablokirao (što se često dešavalo,
uglavnom usled njegovog neznanja i nepažnje), razumeo se u vodovodne
cevi, pristojno je govorio francuski, a ako bi ga pitali šta čita, mogao je da
vam pola sata dosađuje pričom o simbolizmu krvi kod D. H. Lorensa. Nije
želeo da bude belac, ali ga je činjenica da je nadareni crni muškarac iz
dobrostojeće porodice iz srednje klase suočavala s onim što je nazivao
„izazovom identiteta”. Predočavao je to kroz šalu, ali Hodžiz nije verovao
da se šali. Ne baš.
Džeromov otac, profesor na koledžu, i mama računovođa - oboje po
Hodžizovom mišljenju manjkavi na polju humora - nesumnjivo bi se zgrozili
nad ovakvom vrstom komunikacije. Verovatno bi pomislili da je njihovom
sinu neophodna psihijatrijska pomoć. O ovom neće saznati od Hodžiza.
„Džerome, Džerome, Džerome” rekao je, dok je ulazio u kuću. Džerom i
njegovo ako imaš neki poslić. Džerom koji ne može da se odluči, bar ne
Balkandownload.org
BD4YU

još, na koji koledž će ići, u situaciji u kojoj se podrazumevalo da bi ga sve

najprestižnije akademske ustanove rado prihvatile. On je jedina osoba u
komšiluku koju smatra prijateljem i jedina koju poznaje. Hodžizovo
uverenje da je prijateljstvo precenjeno jedino je što deli s Brejdijem
Hartsfildom.
Stigao je na vreme da vidi najveći deo večernjih vesti. Odlučio je da ne
pali televizor. Nije mogao ni hteo da primi više informacija o naftnoj mrlji
u Zalivu i o politici partije Čajanke. Umesto toga uključio je kompjuter.
Otvorio je Fajerfoks i otkucao Pod Debinim plavim kišobranom u polje za
pretragu. Dobio je samo šest rezultata, ništavan broj u beskrajnom moru
interneta i samo jedan koji je u potpunosti odgovarao otkucanom tekstu.
Kliknuo je na njega. Pojavila se slika.
Ugledao je brdovit predeo pod nebom prekrivenim pretećim oblacima.
Animirana kiša je po jednostavnom repetitivnom obrascu sipala u
srebrnkastim potočićima. Ispod velikog plavog kišobrana sedelo je dvoje
ljudi, mladić i devojka, bezbedni i suvi. Nisu se ljubili, ali su im glave bile
blizu. Zaneseno su razgovarali.
Ispod slike je bio kratki opis raison d’etre Plavog kišobrana.

Pod Debinim plavim kišobranom je, za razliku od sajtova

poput Fejsbuka, mesto za razgovor gde se stari prijatelji
mogu sresti i novi upoznati u APSOLUTNO GARANTOVANOJ
ANONIMNOSTI. Bez fotografija, bez pornografskih sadržaja,
bez tvitova od 140 karaktera, samo DOBRI STARI
STAROMODNI RAZGOVOR.

Ispod toga je bilo polje s natpisom POČNITE ODMAH! Hodžiz je

postavio kursor na njega. Oklevao je. Džerom je pre šest meseci morao da
izbriše njegovu imejl-adresu i da mu otvori novu, zato što su svi iz adresara
dobili poruku da je nasukan u Njujorku, da mu je neko ukrao novčanik sa
svim kreditnim karticama i da mu je preko potreban novac za povratak kući.
Primaoci apela zamoljeni su da pošalju pedeset dolara - ili više ako imaju -
na Mail Boxes Etc. u Tribeki. „Vratiću vam novac čim se izvučem iz ovog
čabra”, završavala se poruka.
Hodžiz je bio duboko posramljen, kad je saznao da je prosjačka poruka
stigla do njegove bivše žene, brata u Toledu i do četrdesetak policajaca s
kojima je godinama radio. Stigla je i do njegove kćerke. Očekivao je da će
Balkandownload.org
BD4YU

njegovi telefoni - fiksni i mobilni - zvoniti od jutra do mraka najmanje

četrdeset osam časova. Veoma mali broj ljudi ga je pozvao. Samo je Alison
zvučala iskreno zabrinuto. To ga nije iznenadilo. Ali, pesimist po prirodi,
još je od njegove četrdeset pete očekivala da će pobrljaviti.
Pozvao je Džeroma u pomoć. Momak mu je objasnio da je postao žrtva
pecanja.
„Većina onih koji ti hakuju adresar želi da proda vijagru ili bižuteriju.
Viđao sam i ovakve stvari. To se desilo i mom nastavniku iz zaštite
čovekove sredine. Na kraju je ljudima vratio gotovo hiljadu dolara. To je
bilo u starim vremenima, pre nego što su se ljudi opametili…”
„I kad su bili ta stara vremena, Džerome?”
Dečak je oborio glavu. „Pre dve-tri godine. Ovo je sasvim novi svet,
gospodine Hodžiz. Budi srećan što te uljez nije nafilovao virusom koji bi ti
izjeo sve fajlove i programe.”
„Ne bih bio na velikom gubitku. Uglavnom surfujem vebom. Nedostajao
bi mi kompjuterski pasijans. Svira ’Smeše nam se srećni dani’ kad
pobedim.”
Džerom ga je počastio svojim „previše sam dobro vaspitan da bih te
nazvao glupakom” osmehom. „A šta je s poreskom prijavom? Prošle godine
sam ti pomogao da je pošalješ elektronskim putem. Da li bi voleo da neko
zna koliko si platio Ujaku, srculence? Izuzev mene, naravno.”
Hodžiz je priznao da ne bi.
Džerom mu je rekao, tim neobičnim (i nekako simpatičnim) pedagoškim
glasom kom inteligentna mladež uvek pribegava kad mora da otvara oči
neupućenim matorcima: „Tvoj kompjuter nije samo nova vrsta televizora.
Izbaci tu predstavu iz glave. Kad god ga uključiš, otvaraš prozor u svoj
život. Pod uslovom da neko želi da gleda kroz njega, naravno.”
Sve to mu je prolazilo kroz glavu dok je posmatrao plavi kišobran i
neumornu kišu. Mislio je i na druge stvari, u svom dugo usnulom
policijskom runu. Načisto se probudio.
Možda Gospodin Mercedes želi da razgovara, a možda želi da gvirne
kroz prozor koji je Džerom pomenuo.
Nije kliknuo na POČNITE ODMAH!, već je izašao sa sajta, dograbio
telefon i ukucao nekoliko brojeva. Odgovorila mu je Džeromova mama.
Posle kratkog i prijatnog ćeretanja prosledila mu je mladog gospodina Ako
Imaš Neki Poslić.
Hodžiz je progovorio najstravičnijim eboniks17 dijalektom za koji je bio
Balkandownload.org
BD4YU

sposoban: „Jo, bate, jel’ držiš kučke pod kontrolom? Jel’ zarađuju? Jel’ se
širiš?”
„O, zdravo, gospodine Hodžiz. Da, sve je u redu.”
„Ne voliš kad te pitam za tvoje čkepi, bate? Ne sviđa ti se kad spikam o
njima?”
„Uh…”
Džerom je bio iskreno zbunjen. Hodžiz se sažalio na njega. „Travnjak
divno izgleda.”
„Oh. Dobro je. Hvala ti. Mogu li išta da učinim za tebe?”
„Možda. Pitao sam se da li bi sutra posle škole mogao da svratiš do
mene. Reč je o kompjuteru.”
„Naravno. U čemu je problem?”
„Radije ne bih o tome telefonom, ali mislim da će te veoma zanimati.
Vidimo se u četiri?”
„Važi.”
„Dobro je. Učini mi uslugu i ostavi Tajrona Filguda Dilajta kod kuće.”
„Važi, gospodine Hodžiz, ostaviću ga.”
„Kad ćeš da ukapiraš da bi trebalo da me zoveš Bili? Osećam se kao da
sam ti profesor istorije kad god mi kažeš gospodine Hodžiz.”
„Možda kad budem završio srednju”, reče Džerom. Zvučao je vrlo
ozbiljno.
„Samo da znaš da možeš da načiniš taj skok kad god ti se ćefne.”
Džerom se nasmejao. Klinac se divno, zvonko smejao. Hodžiz bi se
oraspoložio kad god bi ga čuo.
Sedeo je ispred kompjutera u malenom uredu i dobovao prstima po
stolu, razmišljajući. Palo mu je na pamet da noću retko koristi ovu
prostoriju. Činio je to samo kad bi se probudio u dva ujutru, nemoćan da
zaspi. Tada bi ustao i slagao pasijans sat ili dva, pre povratka u krevet.
Obično bi sedeo u fotelji između sedam i ponoći. Gledao je stare filmove
na AMC-ju ili TCM-u i ždrao masne i slatke stvari.
Ponovo je podigao telefon i pozvao informacije o telefonskim
brojevima. Od robota je zatražio broj Dženele Paterson. Ničemu se nije
nadao. Sestra gospođe Treloni verovatno je izbrisala broj iz javnog imenika
otkad je postala raspuštenica teška sedam miliona dolara.
Robot je izrecitovao broj. Hodžiz je bio toliko iznenađen da nije mogao
da nađe olovku. Pritisnuo je taster 2 za ponavljanje. Još malo je dobovao
prstima. Razmišljao je o najboljem prilazu. Verovatno neće ništa postići, ali
Balkandownload.org
BD4YU

bi sastanak s njom bio njegov sledeći korak, da je pajkan. Pošto nije,

moraće pažljivije da razradi nastup.
Shvatio je s koliko energije pristupa novom izazovu. To saznanje ga je
obradovalo.

Balkandownload.org
BD4YU

5 Brejdi je pozvao Semijevu piceriju pre nego što je krenuo kući.

Pokupio je malu pitu s ljutim kobasicama i pečurkama. Uzeo bi
veću, da je mislio da će majka pojesti neko parče. Znao je da neće.
Možda bi jela kad bi prodavali pitu s ljutim kobasicama i votkom,
pomislio je. Da to prodaju, morao bih da preskočim srednju i naručim
veliku porciju.
Na Nort sajdu bilo je mnogo istovetnih kuća. Napravljene su između
ratova u Koreji i Vijetnamu, što znači da su izgledale isto i da su poprilično
propale. Na većini travnjaka bile su plastične životinje. Kuća Hartsfildovih
bila je u Ulici brestova broj 49. U njihovoj ulici više nije bilo brestova.
Verovatno ih nikad i nije bilo. Sve ulice u ovom delu grada - zvanom, a
kako bi drugo do Nortfild - nazvane su po vrstama drveća.
Brejdi se parkirao iza mamine zarđale honde koja je vapila za novim
auspuhom, karburatorom i svećicama. Da i ne pominjemo nalepnicu š
tehničkog.
Nek se ona pobrine za to, pomislio je Brejdi, iako je znao da neće. On
će. Moraće. Pobrinuće se za to kao i za sve drugo.
Kao što sam se pobrinuo za Frenkija, pomislio je. Učinio je to nekada,
kad je podrum bio samo podrum a ne komandni centar.
Vrata su zaključana. Toliko je uspeo da je nauči, iako bog sveti zna da to
nije bilo lako. Ona je od onih ljudi koje misle da izraz u redu rešava sve
životne probleme. Kažeš joj Stavi mleko u frižider kad ga upotrebiš, i ona
kaže u redu. Vratiš se kući i zatekneš ga na pultu, pokvareno. Kažeš joj
Molim te operi veš da bih sutra imao čistu uniformu za rad na kamiončetu
sa sladoledom, ona kaže u redu. Ali, kad gvirneš u vešernicu, sve stvari su
još u korpi.
Dočekalo ga je zvrndanje televizora. Neko je pričao nešto o izazovu
imuniteta, znači da gleda Servajver. Pokušao je da joj objasni da je sve to
laž, nameštaljka. Rekla je da, u redu, znam ja to, ali nije propuštala nijednu
epizodu.
„Kod kuće sam, mama!”
„Zdravo, dušo!” Umereno zapliće jezikom, što nije loše za ovo doba
noći. Da sam njena jetra, pomislio je Brejdi, iskočio bi joj na usta jedne
noći, dok hrče i pobegao glavom bez obzira.
Balkandownload.org
BD4YU

Ipak je osetio plamičak očekivanja dok je ulazio u dnevnu sobu,

plamičak koji je mrzeo. Sedela je na kauču u haljini od bele svile,
njegovom poklonu za Božić. Video je još belog, visoko na butinama gde se
haljina razdvajala. To je donji veš. Odbijao je da uspostavi vezu između
reči gaćice i majke. Previše je seksi, ali je svejedno prebivala negde u
njegovom umu. Skrivala se kao zmija u otrovnom žbunju. Video je i male
okrugle seni njenih bradavica. Nije u redu što ga takve stvari uzbuđuju - ima
preko pedeset, goji se oko struka, ona je njegova majka, za boga miloga -
ali…
Ali.
„Kupio sam piću”, rekao je. Podigao je kutiju i pomislio: Već sam jela.
„Već sam jela”, rekla je. Verovatno jeste. Video je nekoliko listova
salate i pakovanje jogurta. Tako održava ono što je ostalo od spoljašnjosti.
„Uzeo sam tvoju najomiljeniju”, rekao je misleći: Pojedi je, dušice.
„Pojedi je, dušice”, rekla je. Podigla je čašu i ispila damski gutljajčić.
Lokanje dolazi kasnije, kad on ode u krevet i kad ona pomisli da je zaspao.
„Uzmi koka-kolu i sedi pored mene.” Tapnula je rukom po kauču. Haljina
joj se još malo otvorila. Bela haljina, bele gaćice.
Donji veš, podsetio je sebe. Donji veš, to je sve. Ona je moja majka,
moja mama i nosi donji veš.
Osmehnula se kad je videla gde gleda. Nije zatvorila haljinu.
„Survajver se ove godine snima na Fidžiju.” Namrštila se. „Mislim da je
Fidži. Uglavnom su na nekom od onih ostrva. Hodi da zajedno gledamo.”
„Jok, idem dole da malo radim.”
„Kakvim projektom se baviš, dušice?”
„Novim ruterom.” Nije imala blage veze s elektronikom.
„Jednog dana izumećeš nešto što će nas obogatiti”, rekla je. „Znam da
hoćeš. A onda zbogom prodavnici elektronike i kamiončetu za prodaju
sladoleda.” Posmatrala ga je raširenim očima, blago vodenastim od pića.
Nije znao koliko je tog dana popila. Ni brojanje praznih boca nije imalo
smisla, zato što ih je negde bacala. Nije imao pojma gde ih baca, ali je znao
da može neverovatno mnogo da popije.
„Hvala ti”, rekla je. Osećao se polaskano, uprkos svemu. Osećao je i
druge stvari, iako nije hteo.
„Dođi da cokiš mamicu, slatki dečače.”
Prišao je kauču. Pazio je da ne spusti pogled na raskriljenu haljinu i
pokušavao da zanemari golicanje ispod trbuha. Okrenula je lice u stranu.
Balkandownload.org
BD4YU

Izmakla se i pritisla vlažna poluotvorena usta na njegova, kad se sagnuo da

je poljubi u obraz. Osetio je ukus pića i parfema koji je uvek nanosila iza
ušiju. Utrljavala ga je i na drugim mestima.
Spustila je dlan na njegov vrat. Vrhovima prstiju počešala ga je po kosi.
Stresao se sve do donjeg dela leđa. Liznula mu je gornju usnu vrhom jezika.
Zapalacao je i nestao u njenim ustima. Odmakla se od njega. Začuđeno ga je
pogledala.
„Slatki moj dečače”, prostenjala je, kao heroina romantične sapunice - u
kojoj muškarci vitlaju mačevima, a žene nose duge haljine s blistavim,
oblim, podignutim grudima.
Užurbano se povukla. Osmehnula mu se i pogledala put televizora na
kom su privlačni mladi ljudi u kupaćim kostimima trčali po plaži. Blago
uzdrhtalim rukama otvorio je kutiju s picom. Izvadio je komad. Spustio ga je
u njenu činiju za salatu.
„Pojedi ga”, rekao je. „Upiće piće. Bar jedan njegov deo.”
„Ne budi zao prema mamici”, rekla je, bez prekora i povređenosti.
Skupila je haljinu odsutnim pokretom ruke, izgubljena u svetu Survajvera,
željna da otkrije ko će napustiti ostrvo zahvaljujući glasovima gledalaca. „I
ne zaboravi na moj auto, Brejdi. Treba mu nalepnica.”
„Treba mu mnogo više od nje”, rekao je i otišao u kuhinju. Uzeo je
kokakolu iz frižidera i otvorio podrumska vrata. Stajao je u mraku, pre nego
što je izrekao reč: „Kontrola.” Fluorescentne lampe (koje je sam montirao,
baš kao što je sam oblikovao podzemlje) ispod njega su bljesnule.
U podnožju stepenica pomislio je na Frenkija. To mu se dešavalo kad
god bi se našao na mestu na kom je umro. Nije mislio na njega samo
jednom, dok se spremao da krene na Gradski centar. Tih nedelja je
zaboravio na sve. To je bilo veliko rasterećenje.
Brejdi, rekao je Frenki. To je bila njegova poslednja reč na planeti
Zemlji. Krkljanje i jauci se ne računaju.
Spustio je piću i sok na radni sto u sredini prostorije. Otišao je u
majušno kupatilo. Zdravo se olakšao. Neće moći da jede, niti da radi na
novom projektu (koji nema veze s ruterom), neće moći da razmišlja dok ne
obavi najpreči zadatak.
U pismu debelom bivšem policajcu naveo je da je bio seksualno
uzbuđen kad se zaleteo u tragaoce za poslom ispred Gradskog centra i da je
nosio kondom. Naveo je i da često masturbira misleći na taj događaj. Da je
to bila istina, reč autoerotičan dobila bi sasvim novo značenje, ali nije bila.
Balkandownload.org
BD4YU

Mnogo je lagao u tom pismu, da bi što više naložio Hodžiza. Lažna

seksualna fantazija nije bila najveća laž.
Uistinu se nije mnogo zanimao za devojke. One su to osećale. To je
verovatno bio razlog zbog kog se tako dobro slagao s Fredi Linklater,
sajber-lezbo koleginicom u Diskaunt elektroniksu. Ne bi se začudio kad bi
se ispostavilo da misli da je gej. Nije bio ni to. Samom sebi bio je
nedokučiva misterija, ali je bio siguran da nije aseksualan, bolje reći nije
to bio u potpunosti. S majkom je delio gotsku šarenu tajnu, o kojoj nije
razmišljao izuzev u slučaju krajnje nužde. U takvim slučajevima morao se
pozabaviti njome, da bi je odmah zatim duboko potisnuo.
Mamice, video sam ti gaćice, pomislio je i obavio svoj posao, što je
brže mogao. Imao je vazelin u ormariću s lekovima, ali ga nije koristio.
Želeo je da bridi.

Balkandownload.org
BD4YU

6 Brejdi je izrekao još jednu reč u prostranom podrumu. Rekao je

haos. Na drugom kraju kontrolne sobe bila je duga polica, na nekih
metar visine od poda. Na njoj je bilo sedam prenosnih kompjutera,
zatamnjenih ekrana. Upalili su se. Imao je i stolicu na točkićima, da bi se
brzo prebacivao s jednog na drugi. Svih sedam je oživelo kad je izgovorio
magičnu reč. Na svim ekranima pojavio se broj 20, zatim 19, pa 18.
Samoubilački program stupiće u dejstvo, ako im dozvoli da odbroje do
nule. Očistiće hard-diskove. Na njima neće ostati ništa izuzev nerazumljivih
informacija.
„Tama”, rekao je. Velike brojke su nestale. Zamenile su ih scene iz
njegovog najdražeg filma, Divlja horda.
Pokušao je s apokalipsom i Armagedonom. Mislio je da su to mnogo
bolje početne reči. Imale su prizvuk konačnosti, ali je program za
prepoznavanje glasa imao problema s njima. Nije želeo da zamenjuje sve
fajlove zbog glupe omaške. Dvosložne reči bile su sigurnije rešenje. Na šest
od sedam kompjutera nije bilo mnogo podataka. Broj Tri je bio jedini s
onim što bi debeli bivši policajac nazvao „inkriminišućim informacijama”.
Voleo je da posmatra osvetljene ekrane u nizu, čudesno svedočanstvo
informatičke moći. Zahvaljujući njima, podrum je ličio na pravi komandni
centar.
Brejdi se smatrao stvaraocem i uništiteljem, ali je znao da dosad nije
stvorio ništa što bi oborilo svet na kolena. Mučila ga je pomisao da nikad i
neće. To bi značilo da u najboljem slučaju poseduje drugorazredni kreativni
um.
Uzmimo rola za primer. Ideja mu je sinula jedne noći dok je usisavao
dnevnu sobu (takav zadatak je, poput korišćenja mašine za pranje, bio ispod
majčinog nivoa). Sklepao je napravu koja je ličila na hoklicu na kugličnim
ležajevima, s motorom i kratkim crevom na donjoj strani. Zaključio je da bi
s dodatkom jednostavnog kompjuterskog programa mogla da se kreće okolo,
usisavajući prljavštinu i prašinu. Ako bi udarila u prepreku - stolicu ili zid -
okrenula bi se i nastavila da se kreće u drugom pravcu.
Počeo je s izradom prototipa kad je video kako verzija njegovog rola
vredno skuplja prašinu u izlogu prestižne radnje za kućne aparate u centru
grada. I ime je bilo slično. Sprava se zvala rumba. Neko ga je pretekao. Taj
Balkandownload.org
BD4YU

neko sad verovatno zgrće milione. To nije pošteno, ali šta jeste? Život je
usrana vašarska streljana, sa usranim nagradama.
Sredio je televizore u kući, što znači da su on i mama imali ne samo
osnovne kablovske programe već i kanale koji se plaćaju (uključujući i
egzotiku poput Al Džazire) za džabe. Tajm Vorner, Komkast ili XFINITI
mogli su samo da mu pljunu pod prozor. Hakovao je DVD plejer da pušta ne
samo američke diskove već i one iz svih krajeva sveta. To je bilo lako - dva
ili tri brza poteza daljinskim i šestocifrena šifra. I da li je neko koristio tu
mogućnost? Ne na ovoj adresi. Mama ne gleda ništa što se ne emituje na
četiri najveće mreže, a Brejdi uglavnom radi najednom od dva posla ili u
kontrolnoj sobi, u kojoj se bavi pravim poslom.
Sređivanje televizora bilo je odličan ali nezakonit potez. I hakovanje
DVD- a bilo je nezakonito. Da i ne pominjemo hakovanje Redboksa i
Netfliksa. Sve njegove najbolje ideje su nezakonite. Uzmimo za primer Prvu
i Drugu Stvar.
Prva Stvar je bila na suvozačkom seđištu mercedesa gospođe Treloni,
kad je maglovitog jutra prošlog aprila napustio Gradski centar, dok je krv
kapala s ulubljene rešetke hladnjaka i po šoferki. Na ideju da je načini
došao je u mračnom periodu, pre tri godine, nakon što je odlučio da pobije
gomilu ljudi. Rešio je da izvede ono o čemu je razmišljao kao o
terorističkoj vožnji, ali još nije odlučio kako, kada ili gde će se ona zbiti. U
to doba bio je pun ideja, rastrzan i neispavan. Povazdan se osećao kao da je
progutao čitav termos crne kafe, obogaćene amfetaminima.
Prva Stvar bila je prilagođeni televizijski upravljač s mikročipom kao
mozgom i baterijama za proširenje dosega… iako je doseg ostao prilično
kratak. Ako bi ga uperio u semafor udaljen dvadeset ili trideset metara,
mogao je da menja crveno u žuto jednim potezom, crveno u trepćuće žuto s
dva poteza i crveno u zeleno s tri poteza.
Bio je oduševljen spravicom. Nekoliko puta ju je iskoristio (uvek
sedeći u parkiranom starom subaruu; kamionče za sladoled bilo je preterano
upadljivo) na prometnim raskrsnicama. Posle nekoliko za dlaku izbegnutih
sudara izazvao je automobilsku nesreću. Stradala je samo limarija, ali je
bilo zabavno gledati kako se dvojica ljudi prepiru oko krivice. Na trenutak
je izgledalo da će doći do tuče.
Druga Stvar je došla nedugo potom, ali je Prva Stvar ono što je
usmerilo Brejdija na metu, zato što je značajno povećala šanse za uspešno
bekstvo. Razdaljina između Gradskog centra i napuštenog skladišta koje je
Balkandownload.org
BD4YU

izabrao za ostavljanje sivog mercedesa gospođe Treloni bila je tačno četiri

kilometra. Na izabranoj maršruti bilo je osam semafora. S čudesnom
spravicom nije morao da se brine zbog njih. Ali tog jutra - Isuse Hriste, ko
bi rekao? - na svakom semaforu bilo je zeleno svetio. Pripisao je to ranim
jutarnjim satima, ali se ipak razbesneo.
Da nisam imao spravicu, pomislio je dok je prilazio ostavi na drugom
kraju podruma, na najmanje četiri od osam semafora bilo bi crveno svetio:
Tako ti je to u mom životu.
Druga Stvar je bila jedina od njegovih drangulija koja je donela neke
pare. Nije donela mnogo, ali svi znaju da novac nije najvažniji. Sem toga,
bez nje ne bi bilo ni mercedesa. A bez mercedesa ne bi bilo masakra pred
Gradskim centrom.
Dobra stara Druga Stvar.
Veliki katanac visio je s reze na vratima ostave. Brejdi ga je otvorio
ključem sa svog prstena. Već je bila osvetljena fluorescentnim lampama.
Nije bila velika. Drvene police činile su je još manjom. Na jednoj od njih
bilo je devet kutija za cipele. U svakoj od kutija bilo je pola kilograma
plastičnog eksploziva iz kućne radinosti. Isprobao ga je na napuštenoj
šljunkari, daleko u seoskim predelima. Položio je ispit.
Da sam u Avganistanu, pomislio je, s onim pokrivalom za glavu i
mangupskim šlafrokom, proslavio bih se dižući oklopne transportere u
vazduh.
Na drugoj polici u drugoj kutiji za cipele bilo je pet mobilnih telefona.
To su bili jeftini aparati koje su dileri drogom iz Loutauna zvali petarde.
Prodavali su se po apotekama i bakalnicama. Večeras će se njima baviti.
Podesiće ih tako da zvone na isti broj, da bi mogli da stvore varnicu koja će
istovremeno detonirati plastični eksploziv u kutijama za cipele. Još nije
doneo odluku o korišćenju eksploziva, ali jedan deo njega je silno želeo da
posegne za tom mogućnošću. Da, naravno. Rekao je debelom bivšem
policajcu da ne oseća potrebu da ponovi remek-delo, ali je to bila samo još
jedna laž. Mnogo toga zavisi od debelog pajkana. Ako uradi ono što Brejdi
želi - ono što je gospođa Treloni učinila po njegovom nagovoru - potreba će
zgasnuti, makar za izvesno vreme.
Ako ne… pa…
Uzeo je kutiju s telefonima iz ormana. Zastao je. Na drugoj polici bila je
debela jakna za drvoseče. Srednja veličina odgovarala bi mu da je hteo da
ide u šumu - vitak je - ali je ova bila XL. Na grudima je imala smajli bedž,
Balkandownload.org
BD4YU

onaj s naočarima za sunce na kom pokazuje zube. Jakna je mogla da ponese

više pakovanja eksploziva od pola kilograma. Dva u spoljnim džepovima,
dva u unutrašnjim. Nadimala se od kugličnih ležajeva (kakvi su bili i u
Hodžizovom nežnom razbijaču). Razrezao je postavu, da bi ih ubacio. Palo
mu je na pamet da bi mogao da zamoli mamu da je zašije. Slatko se smejao
dok je spajao šavove lepljivom trakom.
S ponosom je posmatrao samoubilačku jaknu, svojih ruku delo.
Neće je upotrebiti… verovatno je neće upotrebiti… ali je ta ideja imala
izvesnu draž. Jednim potezom sve bi okončao. Više ne bi bilo Diskaunt
elektroniksa, odlaska u Sajber-patrolu da bi izvlačio puter od kikirikija ili
slane mrve iz centralnog procesora nekog matorog idiota, ni kamiončeta za
prodaju sladoleda. Više ne bi bilo zmija koje puze u pozadini uma ili ispod
trbuha.
Maštao je kako aktivira eksploziv na rok koncertu. Čuo je da Springstin
dolazi u Lejkfront arenu, u junu. Kako bi bilo da to učini na paradi povodom
Četvrtog jula na Lejk aveniji, najvećem gradskom šetalištu? Ili na danu
otvaranja Letnjeg umetničkog festivala i vašara, koji se svake godine
održava u prvoj nedelji avgusta. Ideja nije loša, ali zar ne bi izgledao
smešno u debeloj jakni u vrelo avgustovsko popodne?
To je bila istina, ali kreativni um može da reši sve probleme, razmišljao
je redajući telefone po radnom stolu. Vadio je SIM kartice iz aparata. Sem
toga, samoubilačka jakna predstavlja, kako se ono zvaše, scenario sudnjeg
dana. Verovatno nikad neće biti upotrebljena. Prijalo mu je što je ima pri
ruci.
Pre odlaska u prizemlje seo je za Broj Tri. Otvorio je pretraživač.
Proverio je Plavi kišobran. Debeli bivši policajac nije se javio.
Nije još.

Balkandownload.org
BD4YU

7 Kad je Hodžiz sutradan u deset ujutru pritisnuo interkom ispred

stana gospođe Varton na Lejk aveniji, nosio je odelo. Obukao ga je
tek drugi ili treći put od penzionisanja. Prijalo mu je što ga nosi,
iako je bilo usko u struku i ispod pazuha. Muškarac u odelu oseća se kao
zaposleni muškarac.
Iz zvučnika se začuo ženski glas. „Da?”
„Bil Hodžiz, gospođo. Sinoć smo razgovarali?”
„Jesmo. Stigli ste na vreme. Ja sam u 19 C, detektive Hodžiz.”
Vrata su zazvrjala, baš kad je hteo da joj objasni da više nije detektiv.
Odustao je od tog nauma, delom i zbog toga što je u telefonskom razgovoru
pomenuo da je penzionisan.
Dženel Paterson čekala ga je na vratima, baš kao i njena sestra na dan
masakra pred Gradskim centrom, kad su Pit Hantli i on došli da je prvi put
saslušaju.
Sličnost između dve žene bila je dovoljna da u njemu potakne snažni
osećaj već viđenog. Razlike su bile veće od sličnosti, zaključio je dok je
prelazio kratak put od lifta do vrata apartmana (pokušavajući da hoda
umesto da se gega). Patersonova je imala sestrine bledoplave oči i istaknute
jagodice. Usne Dženel Paterson čak su i u spokojnim trenucima izgledale
kao da će se svakog časa osmehnuti ili nekog poljubiti, dok su usne Olivije
Treloni bile stisnute i najčešće bele zbog mešavine uzrujanosti i srdžbe.
Usne su joj se blistale od vlažnog karmina - izgledale su tako slatko da mu
je došlo da ih pojede. Ova dama nije nosila rol-kragnu. Na sebi je imala
tesnu bluzu koja je isticala par savršeno zaobljenih dojki. Nisu bile velike,
ali, kao što je Hodžizov voljeni stari otac govorio, nepotrebno je sve više
od onog što staje u šaku. Da li posmatra darove majke prirode ili rezultate
poslerazvodnih intervencija? Druga mogućnost činila se verovatnijom.
Zahvaljujući sestri mogla je do mile volje da se zabavlja radovima na
karoseriji.
Pružila je ruku. Zdravo ga je stisnula. „Zahvaljujem se na poseti.”, rekla
je, kao da je došao na njen poziv.
„Drago mi je što ste našli vremena da me primite”, rekao je i ušao u stan
za njom.
Nezaboravni pogled na jezero ošamario ga je čim je prekoračio preko
Balkandownload.org
BD4YU

praga. Dobro ga se sećao, iako su samo jednom razgovarali s gospođom T.

u ovom stanu. Svi ostali razgovori obavljeni su u velikoj kući u-Šugar
Hajtsu ili u policijskoj stanici. Jednom je u stanici doživela histerični
napad. Svi krive mene, rekla je tom prilikom. Posle nekoliko nedelja digla
je ruku na sebe.
„Da li biste želeli kafu, detektive? Jamajčanska je. Verujte mi kad vam
kažem da takvu još niste probali.”
Hodžiz je uobičajio da pre podne ne pije kafu, zato što mu je stvarala
kiselinu, uprkos lekovima. Ipak je prihvatio njenu ponudu.
Seo je u fotelju pored panoramskog prozora u dnevnoj sobi, dok je
čekao da se vrati iz kuhinje. Dan je bio topao i bez oblaka. Jedrilice su
jezdile i vrludale jezerom kao skejteri. Ustao je da prihvati srebrni
poslužavnik iz njenih ruku, kad se pojavila iz kuhinje. Ona je samo sa
osmehom odmahnula glavom. Spustila ga je na stočić za kafu, otmeno
savivši kolena. Taj pokret ličio je na starovremenski naklon.
Hodžiz je pre polaska zamišljao sve moguće pravce i obrte njihovog
razgovora, ali su se njegove pripreme pokazale uzaludnim. Imao je utisak da
ga je nakon pažljivo isplaniranog zavođenja predmet njegovih želja
dočekao na vratima u kratkom kombinezonu i „karaj me” cipelicama.
„Želim da saznam ko je naterao moju sestru da se ubije”, rekla je, dok je
sipala kafu u kineske šolje, „ali nisam znala odakle da počnem. Vaš poziv je
bio prava poruka s nebesa. Posle razgovora s vama ubeđena sam da ste vi
pravi čovek za taj posao.”
Hodžiz je ostao bez teksta.
Ponudila mu je solju. „Ako hoćete šlag, sipajte ga sami. Ne odgovaram
za dodatke.”
„Crna mi odgovara.”
Osmehnula se. Zubi su joj bili savršeni, ili savršeno, obrađeni. „Vi ste
muškarac po mom ukusu.”
Gucnuo je kafu, čisto da bi dobio na vremenu. Doista je bila izuzetno
ukusna. Pročistio je grlo i progovorio: „Kao što sam vam sinoć rekao,
gospođo Paterson, više nisam policijski detektiv. Dvadesetog novembra
prošle godine postao sam privatno lice, običan građanin. To moramo da
raščistimo.”
Posmatrala ga je preko ruba šolje. Pitao se da li vlažni, sjajni karmin na
njenim usnama ostavlja otisak na finom porcelanu, ili je dinamični razvoj
kozmetičke tehnologije otklonio i taj problem. Ludo je što o tome uopšte
Balkandownload.org
BD4YU

razmišlja, ali je zbilja lepa. Ne bi trebalo da se čudi ovakvoj reakciji na

njen izgled, jer u poslednje vreme slabo izlazi.
„Što se mene tiče”, reče Dženel Paterson, „samo su dve reči bitne od
onoga što ste mi upravo rekli. Jedna je privatni, a druga detektiv. Želim da
znam ko ju je izbacio iz koloseka, ko se poigravao s njom dok nije digla
ruku na sebe, a da niko u policiji nije prstom mrdnuo. O da, hteli su da
uhvate čoveka koji je iskoristio njen automobil da pobije te ljude, ali im je
za moju sestru - mogu li biti vulgarna? - neviđeno pucao kurac.”
Hodžiz je možda bio penzionisan, ali je još bio odan službi. „To nije
sasvim tačno.”
„Shvatam zašto to kažete, detektive…”
„Gospodine, molim vas. Gospodine Hodžiz, to je sasvim dovoljno. Ili
Bile, ako vam se to više dopada.”
„Bile, u tom slučaju. I tačno je. Postoji veza između tih ubistava i
samoubistva moje sestre, zato što je isti čovek upotrebio automobil i
napisao pismo. Tu su i druge stvari, poput Plavog kišobrana.”
Polako, Hodžiz se jedva obuzdavao. Nemoj da uprskaš.
„O kakvom pismo govorite, gospođo Paterson?”
„Zovite me Džejni. Ako ste vi Bil, ja sam Džejni. Sačekajte. Pokazaću
vam.”
Ustala je i izašla iz sobe. Hodžizovo srce tuklo je ubrzano - mnogo brže
nego kad je sredio trolove ispod nadvožnjaka - ali mu nije promaklo da
Džejni Paterson izgleda jednako dobro spreda i otpozadi.
Polako, momče, upozoravao je sebe, dok je pijuckao kafu. Nisi Filip
Marlou. Popio je pola šolje, ali kiseline nije bilo ni u tragovima. Ovo je
čudesna kafa, pomislio je.
Vratila se s dva papira. S gađenjem ih je držala za ivice. „Pronašla sam
ga kad sam sređivala papire na Olinom stolu. Njen advokat, gospodin Šron,
bio je sa mnom, u svojstvu izvršioca njenog testamenta. Otišao je u kuhinju,
po čašu vode kad sam ga našla, pa ga nije video. Sakrila sam ga.” Rekla je
to spokojnim tonom, bez imalo stida ili prkosa. „Odmah sam znala šta je to.
Zbog ovog. Tip je ostavio jedan na volanu njenog automobila. Mogli bismo
ga nazvati njegovom posetnicom.”
Kucnula je po smajliju sa sunčanim naočarima na polovini prve strane.
Hodžiz ga je već primetio. Prepoznao je i font pisma koji je njegov program
za obradu teksta nazvao američka pisaća mašina.
„Kad ste ga našli?”
Balkandownload.org
BD4YU

Glasno je razmišljala. „Došla sam nešto pre sahrane, obavljene krajem

novembra. Na ceremoniji čitanja testamenta otkrila sam da sam jedina
naslednica. To je bilo u prvoj nedelji decembra. Pitala sam gospodina
Šrona možemo li odložiti inventar Oline imovine do januara, zbog
neodložnog posla koji me je čekao u Los Anđelesu. Prihvatio je moj
predlog.” Pogledala je Hodžiza iskričavim plavim očima. „Neodložni
posao bio je razvod sa suprugom, koji je - mogu li ponovo biti vulgarna? -
bio švrljanju skloni kokainski zavisnik.”
Hodžiz nije hteo da se spušta niz to uže. „U januaru ste se vratili u Šugar
Hajts?”
„Tako je.”
„Tada ste našli pismo?”
„Jesam.”
„Da li ga je policija videla?” Znao je odgovor na to pitanje. Četiri
meseca prošla su od januara. Svejedno ga je morao postaviti.
„Nije.”
„Zašto nije?”
„Već sam vam rekla! Zato što im ne verujem!” Iskre u njenim očima su
zgasle. Zaplakala je.

Balkandownload.org
BD4YU

8 Zamolila je za dozvolu da se nakratko povuče. Hodžiz je rekao da

nema ništa protiv. Nestala je, verovatno da bi se pribrala i
popravila šminku. Podigao je pismo. Pročitao ga je, pijuckajući
kafu. Bila je izuzetno ukusna. Još kad bi imao neki kolačić pri ruci…

Draga Olivija Treloni,

Nadam se da ćete pročitati ovo pismo do
kraja, pre nego što ga bacite ili spalite.
Znam da ne zaslužujem vašu pažnju, ali vas
svejedno molim za nju. Vidite, ja sam čovek
koji je ukrao vaš mercedes i koji je
pregazio one ljude. Sad gorim, baš kao što
će pismo goreti, ako se odlučite da ga
spalite. Gorim od stida, kajanja i tuge.
Molim vas, molim vas, molim vas, dajte mi
priliku da objasnim! Znam da mi nikad nećete
oprostiti. Ne očekujem to. Biće dovoljno ako
me budete razumeli. U očima javnosti sam
čudovište, za televiziju sam samo nova krvava
priča koja prodaje reklame, za policiju sam
samo još jedan prekršitelj kog žele da uhvate
i strpaju u zatvor, ali ja sam i ljudsko
biće, baš kao i vi . Ovo je moja priča.
Odrastao sam u domaćinstvu u kom sam
fizički i seksualno zlostavljan. Bio sam
žrtva mog očuha. Znate li šta je moja majka
učinila kad je to doznala? Pridružila se
zabavi! Da li ste prestali da čitate? Ne bih
vas krivio zbog toga. Priča je odista gnusna.
Nadam se da niste prestali, zato što mi je
potrebno da se nekom izjadam. Verovatno neću
još dugo biti u „zemlji živih”, ali ne mogu
oduzeti sebi život a da niko ne zna ZAŠTO
sam učinio ono što sam učinio. Ni ja sve ne
Balkandownload.org
BD4YU

razumem. Nadam se da ćete vi, kao „posmatrač

sa strane”, to moći.

Naišao je na smajlija.

Seksualno zlostavljanje nastavilo se sve

do očuhove smrti od srčanog udara. Tada sam
imao dvanaest godina. Majka je rekla da će
me okriviti, ako ikom kažem šta mi se
dešavalo. Rekla je da će reći da sam
ozleđivao samog sebe, ako ikom pokažem
zalečene opekotine od cigareta na rukama,
nogama i genitalijama. Bio sam dete. Mislio
sam da govori istinu. Rekla mi je da će je
strpati u zatvor, ako mi neko poveruje, i da
će mene poslati u dom za siročad. (Što bi se
najverovatnije i desilo.)
Ćutao sam. Ponekad je „poznato zlo bolje
od nepoznatog”!
Nisam mnogo porastao. Bio sam veoma mršav,
zato što sam bio previše nervozan da bih
jeo. Često sam povraćao posle obroka
(bulimija). Zbog svega toga maltretirali su
me u školi. Nije ni čudo što sam dobio
gomilu tikova, kao što je potezanje odeće i
čupanje kose (ponekad počupam dosta kose).
Zbog svega toga postao sam predmet podsmeha u
školi. Ni učitelji me nisu štedeli.

Džejni Paterson se vratila u dnevnu sobu. Sela je prekoputa njega. Pila je

kafu. Hodžiz ju je jedva primećivao. Razmišljao je o pet saslušanja koje je
s Pitom obavio s gospođom T. Sećao se kako je stalno nameštala rol-kragnu,
zatezala suknju ili dodirivala uglove stisnutih usana, kao da sklanja mrvicu
ili karmin. Vrtela je i potezala uvojak kose prstom. I to je radila.
Vratio se pismu.

Nikad nisam bio loše dete, gospođo

Balkandownload.org
BD4YU

Treloni. Kunem vam se. Nikad nisam mučio

životinje ili prebio neko dete manje od mene.
Bio sam uplašeni mišić od deteta. Bezuspešno
sam pokušavao da se probijem kroz detinjstvo
bez ponižavanja i ismejavanja.
Hteo sam da idem u koledž, ali se to nije
desilo. Vidite, na kraju sam negovao ženu
koja me je zlostavljala! Ima tu nečeg
smešnog, zar ne? Mama je dobila moždani udar,
verovatno od pića. Da, ona je i
alkoholičarka, bolje reći bila je dok je
mogla da ode do radnje i kupi cugu. Može da
hoda, ali samo na kratka rastojanja. Moram da
joj pomažem kad ide u toalet i da je perem
kad „obavi posao”. Radim po čitav dan na
slabo plaćenom poslu (znam da bi trebalo da
budem srećan što imam ikakav posao u ovom
ekonomskom sunovratu). Žurim kući da bih
pazio na nju, zato što mogu da unajmim ženu
samo na nekoliko sati nedeljno. Vodim jadan i
bezizgledan život. Nemam prijatelje i nikakvu
mogućnost za napredovanje na poslu. Ako je
društvo košnica, ja sam samo još jedan trut.
Gnev se sakupljao u meni, dok mi nije
prekipelo. Neko je morao da plati za sve što
me je snašlo. Poželeo sam da uzvratim udarac
svetu i da mu stavim do znanja da sam živ .
Da li me razumete? Da li ste se ikada tako
osećali? Verovatno niste, pošto ste imućni i
pošto imate najbolje prijatelje koje novac
može da kupi.

Ponovo je naišao na smajlija sa sunčanim naočarima, koji kao da je

poručivao: Samo se šalim.

Jednog dana jednostavno mi se smrklo pred

očima. Uradio sam ono što sam uradio. Ništa
Balkandownload.org
BD4YU

nisam planirao…

Malo sutra nisi, pomislio je Hodžiz.

… smatram da je verovatnoća da ću biti

uhvaćen bila najmanje 50:50. Nisam se brinuo
zbog toga. I SIGURNO nisam znao koliko će me
počinjeni zločin kasnije proganjati. Još uvek
proživljavam udarce, i još čujem krike svojih
žrtava. Shvatio sam koliko sam strašnu stvar
učino tek kad sam video vesti i saznao da
sam ubio čak i jednu bebu. Ne znam kako
uspevam da živim s tim.
Gospođo Treloni, zašto, o zašto, o zašto
ste ostavili ključ u kolima? Ništa od ovoga
ne bi se dogodilo da ga nisam video, dok sam
jednog jutra šetao, nemoćan da zaspim. Da
niste ostavili ključ u kolima, bebica i njena
mati bile bi još žive. Ne krivim vas.
Siguran sam da ste bili zaokupljeni vlastitim
problemima. Voleo bih da je sve bilo
drugačije. Tako bi i bilo, da ste se setili
da ponesete ključ sa sobom. Ne bih goreo u
paklu krivice i kajanja. Verovatno se i vi
suočavate s istim demonima. Žao mi je,
pogotovo zato što ćete uskoro shvatiti koliko
ljudi mogu biti zli. Televizijske vesti i
novine tvrdiće da ste vašom neopreznošću
omogući moj strašni čin. Prijatelji će
prestati da razgovaraju s vama. Policija će
vas progoniti. Kad pođete u kupovinu, ljudi
će vas posmatrati iz prikrajka. Došaptavaće
se iza vaših leđa. Neki se neće zaustaviti
na tome, već će vam „skresati istinu u
lice”. Ne bih se iznenadio ako bi se neki
odlučili za vandalske napade na vaš dom.
Skrenite pažnju obezbeđenju (siguran sam da
Balkandownload.org
BD4YU

ga imate) da „pazi” na njih.

Ne verujem da biste hteli da razgovarate
sa mnom, zar ne? Nisam mislio na razgovor
licem u lice. Postoji sigurno mesto, gde
možemo da razgovaramo kompjuterima. Zove se
Pod Debinim plavim kišobranom. Nabavio sam
vam i korisničko ime, ako budete želeli da
razgovarate. Ono je „otrelaw19”.
Znam šta bi učinila prosečna osoba.
Prosečna osoba odnela bi ovo pismo pravo u
policiju. Dopustite mi da vas nešto pitam.
Šta su policajci uradili za vas, izuzev što
su vam oduzeli san? loš nešto, ako me želite
mrtvog, ubićete me predajom pisma policiji,
kao da ste mi prislonili pištolj na čelo i
povukli obarač, zato što ću u tom slučaju
oduzeti sebi život.
Ma kako to ludo zvučalo, vi ste jedina
osoba koja me drži u životu. Zato što samo s
vama mogu razgovarati. Samo vi razumete kako
je biti u Paklu.
Čekaću vaš odgovor.
Gospođo Treloni, tako mi je tako mi je
tako mi je ŽAO.

Hodžiz je spustio pismo na stočić za kafu i rekao: „Kakvo sranje.”

Džejni Paterson je klimnula. „I ja sam reagovala na sličan način.”
„Pozvao ju je da stupi u kontakt s njim…”
Iznenađeno ga je pogledala. „Pozvao ju je? Pokušajte sa ucenio ju je.
’Uradi to ili ću se ubiti.’”
„Vi mislite da ga je poslušala. Da li ste videli išta od njihovog
elektronskog saobraćanja? Postoje li i drugi štampani materijali pored ovog
pisma?”
Odmahnula je glavom. „Oli je rekla majci da razgovara s ’veoma
poremećenim muškarcem’ i da pokušava da ga navede da potraži pomoć
zato što je uradio strašnu stvar. Majka se uznemirila. Pretpostavila je da Oli
razgovara s veoma poremećenim muškarcem licem u lice, na primer u parku
Balkandownload.org
BD4YU

ili kafeteriji. Ne zaboravite da je majka u kasnim osamdesetim. Zna za

kompjutere, ali ne shvata njihovu svrhu. Oli joj je objasnila princip sobe za
ćaskanje - bolje reći, pokušala je - ali nisam sigurna koliko je mama od toga
razumela. Zapamtila je da joj je Oli rekla da je razgovarala s veoma
poremećenim muškarcem ispod plavog kišobrana.”
„Da lije vaša mati povezala muškarca s ukradenim mercedesom i
ubistvima ispred Gradskog centra?”
„Nikad nije rekla ništa što bi me nagnalo na takvu pomisao. Njena
kratkoročna memorija veoma je nepouzdana. Ako je pitate o japanskom
bombardovanju Perl Harbora, reći će vam kada je čula za to na radiju, i
verovatno ime spikera. Pitajte je šta je jela za doručak, ili gde se nalazi…”
slegnula je ramenima. „Možda će moći da vam kaže, a možda i neće.”
„A gde je sad ona?”
„Smeštena je u Sani Ejkresu, pedesetak kilometara odavde.” Nasmejala
se, bez imalo radosti. „Kad god čujem to ime, pomislim na stare melodrame
na Tarner klasik kanalu, u kojima heroine proglašavaju ludim i zatvaraju u
grozomorne ludnice.”
Okrenula se prema jezeru. Na licu je imala zanimljiv izraz, malčice
zamišljen i malčice snebivljiv. Hodžizu se iz časa u čas sve više dopadala.
Fine linije oko očiju svedočile su da voli da se smeje.
„Znam koju bih ulogu igrala u tim starim filmovima”, rekla je,
posmatrajući igru brodića na vodi. „Bila bih podmukla sestra koja
nasleđuje gomilu novca i zanemoćalog roditelja. Okrutna osoba koja
zadržava novac i šalje ostarelog roditelja u jezivu kuću u kojoj stari ljudi
dobijaju pseću hranu za večeru i po čitavu noć leže u sopstvenoj mokraći.
Sani Ejkres nije takvo mesto. Zbilja je lep. Nije jeftin. Mama je tražila da
ide tamo.”
„Jakako?”
„Jakako”, rekla je i podsmešljivo nabrala nos. „Da li se sećate njene
bolničarke? Gospođa Grin. Altea Grin.”
Hodžiz je uhvatio sebe kako poseže u sako za nepostojećom policijskom
beležnicom. Brzo se setio bolničarke i bez pomoći beležnice. Bila je to
visoka i dostojanstvena žena u belom, koja kao da nije hodala već klizila.
Zbog guste sive kose malo je ličila na Elsu Lančester u Frankeštajnovoj
nevesti. Pit i on su je pitali da li je primetila mercedes gospođe Treloni
parkiran pored ivičnjaka kad je izašla iz zgrade tog utorka uveče.
Odgovorila je da je prilično sigurna da jeste. Zaključili su da nije nimalo
Balkandownload.org
BD4YU

sigurna.
„Da, sećam je se.”
„Penzionisala se, gotovo odmah po mom dolasku iz Los Anđelesa.
Rekla je da u šezdeset četvrtoj više nije sposobna da se na odgovarajući
način stara o pacijentima koji se suočavaju s tako ozbiljnim problemima.
Ostala je pri svome čak i kad sam joj ponudila da zaposli pomoćnicu ili
dve, ako bude želela. Mislim da je bila zgrožena publicitetom koji je
izazvao masakr pred Gradskim centrom. Možda bi i ostala, da je to bio
jedini problem.”
„Samoubistvo vaše sestre bila je kap koja je prelila čašu?”
„Prilično sam sigurna da jeste. Neću da kažem da su Altea i Oli bile
velike prijateljice ili bilo šta slično, ali su se lepo slagale. Blisko su
sarađivale kad je briga o mami u pitanju. Sani je sad najbolje rešenje za
nju. I njoj i meni je lakše otkad je tamo. Ondašnje osoblje bolje izlaze na
kraj s njenim bolom.”
„Šta bi se desilo ako bih je posetio i porazgovarao s njom…”
„Možda bi se setila nekih stvari, a možda i ne bi.” Skrenula je pogled s
jezera, prema njemu. „Da li ćete prihvatiti posao, ako vam ga ponudim?
Proverila sam cenu usluga privatnih detektiva na internetu. Spremna sam da
platim značajno veću sumu. Nudim pet hiljada dolara nedeljno i plaćene
troškove. Angažovaću vas na najmanje osam nedelja.”
Četrdeset hiljada za osam nedelja rada, čudio se Hodžiz. Možda bi
mogao biti Filip Marlou. Zamišljao je sebe u zapuštenoj kancelariji od dve
prostorije, na trećem spratu jeftine zgrade za izdavanje. Zaposliće bombastu
recepcionerku po imenu Lola ili Velma, plavušu oštrog jezika. Nosiće kišni
mantil i smeđu fedoru kad bude padala kuša. Šešir će biti navučen preko
jedne obrve.
Isprazna maštarija. Takav život nije ga privlačio. Nije hteo da sedi u
fotelji i gleda ženu sudiju daveći se grickalicama. Hteo je da nosi odelo. To
nije sve. Napustio je službu ostavivši nerešene slučajeve. Pit je
identifikovao naoružanog pljačkaša zalagaonica. Izgleda da će uskoro
uhapsiti Donalda Dejvisa, dripca koji je ubio suprugu, da bi se odmah zatim
pojavio na televiziji s neodoljivim osmehom. Svaka čast Pitu i Izabel, ali ni
Dejvis ni pljačkaš zalagaonica nisu glavni pogodak.
Gospodin Mercedes postupio bi pametnije da me je ostavio na miru. I
mene i gospođu T.
„Bili?” Džejni je pucnula prstima kao vašarski hipnotizer koji prekida
Balkandownload.org
BD4YU

trans. „Da li si ovde, Bili?”

Upravio je pažnju na nju, ženu u četrdesetim, koja se nije plašila da sedi
na jarkom suncu. „Ako pristanem, unajmićeš me kao konsultanta za
bezbednost.”
„Nešto kao radnika Vidžilant gard servisa na Hajtsu?”
„Ne, ne tako. Oni su registrovani, ja nisam.” Niti ću ikad biti, pomislio
je. „Unajmićeš me kao privatno obezbeđenje, kao tipovi koji rade za noćne
klubove u centru grada. Bojim se da to nećeš moći da knjižiš kao odbitak od
poreza.”
Osmehnula se. Ponovo je nabrala nosić. Hodžiz je pomislio da izgleda
božanstveno. „Fućka mi se za oslobođenje od poreza. Za slučaj da ti nije
poznato, plivam u lovi.”
„Ono čemu težim je puna diskrecija, Džejni. Nemam dozvolu privatnog
detektiva, što me neće sprečiti da postavljam pitanja. Videćemo kako ću
raditi bez policijske značke ili detektivske dozvole. Ti ćeš pak biti u
poziciji nekog ko je zamolio slepca da se prošeta gradom bez pomoći psa
vodiča.”
„Šta je s tvojom mrežom poznanstava u policiji?”
„Ona postoji, ali bih se našao u osetljivoj situaciji, ako bih se oslonio
na nju.” Prekratko ju je poznavao da bi joj poverio da ga je Pit već upoznao
sa novostima na nedovršenim slučajevima.
Podigao je pismo koje mu je pokazala.
„Pod jedan, biću kriv zbog prikrivanja dokaza, ako se složim da nikom
ne govorim o ovom pismu.” Nije morala da zna da već prikriva slično
pismo. „Tehnički je tako. A prikrivanje dokaza je krivično delo.”
Zbunjeno je prozborila. „O bože, nisam razmišljala o tome.”
„S druge strane, sumnjam da bi forenzičari pronašli mnogo toga na
ovom pismu. Ubačeno je u sanduče u Ulici Marlboro ili na Loubrajer
aveniji, što je za pošiljaoca najbezbedniji postupak na svetu. Nekada -
dobro se sećam tog vremena - mogla si da uporediš otkucani tekst s
mašinom na kojoj je kucan. Ako bi našla mašinu, naravno. Bio je pouzdan
kao otisak prsta.”
„Ali ovo nije otkucano.”
„Nije. Odštampano je na laseru. To znači da nećemo naći niska A ili
kriva T. To opet znači da neću prikrivati mnogo dokaza.”
Prikrivanje je prikrivanje.
„Prihvatiću posao, Džejni, ali pet hiljada nedeljno je smešna suma.
Balkandownload.org
BD4YU

Uzeću ček na dve hiljade, ako želiš da ga napišeš. Troškove ću pravdati

računima.”
„To mi se ni izdaleka ne čini dovoljnim.”
„Porazgovaraćemo o novčanoj nagradi, ako išta postignem.” Neće hteti
da je uzme, čak i ako uspe se dočepa Gospodina Mercedesa. Ne može
prihvatiti tako nešto, zato što je došao ovamo spreman da stane na put
kopilanu i nameran da je slatkorečivim nastupom nagna da mu pomogne u
tome.
„U redu. Slažem se. I hvala ti.”
„Nema na čemu. Sad mi ispričaj o tvom odnosu s Olivijom. Znam samo
da je bio dovoljno dobar da je zoveš Oli. Potrebno mi je više od toga.”
„To će potrajati. Hoćeš li još jednu šolju kafe? I kolačić-dva uz nju?
Imam one s limunom.”
Hodžiz je na oba pitanja odgovorio potvrdno.

Balkandownload.org
BD4YU

9 „Oli.”
Džejni je izgovorila sestrino ime. Ućutala se dovoljno dugo da
Hodžiz otpije gutljaj sveže kafe i pojede kolač. Ponovo se okrenula
ka prozoru i jedrilicama. Prekrstila je noge i progovorila.
„Da li si ikad voleo nekog ko ti se nije sviđao?”
Hodžiz je pomislio na Korinu i olujnih osamnaest meseci koji su
prethodili konačnom razlazu. „Jesam.”
„U tom slučaju razumećeš ono što ću ti reći. Oli je bila moja velika
seka, osam godina starija od mene. Volela sam je. Uprkos tome bila sam
najsrećnija žena u Americi kad je otišla na koledž. Osećala se kao umorna
devojka koja posle kraćeg predaha mora ponovo da zabaci vreću teških
cigala na leđa, kad se posle nekoliko meseci ispisala i dotrčala kući. Nije
bila zla prema meni. Nikad me nije vređala, vukla za kike ili zadirkivala
kad bih pošla kući iz škole držeći se za ruke s Markijem Salivanom, ali
smo, kad god je bila kod kuće, bili u žutoj fazi18. Znaš li šta mislim?”
Hodžiz je klimnuo, iako nije bio u potpunosti siguran.
„Od hrane bi je zaboleo stomak. Dobijala je osip kad bi se iz bilo kog
razloga uznemirila. Najneprijatnije osipe izazivali su intervjui za posao.
Ipak se izborila za posao sekretarice. Raspolagala je potrebnim veštinama.
Bila je lepa. Da li si to znao?”
Hodžiz je izgovorio nešto nerazgovetno. Da joj je pošteno odgovorio,
rekao bi, verujem ti pošto vidim odraz te lepote na tebi.
„Jedanput je pristala da me povede na koncert. To je bio U2. Ludela
sam za njima. I Oli ih je volela. Uveče uoči koncerta počela je da povraća.
Problem je bio toliko ozbiljan da su je roditelji odvezli u hitnu. Gledala
sam televiziju kod kuće, umesto da skačem i vrištim ispred Bona. Posle se
klela da se otrovala hranom, iako smo svi pojeli isti obrok, a niko nije imao
problema izuzev nje. To je bio stres. Čisti stres. Da li je bila
hipohondrična? Za moju sestru je svaka glavobolja bila tumor na mozgu, a
svaka bubuljica rak kože. Jednom je dobila konjuktivitis. Nedelju dana bila
je ubeđena da će oslepeti. Njene mesečnice bile su užasna iskustva. Ležala
je u krevetu dok ne bi prošle.”
„I pored toga je zadržala posao?”
Džejnin odgovor je bio suv kao Dolina smrti. „Oline mesečnice trajale
Balkandownload.org
BD4YU

su tačno četrdeset osam časova. Uvek su se dešavale vikendom. To je bilo

čudesno.”
„Oh.” Hodžiz ovog puta nije imao šta da kaže.
Džejni je vrhom prsta nekoliko puta okrenula pismo na stočiću za kafu.
Podigla je svetloplave oči ka Hodžizu. „Na jednom mestu se koristi frazom
- pominje nervne tikove. Da li si to primetio?”
„Jesam.” Hodžiz je primetio mnogo toga u tom pismu. Bilo je u najvećoj
meri negativ onog koje je on dobio.
„I moja sestra ih je imala. Možda si primetio neke od njih.”
Hodžiz je povukao kravatu na jednu, pa na drugu stranu.
Osmehnula se. „Da, to je bio jedan od njih. Bilo ih je mnogo. Lupkala je
prekidače za svetio da bi se uverila da su isključeni. Izvlačila je kabl
tostera iz utičnice posle doručka. Nikad nije izlazila iz kuće a da ne kaže
’hleb i puter’. Verovala je da će joj to pomoći da se seti svega što je
zaboravila. Sećam se da me je jednog dana vozila u školu zato što sam
propustila autobus. Mama i tata su već otišli na posao. Stigli smo na pola
puta, kad se setila da nije isključila rernu. Okrenula se i vratila, da proveri.
Ništa drugo nije moglo da je smiri. Rerna je bila isključena. U školu sam
stigla tek za drugi odmor. Tog dana sam prvi i poslednji put kažnjena zbog
neopravdanog izostanka. Razbesnela sam se. Često sam se ljutila na nju, ali
sam je volela. Svi smo je voleli. Ali, čoveče, bila je vreća puna teških
cigala.”
„Bila je previše nervozna da bi izlazila. To joj nije smetalo da se uda, i
to za bogataša.”
„Zapravo, udala se za prerano oćelavelog službenika osiguravajuće
kompanije u kojoj je našla zaposlenje, Kenta Trelonija. Bio je bubalica -
koristim tu reč s naklonošću - i valjan čovek u svakom pogledu. Voleo je
video-igrice. Investirao je u neke kompanije koje su ih pravile. Te
investicije su se isplatile. Mama kaže da je imao magični dodir, a otac da je
bio neverovatno srećan. Ni jedno ni drugo nije tačno. Poznavao je tu oblast,
to je sve. Naučio je ono što nije znao. Kad su se uzeli, krajem sedamdesetih,
bili su imućni. Kent je negde u to doba otkrio Majkrosoft.”
Iznenadila ga je, kad je zabacila glavu i kad se zvonko nasmejala.
„Izvini”, rekla je. „Samo razmišljam o čisto američkoj ironiji u pozadini
svega toga. Bila sam lepa, prilagodljiva i društvena ženska. Da sam se ikad
nadmetala na izboru za mis - smatram ih pijacama ženskog mesa, ako baš
želiš da znaš, a verovatno ne želiš - kao od šale bih osvojila titulu mis
Balkandownload.org
BD4YU

šarma. Imala sam mnogo prijateljica, mnogo momaka, mnogo telefonskih

poziva i mnogo sastanaka. U poslednjoj godini katoličke srednje škole
zadužili su me za orijentaciju đaka iz prve godine. Neću da se hvalim, ali
sam obavila sjajan posao. Smirila sam mnogo unezverenih mladića i
devojaka. Moja sestra je bila jednako lepa, ali je bila neurotična.
Opsesivno-kompulsivna. Da se ikad pojavila na nadmetanju lepotica,
povratila bi po kupaćem kostimu.”
Ponovo se nasmejala. Još jedna suza kanula joj je niz obraz: Obrisala ju
je ivicom dlana.
„Evo u čemu je ironija: Mis Šarma je zaglavila s dripcem, kokainskim
zavisnikom, dok je Mis Nervozna upecala dobrog momka, supruga koji
mlati pare i nikad ne vara ženu. Kapiraš šta hoću da kažem?”
„Da”, reče Hodžiz. „Kapiram.”
„Olivija Varton i Kent Treloni. Ta veza je imala manje šanse za
opstanak od bebe rođene u šestom mesecu trudnoće. Kent ju je pozivao na
sastanak, ona ga je odbijala. Konačno je pristala da izađe na večeru s njim.
Samo da bi ga se otarasila, rekla je. Ukočila se, kad su se našli u restoranu.
Nije mogla da izađe iz automobila. Drhtala je kao list. Neki tipovi bi u tom
času odustali, ali ne i Kent. Odveo ju je u Mekdonalds i naručio jeftinu
klopu iz kola. Jeli su na parkiralištu. Mislim da su to često radili. Išla je u
bioskop s njim. Uvek je sedela na kraju reda. Rekla je da se guši kad sedne
dalje od prvog mesta.”
„Bila je dama sa svim zamislivim atributima.”
„Mama i tata pokušavali su da je ubede da poseti psihijatra. Kent je
uspeo u onom u čemu oni nisu. Psihijatar joj je prepisao pilule. Stanje joj se
poboljšalo. Na dan venčanja dobila je napad panike - ja sam držala veo dok
je povraćala u crkvenom toaletu - ali je pregurala ceremoniju.” Dženel se
čežnjivo osmehnula i dodala: „Bila je divna nevesta.”
Hodžiz je ćutke slušao, očaran pripovešću o Oliviji Treloni pre nego što
je postala „Naša Gospa od Rol-kragne.”
„Udaljile smo se posle venčanja. Sestrama se to ponekad događa. Do
očeve smrti viđale smo se pet-šest puta godišnje, a posle nje još rede.”
„Na Dan zahvalnosti, Božić i Četvrti jul?”
„Otprilike. Videla sam kako se stara sranja vraćaju. Sva su se vratila
posle Kentove smrti od srčanog udara. Opasno je smršala. Vratila se
groznoj odeći, koju je nosila u srednjoj i dok je radila u kancelariji. Nešto
od toga zapazila sam kad sam dolazila da obiđem mamu i nju, nešto dok
Balkandownload.org
BD4YU

smo razgovarale na Skajpu.”

Klimanjem glavom dao je do znanja da zna o čemu se radi. „Imam
prijatelja koji me nagovara da se nakačim na to.”
Pogledala ga je sa osmehom. „Ti si stara škola, zar ne? Mislim, zbilja.”
Osmeh joj je brzo izbledeo. „Poslednji put sam je videla u maju prošle
godine, nedugo posle te stvari kod Gradskog centra.” Oklevala je da je
nazove pravim imenom. „Posle masakra. Bila je u groznom stanju. Rekla je
da je pajkani proganjaju. Da li je govorila istinu?”
„Ne, ali je mislila da to činimo. Istina je da smo je često saslušavali,
zato što je nastavila da tvrdi da je ponela ključ i zaključala mercedes. Tu
tvrdnju smatrali smo problematičnom, zato što nije bilo znakova provale,
niti paljenja motora ogoljenim žicama. Na kraju smo zaključili…” Hodžiz
je zastao. Setio se debelog porodičnog psihologa koji se svakog radnog
dana u četiri pojavljivao na televiziji, na onog specijalizovanog za rušenje
zida poricanja.
„Šta ste na kraju zaključili?”
„Da ne može da se suoči sa istinom. Da li ti to liči na sestru s kojom si
odrasla?”
„Da.” Džejni je pokazala na pismo. „Misliš li da je otkrila istinu ovom
tipu? Pod Debinim plavim kišobranom? Misliš li da je zato uzela mamine
pilule?”
„Ne mogu biti siguran.” Mislio je da je tako bilo.
„Prestala je da uzima antidepresive.” Ponovo je upravila pogled na
jezero. „Poricala je kad bih je pitala, ali sam znala šta radi. Nikad ih nije
volela. Govorila je da je umrtvljuju. Uzimala ih je zbog Kenta. Nakon
njegove smrti uzimala ih je zbog majke, ali posle Gradskog centra…”
odmahnula je glavom i duboko udahnula. „Da li sam ti rekla dovoljno o
njenom mentalnom stanju, Bile? Mogu da ti pričam još dugo, ako želiš?”
„Mislim da sam stekao sliku o njoj.”
Snuždeno je odmahnula glavom. „Iz pisma se stiče utisak da ju je taj tip
poznavao.”
Hodžiz nije rekao ono što mu se činilo očiglednim, uglavnom zato što je
imao svoje pismo za poređenje: poznavao ju je. Nekako ju je poznavao.
„Rekla si da je bila opsesivno-kompulsivna. Do te mere da se vračala
kući da vidi da li je rerna uključena.”
„Tako je.”
„Da li ti se čini verovatnim da bi takva žena zaboravila ključ u kolima?”
Balkandownload.org
BD4YU

Dugo nije odgovorila. Konačno je rekla: „Ne, to ne liči na nju.”

Delio je to mišljenje. Za sve postoji prvi put, ali… da li su Pit i on
ikada raspravljali o tom aspektu problema? Nije siguran, možda i jesu.
Samo što nisu znali dubinu psiholoških problema gospođe T zar ne?
Pitao je: „Da li si ikad pokušala da odeš na Plavi kišobran? Da
iskoristiš korisničko ime koje joj je dao?”
Zapanjeno ga je posmatrala. „To mi nikad nije palo na pamet. Ne bih
otišla i da jeste. Previše bih zazirala od onog što bih tamo mogla naći.
Pretpostavljam da si ti zato detektiv, a ja tvoj klijent. Hoćeš li pokušati tako
nešto?”
„Ne znam šta ću pokušati. Moram da razmislim o tome i da se
posavetujem s tipom koji bolje poznaje kompjutere od mene.”
„Postaraj se da mi doznačiš njegov honorar”, rekla je.
Rekao je da hoće. Džerom Robinson konačno će zaraditi pristojnu paru,
ma kako se ova priča završila. I zašto ne bi? Osmoro ljudi je umrlo u
Gradskom centru. Još troje je zauvek obogaljeno, ali Džerom mora da ide u
koledž. Hodžiz se setio stare poslovice - sunce i po najmračnijem danu
obasjava zadnjicu neke džukele.
„Šta je sledeće?”
Hodžiz je uzeo pismo i ustao. „Moj sledeći potez biće odnošenje pisma
do najbliže kopirnice. Vratiću ti original.”
„Nema potrebe za tim. Skeniraću ti ga na kompjuteru i odštampati. Daj
mi ga.”
„Zaista? Možeš to?”
Veselo ga je odmerila, očima crvenim od plača. „Dobro je što ćeš
pozvati stručnjaka za kompjutere”, rekla je. „Odmah ću se vratiti. Posluži se
kolačem, u međuvremenu.”
Smazao je tri komada.

Balkandownload.org
BD4YU

10 Vratila se s kopijom pisma. Savio ju je i gurnuo u unutrašnji džep

sakoa. „Original bi trebalo da završi u sefu, ako takav ovde postoji.”
„Postoji, ali u kući u Sugar Hajstu - da li će to mesto odgovarati?”
Verovatno bi, ali se Hodžizu ideja nije dopadala. Previše potencijalnih
kupaca muvalo se po kući. Bio je svestan da preteruje u opreznosti, ali nije
mogao protiv sebe.
„Imaš li sef u banci?”
„Nemam ga, ali bih ga mogla iznajmiti. Koristim usluge Američke
banke, na dva bloka odavde.”
„Ta varijanta mi se više sviđa”, reče Hodžiz na putu ka vratima.
„Hvala ti što si se prihvatio posla”, rekla je. Pružila mu je obe ruke, kao
da ju je zamolio za ples. „Ne znaš koliko mi je laknulo, otkad si to učinio.”
Uhvatio ju je za ponuđene ruke. Lako ih je stisnuo i pustio, iako bi voleo
da ih još malo stiska.
„Još dve stvari. Prvo, tvoja majka. Koliko često je posećuješ?”
„Otprilike svakog drugog dana. Ponekad joj donosim hranu iz iranskog
restorana iz kog su Oli i ona često naručivale - kuhinjsko osoblje iz Sani
Ejkresa rado podgreje hranu - a ponekad donesem i neki DVD. Voli stare
filmove, one s Fredom Asterom i Džindžer Rodžers. Nikad je ne posećujem
praznih ruku. Uvek mi se obraduje. U dobrim danima vidi mene. U lošim
danima me zove Olivija. Ili Šarlota. To je moja tetka. Imam i ujaka.”
„Trebalo bi da me pozoveš, kad bude imala dobar dan. Hoću da je
posetim.”
„U redu. Ići ću s tobom. Šta je druga stvar?”
„Advokat kog si pomenula, Šron. Da li ti izgleda sposobno?”
„Izgleda mi kao najoštriji nož u kredencu. Takav utisak ostavio je na
mene.”
„Mogao bi nam zatrebati, ako išta pronađem i uspem da identifikujem
tipa. Posetićemo ga. Predaćemo pisma…”
„Pisma? Našla sam samo jedno.”
Sranje, pomislio je Hodžiz. Brzo se snašao. „Hteo sam da kažem pismo
i kopiju.”
„A, tako.”
„Ako ga pronađem, policija će ga uhapsiti i zatvoriti. Šronov posao
Balkandownload.org
BD4YU

biće da se pobrine da nas ne pohapse zbog izlaska iz rezervata i

neovlašćene istrage.”
„To je krivično pravo, zar ne? Nisam sigurna da se time bavi.”
„Verovatno ne, ali, ako je dobar, znače nekog iz te branše, nekog ko je
podjednako dobar kao on. Da li smo se složili oko toga? Moramo da se
usaglasimo. Spreman sam da čačnem mečku, ali u odgovarajućem trenutku
moramo posao prepustiti policiji.”
„Slažem se s tim”, reče Džejni. Podigla se na prste i spustila ruke na
ramena njegovog pretesnog sakoa. Poljubila ga je u obraz. „Mislim da si
dobar momak, Bili. I pravi čovek za ovaj posao.”
Obraz ga je brideo od njenog poljupca, dok se spuštao liftom. Osećao
ga je kao majušnu vrelu tačku na koži. Dobro je učinio kad se glatko
izbrijao pre nego što je izašao iz kuće.

Balkandownload.org
BD4YU

11 Srebrnkasta kiša neprestano je padala, ali mladi par - ljubavnici?

prijatelji? - bio je bezbedan i suv ispod plavog kišobrana koji je
nekom pripadao, verovatno izmišljenoj Debi. Hodžiz je ovog puta primetio
da momak nešto govori, a da je devojka raširila oči kao da je iznenađena.
Možda ju je upravo zaprosio?
Džerom je probušio ovaj romantični mehur. „Izgleda kao porno-sajt, zar
ne?” „Šta klinac koji treba da se upiše na prestižni univerzitet zna o porno-
sajtovima?”
Sedeli su jedan pored drugog u Hodžizovoj radnoj sobi i posmatrali
početnu stranicu Plavog kišobrana. Odel, Džeromov irski seter, ležao je na
leđima iza njih. Raširio je zadnje noge i isplazio jezik. Zurio je u tavanicu s
dobrodušnim kezom. Džerom ga je doveo na uzici, ali samo zbog gradskih
propisa. Odel je znao da ne sme da stupa na kolovoz. Bio je bezopasan za
prolaznike, koliko god je pas to mogao biti.
„Znam ono što ti znaš i ono što svako ko ima kompjuter zna”, reče
Džerom. U kaki pantalonama, majici s amblemom lokalnog univerziteta i s
kratko podšišanom kovrdžavom kosom ličio je na mladog Baraka Obamu,
samo što je bio viši od njega. Imao je preko sto devedeset. Širio je blagu,
prijatnu, nostalgičnu aromu old spajs losiona posle brijanja. „Porno-sajtovi
su brojniji od muva na crkotini pored puta. Ne možeš da ne naletiš na njih,
ako surfuješ po netu. Oni s nevinim imenima imaju najviše šanse da budu
nafilovani.”
„Čime su nafilovani?”
„Slikama zbog kojih možeš da završiš u ćorki.”
„Misliš na dečju pornografiju?”
„Ili onu s mučenjem. Devedeset devet procenata sadržaja s bičevima i
lancima je lažna. Onaj jedan procenat…” Dečak je slegnuo ramenima.
„Otkud znaš?”
Džerom ga je pogledao - pravo u oči, iskreno i otvoreno. Nikad nije
glumatao. Bio je onakav kakav je. Hodžiz je to najviše voleo kod njega.
Njegova majka i otac bili su isti. Čak i njegova sestrica.
„Gospodine Hodžiz, svi to znaju. Oni ispod tridesete.”
„Ljudi su nekad govorili: ne veruj nikom preko tridesete.”
Džerom se osmehnuo. „Ja im verujem, ali veoma veliki broj njih nema
Balkandownload.org
BD4YU

pojma o kompjuterima. Lupaju po mašinama, da bi proradile. Otvaraju

nezaštićene imejl dodatke. Izlaze na ovakve veb-sajtove, nakon čega im se
kompjuteri preobražavaju u HAL 9 000 i počinju da preuzimaju fotografije
tinejdžerskih prostitutki ili terorističke video-klipove na kojima ljudima
odsecaju glave.”
Hodžiz je hteo da ga pita ko je Hal 9 000 - to mu je zvučalo kao nešto iz
žargona gradskih bandi - ali mu je pažnju privukla priča o terorističkim
videoklipovima. „Da li se to zbilja događa?”
„Događalo se. A zatim…” Džerom je stisnuo šaku u pesnicu i pokucao
po glavi. „Kuc-kuc-kuc, Državna bezbednost ti je na pragu.” Raširio je šaku
da bi pokazao na par ispod kišobrana. „A opet, ovaj sajt bi mogao biti ono
za šta se izdaje, mesto za ćaskanje gde ljudi mogu pronaći elektronske
korespondente. Znaš, utočište za slomljena srca. Veliki broj ljudi traži
ljubav, ortak. Hajde da vidimo.”
Posegnuo je za mišem. Hodžiz ga je ščepao za ruku. Džerom se
ljubopitljivo zagledao u njega.
„Ne otvaraj ga na mom kompjuteru”, reče Hodžiz. „Otvori ga na tvom.”
„Da si tražio da donesem laptop…”
„Učini to noćas. To će biti najbolje. Platiću ti novu igračku, ako zakačiš
virus koji će ti progutati sve podatke.”
Džerom ga je pogledao s mešavinom sažaljenja i veselosti. „Gospodine
Hodžiz, imam najbolji program za pronalaženje i zaštitu od virusa koji se
može kupiti, i drugi po kvalitetu kao podršku. Svaka buba koja pokuša da
umili u moju mašinu odmah crkne.”
„Možda neće doći da bi jela”, reče Hodžiz. Mislio je na reći sestre
gospođe T. Imam utisak da ju je tip poznavao. „Možda hoće da gleda.”
Džerom nije izgledao zabrinuto, već uzbuđeno. „Kako si došao do ovog
sajta, gospodine Hodžiz? Da li si raskrstio s besposlicom? Da li si na
nekom slučaju?”
Hodžizu Pit Hantli nikad nije nedostajao, kao u tom trenutku. Bio je
njegov teniski partner za voleje, samo s teorijama i pretpostavkama umesto
dlakave zelene loptice. Nije sumnjao da Džerom može da odigra tu ulogu.
Imao je oštar um i talenat za deduktivno zaključivanje… ali proći će godinu
dana dok ne bude mogao da glasa na izborima i četiri godine dok ne bude u
stanju da kupi piće, a ova igra može biti opasna.
„Samo gvirni na taj sajt”, reče Hodžiz. „Procunjaj po netu, pre nego što
to uradiš. Vidi šta možeš da saznaš o njemu. Ono što najviše želim da znam
Balkandownload.org
BD4YU

je…”
„Ima li istoriju”, prekinuo ga je Džerom, pokazujući zadivljujuću
sposobnost zaključivanja, „ili, kako ti kažeš, pozadinsku priču. Hoćeš da se
uverim da ovo nije kulisa, izmišljena i postavljena samo za tebe.”
„Znaš”, reče Hodžiz, „mogao bi da prekineš da radiš sitne poslove za
mene i da se zaposliš u jednoj od onih kompanija za lečenje kompjutera.
Tako bi namlatio mnogo više para. Kad smo već kod para, moraš da mi
kažeš koliko će ovo da me košta.”
Džerom se našao uvređenim, ali ne zbog ponuđenog novca. „Te
kompanije su za samotne čudake.” Posegnuo je iza sebe i počešao Odela po
tamnocrvenom krznu. Džukac je sa zahvalnošću lupio repom po podu, iako
bi se više obradovao sendviču s mesom. „U stvari, postoji jedna ekipa koja
se vozika okolo u buhama. Ne možeš da budeš veći čudak od toga. Diskaunt
elektroniks… znaš li ih?”
„Naravno”, reče Hodžiz. Mislio je na propagandni materijal koji je
dobio u paketu s poganim pismom.
„Terenska služba u zelenim automobilima zove se Sajber-patrola. Da i
ne govorimo o mučo nezavisnih tipova. Potraži ih na netu. Naći ćeš dve
stotine njih samo u ovom gradu. Mislim da ću se držati pomoći u kući, masa
Hodžiz.”
Džerom je izašao sa sajta Pod Debinim plavim kišobranom. Našao se na
Hodžizovom skrinsejveru, slici Ali, kad je imala pet godina i kad je mislila
da je njen stari bog.
„Pošto si zabrinut, preduzeću najstrože mere predostrožnosti. Imam stari
kompjuter u ormanu. Na njemu nemam ništa izuzev starih igara i buđavih
podataka. Njime ću proveriti sumnjivi sajt.”
„To je dobra ideja.”
„I šta još mogu da uradim za tebe?”
Hodžiz htede da mu kaže ništa, ali mu ukradeni mercedes gospođe T.
nikako nije davao mira. Nešto u vezi s njim bilo je krajnje pogrešno. Osetio
je to još pre. Osećaj se u međuvremenu pojačao. Bio je toliko jak da mu se
činilo da mu je rešenje gotovo nadohvat ruke. Ali gotovo nije bilo dovoljno
dobro. Hteo je da pogodi tu loptu i da mu je neko vrati.
„Kako bi bilo da poslušaš jednu priču”, rekao je. Smišljao je pripovest
koja bi dodirnula sve osetljive tačke. Ko zna, možda će Džeromovo mlado,
neopterećeno oko opaziti nešto što je njemu promaklo. To nije mnogo
verovatno, ali nije nemoguće. „Da li si voljan da to učiniš?”
Balkandownload.org
BD4YU

„Naravski.”
„U tom slučaju stavi povodac Odelu. Prošetaćemo se do Big Liksa.
Raspoložen sam za kornet s jagodom.”
„Možda ćemo naleteti na kamionče Gospodina Ukusnog, pre nego što
stignemo”, reče Džerom. „Taj tip se čitavu nedelju muva po komšiluku. Ima
sjajnu robu.”
„To bi bilo još bolje”, reče Hodžiz, dok je ustajao. „Hajdemo.”

Balkandownload.org
BD4YU

12 Spustili su se nizbrdo do malog trgovinskog centra na uglu Harper

rouda i Ulice Hanover. Odel je tapkao između njih na labavom
povocu. Videli su tri kilometra daleke zgrade u centru grada. Gradski centar
i Srednjozapadni kulturni i umetnički kompleks dominirali su u skupini
oblakodera. Kulturni centar po Hodžizovom mišljenju nije bio među
najboljim delima I. M. Peja. Niko nikada nije zatražio njegovo mišljenje o
tom pitanju.
„O kakvoj je pripovesti reč?”, pitao je Džerom.
„Pa”, reče Hodžiz, „recimo da u centra živi neki tip koji je u dugoj vezi
s nekom ženom. On živi u Parsonvilu.” To je četvrt iza Sugar Hajsta. Nije
tako luksuzna, ali je daleko od zapuštene.
„Neki moji prijatelji zovu Parsonvil Vajtvil”, reče Džerom. „Otac ga je
jednom tako nazvao. Majka mu je rekla da prekine s tom rasističkom
pričom”
„Uh-huh.” Džeromovi crni prijatelji verovatno Sugar Hajts zovu
Vajtvilom. Hodžiz je mislio da mu zasad ne ide loše.
Odel je zastao da pogleda cveće gospođe Melburn. Džerom je cimnuo
povodac, pre nego što je pas stigao da ostavi posetnicu na njima.
„Pa, bilo kako bilo”, nastavio je Hodžiz, „pomenuta dama s kojom je u
dugoj vezi ima raskošni stan u okolini Brenson parka - Viland avenija, Ulica
Branson, Lejk avenija, mislim na taj deo grada.”
„I on je lep.”
„Da. Posećuje je tri ili četiri puta nedeljno. Jednom ili dva puta
nedeljno izvodi je na večeru ili u bioskop i spava kod nje. Kad to čini,
parkira automobil - bemvejac - na ulici, zato što je u dobrom kraju grada, u
kom ima mnogo policije, i mnogo snažnih uličnih svetiljki. Parking je
takođe besplatan od sedam uveče do osam ujutru.”
„Kad bih imao bemvejca, parkirao bih ga u nekoj od garaža u tom kraju.
Fućkalo bi mi se za besplatno parkiranje”, reče Džerom. Ponovo je cimnuo
povodac. „Prestani, Odele. Dobre kuće ne jedu ništa iz slivnika.”
Odel se osvrnuo preko ramena. Zakolutao je okom kao da želi da kaže
ne znaš ti šta dobre kuće rade.
„Pa, bogati ljudi imaju čudne ideje o ekonomiji”, reče Hodžiz.
Razmišljao je o objašnjenju gospođe T. za svoje postupke.
Balkandownload.org
BD4YU

„Kako ti kažeš,” Stigli su nadomak trgovačkog centra. Na putu nizbrdo

čuli su zvonca kamiončeta za sladoled. U jednom trenutku bila su prilično
blizu. Zvuk je oslabio kad se vozač Gospodina Ukusnog zaputio ka
domovima severno od Harper rouda.
„Taj tip je jednog utorka krenuo da poseti svoju damu u uobičajeno
vreme. Parkirao se kao i obično - bilo mnogo slobodnih mesta po okončanju
radnog vremena - i zaključao kola kao i obično. Izveo je svoju damu u
obližnji restoran. Lepo su večerah. Prošetali su se do kuće. Njegov
automobil je bio tu. Video ga je pre ulaska u zgradu. Proveo je noć sa
svojom damom. Kad je sutra ujutru izašao iz zgrade…”
„Njegov bemvejac je otišao bez pozdrava.” Stajali su ispred radnje sa
sladoledom. Džerom je vezao Odelov povodac za stalak za bicikle. Pas je
legao i spustio njušku na šape.
„Ne”, rekao je Hodžiz, „bio je tamo.” Pomislio je da je ovo prokleto
dobra verzija stvarnih događaja. Gotovo da je poverovao u nju. „Samo što
je bio na drugoj strani ulice, okrenut u suprotnom pravcu.”
Džerom je podigao obrve.
„Shvatam. Čudno, zar ne? Tip je prišao automobilu. Činilo mu se da su
kola zaključana, kao kad ih je ostavio. Sve je bilo isto, samo što su bila na
drugom mestu. Prvo je potražio ključ. Bio mu je u džepu. Šta se desilo,
Džerome?”
„Ne znam, gospodine H. To liči na priču o Šerloku Holmsu, zar ne?
Pravi problem od tri lule.” Na Džeromovom licu ukazao se blagi osmeh,
koji Hođžiz nije mogao da protumači. Nije bio siguran da mu se dopada.
Bio je to znalački osmeh.
Hodžiz je izvukao novčanik iz leviski (odelo je dobra stvar, ali mu je
laknulo kad se vratio u džins i majicu). Uzeo je petaka. Dodao ga je
Džeromu. „Kupi kornet. Pričuvaću Odela.”
„Ne moraš. Ništa mu neće faliti.”
„Znam. Imaćeš vremena da razmisliš o problemčiću dok stojiš u redu.
Zamisli da si Šerlok. Možda će ti to pomoći.”
„Važi.” Tajron Filgud Dilajt odnekud se pojavio. „Samo što si ti masa
Šerlok! A ja doca Votson!”

Balkandownload.org
BD4YU

13 Na drugom kraju Hanovera bio je majušni park. Prešli su ulicu na

zeleno i pronašli slobodnu klupu. Gledali su kako klinci s neobičnim
frizurama rizikuju život i udove na betonskom vežbalištu za skejtbord. Odel
je naizmenice posmatrao dečake i kornete sladoleda.
„Da li si probao da voziš to čudo?”, pitao je Hodžiz. Klimnuo je ka
neustrašivim klincima.
„Ma kaki!” Džerom ga je začuđeno pogledao. „Ja sam crnja. Provodim
slobodno vreme prebacujući loptu kroz obruč i trčeći po atletskoj stazi u
srednjoj. Mi crnje smo moćno brzi. Ceo svet to zna.”
„Lepo sam te zamolio da ostaviš Tajrona kod kuće.” Hodžiz je prstom
pokupio sladoled s korneta. Pružio je slatki prst ka Odelu, koji ga je
zadovoljno olizao.
„Taj momak ponekad jednostavno iskrsne niotkuda!”, rekao je Džerom.
Tajron je nestao bez traga. „Nema nikakvog tipa, njegove prijateljice ili
bemvejca. Pričao si o Mercedes Ubici.”
Toliko o tome. „Recimo da jesam.”
„Da li istražuješ taj slučaj za svoj račun?”
Hodžiz je odgovorio posle veoma pažljivog razmišljanja: „Recimo da
istražujem.”
„Da li sajt Debin plavi kišobran ima ikakve veze s tim?”
„Recimo da ima.”
Klinac je pao sa skejtborda. Ustao je s krvavim ogrebotinama na oba
kolena. Njegov prijatelj je vičući prozujao iznad njega. Izgrebani Dečak
prešao je rukom preko krvavog kolena i poprskao Vičućeg Dečaka. Zatim se
povukao i zaurlao „SIDA! SIDA!” Vičući Dečak je zarulao za njim, samo
što je sad bio Nasmejani Dečak.
„Varvari”, promrmljao je Džerom. Sagnuo se da počeša Odela iza ušiju.
Uspravio se i rekao: „Ako želiš da razgovaramo o tome…”
Hodžizu je bilo neprijatno. „Ne mislim da bi u ovom trenutku…”
„Razumem”, reče Džerom. „Ali sam razmišljao o tvom problemu dok
sam čekao u redu. Imam pitanje.”
„Da?”
„Gde je tvoj izmišljeni tip s bemvejcem držao rezervni ključ?”
Hodžiz je nepomično sedeo. Divio se dečakovoj oštroumnosti. Ružičasti
Balkandownload.org
BD4YU

potočić sladoleda curkao je po kornetu. Olizao ga je.

„Recimo da tvrdi da ga nikad nije imao.”
„Baš kao vlasnica mercedesa.”
„Da. Upravo tako.”
„Sećaš li se kad sam ti rekao kako se mama naljutila na tatu kad je
Parsonvil nazvao Vajtvilom?”
„Sećam se.”
„Hoćeš li da ti kažem kad se tata naljutio na mamu? Kad joj je jedini put
rekao ’ženska glavo’?”
„Samo napred, ako će mi to pomoći da rešim moj problem.”
„Mama vozi ševrolet malibu, crvene boje. Video si ga ispred kuće.”
„Jesam.”
„Pre tri godina dobila ga je od tate za rođendan. Nagradila ga je
provalom cičanja i gugutanja.”
Da, pomislio je Hodžiz. Tajron Filgud je konačno otperjao.
„Vozila ga je godinu dana, bez ikakvih problema. Došlo je vreme da ga
registruje. Tata je rekao da će ga registrovati umesto nje, na povratku kući s
posla. Izašao je da uzme papire. Vratio se s prilaznog puta s ključem u ruci.
Nije bio besan, ali se vidno uzrujao. Rekao joj je da ne srne da drži
rezervni ključ u kolima, da ga neko ne bi našao i odvezao automobil. Pitala
ga je gde je bio. Rekao je da ga je našao u plastičnoj torbici zajedno s
registracijom, polisom osiguranja i neotvorenim priručnikom za upotrebu.
Na njemu je bila traka s natpisom Hvala vam što ste kupili novi automobil
u Lejk Ševroletu.”
Novi potočić spuštao se Hodžizovim kornetom. Ovog puta ga nije
primetio, ni kad je potekao u njegov dlan. „U…”
„U pregradi za rukavice, upravo tako. Tata je rekao da je nepromišljena,
a mama…” Džerom se nagnuo napred. Smeđim očima se zagledao u
Hodžizove sive. „Rekla mu je da nije ni znala da je tamo. E tad joj je
rekao: ’Ženska glavo.’ Što je nije obradovalo.”
„Kladim se da nije.” Hodžizov mozak je radio punom parom.
„Tata je rekao: ’Dušo, dovoljno je da samo jednom zaboraviš da
zaključaš automobil. Neki zavisnik od kreka će naići, videće da je auto
otključan i odlučiti da ga pretraži, nadajući se da će naći nešto za mazisanje.
Pogledaće u pregradu za rukavice, u potrazi za novcem, videće ključ u
plastičnoj torbici i utopiće ševija s malom kilometražom za gotovinu.’”
„Šta mu je tvoja majka rekla?”
Balkandownload.org
BD4YU

Džerom se nacerio. „Kao prvo, obrnula je uloge. Bez premca je u

primeni te tehnike. Rekla je: ’Ti si kupio automobil. Ti si ga dovezao kući.
Trebali je da mi kažeš.’ Doručkovao sam dok su se raspravljali. Mislio sam
da kažem ’Pronašla bi ga, mama, da si makar jednom posegnula za
priručnikom za upotrebu, samo da bi saznala šta predstavljaju ona slatka
svetla na upravljačkoj tabli.’ Ćutao sam. Mama i tata nisu se često
raspravljali. Pametan čovek bi ih zaobilazio u tim trenucima. Čak i Babster
to zna, iako ima tek devet godina.”
Hodžizu je palo na pamet da je i Alison to znala, dok je bio u braku s
Korinom.
„Rekla je još nešto, da nikad ne zaboravlja da zaključa automobil. To je
koliko ja znam istina. Bilo kako bilo, taj ključ sad visi na jednoj od kukica u
kuhinji. Bezbedan je i spreman za upotrebu ako se prvi izgubi.”
Hodžiz je gledao skejtere, ne videći ih. Mislio je da je Džeromova
mama imala pravo kad je rekla da je njen suprug trebalo da joj da rezervni
ključ ili da joj ga pomene. Ne možeš pretpostaviti da će ljudi temeljno
pregledati poklon i nešto otkriti, ako im niko ništa nije rekao. Slučaj Olivije
Treloni nije bio isti. Sama je kupila kola. Trebalo je da zna za postojanje
ključa.
Prodavač ju je verovatno zasuo podacima o skupocenoj limuzini.
Obično to rade. Savetovao je kad da promeni ulje, kako da koristi komande,
GPS, da ne zaboravi da stavi rezervni ključ na sigurno mesto, pokazivao
gde da uključi mobilni i govorio koji broj bi trebalo da okrene za slučaj da
joj zatreba pomoć na putu. Okrenite dugme za farove do kraja nalevo, da
biste uključili svetla za sumrak.
Hodžiz se setio kupovine prvog automobila. Slušao je kako tip sipa
gomilu podataka na njega - uh-huh, jakako, tako je, kapiram - nestrpljiv da
izveze novog ata na drum, da se poveze bez čangrljanja i da udahne
neuporedivi miris novog automobila, aromu pametno potrošenog novca.
Gospođa T. je bila opsesivno-kompulsivna. Nije mogao da veruje da je
previdela rezervni ključ i da ga je ostavila u pregratku za rukavice. Ali, ako
je tog utorka uveče ponela ključ sa sobom, zar ne bi zaključala automobil?
Rekla je da jeste i do samog kraja istrajala u toj tvrdnji. Kad sad pomisli na
to…
„Gospodine Hodžiz?”
„Novi elektronski ključ diktira jednostavni proces od tri koraka, zar
ne?”, rekao je. „Prvi korak je gašenje motora. Drugi korak je vađenje ključa
Balkandownload.org
BD4YU

iz brave. Ako ste, zaokupljeni nečim drugim, zaboravili drugi korak,

elektronski pisak vas na to podseća. Treći korak, zatvorite vrata i pritisnete
dugme sa znakom katanca. Zašto biste to zaboravili, ako vam je ključ u ruci?
To je krajnje uprošćeni sistem protiv krađe, prilagođen budalama.”
„Lepo rečeno gospodine H, ali neke budale ipak zaboravljaju.”
Hodžiz je bio previše izgubljen u mislima da bi ćutao. „Ona nije bila
budala. Bila je nervozna i rastrzana, ali ne i glupa. Ako je uzela ključ,
gotovo sam siguran da je zaključala automobil. Niko nije provalio u vozilo.
Čak i da je ostavila rezervni ključ u pregratku za rukavice, kako je tip ušao
u njega?”
„Znači da imamo posla s misterijom zaključanog automobila, umesto
zaključane sobe. Ovo će biti problem od četiri lule!”
Hodžiz je ćutao. Razmišljao je i razmišljao. Bilo mu je očigledno da se
rezervni ključ nalazio u pregratku za rukavice. Da li su Pit ili on razmotrili
takvu mogućnost? Prilično je siguran da nisu. Da li su propustili da je
razmotre zato što su razmišljali kao muškarci? Ili zato što su bili ljuti na
gospođu T. zbog nemarnosti i zato što su hteli da je terete zbog nje?
Zaslužila je da bude kažnjena, zar ne?
Ne, ako je zbilja zaključala automobil, pomislio je.
„Gospodine Hodžiz, kakve veze ima sajt Plavi kišobran s Mercedes
Ubicom?”
Hodžiz se prenuo iz razmišljanja. Duboko se zaglibio, pa je čupanje
prilično trajalo. „Ne želim da govorim o tome, Džerome.”
„Možda mogu da pomognem!”
Da li je Džerom ikad bio ovako uzbuđen u njegovom društvu? Možda
jednom, kad je oratorski tim koji je predvodio na drugoj godini pobedio na
gradskom takmičenju.
„Pomoći ćeš mi ako nešto saznaš o tom veb-sajtu”, reče Hodžiz.
„Ne želiš da mi kažeš, zato što sam dete. U tome je stvar, zar ne?”
To je bio deo objašnjenja. Hodžiz mu to naravno neće reći. Tu je bilo i
nešto drugo.
„Situacija nije tako jednostavna. Više nisam policajac. Čačkanje oko
masakra ispred Gradskog centra na ivici je zakonitosti. Preći ću preko
ivice, ako išta saznam i ne izvestim starog partnera, vodećeg istražioca na
tom slučaju. Čeka te sjajna budućnost. Svaki koledž ili univerzitet na koji se
prijaviš oberučke će te prihvatiti. Šta da kažem tvojoj majci ili ocu, ako
dozvolim da budeš umešan u istragu, iako znam da bi mogao biti optužen
Balkandownload.org
BD4YU

kao saučesnik u izvršenju krivičnih dela?”

Džerom je ćutke sedeo. Obrađivao je nove podatke. Dao je kraj korneta
Odelu, koji ga je u slast smazao. „Kapiram.”
„Da li?”
„Da.”
Momak je ustao, baš kao i Hodžiz. „Ostajemo prijatelji?”
„Naravno. Obećaj da ćeš zatražiti pomoć, ako budeš smatrao da ti je
potrebna. Znaš kako se kaže, dve glave su pametnije od jedne.”
„Važi.”
Pošli su uzbrdo. Odel je isprva kaskao između njih. Ubrzo je
isprednjačio, zato što je Hodžiz usporio. Izgubio je dah. „Moram da
oslabim”, rekao je Džeromu. „Znaš li da su mi se onomad savršeno dobre
pantalone iscepale na zadnjici?”
„Mogao bi da izgubiš pet kila”, diplomatski će Džerom.
„Udvostruči to, pa ćeš biti mnogo bliži istini.”
„Hoćeš li da stanemo da se odmoriš?”
„Neću.” Hodžiz je samom sebi zvučao detinjasto. Bio je ozbiljan u
pogledu težine. Sve grickalice iz frižidera i kredenca završiće u korpi za
otpatke, kad se vrati kući. Ma baciće ih u slivnik, da ne popusti pred
iskušenjem i izvadi poslastice iz kante.
„Džerome, bilo bi najbolje da nikom ne govoriš o mojoj privatnoj
istrazi. Mogu li da se oslonim na tvoju diskreciju?”
Momak je odgovorio bez oklevanja. „Svakako. Nikom neću ništa reći.”
„Dobro je.”
Raspevani kamiončić sa sladoledom prešao je preko Harper rouda,
jedan blok ispred njih. Zaputio se Vinson lejnom. Džerom mu je mahnuo.
Hodžiz nije video da li mu je sladoledžija otpozdravio.
„Sad smo ga videli”, reče Hodžiz.
Džerom se okrenuo i nasmejao. „Sladoledžija je kao pajkan.”
„Kako to misliš?”
„Nikad ga nema kad ti treba.”

Balkandownload.org
BD4YU

14 Brejdi je vozio, poštujući ograničenja brzine (trideset kilometara na

sat na Vinson lejnu). Jedva da je čuo muziku iz zvučnika. Nosio je
trenerku ispod belog sakoa Gospodin Ukusni, zbog hladnoće iza leđa.
Pozadi je hladno, kao u mom umu. Samo što je sladoled samo hladan. Moj
um je analitičan. To je mašina. Makintoš krcat gigabajtima.
Razmišljao je onom što je upravo video. Debeli bivši policajac šetao se
Harper roud hilom s Džeromom Robinsonom i irskim seterom s crnačkim
imenom. Džerom mu je mahnuo. Brejdi mu je odmahnuo, zato što se tako
uklapao. Iz istog razloga slušao je beskonačne jadikovke Fredi Linklater o
teškoj sudbini gej žene u heteroseksualnom svetu.
Kermit Vilijam „voleo bih da sam mlad” Hodžiz i Džerom „voleo bih
da sam belac” Robinson. 0 čemu je Čudni Par razgovarao? Brejdi Hartsfild
voleo bi to da zna. Možda će i saznati ako pajkan zagrize mamac i započne
saobraćanje pod Debinim plavim kišobranom. Stvar je upalila s bogatom
kučkom. Ništa nije moglo da je ućutka, kad se raspričala.
Penzionisani detektiv i njegov čamuga za kućne poslove.
Tu je i Odel. Ne zaboravi Odela. Džerom i njegova sestrica vole tog
psa. Precrkli bi ako bi mu se nešto desilo. Verovatno ništa neće, ali bi po
povratku kući mogao da potraži neki otrov na netu.
Brejdijeva glava vazda je bila puna sličnih misli. Bile su slepi miševi u
njegovom zvoniku. Jutros u DE-u, dok je inventarisao još jedan tovar
jeftinih DVD- ova (nikad neće razumeti zašto novi pristižu dok nastoje da se
reše zaliha), palo mu je na pamet da može da upotrebi samoubilačku jaknu
da ubije predsednika, gospodina Baraka „voleo bih da sam belac” Obamu.
Tako bi otišao na plamenom vetru slave. Barak često dolazi u ovu državu,
zato što je važna za njegovu strategiju reizbora. A kad posećuje ovu državu,
svraća u ovaj grad. Priređuje miting. Govori o nadi. Govori o promeni. Ta-
ta-ta, bla-bla-bla. Razmišljao je kako da izbegne detektore metala ili
slučajne provere kad ga je Touns Frobišer pozvao i rekao da ima poziv s
terena. Za volanom jednog od zelenih vozila Sajber-patrole mislio je na
nešto drugo, na Breda Pita, jebenog matine idola.
Ponekad su ideje opstajale.
Debeljuškasti dečačić trčao je trotoarom mašući novcem. Brejdi je stao.
„'Oću čoooko-ladu”, drao se dečačić. „ ’Oću čokoladu s čokoladnim
Balkandownload.org
BD4YU

mrvicama!”
Dobićeš je, debeloguzi akrepe, pomislio je Brejdi. Osmehnuo se najšire
što je mogao, najšarmantnijim osmehom. Zajebi holesterol. Samo krkaj.
Izguraćeš do četrdesete. Ko zna, možda ćeš preživeti prvi srčani udar. Neće
te zaustaviti, jok, jok. Kako bi mogao, kad je svet pun piva, hamburgera i
sladoleda od čokolade.
„Evo ga, mali prijatelju. Stiže čokolada s mrvicama. Kako je bilo u
školi? Je li pala neka petica?”

Balkandownload.org
BD4YU

15 Tese upalio
večeri televizor se nije palio u kući broj 63 na Harper roudu. Nije
ni za večernje vesti. Baš kao ni kompjuter. Hodžiz je listao
pouzdanu beležnicu. Dženel Paterson nazvala ga je starom školom. Nije
pogrešila. Neće se nikom izvinjavati zbog toga. Uvek je ovako radio. Tako
se najbolje osećao.
U blaženoj tišini bez televizora čitao je pismo Gospodina Mercedesa
upućeno njemu. Zatim je pročitao ono koje je dobila gospođa T. Iščitavao ih
je duže od sata. Ispitivao ih je red po red. Pošto je pismo gospođe T. bilo
kopija, pisao je po marginama i zaokruživao izvesne reči.
Završio je ovaj, deo posla naglas pročitavši pisma. Koristio je različite
glasove, zato što je Gospodin Mercedes projektovao različite ličnosti.
Hodžiz je dobio slavodobitno i nadmeno pismo. Ha-ha, skrhana stara
budalo, pisalo je u njemu. Dobro znaš da nemaš razloga za život, pa zašto
ne bi digao ruku na sebe? Ton pisma upućenog Oliviji Treloni bio je
melanholičan, pun kajanja i priča o zlostavljanju u detinjstvu. I ono je
sadržalo ideju o samoubistvu, zaogrnutu saosećajnim izjavama: razumem,
kapiram u potpunosti, osećam to isto.
Konačno je stavio pisma u fasciklu s odštampanim naslovom
MERCEDES UBICA. U njoj nije bilo ničeg, što znači da je bila vrlo tanka.
Brzo će se udebljati, stranicama ispisanim njegovom rukom, ako nije
zaboravio da radi svoj posao.
Sedeo je petnaest minuta, s rukama skrštenim na podebljem stomaku,
kao Buda u meditaciji. Dohvatio je beležnicu i počeo da piše.
Mislim da sam imao pravo u pogledu većine lažnih tragova sadržanih
u tekstu. U pismu gospođi T nije koristio znakove uzvika, fraze koje
počinju velikim slovima ili udarne pasuse od jedne rečenice (oni na kraju
napisani su radi postizanja dramatičnog efekta). Pogrešio sam povodom
znakova navoda. Voli ih. Takođe voli da podvlači. Možda i nije tako mlad.
Možda sam pogrešio u pogledu toga…
Pomislio je na Džeroma, koji je o kompjuterima i internetu zaboravio
više od onog što će Hodžiz ikad saznati. Razmišljao je i o Džejni Paterson,
koja je znala kako da napravi kopiju sestrinog pisma skeniranjem i kako da
koristi Skajp. Džejni Paterson, koja je gotovo dvadeset godina mlađa od
njega.
Balkandownload.org
BD4YU

Ponovo je podigao olovku.

… iako ne mislim da jesam. Verovatno nije tinejdžer (iako ni to ne
mogu u potpunosti odbaciti), ali recimo da ima 20-35 godina. Pametan je.
Ima bogat rečnik. Ume da skuje frazu.
Ponovo je pročitao pisma i prepisao neke od tih fraza: uplašeni mišić
od deteta, vreća za spavanje puna džema od jagoda, zato što su ljudi
uglavnom ovce, a one ne jedu meso.
To nije ništa zbog čega bi ljudi zaboravili Filipa Rota19, ali Hodžiz
misli da takvi redovi otkrivaju izvestan talent. Pronašao je još jednu.
Prepisao ju je ispod ostalih: Šta su policajci uradili za vas, izuzev što su
vam oduzeli san?
Lupkao je vrhom olovke po njoj, tvoreći sazvežđe sićušnih plavih
tačkica. Mislio je da bi većina ljudi napisala oteli san ili ostavili vas bez
sna, ali te fraze nisu bile dovoljno dobre za Gospodina Mercedesa,
baštovana koji je sadio seme sumnje i paranoje. Ostrvili su se na vas,
gospođo T. I imaju pravo, zar ne? Zato što ste ostavili ključ. Pajkani tako
kažu; I ja sam to rekao, a ja sam bio tamo. Kako bismo i oni i ja mogli da
pogrešimo?
Zapisao je ove ideje. Uokvirio ih je i prešao na novi papir.
Najbolji znak identifikacije je PREKRŠITELJ umesto PREKRŠILAC.
Koristi tu reč u oba pisma. Valja obratiti pažnju na CRTICE u pismu
Trelonijevoj.
Koš-nica umesto košnica. Ako uspem da ga identifikujem i zatražim da
mi nešto napiše, ukebaću ga.
Stilistički otisci prstiju neće biti dovoljni da ubede porotu, ali Hodžiza?
Apsolutno.
Zavalio se u stolici. Sagnuo je glavu, gledajući ni u šta. Nije bio svestan
vremena koje je protkalo. Od penzionisanja je prestalo da teče za njega.
Nagnuo se napred. Kancelarijska stolica zaškripala je u znak protesta.
Napisao je velikim slovima: DA LI ME GOSPODIN MERCEDES
POSMATRA?
Osećao je da je u pravu kad misli da je tako i da je to njegov modus
operandi.
Pratio je golgotu gospođe Treloni u štampi. Gledao je njena dva ili tri
nastupa na vestima (ova kratka i nimalo ugodna pojavljivanja uticala su na
strmoglavljivanje ionako nikakve podrške u javnosti). Možda je nahuškao i
klince na njenu kuću. Trebalo bi da porazgovara s Radnijem Piplsom, da bi
Balkandownload.org
BD4YU

saznao da li je on ili neko od njegov kolega primetio izvesni auto koji kruži
komšilukom gospođe Treloni u Sugar Hajtsu, u nedeljama pre nego što se
overila. Neko je sprejom ispisao KRVOŽEDNA PIČKA na stubu pored
njene kapije. Koliko pre samoubistva se to dogodilo? Možda je to delo
Gospodina Mercedesa. I, naravno, pobrinuo se da je bolje upozna, mnogo
bolje, ako je prihvatila njegovu ponudu da se sretnu ispod Plavog
kišobrana.
Tu sam i ja, pomislio je, i pogledao u poslednje redove njemu upućenog
pisma: Ne bih želeo da počnete da razmišljate o svom pištolju, a zatim
Razmišljate o njemu, zar ne? Da li je Gospodin Mercedes govorio o
pretpostavljenom službenom oružju, ili je video tridesetosmicu kojom se
Hodžiz ponekad igrao? Nije mogao da zna, ali…
Ali mislim da jeste. Zna gde živim, s ulice puca pogled na moju dnevnu
sobu. Mislim da ga je video.
Pomisao da je posmatran nije potakla u njemu strah ili stid, već
uzbuđenje. Kad bi mogao da upari vozilo koje su radnici Vidžilanta
primetili s nekim koje provodi prilično vremena na Harper roudu…
Tad je zazvonio telefon.

Balkandownload.org
BD4YU

16 „Zdravo, gospodine H.”

„Šta se dešava, Džerome?”
„Pod Kišobranom sam.”
Hodžiz je odložio beležnicu. Ispunio je prve četiri strane zabeleškama i
još tri s razmišljanjima o slučaju, kao u starim danima. Zavalio se u stolicu.
„Pretpostavljam da ti nije poručkao kompjuter?”
„Jok. Nema crva, nema virusa. Već sam dobio četiri ponude za priču s
novim prijateljicama. Jedna je iz Ebilejna, Teksas. Kaže da se zove Bernis,
ali da mogu da je zovem Berni. Zvuči đavolski slatko. Neću reći da nisam u
iskušenju, ali se verovatno radi o transvestitu, prodavcu cipela iz Bostona,
koji živi s majkom. Internet ti je jedno veliko čudo, ortak.”
Hodžiz se osmehnuo.
„Prvo ću te upoznati s pozadinskom pričom. Pokupio sam je na internetu
i od nekoliko pametnjakovića s informatike na univerzitetu. Da li si
spreman?”
Hodžiz je dohvatio beležnicu. Otvorio je praznu stranu. „Pucaj.” Isto to
je govorio Pitu Hantliju kad bi došao sa svežim podacima o slučaju.
„Važi, ali prvo… znaš li koja je najdragocenija roba na internetu?”
„Ma jok” Pomislio je na Džejni Paterson: „Ja sam stara škola.”
Džerom se nasmejao. „Nego šta si. To je deo tvog šarma.”
Suvo je odvratio: „Hvala ti, Džerome.”
„Najdragocenija roba je privatnost. Nju nude Debin plavi kišobran i
slični sajtovi. Prema njima je Fejsbuk ravan telefonskim dvojnicima iz
pedesetih godina prošlog veka. Posle 11. septembra niklo je stotine sajtova
koji nude privatnost. Tada su vlade iz vodećih svetskih zemalja postale
sumnjičave. Vlade se boje neta, ortak, i to s punim pravom. Bilo kako bilo,
većina ovih EP sajtova - skraćenica za ekstremnu privatnost - operiše iz
srednje Evrope. Oni su za internet ćaskanja isto što i Švajcarska za
bankovne račune. Da U me pratiš?”
„Da.”
„Serveri Plavog kišobrana su u Olovu, bosanskom gradiću koji je do
2005. godine bio najpoznatiji po borbama bikova. To su šifrovani serveri.
Govorim o NASA kvalitetu, razumeš? Praćenje je nemoguće, izuzev ako
NSA ili Kang Šeng - kineska verzija NSA - nemaju neke supertajne
Balkandownload.org
BD4YU

programe o kojima niko ništa ne zna.”

Čak i da ih imaju, pomislio je Hodžiz, ne bi ih koristili za rešavanje
slučajeva poput Mercedes Ubice.
„Tu je još jedna karakteristika, naročito korisna u doba skandala s
telefonskim tekstualnim porukama. Gospodine H., da li si ikad našao nešto
na netu - neku fotografiju ili novinski članak - koji si hteo da odštampaš, ali
nisi mogao?”
„Dešavalo mi se nekoliko puta. Kucnem po print dirci, ali se na ekranu
umesto onog što me zanima pojavi prazna strana. To zbilja nervira.”
„Ista stvar se dešava s podacima s Debinog plavog kišobrana.” Džerom
nije zvučao ljutito, već zadivljeno. „Malo sam razmenjivao misli s novom
prijateljicom Berni - znaš, kakvo je vreme kod tebe, koje su tvoje
najomiljenije grupe, takve stvari - kad sam pokušao da odštampam
razgovor, pojavio se par usana s prstom preko njih i porukom PSSST.”
Džerom je polako izgovorio poslednju reč, da bi bio siguran da će je
Hodžiz čuti i razumeti. „Možeš da zapišeš razgovor…”
Kladio bih se u to, pomislio je Hodžiz i s ljubavlju pogledao na
žvrljotine na beležnici.
„…ali bi morao da fotografišeš ekran ili nešto slično, što je velika
muka. Shvataš li šta sam mislio kad sam govorio o privatnosti, zar ne? Ovi
tipovi se ne šale.”
Hodžiz je shvatio. Premestio se na prvu stranu beležnice i zaokružio
jednu od najranijih zabeležaka: UPUĆEN U KOMPJUTERE (ISPOD 50?).
„Kad klikneš, dobiješ uobičajeni izbor - UNESI KORISNIČKO IME ili
REGISTRUJ SE. Kliknuo sam REGISTRUJ SE, pošto nemam korisničko
ime. Dobio sam ga. Ako želiš da ćaskaš sa mnom ispod Plavog kišobrana,
ja sam tyrone40. Pojavljuje se elektronski obrazac koji popunjavaš - uzrast,
pol, interesovanja, takve stvari - a zatim se od tebe traži da ukucaš broj
kreditne kartice. Traže trideset zelembaća mesečno. Učinio sam to zato što
čvrsto verujem u tvoju moć pokrivanja troškova.”
„Tvoja vera biće nagrađena, sinko.”
„Kompjuter je razmišljao devedesetak sekundi - plavi kišobran se vrteo,
na ekranu je pisalo SREÐUJEM. Izbacio je spisak ljudi sličnih
interesovanja. Klikneš na nekoliko njih i počneš da se razvaljuješ od
ćaskanja.”
„Da li ljudi mogu da razmenjuju porno-sadržaje preko tog sajta? Znam
da u uslovima piše da ne mogu, ali…”
Balkandownload.org
BD4YU

„Možeš da razmenjuješ fantazije, ali ne i piksele. Iako mogu da

zamislim kako perverznjaci - zlostavljači dece, kreš frikovi, slični tipovi -
koriste Plavi kišobran da bi usmerili srodne duše ka sajtovima s
nezakonitim sadržajima.” Hodžiz je hteo da pita šta su kreš frikovi, ali je
shvatio da ne želi da zna. „Na sajtu preovlađuje nevino ćaskanje.”
„Pa…”
„Pa šta?”
„Luđaci ga mogu koristiti za razmenu gnusnih sadržaja. Kako napraviti
bombe i slične stvari.”
„Recimo da već imam korisničko ime. Šta se zatim događa?”
„Imaš li ga?”, Džerom je ponovo zvučao uzbuđeno.
„Recimo da ga imam,”
„Zavisi da li si ga izmislio ili si ga dobio od nekog ko želi da ćaska s
tobom. Da li ti ga je saopštio telefonom ili imejlom.”
Hodžiz nije mogao da se ne naceri. Džeromu, istinskom čedu svog
vremena, nije palo na pamet da je podatak mogao biti prosleđen
devetnaestovekovnim medijem poput pisma.
„Recimo da si ga od nekog dobio”, nastavio je Džerom. „Na primer od
tipa koji je ukrao gospođina kola. I recimo da želi da govori s tobom o
onom što je uradio.”
Čekao je. Hodžiz je ćutao, pun divljenja.
Dečak je nastavio, posle nekoliko sekundi: „Ne možeš da mi zameriš na
pokušaju. Bilo kako bilo, otvori sajt i unesi korisničko ime.”
„Kada plaćam trideset zelembaća?”
„Ne plaćaš.”
„Zašto ne plaćam?”
„Zato što ih je neko već platio za tebe.” Džerom je zvučao pribrano. Bio
je mrtav ozbiljan. „Verovatno ne moram da ti kažem da budeš pažljiv, ali ću
ti ipak reći. Ako imaš korisničko ime, taj tip te čeka.”

Balkandownload.org
BD4YU

17 Brejdi je zastao na povratku kući, da bi kupio večeru (sendviče iz

Liti čifa), ali je zatekao natreskanu majku na kauču. Na televiziji je
bio još jedan rijaliti-šou, u kom su privlačnom neženji s koeficijentom
inteligencije podne lampe podvodili gomilu zgodnih devojaka. Brejdi je
video da je mama već jela - otprilike. Na stočiću za kafu bila je poluprazna
boca votke i dve konzerve napitka za mršavljenje. Pakleni popodnevni
obrok, pomislio je. Večeras je, ako ništa drugo, bila obučena. Na sebi je
imala farmerke i majicu s amblemom Siti koledža.
Odlučio je da proba da je probudi. Otpakovao je njen sendvič. Mahnuo
joj je hranom ispod nosa. Samo je frknula i okrenula glavu. Odlučio je da ga
pojede i stavi drugi u svoj frižider. Kad se vratio iz garaže, privlačni
neženja je pitao jednu od potencijalnih igrački za tucanje (plavušu, naravno)
da li voli da sprema doručak. Drčno je odvratila: „Da li voliš nešto vruće
ujutru?”
Posmatrao je majku, držeći tanjir sa sendvičem. Znao je da bi mogao da
je zatekne mrtvu, kad se jedne večeri vrati s posla. Mogao bi da uzme neki
jastuk i da ga pritisne na njeno lice, da bi joj pomogao na tom putu. To ne bi
bilo prvo ubistvo u ovoj kući. Da li bi mu život posle toga bio bolji ili gori?
Strahovao je - u dubokim predelima uma - da se ništa ne bi promenilo.
Sišao je niz stepenice. Glasom je upalio svetla i kompjutere. Seo je ispred
Broja Tri i izašao na Debin plavi kišobran, siguran da je debeli bivši
policajac dosad zagrizao mamac.
Ničeg nije bilo.
Udario je pesnicom o dlan. Osetio je probadanje u slepoočnicama,
siguran predznak glavobolje, migrene od koje neće moći da spava polovinu
noći. Aspirin nije mogao da naškodi tim glavoboljama. Zvao ih je „male
veštice”, samo što su poneki put bile velike. Znao je za postojanje pilula
koje izlaze na kraj s takvim glavoboljama - pronašao ih je na netu - ali se ne
mogu dobiti bez recepta. Užasavao se lekara. Šta ako otkriju da ima tumor
na mozgu? Glioblastom, koji je najgori po navodima Vikipedije? Šta ako je
zato pobio ljude na sajmu zapošljavanja?
Ne budi glup, gliom bi te ubio još pre nekoliko meseci.
Dobro, ali pretpostavimo da doktor kaže da su migrene znak duševne
bolesti? Paranoične šizofrenije, tako nečeg? Znao je da je duševno bolestan.
Balkandownload.org
BD4YU

Nije sumnjao u to. Normalni ljudi ne gaze sugrađane kolima i ne razmišljaju

o ubijanju predsednika Sjedinjenih Država u samoubilačkom napadu.
Normalni ljudi ne ubijaju mlađu braću. Normalni ljudi ne stoje ispred
majčinih vrata, pitajući se da li je naga.
Ali nenormalni ljudi ne žele da drugi znaju da su nenormalni.
Isključio je kompjuter. Besciljno je koračao kontrolnom sobom. Podigao
je i spustio Drugu Stvar. Otkrio je da čak ni ona nije originalna. Kradljivci
automobila godinama koriste slične sprave. Nije se usuđivao da je koristi
otkad je upotrebio na mercedesu gospođe Treloni. Možda je vreme da vrati
dobru staru Drugu Stvar iz penzije - teško je poverovati šta ljudi ostavljaju
u kolima. Korišćenje Druge Stvari malčice je opasno. Gotovo da je
bezopasno, ako se oprezno koristi. Brejdi je znao da bude oprezan.
Jebeni bivši policajac, zašto nije zagrizao mamac?
Protrljao je slepoočnice.

Balkandownload.org
BD4YU

18 Hodžiz nije zagrizao mamac zato što je bio svestan veličine uloga.
Ako napiše pogrešnu poruku, Gospodin Mercedes nestaće bez traga i
glasa. S druge strane, ako učini ono što zločinac očekuje - nespretno i
nepromišljeno pokuša da otkrije s kim ima posla - pokvareni kurvin sin
počeće da obleće oko njega.
Moraće da odgovori na jednostavno pitanje pre nego što išta preduzme:
ko će biti riba, a ko pecaroš u ovom odnosu?
Morao je nešto da napiše, zato što nije imao ništa izuzev Plavog
kišobrana. Nije mogao da pozove nekog od bivših kolega. Pisma koje je
Gospodin Mercedes napisao Oliviji Treloni i njemu beskorisna su bez
osumnjičenog. Sem toga, pismo je samo pismo, dok je elektronsko
ćaskanje…
„Dijalog”, rekao je.
Samo što mu je potreban mamac. Najukusniji mogući. Mogao bi da se
pretvara da je sklon samoubistvu. To ne bi bio težak zadatak, zato što je
donedavno to i bio. Mozganje o privlačnosti smrti izvesno vreme držalo bi
Gospodina Mercedesa na vezi. Ali koliko vremena bi prošlo pre nego što bi
shvatio da se poigrava s njim? Nema posla s napaljenim primitivcem koji
veruje da će mu policija isplatiti milion dolara i dati putnički avion koji će
ga odvesti u Salvador. Gospodin Mercedes je veoma inteligentna osoba,
koja je uz to i luda.
Stavio je beležnicu na krilo i otvorio praznu stranu. Na polovini strane
je ispisao pola tuceta reči velikim slovima:
Uokvirio je te red i vratio beležnicu u sve deblju fasciklu. Još neko
vreme sedeo je ispred kompjutera. Posmatrao je fotografiju svoje kćerke na
ekranu. Više nema pet godina i više ne misli da je njen tata bog.
„Laku noć, Ali.”
Ugasio je kompjuter i pošao u krevet. Zaspao je, mimo svojih
očekivanja.

Balkandownload.org
BD4YU

19 Probudio se u dva sata i devetnaest minuta ujutru. Odgovor mu je

blistao u umu kao neonska reklama. Biće to rizičan poduhvat, od onih
stvari koje uradiš bez oklevanja ili ne uradiš uopšte. Otišao je u radnu sobu.
Ličio je na velikog bledog duha u boksericama. Uključio je kompjuter.
Otišao je na Debin plavi kišobran i kliknuo POČNI!
Pojavila se nova slika. Mladi par je ovog puta lebdeo preko beskrajnog
mora na magičnom ćilimu. Padala je srebrnkasta kiša. Bili su bezbedni i
suvi ispod plavog kišobrana. Ispod ćilima su bila dva dugmeta,
REGISTRUJTE SE na levoj i UNESITE LOZINKU na desnoj strani.
Otkucao je kermitfrogl9 u okvir koji se pojavio. Pritisnuo je enter. Pojavio
se novi ekran. Na njemu je bila poruka:

merckill želi da ćaska s vama!

Želite li da ćaskate s merckill?
Y N

Postavio je kursor na Y i kliknuo mišem. Pojavio se okvir za njegovu

poruku. Hodžiz je kucao brzo, bez oklevanja.

Balkandownload.org
BD4YU

20 Pet kilometara dalje, u Ulici brestova, broj 49 u Nortfildu, Brejdi

Hartsfild nije mogao da zaspi. Glava ga je bolela. Pomislio je:
Frenki. Moj brat, koji je trebalo da umre kad se gušio komadom jabuke.
Život bi bio toliko jednostavniji da se to i desilo.
Mislio je na majku, koja je nekad zaboravljala da obuče spavaćicu i
spavala naga.
Najviše je razmišljao o debelom bivšem policajcu.
Konačno je ustao i izašao iz spavaće sobe. Na trenutak je zastao ispred
majčinih vrata. Oslušnuo je njeno hrkanje. To je najmanje erotični zvuk u
vaseljeni, govorio je sebi, ali je ipak stajao ispred njih. Sišao je u prizemlje
i otvorio podrumska vrata. Zatvorio ih je za sobom. Rekao je „kontrola” u
mraku. Tama je opstala, zato što mu je glas bio previše promukao. Pročistio
je grlo i ponovo pokušao. „Kontrola!”
Svetla su se upalila. Haos je pokrenuo kompjutere, a tama zaustavila
odbrojavanje na sedam ekrana. Seo je za Broj Tri. U gomili ikona bio je i
mali plavi kišobran. Kliknuo je na njega. Nije bio svestan da zadržava
vazduh dok nije ispustio dugi uzdah.

kermitfrogl9 želi da ćaska s vama!

Da li želite da ćaskate s kermitfrogl9?
Y N

Brejdi je kliknuo na Y. Nagnuo se napred. Radoznali izraz je ustupio

mesto zbunjenosti, koja je ustuknula pred gnevom i čistim besom.

Svojevremeno sam video gomilu lažnih

pisama, ovo je najblesavije od svih.
Penzionisao sam se, ali još nisam izlapeo.
Od štampe prikriveni dokazi potvrđuju da
nisi Mercedes Ubica.
Jebi se, seronjo.

Brejdi je osetio gotovo neodoljivi poriv da tresne ekran pesnicom.

Suzdržao se. Drhtao je od glave do pete. Posmatrao je kompjuter

Balkandownload.org
BD4YU

razrogačenim očima. Prošao je minut. Dva. Tri.

Uskoro ću ustati, pomislio je. Ustaću i otići u krevet.
Od kakve će to koristi biti? Neće moći da zaspi.
„Debela ništarijo”, prošaptao je, nesvestan vrelih suza. „Debela glupa
beskorisna ništarijo. To sam bio ja! To sam bio ja! To sam bio ja!”

Od štampe prikriveni dokazi potvrđuju.

To je nemoguće.
Usmerio se na neophodnost da naudi debelom bivšem policajcu. S tom
idejom vratila se i sposobnost razmišljanja. Kako ću to postići? Pola sata je
razmišljao o tome. Smislio je i odbacio nekoliko scenarija. Konačno je
došao do elegantnog i jednostavnog odgovora. Prijatelj debelog bivšeg
policajca - njegov jedini prijatelj, po Brejdijevom uvidu - jeste crni klinac
s belim imenom. I šta crni dečak voli? Šta njegova porodica voli? Irskog
setera, naravno. Odela.
Setio se fantazije o trovanju sladoleda u kamiončetu. Nasmejao se.
Otvorio je pretraživač i započeo pretragu.
Radio je s retkim poletom.
U neko doba shvatio je da je glavobolja prošla.

Balkandownload.org
BD4YU

OTROVNI M AMAC

Balkandownload.org
BD4YU

1 Brejdiju Hartsfildu nije trebalo dugo da smisli kako će otrovati

Odela, četvoronožnog prijatelja Džeroma Robinsona. U tome mu je
pomogao i Ralf Džouns, izmišljeni lik i vlasnik viza kartice s
izvesnom sumom na raspolaganju. Pomoću njega je naručivao stvari s
Amazona i Ibeja. Većina ljudi ne shvata koliko je lako pokrenuti i održavati
lažni identitet na netu. Dovoljno je uredno plaćati račune. Identitet se brzo
kruni, ako prestaneš da ih plaćaš.
Pod imenom Ralf Džouns naručio je kilogramsku konzervu gofer-goa.
Naznačio je Ralfovu adresu za prijem pošiljki, Spidi postal, nedaleko od
Diskaunt elektroniksa.
Strihinin je bio aktivna supstanca u gofer-gou. Brejdi je proučio
simptome trovanja strihininom na netu. Bilo mu je drago kad je saznao da će
se Odel grdno namučiti. Dvadeset minuta nakon unošenja otrova u
organizam, počinje grčenje mišića u vratu i glavi. Ono se brzo širi na
ostatak tela. Usne se šire u osmeh (bar kod ljudskih bića; nije bio siguran za
pse). Može doći do povraćanja, koje ne može pomoći otrovanom. Tada je
prekasno, zato što je najveći deo otrova apsorbovan u organizam. Počinje
drhtavica koja se pogoršava, do trenutka kad se kičma savija u tvrd i
neprolazni luk. Ponekad i pukne od naprezanja. Smrt nastupa - donoseći
olakšanje - kao rezultat gušenja. Nervni putevi zaduženi za unošenje
vazduha u pluća jednostavno otkažu.
Jedva je čekao da stupi u akciju.
Nećeš morati dugo da čekaš, govorio je sebi dok je isključivao sedam
kompjutera i dok se peo uz stepenice. Za nedelju dana dobiće naručenu
robu. Serviraće je psu u velikom sočnom hamburgeru. Svi psi vole
hamburgere. Znao je kako će podmetnuti poslasticu Odelu.
Barbara Robinson, Džeromova mlađa sestra, ima prijateljicu Hildi.
Devojčice često posećuju Zoni GoMart, prodavnicu dva ćoška od kuće
Robinsonovih.
Navodno su išle tamo zbog sladoleda. Uistinu su najviše volele da se
druže s prijateljicama. Sedele su na kamenom zidiću, iza parkinga kao
ptičice na žici. Ogovarale su, kikoćući se i izmenjivale grickalice. Brejdi ih
je često viđao dok je vozio šareno, bučno kamionče. Mahao bi im.
Uzvraćale su mu istom merom.
Balkandownload.org
BD4YU

Svi vole sladoledžiju.

Gospođa Robinson dozvoljavala je Barbari da jednom ili dva puta
nedeljno ode do radnje (Zoni nije bilo stecište narkomana, što je
najverovatnije lično proverila), ali je ograničila devojčicu. Brejdi je lako
prozreo ta ograničenja. Barbara nije smela da ide sama. Morala je da se
vrati za sat vremena. Uvek se vraćala u okviru tog ograničenja. Ona i njena
prijateljica morale su da vode Odela. Psi nisu mogli da uđu u GoMart.
Barbara ga je vezivala za kvaku toaleta izvan radnje, dok je kupovala
omiljenu poslasticu.
Tada će Brejdi - vozeći svoj auto, neupadljivi subaru - dobaciti Odelu
smrtonosno meso. Pas je veliki. Možda će izdržati dvadeset četiri sata.
Brejdi se nadao da će tako biti. Tuga je zarazna sila koja se može lepo
opisati aksiomom govna se kotrljaju nizbrdo. Tuga crne devojčice i njenog
brata biće srazmerna mukama koje pas bude pretrpeo. Džerom će preneti
tugu na debelog bivšeg policajca, to jest Kermita Vilijama Hodžiza.
Debeljko će shvatiti da je pas stradao zbog njega, da je kažnjen zbog slanja
drske i nipodaštavajuće poruke. Debeli bivši policajac shvatiće to kad Odel
crkne…
Brejdi se zaustavio na pola puta do prvog sprata. Osluškivao je majčino
hrkanje. Razrogačio je oči zbog iznenadne spoznaje.
Debeli bivši policajac će shvatiti.
U tome je problem, zar ne? Akcije izazivaju posledice. Brejdi iz tog
razloga samo sanjari o trovanju sladoleda koji prodaje dečici, ali ne radi
tako nešto. Ne radi zato što zasad želi da leti ispod radara.
Hodžiz još nije otišao do ortaka u policijskoj stanici s Brejdijevim
pismom. Brejdi je isprva verovao da Hodžiz to nije učinio, da bi sve ostalo
između njih dvojice, da je poželeo da sam pođe tragom Mercedes Ubice i
da se ovenča slavom u penziji. Sad mu je sinulo. Zašto bi se jebeni
penzionisani detektiv trudio oko njega, ako misli da je prevarant?
Nije mu bilo jasno kako je Hodžiz došao do tog zaključka, kad je on
pokazao da zna za izbeljivač i mrežu za kosu, podatke koji nikad nisu
objavljeni u medijima. Ako otruje Odela, Hodžiz će se obratiti prijateljima
u policiji. Prvo će zakucati na vrata bivšeg partnera Hantlija.
Čitava stvar mogla bi da čoveku kog je Brejdi hteo da navede na
samoubistvo ponudi novi razlog za život. To bi u potpunosti obesmislilo
vešto smišljeno pismo, što bi bila velika nepravda. Guranje one kučke
Trelonijeve preko ivice bilo je najveće i najslađe uzbuđenje koje je
Balkandownload.org
BD4YU

doživeo u životu. Bilo je (iz njemu neshvatljivih razloga) mnogo veće od

ubijanja svih onih ljudi njenim kolima.
Želeo je da ponovi taj uspeh. Navođenje glavnog istražitelja na
samoubistvo bio bi njegov najveći trijumf!
Stajao je na stepenicama, grozničavo razmišljajući.
Debeli kopilan još uvek bi mogao počiniti samoubistvo, uveravao je
sebe. Ubijanje psa mogla bi biti poslovična kap koja će preliti čašu.
Nije mogao da poveruje u to. Bol mu je upozoravajuće sevnuo u glavi.
Iznenada je poželeo da se sjuri u podrum, otvori Plavi kišobran i pita
debelog bivšeg policajca o kakvim usranim „od štampe prikrivenim
dokazima” govori, da bi srušio njegovu kulu od karata. To bi bila velika
greška, potez povučen u iznudici. Očajnički potez.
Od štampe prikriveni dokazi.

Jebi se, seronjo.

Ali ja sam to učinio! Ja sam rizikovao slobodu i život! Ja sam to

učinio! Ne možeš mi oduzeti zasluge! To nije pošteno!
Glava ga je ponovo zabolela.
Glupi kurcožderu, pomislio je. Platićeš mi na ovaj ili onaj način, ali ne
pre nego što džukac crkne. Možda će i tvoj crni prijatelj umreti. To bi se
moglo desiti čitavoj crnoj porodici, njima i gomili ljudi posle njih. Izginuće
toliko ljudi da će ono što se desilo pred Gradskim centrom izgledati kao
doručak na travi.
Popeo se u svoju sobu i legao na krevet, u donjem vešu. Glava ga je
bolela. Ruke su mu se tresle (kao da je pojeo strihinin). Ležaće u agoniji
sve do jutra, ako…
Ustao je i izašao u hodnik. Gotovo četiri minuta stajao je ispred
majčinih vrata. Predao se i ušao u njenu sobu. Legao je u krevet pored nje.
Glavobolja je odmah počela da jenjava. Možda zbog toplote ili njenog
mirisa - šampon, losion za telo, piće. Verovatno zbog jednog i drugog.
Okrenula se. Raširila je oči u tami. „O, slatki dečače. Proživljavaš li
jednu od onih noći?”
„Da.” Osećao je tople suze u očima.
„Male veštice?”
„Velike veštice, ovog puta.”
„Hoćeš li da ti pomognem?” Već je znala odgovor; bockao ju je po
Balkandownload.org
BD4YU

stomaku. „Toliko toga činiš za mene”, nežno je prozborila. „Pusti da ja

nešto učinim za tebe.”
Zatvorio je oči. Miris alkohola u njenom dahu bio je veoma jak. Nije
mu smetao, iako ga je mrzeo. „Važi.”
Okretno i stručno se pobrinula za njega. Nije dugo trajalo. Nikad ne
traje.
„Eto”, rekla je. „Laku noć, slatki dečače.”
Zaspao je, gotovo istog trenutka.
Ugledao ju je u ranom jutarnjem svetlu, kad se probudio. Ponovo je
hrkala, s vlažnim uvojkom kose u ustima. Ustao je i otišao u svoju sobu. U
glavi mu se razbistrilo. Otrov je na putu. Otrovaće psa, kad stigne, bez
obzira na posledice. Dođavola s posledicama. Sto se tiče čamuga iz
predgrađa s belačkim imenima? Oni nisu bitni. Debeli bivši policajac je
sledeći. Otići će kad u potpunosti iskusi tugu Džeroma Robinsona. Je li
bitno da li će biti samoubistvo? Važno je da ode. A nakon toga…
„Nešto veliko”, rekao je i navukao farmerke i belu košulju. „Biće to
veličanstven događaj.” Još nije znao šta će preduzeti, ali mu to nije smetalo.
Imao je vremena. Mora prvo nešto uraditi. Mora razneti Hodžizovu priču o
„od štampe prikrivenim dokazima”. Drugi policajci - pravi policajci -
moraju poverovati u nju. Ovo je nedopustivo. Potreban mu je…
„Kredibilitet!”, povikao je u praznoj kuhinji. „Potreban mi je
kredibilitet!”
Počeo je da sprema doručak: slaninu i jaja. Miris će dopreti do mame
na spratu. Prizvaće je. Nije važno ako ne siđe. Poješće njen deo. Prilično je
gladan.

Balkandownload.org
BD4YU

2 Ovog puta uspeo je da je domami u kuhinju. Debora En pojavila se

podbulog lica, vezujući haljinu. Imala je crvene obrube oko očiju,
blede obraze i neurednu frizuru. Prestala je da pati od mamurluka.
Um i telo navikli su joj se na piće. Provodila je mutna jutra, gledajući
kvizove i žvaćući bombone. Sipala je prvo piće u dva po podne, kad bi se
svet razbistrio.
Ako se sećala događaja od prethodne noći, nije ih pominjala. Nikada
nije. Ni ona ni on nisu ih pominjali.
„Lepo miriše”, rekla je. „Ima li nešto za mene?”
„Koliko god hoćeš. Hoćeš li kafu?”
„Molim te. S mnogo šećera.” Sela je za sto. Zurila je u televizor na
šanku, iako je bio ugašen. Brejdi se ne bi iznenadio da misli da je uključen.
„Ne nosiš uniformu”, rekla je - mislila je na plavu košulju s natpisom
DIS- KAUNT ELEKTRONIKS. Tri takve visile su u ormanu. Sam ih je
peglao. Peglanje, kao i usisavanje podova i pranje veša nije bilo na
maminom repertoaru.
„Neću krenuti pre deset”, rekao je. Telefon na šanku se probudio i
zazujao kao da je izrekao magijsku bajalicu. Uhvatio ga je pre nego što je
pao na pod.
„Ne odgovaraj, slatki dečače. Pretvaraj se da smo izašli na doručak.”
Ideja je bila primamljiva, ali Brejdi nije mogao da dopusti da telefon
zvoni, baš kao što nije mogao da prestane da smišlja složene planove o
velikoj akciji punoj smrti i uništenja. Pogledao je ekran. Nije se iznenadio
kad je pročitao TOUNS. Entoni Touns Frobišer, veliki uzvišeni maharadža
Diskaunt elektroniksa (ogranka u Tržnom centru Berč Hil).

Prihvatio je poziv i rekao: „Danas kasnije počinjem da radim, Tounse.”

„Znam, ali moraš na teren. Zbilja si neophodan.” Nije mogao da natera
Brejdija da danas izađe na teren, zbog toga je zvučao tako molećivo. „Zvala
je gospođa Rolins, znaš da daje dobre napojnice.”
Naravno da ih daje. Živi u Šugar Hajstu. Sajber-patrola ima dosta posla
u tom kraju. Jedna od njihovih mušterija - od Brejdijevih mušterija - bila je
pokojna Olivija Treloni. Posetio ju je dva puta, nakon što su uspostavili
komunikaciju pod Debinim plavim kišobranom. Uživao je kad je video
Balkandownload.org
BD4YU

koliko je izgubila u težini i kako joj se ruke tresu. Pristup njenom

kompjuteru omogućio mu je mnogo toga.
„Ne znam, Tounse…” Naravno da će izaći na teren, ne samo zbog
napojnice gospođe Rolins.-Voli da se proveze pored Lilak drajva 729,
misleći: Ja sam odgovoran za tu zatvorenu kapiju. Mali program na
makintošu bio je dovoljan da je gurne preko ivice.
Kompjuteri su divan izum.
„Slušaj, Brejdi, danas ne moraš da radiš u radnji, ako prihvatiš ovaj
poziv. Šta kažeš na to? Samo vrati bubu i radi šta god ti je drago dok ne
sedneš za volan tog glupog kamiončeta sa sladoledom.”
„Šta je bilo s Fredi? Zašto nju ne pošalješ na teren?” Zezao ga je. Već bi
je poslao, da je to mogao.
„Zvala je i rekla da je bolesna. Kaže da ima ubitačnu mesečnicu. To je
obično sranje. Znam to, ona to zna, i zna da ja znam. Tužiće me za
proganjanje po seksualnom osnovu, ako je pozovem na odgovornost. Zna da
i to znam.”
Mama je videla da se Brejdi osmehuje. Uzvratila mu je osmeh. Podigla
je ruku, stisnula je šaku i obrnula pesnicu na jednu, pa na drugu stranu.
Poruka je bila jasna Zavrni mu jajca, slatki dečače. Brejdi se još šire
osmehnuo. Možda je pijanica, možda kuva jednom ili dva puta nedeljno,
možda ume strašno da nervira, ali ga ponekad čita kao knjigu.
„Pristajem”, reče Brejdi. „Kako bi bilo da pođem mojim kolima?”
„Znaš da ne mogu da ti dam novac za troškove”, reče Touns.
„To je politika kompanije”, reče Brejdi. „Imam li pravo?”
„Pa… da.”
Nemačka kompanija u čijem vlasništvu je bio DE čvrsto je verovala da
su bube Sajber-patrole odlična reklama. Fredi Linklater je tvrdila da su svi
oni koji dopuštaju da im kompjutere popravljaju ljudi koji se okolo voze
bubama boje zelene sline ludi kao struja. Brejdi se slagao s njom povodom
toga. Luđaka je bilo napretek, ako je suditi po broju poziva s terena.
Malo njih davalo je izdašne napojnice kao Pola Rolins.
„U redu”, reče Brejdi, „ali znaj da mi duguješ.”
„Hvala ti, ortak.”
Brejdi je prekinuo vezu. Nije rekao „obojica znamo da nismo ortaci”.

Balkandownload.org
BD4YU

3 Pola Rolins bila je plavuša raskošnih oblina. Živela je u rezidenciji

od šesnaest soba, tri ćoška od kuće pokojne gospođe T. Bila je sama
u kućerini u stilu Tjudora. Brejdi nije znao pojedinosti njene životne
priče, ali je pretpostavljao da je druga ili treća trofejna supruga nekog
bogataša i da je veoma dobro prošla u brakorazvodnoj parnici. Tip je
možda bio suviše zanesen njenim bujnim grudima da bi joj ponudio
predbračni ugovor. Brejdija se sve to nije ticalo. Znao je da je dovoljno
nafatirana da deli dobre napojnice. Nikad mu se nije nabacivala. I to je bilo
dobro. Nije se zanimao za njeno punačko telo.
Uhvatila ga je za ruke i cimnula preko praga.
„O… Brejdi! Hvala nebesima!”
Zvučala je kao žrtva brodoloma koja je posle tri dana bez hrane i vode
spašena s pustog ostrva. Čuo je malu pauzu pre pomena svog imena i video
da spušta pogled da bi pročitala natpis na majici, iako ju je posetio već
pola tuceta puta. (Kad smo već kod toga, Pola Rolins je, baš kao i Fredi,
senjski mučitelj kompjutera.) Nije mu smetalo što ga se ne seća. Prijalo mu
je da bude neupadljiv.
„Problem je… što ne znam šta mu/ali!”
Kao da je tupava ćurka ikad to znala. Kad ju je pre šest nedelja
poslednji put posetio, zatekao ju je u krajnjoj panici, ubeđenu da je opaki
virus pojeo sve fajlove. Nežno ju je isterao iz kancelarije. Obećao je (nije
zvučao previše ubeđeno u uspeh poduhvata) da će učiniti sve što je u
njegovoj moći. Uključio je kompjuter. Surfovao je neko vreme pre nego što
ju je dozvao, da bi joj rekao da je uspeo da sredi problem u poslednjem
trenutku. Još pola sata pa bi svi podaci zauvek nestali. Častila ga je s
osamdeset dolara. On i mama izašli su na večeru te noći i podelili bocu ne
tako lošeg šampanjca.
„Reci mi šta se dogodilo”, progovorio je Brejdi, ozbiljan kao
neurohirurg.
„Ništa nisam uradila”, zavapila je. Uvek je reagovala na taj način. Tako
se ponašao veliki broj mušterija na terenu. I ne samo žene. Ništa ne može da
izbaci moćnog menadžera iz ravnoteže kao pomisao da sav materijal s
njegovog kompjutera može nepovratno nestati na elektronskim nebesima.
Odvukla ga je kroz hodnik (dug kao kola za ručavanje) do svoje
Balkandownload.org
BD4YU

kancelarije.
„Sama je čistim. Ne dozvoljavam kućepaziteljki da ulazi ovamo. Perem
prozore i usisavam podove. Prokletinja nije htela ni da se upali, kad sam
sela da otvorim imejl!”
„Uh. To je čudno.” Brejdi je znao da gospođa Rolins upošljava ženu za
kućne poslove, ali njoj očigledno nije dozvoljavala da se pojavljuje u
kancelariji. To je dobro, zato što je Brejdi odmah uočio izvor problema. Da
je kućepaziteljka bila odgovorna za njega, verovatno bi popila otkaz.
„Da li ćeš moći da ga popraviš, Brejdi?” Krupne plave oči gospođe
Rolins, zahvaljujući suzama, bile su krupnije no ikad. Brejdi se iznenada
setio Beti Bup iz starih crtaća s Jutjuba. Pomislio je na Pup-pup-pi-dupl
Nekako je zaustavio smeh.
„Svakako ću pokušati”, galantno je obećao.
„Moram da skoknem preko ulice do Helen Vilkoks. Vratiću se za
nekoliko minuta. U kuhinji ima sveže kafe, ako hoćeš.”
Ostavila ga je samog u velikoj, skupocenoj kući s ko zna koliko
skupocenog nakita na spratu. Nije morala da strahuje. Brejdi nikad ne bi
ukrao od mušterije. Mogao bi biti uhvaćen na delu. Ako bi ga to mimoišlo,
ko bi bio prvi osumnjičeni? Nije se izvukao posle gaženja ništarija pred
Gradskim centrom samo da bi bio uhapšen zbog krađe dijamantskih
minđuša, koje ne bi znao da utopi.
Čekao je dok se zadnja vrata nisu zatvorila. Otišao je u dnevnu sobu, da
bi gledao kako prenosi sise svetske klase preko ulice. Vratio se u
kancelariju, kad se izgubila iz vida. Uvukao se ispod stola i uključio
kompjuter. Sigurno je izvukla utikač dok je usisavala. Zaboravila je da
uključi posle.
Pojavio se ekran sa prozorom za lozinku. Otkucao je POLA, samo da bi
ubio vreme. Pojavio se njen desktop, pretrpan fajlovima. Bože, ljudi su tako
glupi.
Otišao je pod Debin plavi kišobran, da vidi da li je debeli bivši
policajac postavio nešto novo. Nije, ali je Brejdi u trenu odlučio da mu
pošalje poruku. Zašto da ne?
U srednjoj je naučio da mu previše razmišljanja pre pisanja ne pomaže.
Dobijao je previše dobrih ideja, koje bi se sudarale. Postizao je bolje
rezultate kad bi ih odmah izbacio iz sebe. Tako je pisao Oliviji Treloni -
belo usijanje, bebice - i Hodžizu. Iako je ovo drugo pismo pregledao
nekoliko puta, da bi se uverio da je napisano doslednim stilom.
Balkandownload.org
BD4YU

Pisao je u istom stilu. Nagonio je sebe da bude kratak.

Kako sam znao za mrežu za kosu i izbeljivač,

detektive Hodžiz? TAJ MATERIJAL bio je
prikriven od medija. Nije se pojavio u štampi
ili na televiziji. Kažeš da nisi glup, ali
MENI TAKO IZGLEDAŠ. Mislim da su ti
televizijski programi koje stalno gledaš
izjeli mozak.
O KOJIM prikrivenim dokazima pričaš?
POZIVAM TE DA MI ODGOVORIŠ NA TO PITANJE.

Pregledao je tekst i načinio izmenu: dodao je crticu usred mrežice za

kosu. Nije verovao da će ikad privući pažnju policije, ali je znao da će mu,
ako se to desi, tražiti uzorak teksta. Gotovo da je želeo da se nađe u toj
situaciji. Nosio je masku kad se zaleteo u gomilu. Nosio je drugu,
nevidljivu, kad je pisao kao Mercedes Ubica.
Udario je po POŠALJI. Zatim je otvorio internet-istoriju gospođe
Rolins. Na trenutak je zbunjeno zastao, kad je video nekoliko unosa za Belu
mašnu i frak. Zahvaljujući druženju s Fredi Linklater znao je da je to
agencija za muške prostitutke. Zaključio je da Pola Rolins ima tajni život.
Ali ko ga nema?
To ga se nije ticalo. Izbrisao je sve tragove posete Debinom plavom
kišobranu. Otvorio je nekoliko menija za održavanje: skeniranje diska,
modem (pokvaren, ali ona to neće znati), nekoliko USB-ova, i regulator
voltaže koji nije imao nikakve veze s popravljanjem kompjutera, ali je
doprinosio ukupnom utisku. Otvorio je i džepno izdanje Lija Čajlda20. Čitao
ga je dok nije dvadeset minuta kasnije čuo kako mušterija ulazi na zadnja
vrata.
Kad je gospođa Rolins provirila u kancelariju, knjiga nije bila na
vidiku. Brejdi je vršljao po menijima. Zabrinuto se osmehnula: „Da li si
imao sreće?”
„Isprva je bilo čupavo. Pronašao sam problem. Trimer prekidač nije
valjao. Zatvarao je danus kolo. Kompjuter je programiran da ne podiže
sistem u takvim situacijama, da ne bi izgubio sve podatke.” Ozbiljno ju je
odmerio. „Prokletinja čak može da se zapali. To se dešavalo.”
„O… moj… bože”, rekla je dramatičnim glasom, s rukom na grudima.

Balkandownload.org
BD4YU

„Da li si siguran da je sve u redu?”

„Sve šija kao žeženo zlato”, rekao je. „Proveri.”
Uključio je kompjuter. Učtivo je skrenuo pogled dok je ukucavala
imbecilnu lozinku. Otvorila je nekoliko fajlova. Obratila mu se sa
osmehom. „Brejdi, ti si dar božji.”
„Mama mi je to govorila, dok nisam dorastao da kupujem pivo.”
Nasmejala se kao da je čula najduhovitiju dosetku u životu. Brejdi se
smejao s njom, zanesen krvavom vizijom: klečao je na njenim ramenima i
zabadao mesarski nož duboko u njena usta iz kojih je dopiralo vrištanje.
U mislima je čuo kako hrskavica popušta.

Balkandownload.org
BD4YU

4 Hodžiz je često otvarao sajt Plavi kišobran. Pročitao je poruku

Mercedes Ubice nekoliko minuta nakon što je poslata.
Osmehnuo se tako široko da su mu se bore ispeglale. Izgledao je
zamalo pa zgodno. Njihov odnos je zvanično uspostavljen: Hodžiz je
pecaroš, Gospodin Mercedes je ribica. Ali prepredena riba, podsetio je
sebe, kadra da iznenada skoči i pokida najlon. Biće veoma pažljiv. Polako
će je privlačiti bliže brodu. Ako mu to pođe za rukom, ako bude dovoljno
strpljiv, Gospodin Mercedes će pre ili kasnije pristati da se susretnu. Bio je
siguran u to.
Ako ne bude mogao da me natera da se ucmekam, ostade mu samo jedna
mogućnost, ubistvo.
Gospodin Mercedes najpametnije bi postupio kad bi prekinuo
komunikaciju. To bi bio kraj puta. Ali neće to učiniti. Naljutio se. To je
samo deo priče, i to manji. Hodžiz se pitao da li Gospodin Mercedes zna
koliko je lud. I da li zna da mu je nehotice ponudio zlatni grumen od
podatka.

Mislim da su ti televizijski programi koje

stalno gledaš izjeli mozak.

Hodžiz je do ovog jutra samo sumnjao da Gospodin Mercedes nadgleda

njegov dom. Sad je bio siguran. Mamojebac se smucao po njegovoj ulici, i
to često.
Zgrabio je beležnicu i počeo da skicira poruku. Mora biti dobra, zato
što je riba zagrizla udicu. Bol ju je razljutio, iako još ne shvata s čim ima
posla. Mora se još žešće razljutiti dok to ne sazna, a to zahteva
preduzimanje rizika. Hodžiz mora da tržne najlon, da bi se udica dublje
zarila, uprkos riziku da on pukne. Šta…?
Dobio je odgovor, kad se setio nečeg što je Pit Hantli pomenuo na
ručku. Hodžiz je to zapisao, iako se radilo o površnoj opasci. Prepravio je i
izglancao. Sad je bila kratka i opaka. Nešto si zaboravio budalo. Nešto si
zaboravio, budalčino. Nešto što lažni ubica nije mogao znati. Ili pravi, kad
smo već kod toga… izuzev ako Gospodin Mercedes nije proverio oruđe
ubistva od krme do pramca, pre nego što je seo za volan. Hodžiz je mogao
Balkandownload.org
BD4YU

da se kladi da nije.
Ako greši, najlon će pući, a riba otplivati. Stara poslovica kaže: nema
dobiti bez rizika.
Hteo je da odmah pošalje poruku. Znao je da je to loša ideja. Pustiće
ribu da još malo pliva okolo u krugovima, s opakom starom udicom u
ustima. Pitanje je šta učiniti u međuvremenu. Televizor ga nikad nije manje
privlačio.
Dobio je ideju - od jutros su pristizale u gomilama - i otvorio donju
fioku stola. Tu je bila kutija puna malih beležnica koje je nosio kad je s
Pitom intervjuisao potencijalne svedoke po ulicama. Nije mislio da će mu
ikad zatrebati. Gurnuo je jednu u zadnji džep pantalona.
Jedva je stala.

Balkandownload.org
BD4YU

5 Hodžiz je odšetao do polovine Harper rouda. Okrenuo se i pošao od

vrata do vrata, kao u stara vremena. Naizmenično je prelazio ulicu.
Nije preskakao nijednu kuću. Polako se vraćao ka svom domu. Bio
je radni dan, ali je iznenađujuće veliki broj ljudi otvarao vrata. Bilo je
dosta domaćica, ali i njegovih kolega penzionera. Imali su sreće da isplate
kuće pre nego što je ekonomija otišla dođavola. Uprkos tome nisu bili u
dobroj finansijskoj formi. Možda nisu živeli od danas do sutra, ali su morali
da paze na svaki cent, zbog sve većih cena hrane i lekova.
Nudio im je jednostavnu priču, zato što su takve oduvek najdelotvomije.
Rekao im je da je bilo nekoliko provala u susedstvu - verovatno neka
balavurdija - i da proverava da li je neko više puta video nepoznato vozilo,
koje je kružilo sporije od ograničenja brzine od četrdeset na sat. Nije morao
da govori ništa drugo. Svi su gledali kriminalističke serije. Znali su šta je
„izviđanje terena”.
Pokazao im je legitimaciju, s crvenim pečatom PENZIONISAN preko
fotografije i osnovnih podataka. Objasnio im je da ne sprovodi istraživanje
po nalogu policije (poslednje što mu je trebalo bilo je da neko od suseda
pozove stanicu da bi ga proverio), već na sopstvenu inicijativu. Ovo je
njegov komšiluk. Lično je zainteresovan za njegovu bezbednost.
Gospođa Melburn, udovica čije cveće je neodoljivo privlačilo Odela,
pozvala ga je na kafu i kolače. Hodžiz je prihvatio poziv, zato što je
izgledala usamljeno. Ubrzo je utvrdio da je u najboljem slučaju
ekscentrična, a u najgorem luda kao struja. Morao je da prizna da se
slikovito izražava. Opisala je crni džip koji joj je privukao pažnju („Sa
zatamnjenim staklima, baš kao u onoj seriji 24”) zbog specijalnih antena.
Zvala ih je brisačima i mahala levo-desno, da bi pokazala kako rade.
„Uh-huh”, reče Hodžiz. „Zapisaću to.” Otvorio je beležnicu i nažvrljao
Moram da bežim odavde.
„To je dobra ideja. Znate, bilo mi je veoma žao kad vas je supruga
napustila. Učinila je to, zar ne?”
„Složili smo se da se ne slažemo”, reče Hodžiz, lažno prijateljskim
tonom.
„Drago mi je što smo se bolje upoznali i što znam da nadgledate
okolinu. Uzmite još jedan kolač.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz je pogledao na sat, zatvorio je beležnicu i ustao. „Voleo bih, ali

moram da krenem. U podne imam sastanak.”
Pogledala je njegovo krupno telo i rekla: „Idete kod doktora?”
„Kod kiropraktičara.”
Namrštila se. Lice joj se preobrazilo u orahovu ljusku s prorezima
umesto očiju. „Razmislila bih o tome da sam na vašem mestu, detektive
Hodžiz. Kičmolomci su opasni. Neki ljudi su legli na njihove stolove da se
nikad više ne dignu.”
Otpratila ga je do vrata. Na tremu je rekla: „Proverila bih onog
prodavca sladoleda, da sam na vašem mestu. Čini mi se da je ovog proleća
stalno u našem kraju. Mislite li da kompanija pomno proverava vozače tih
kamiončića? Nadam se da to čini, zato što mi ovaj izgleda sumnjivo. Mogao
bi biti pederast.”
„Siguran sam da njihovi vozači imaju valjane preporuke. Pozabaviću se
time.”
„Još jedna dobra ideja!”, uskliknula je.
Hodžiz se pitao šta bi uradio ako bi potegla dugi štap s kukom na kraju
kao u starim komedijama i pokušala da ga uvuče u kuću. Setio se uspomene
iz detinjstva: veštice iz Ivice i Marice.
„Takođe - upravo sam se setila - da sam nedavno videla nekoliko
kombija. Izgledali su kao kombiji za dostavu - s reklamama - ali bilo ko
može da ih prilepi, zar ne?”
„Moguće je”, reče Hodžiz, kad je sišao niz stepenice.
„Svratite do broja sedamnaest.” Pokazala je nizbrdo. „Nešto niže kod
Ulice Hanover. Tamo žive ljudi koji kasno dolaze kući i puštaju glasnu
muziku.” Nagnula se napred na pragu, kao da se klanja. „To bi mogla biti
jazbina drogoša. Kuća uživalaca kreka.”
Hodžiz se zahvalio na informacijama i prešao preko ulice. Crni džip i
kamionče Gospodina Ukusnog, pomislio je. Plus kombiji za snabdevanje
puni terorista Al Kaide.
U kući prekoputa naišao je na nezaposlenog tatu, Alana Boufingera.
„Nemojte da me pomešate s Goldfingerom”, rekao je i pozvao Hodžiza da
sedne na baštensku stolicu u hladovinu levo od kuće. Hodžiz je rado
prihvatio poziv.
Boufinger mu je poverio da zarađuje za život pišući čestitke.
„Specijalizovao sam se za one s malčice jetkim porukama. Na primer, na
prednjoj strani piše: ’Srećan rođendan! Ko je najlepši od svih?’ A kad je
Balkandownload.org
BD4YU

otvoriš, naiđeš na komad sjajne folije s pukotinom na sredini.”

„Stvarno? I šta piše ispod nje?”
Boufinger je podigao ruke, napravivši ram. „’Ti nisi, ali te ipak
volimo.’”
„Zvuči malo okrutno”, reče Hodžiz.
„Istina je, ali završava ljubavnom porukom. One prodaju čestitke. Prvo
te žacnu, pa te pomiluju. Što se razloga vaše posete tiče, gospodine
Hodžiz… ili bi više voleli da vas zovem detektivom?”
„Odnedavno je dovoljno da me zovete gospodine.”
„Nisam primetio ništa izuzev uobičajenog saobraćaja. Nije bilo sporih
vožnji, izuzev ljudi koji traže određenu adresu i sladoledžije posle
zatvaranja škola.” Boufinger je prevrnuo očima. „Da li vam je gospođa
Melburn napunila uši?”
„Pa…”
„Ona je članica NIKVF-a. To je skraćenica od Nacionalnog istražnog
komiteta o vazdušnim fenomenima.”
„Prate vremenske promene? Tornada i oblake?”
„Bave se letećim tanjirima.” Boufinger je podigao ruku ka nebu. „Misle
da se šetaju među nama.”
Hodžiz je rekao nešto što mu nikad ne bi prešlo preko usana da je na
dužnosti i da sprovodi zvaničnu istragu. „Misli da bi Gospodin Ukusni
mogao biti pederast.”
Nasmejao je sagovornika do suza. „O, bože”, rekao je. „Taj tip se muva
ovuda već pet-šest godina. Vozi kamionče i zvoni zvončićima.”
„Ne znam šta da kažem”, reče Hodžiz, dok je ustajao. Pružio je ruku
Boufingeru, koji ju je prodrmao. Penzija je Hodžizu pružila još jedan uvid.
Njegovi susedi imaju životne priče. Neki se mogu smatrati zanimljivim.
Boufinger ga je zabrinuto pogledao, dok je stavljao beležnicu u džep.
„Šta je bilo?”, morao je da ga pita.
Sused je pokazao na kuću prekoputa i rekao: „Nadam se da niste pojeli
nijedan od njenih kolača?”
„Jesam. Zašto?”
„Nekoliko sati ne bih se odvajao od toaleta da sam na vašem mestu.”

Balkandownload.org
BD4YU

6 Stomak ga je boleo, a članci na nogama pevali visoko C, kad se

vratio kući. Lampica na telefonskoj sekretarici je treptala. To je bio
Pit Hantli. Zvučao je uzbuđeno. „Zovi me”, rekao je. „Ovo je
neverovatno. Jebeno nestvarno.”
Hodžiz je bio nerazborito siguran da su Pit i njegova zgodna partnerka
Izabel naposletku pronašli Gospodina Mercedesa. Izjedala ga je ljubomora
i - ludo ali istinito - gnev. Pozvao je bivšeg saradnika. Srce mu je mahnito
tuklo u grudima, ali je njegov poziv završio na govornoj pošti.
„Dobio sam tvoju poruku”, reče Hodžiz. „Pozovi me ako stigneš.”
Prekinuo je vezu. Sedeo je za stolom, dobujući prstima. Govorio je sebi
da nije bitno ko će se dočepati kurvinog sina. Nije mu bilo svejedno. Kao
prvo, sigurno je da će njegova prepiska s prekršiteljem (čudno je kako mu
se ta reč uvukla u glavu) izaći na videlo. Naći će se u gadnom sosu. To nije
bilo najgore. Bez Gospodina Mercedesa sve će se vratiti na staro, na
popodneva pred televizorom i igranje očevim pištoljem. To će biti mnogo
gore.
Izvukao je žutu beležnicu i počeo da prepisuje zabeleške prikupljene u
obilasku susedstva. Brzo je završio taj posao i vratio beležnicu u fasciklu.
Ako su Pit i Izi Džejns ukebali tipa, kombiji gospođe Melburn i zlokobni
crni džipovi ne znače ništa.
Razmišljao je o odlasku na Debin plavi kišobran i slanju poruke
merckillu: Da li su te uhvatili?
Pomisao je bila budalasta i na čudan način privlačna.
Telefon mu je zazvonio. Hitro ga je podigao. To nije bio Pit, već sestra
Olivije Treloni.
„O”, rekao je. „Zdravo, gospođo Paterson. Kako ste?”
„Dobro sam. Za tebe sam Džejni, sećaš li se? Ja Džejni, ti Bil.”
„Džejni, dobro.”
„Ne zvučiš oduševljeno, Bili.” Da li je pokušavala da flertuje? Smela
nedoumica potakla je plimu zadovoljstva.
„Ne, ne, drago mi je što si pozvala, ali ništa nisam otkrio.”
„Nisam ni očekivala. Zovem te zbog mame. Bolničarka iz Sani Ejkresa
najupoznatija s njenim slučajem radi u dnevnoj smeni u Makdonald zgradi, u
kojoj je majčin stančić. Zamolila sam je da me pozove, ako se mamino
Balkandownload.org
BD4YU

stanje poboljša. To se dešava s vremena na vreme.”

„Znam, rekla si mi.”
„Pa, zvala je pre nekoliko minuta, da mi kaže da se mama vratila, makar
na izvesno vreme. Dan ili dva biće pri sebi, um će joj se nakon toga ponovo
zamračiti. Da li još želiš da je posetiš?”
„Mislim da želim”, oprezno će Hodžiz, „ali to mora biti ovog
popodneva. Čekam važan poziv.”
„Da li se tiče čoveka koji je ukrao automobil?” Zvučala je uzbuđeno,
baš kao što bi i ja trebalo da budem, pomislio je Hodžiz.
„Još ne znam. Mogu li da te pozovem?”
„Svakako. Imaš li moj mobilni?”
„Jakako.”
„Jakako”, ponovila je, blago podsmešljivim tonom. Osmehnuo se
uprkos nervozi. „Pozovi me što pre.”
„Hoću.”
Prekinuo je vezu. Telefon mu je zazvonio u ruci. Ovog puta je bio Pit,
uzbuđeniji no ikad.
„Bili! Moram da se vratim. Eno ga u sobi za saslušanje, u SS4. Sećaš li
se kako si govorio da ti donosi sreću? Morao sam da te pozovem. Imamo
ga, partneru, jebeno ga imamo!”
„Koga imate?” pitao je Hodžiz. Trudio se da zvuči mirno. Puls mu se
ustalio, ali je bio tako jak da mu je dobovao u slepoočnicama: tump i tump
i tump.
„Jebenog Dejvisa!”, povikao je Pit. „Koga drugog?”
Dejvisa. Nije Gospodin Mercedes, već Doni Dejvis, ženoubica kog su
volele kamere. Bil Hodžiz je s olakšanjem sklopio oči. Nije mogao da se
odupre grešnom osećanju.
Rekao je: „Znači da je telo pronađeno pored njegove brvnare bila Šila
Dejvis? Da li si siguran?”
„Sasvim.”
„Kome si popušio da tako brzo dobiješ DNK nalaze?” Kad je on radio,
smatrali bi se srećnim kad bi DNK nalazi stigli mesec dana od predaje na
analizu. Šest nedelja bilo je prosečno vreme čekanja.
„DNK nalaz nije nam potreban! Na suđenju će nam trebati, ali…”
„Kako to misliš, nije vam…”
„Umukni i slušaj, važi? Ušetao je u stanicu i priznao. Bez advokata, bez
neiskrenih opravdanja. Saslušao je Mirandu i reko da ne želi advokata, već
Balkandownload.org
BD4YU

samo da sve to jednom skine s duše.”

„Isuse. A bio je tako čvrst na svim saslušanjima? Da li si siguran da se
ne zajebava s tobom? Da ne igra neku složenu igru?”
Pomislio je da bi Gospodin Mercedes verovatno zaigrao takvu igru kad
bi ga ukebali. Ne bi to bila obična, već duga igra. Zašto bi se inače onoliko
trudio oko lažnog stila pisanja u otrovnim pismima?
„Bili, nije u pitanju samo njegova supruga. Sećaš li se onih lutkica koje
je imao sa strane? Dugokosih cura s napumpanim grudima i imenima poput
Bobi Su?”
„Naravno. Šta je s njima?”
„Kad glas o ovom pukne, te curice će kleknuti na kolena i zahvaliti
svemogućem bogu što su žive.”
„Ne razumem.”
„Petlja Džo, Bili! Pet žena je silovano i ubijeno na različitim
odmorištima na međudržavnom auto-putu odavde do Pensilvanije. Sve je
počelo devedeset četvrte. Završilo se dve hiljade osme! Ðoni Dejvis kaže
da je to bio on! Dejvis je Petlja Džo! Upravo nam diktira vreme, mesto i
opis svakog zločina. Sve se slaže. Ovo je… da poblesaviš!”
„Delim tvoje raspoloženje”, reče Hodžiz. Nije nimalo preterivao.
„Čestitam.”
„Hvala ti, ali nisam ništa učinio, izuzev što sam se jutros pojavio na
poslu.” Pit se neobuzdano smejao. „Osećam se kao dobitnik na lutriji.”
Hodžiz se nije tako osećao, ali bar nije izgubio glavnu nagradu na
lutriji. Još je radio na slučaju.
„Moram da se vratim u sobu za saslušanja, pre nego što se predomisli.”
„Da, da, ali, Pite? Ali pre nego što pođeš?”
„Šta imaš na umu?”
„Pribavi mu advokata po službenoj dužnosti.”
„Ah, Bili…”
„Ozbiljan sam. Saslušavajte ga temeljno, ali, pre nego što počneš,
naglasi - u zapisniku - da si mu obezbedio zakonom zagarantovanu pravnu
pomoć. Iscedi ga pre nego što se iko pojavi, ali moraš da odigraš ovo na
pravi način. Da li si me čuo?”
„Jesam. Važi. To je dobar savet. Reći ću Izi da se pobrine za to.”
„Sjajno. Vraćaj se tamo. Sredi ga.”
Pit je zakukurikao. Hodžiz je čitao da ljudi to rade, ali dosad nije čuo
nekog ko je to učinio, izuzev petlova, naravno. „Petlja Džo, Bili! Jebeni
Balkandownload.org
BD4YU

Petlja Džo! Možeš li da veruješ?”

Prekinuo je vezu pre nego što je njegov bivši partner stigao da išta kaže.
Pet minuta je sedeo, dok drhtavica nije uminula. Pozvao je Džejni Paterson.
„Da li se poziv ticao čoveka za kojim tragamo?”
„Izvini, ali nije. Ticao se drugog slučaja.”
„Uh. Šteta.”
„Jakako. Hoćeš li da ideš sa mnom u starački dom?”
„Nego šta ću. Čekaću te ispred zgrade.”
Pogledao je Plavi kišobran, pre nego što je pošao. Na sajtu nije bilo
ničega. Još nije imao nameru da šalje svoju pažljivo sročenu poruku.
Večeras će biti pravi trenutak. Otišao je od kuće, ne sluteći da se neće
vratiti u nju.

Balkandownload.org
BD4YU

7 Sani Ejkres bio je elegantno boravište. Za Elizabet Vorton to se nije

moglo reći.
Sedela je u kolicima, zgrbljena u pozi koja je Hodžiza podsećala
na Rodenovog Mislioca. Popodnevna svetlost curila je kroz prozor.
Preobražavala je njenu kosu u srebrni oblak, fin kao svetački oreol. Starci
su s one strane stakla, na savršeno održavanom travnjaku, igrali usporenu
partiju kroketa. Gospođa Varton odavno nije igrala kroket. Nije više ni
stajala uspravno. Kad ju je Hodžiz poslednji put video - Pit Hantii je bio
pored njega, a Olivija Treloni pored nje - bila je pognuta. Sad je bila
slomljena.
Džejni je zračila u belim pantalonama i mornarskoj košulji s plavo-
belim prugama. Klečala je kraj majke i milovala njenu izvitoperenu ruku.
„Kako si danas, draga moja?”, pitala je. „Izgledaš bolje.” Hodžiz se
užasnuo kad je to čuo.
Gospođa Varton se zagledala u kćerku, bledoplavim očima, u kojima
nije bilo ničeg, pa ni smetenosti. Hodžiz se obeshrabrio. Uživao je u vožnji
s Džejni, uživao je posmatrajući je. Uživao je u prilici da je bolje upozna.
Putovanje zbog svega toga nije smatrao u potpunosti propalim.
Desilo se malo čudo. Staričine kataraktom prevučene oči su se
razbistrile. Ispucale usne bez ruža raširile su se u osmeh. „Zdravo, Džejni.”
Mogla je samo malo da digne glavu. Odmerila je Hodžiza, hladnim
pogledom. „Kreg.”
Hodžiz je znao ko je to, zahvaljujući razgovoru u kolima.
„Ovo nije Kreg, dušo. Ovo je moj prijatelj. Zove se Bil Hodžiz. Već si
ga upoznala.”
„Ne, ne verujem…” Ućutala se, namrštila i rekla: „Ti si… jedan od
detektiva?” „Jesam, gospođo.” Nije ni pokušao da joj kaže da je
penzionisan. Najbolje je da ne mrsi dok joj mozak nekako radi.
Još više se namrštila. Reke bora pojavile su joj se na licu. „Mislili ste
da je Livi ostavila ključ u automobilu i da je omogućila tom tipu da ga
ukrade. Govorila vam je i govorila, ali joj niste verovali.”
Hodžiz je sledio Džejnin primer. Kleknuo je pored invalidskih kolica.
„Gospodo Varton. Sad mislim da smo pogrešili.”
„Naravno da ste pogrešili.” Podigla je pogled ka preostaloj kćerki. Nije
Balkandownload.org
BD4YU

mogla da podigne glavu. „Gde je Kreg?”

„Razveli smo se prošle godine, mama.”
Razmislila je i rekla: „Dobro je da si se resila tog skota.”
„U potpunosti se slažem s tobom. Može li Bil da ti postavi neka
pitanja?”
„Ne vidim zašto ne bi, ali hoću sok od pomorandže i pilule protiv
bolova.”
„Otići ću do bolničarki, da vidim da li je vreme da ih dobiješ”, rekla je.
„Bili, da li se slažeš da odem?”
Klimnuo je i mahnuo rukom. To je bio idi, idi znak. Čim je izašla,
Hodžiz je ustao. Prošao je pored stolice za posetioce i seo na staričin
krevet. Ukrstio je ruke na kolenima. Imao je beležnicu, ali je strahovao da
bi hvatanjem beležaka omeo staricu u kazivanju. Ćutke su se odmeravali.
Hodžiz je bio očaran srebrnim nimbusom oko staričine glave. Neko ju je
jutros očešljao, ali je kosa po svoj prilici težila ovom položaju. Skolioza je
preobrazila njeno telo u nešto ružno, ali je njena kosa bila divna. Šašava i
divna.
„Mislim”, rekao je, „da smo loše postupili prema vašoj kćerki, gospođo
Varton.”
To je bilo tačno, čak i ako je gospođa T. bila nevoljni saučesnik u
zločinu. Hodžiz još nije u potpunosti odbacio ideju da je ostavila ključeve u
bravi, ali je znao da su Pit i on obavili veoma loš posao. Lako su, previše
lako, odbili da poveruju ili prenebregli reči nekog ko im se nije dopao.
„Bili smo zaslepljeni izvesnim predubeđenjima. Žao mi je zbog toga.”
„Da li govorite o Džejni? Džejni i Kregu? Znate, udario ju je. Pokušala
je da ga navede da prestane da koristi tu drogu koju je voleo. Udario ju je.
Kaže da ju je udario samo jednom, ali verujem da je to učinio više puta.”
Polako je podigla ruku i potapšala nos bledim prstom. „Majka nanjuši takve
stvari.”
„Ne govorim o Džejni, već o Oliviji.”
„Nagovorio je Liviju da prestane da uzima pilule. Rekla je da nije htela
da postane zavisnik kao Kreg, ali to nije bilo isto. Te pilule su joj bile
neophodne.”
„Da li govorite o antidepresivima?”
„Te pilule su joj omogućavale da izlazi.” Zastala je, razmišljajući. „Bilo
je i drugih, koje su je sprečavale da stalno dodiruje stvari. Imala je
neobične ideje, moja Livija, ali je bila dobar čovek. U suštini je bila veoma
Balkandownload.org
BD4YU

dobar čovek.”
Gospođa Varton se rasplakala.
Na noćnom stočiću bila je kutija papirnatih maramica. Hodžiz je uzeo
nekoliko. Dodao ih je starici. Obrisao joj je oči, kad je video koliko joj je
teško da stisne šaku.
„Hvala vam, gospodine. Da li se zovete Hedžis?”
„Zovem se Hodžiz, gospođo.”
„Vi ste bili onaj dobri. Drugi je bio zao prema Liviji. Rekla je da joj se
smejao. Stalno joj se smejao. Rekla je da je videla to u njegovim očima.”
Da li je to bila istina? Ako jeste, stideo se Pita. Stideo se i sebe, zato
što to nije video.
„Ko je predložio da prestane da uzima pilule? Sećate li se?”
Džejni se vraćala sa sokom od pomorandže i papirnom čašicom koja je
verovatno sadržala majčine lekove protiv bolova. Hodžiz ju je opazio
krajičkom oka. Ponovo joj je mahnuo da se udalji. Nije želeo da starica
usmeri pažnju na nekog drugog ili da proguta pilule koje bi joj zamaglile
već zamagljeno sećanje.
Gospođa Varton je ćutala. Progovorila je, baš kad se Hodžiz pobojao da
neće odgovoriti: „To je bio njen korespondent.”
„Da li ga je upoznala pod Plavim kišobranom? Debinim plavim
kišobranom?” „Nikad ga nije upoznala. Nikad ga nije videla.”
„Hteo sam da kažem…”
„Plavi kišobran je bio kao bajagi.” Posmatrala ga je ispod sedog čela,
kao savršenog idiota. „To je bila stvar u njenom kompjuteru. Frenki je bio
njen kompjuterski korespondent.”
Uvek bi osetio blagi električni udar u središtu svog bića, kad bi čuo
važan podatak. Frenki. To sigurno nije njegovo pravo ime, ali imena uvek
imaju moć. Pseudonimi često nešto predstavljaju. Frenki.
„Savetovao joj je da prestane da uzima lekove?”
„Da, rekao je da će postati zavisna od njih. Gde je Džejni? Hoću moje
pilule.” „Siguran sam da će se vratiti svakog časa.”
Gospođa Varton je zamišljeno oborila pogled u krilo. „Frenki je rekao
da je i on uzimao te lekove i da je zato uradio… ono što je uradio. Rekao je
da se bolje oseća otkako je prestao da ih uzima i da je odonda shvatio da je
uradio nešto pogrešno. Ali rastužio se kad je pojmio da ne može popraviti
učinjenu štetu. Eto šta joj je rekao. Ubeđivao ju je da život nije vredan
življenja. Rekla sam Livi da bi trebalo da prestane da razgovara s njim.
Balkandownload.org
BD4YU

Rekla sam joj da je zao i da je otrovan. Rekla mi je…”

Ponovo se rasplakala.
„Rekla mi je da mora da ga spase.”
Hodžiz je klimnuo Džejni, kad se ponovo pojavila na vratima. Spustila
je dve plave pilule u majčina napućena, željna usta. Dala joj je gutljaj soka.
„Hvala ti, Livi.”
Hodžiz je video kako se Džejni trgla i osmehnula. „Nema na čemu,
draga moja.” Obratila se Hodžizu. „Mislim da bi trebalo da pođemo, Bili.
Veoma je umorna.” Oklevao je da pođe, iako je video u kakvom je stanju.
Imao je osećaj da razgovor još nije završen, da najmanje još jedna jabuka
visi na drvetu. „Gospođo Varton, da li je Olivija rekla bilo šta o Frenkiju?
Zato što imate pravo. On je zao. Želeo bih da ga nađem, da bih ga sprečio
da naudi još kome.”
„Livi nikad ne bi zaboravila ključ u kolima. Nikada.” Elizabet Varton je
sedela pogrbljena pod zrakom sunca. Ličila je na živu zagradu u plavoj
bolničkoj haljini, nesvesnu da je obasjana slojem srebrnkaste svetlosti.
Ponovo je prekorno podigla prst. Rekla je: „Taj pas kog smo imali nikad
nije ponovo povratio po tepihu. Učinio je to samo jednom.”
Džejni je uhvatila Hodžiza za ruku i usnama oblikovala sledeće reči:
Hajdemo.
Navike teško umiru. Hodžiz je izgovorio staru formulu, kad se Džejni
sagnula da poljubi majku u obraz, a zatim i u ćošak suvih usana. „Hvala vam
na vašem vremenu, gospođo Varton. Bili ste od velike pomoći.”
Starica je progovorila jasnim glasom, kad su stigli do vrata. „Ne bi
počinila samoubistvo da nije bilo duhova.”
Hodžiz se okrenuo u mestu. Džejni Paterson je razgoračila oči.
„O kakvim duhovima govorite, gospođo Varton?”
„Jedan je bio beba. Siroto stvorenje koje je stradalo sa ostalima. Livi je
čula tu bebu noću. Plakala je i plakala. Rekla je da se beba zove Patriša.”
„U svojoj kući? Olivija je čula u svojoj kući?”
Elizabet Varton je uspela da jedva primetno klimne. To je bio blagi
pokret bradom. „Čula je i majku. Rekla je da je majka optužuje.”
Podigla je pogled iz invalidskih kolica.
„Vrištala je: ’Zašto si mu dopustila da ubije moju bebu?’ Zato se Livija
ubila.”

Balkandownload.org
BD4YU

8 Petak je po podne, prigradske ulice su pune dece iz škola. Na

Harper roudu ih nema mnogo, ali ih ipak ima. Zahvaljujući njima,
Brejdi ima savršen razlog da polako prolazi pored broja šezdeset tri
i da viri kroz prozor. Samo što danas nije mogao ništa da vidi od
namaknutih zavesa. Ispod nadstrešnice, levo od kuće nije bilo ničeg izuzev
kosilice za travu. Penzionisani detektiv ne sedi kod kuće gde mu je mesto i
ne gleda televiziju, već se vucara okolo u usranoj staroj tojoti.
Gde li se vucara? Hodžizovo odsustvo verovatno nije bilo bitno, ali je
ispunjavalo Brejdija neodređenim nemirom.
Dve devojčice prišle su kolovozu s novcem u ručicama. Nesumnjivo su
kod kuće i u školi učene da se ne približavaju strancima, pogotovu
nepoznatim muškarcima, ali ko može da bude manje nepoznat od dobrog
starog Gospodina Ukusnog?
Prodao im je po kornet. Jedan je bio s čokoladom, a drugi s vanilom.
Šalio se s njima. Pitao ih je kako su postale tako lepe. Zakikotale su se.
Istina je da je jedna bila ružna, a druga još ružnija. Uslužio ih je i vratio
kusur, misleći na korolu koja nije bila pod nadstrešnicom. Pitao se da li
Hodžizovo popodnevno smucanje ima neke veze s njim. Nova poruka na
Plavom kišobranu mogla bi baciti nešto svetla na razmišljanja bivšeg
policajca.
Želeo je da vidi njegovu poruku, pa makar ništa ne saznao iz nje.
„Da se nisi usudio da me ignorišeš”, rekao je, dok su mu zvončići
pevali iznad glave.
Provozao se Ulicom Hanover. Parkirao se pored malog tržnog centra,
ugasio motor (dosadna zvona blagosloveno su se ućutala) i potegao
prenosni kompjuter ispod sedišta. Čuvao ga je u izolovanoj torbi, zato što je
u kamiončetu uvek bilo jebeno hladno. Uključio ga je i otvorio Debin plavi
kišobran, zahvaljujući besplatnoj internet-vezi u obližnjem kafeu.
Ništa.
„Ništarijo”, prošaptao je. „Da se nisi usudio da me ignorišeš,
ništarijo.”
Vratio je prenosni kompjuter u torbu. Video je dvojicu dečaka ispred
prodavnice stripova. Razgovarali su. Smejali su se, gledajući ga. Brejdi je
izdaleka procenio da su petaci ili šestaci sa zbirnim koeficijentom
Balkandownload.org
BD4YU

inteligencije od sto dvadeset. Čekalo ih je dugo stajanje u redovima za

podizanje čekova za nezaposlene ili kratak život koji će se okončati u nekoj
pustinjskoj zemlji.
Prišli su mu. Gluplji od dvojice išao je prvi. Nasmejani Brejdi nagnuo
se kroz prozorče. „Mogu li da vam pomognem, momci?”
„Hteli bi da znamo da li imaš džeri garsiju21”, rekao je gluplji.
„Ne”, reče Brejdi, sa najširim mogućim osmehom, „ali bih ga pustio, da
je tu.”
Izgledali su toliko razočarano, da se Brejdi zamalo glasno nasmejao.
Umesto toga je pokazao na glupakove pantalone. „Šlic ti je otkopčan”,
rekao je. Lupio mu je čvrgu u meko tkivo ispod brade, kad je klinac spustio
pogled. Učinio je to malo jače no što je nameravao - zapravo prilično jače -
ali nek ide dođavola.
„Zeznuo sam te”, veselo će Brejdi.
Glupak se osmehnuo da bi pokazao da je zeznut, ali mu se koža iznad
Adamove jabučice zacrvenela. Oči su mu plivale u suzama.
Glupak i Ne Tako Glupi okrenuli su se i otišli. Glupak se osvrnuo.
Isturio je donju usnu. Nije izgledao kao predadolescent koji će od
septembra jurcati hodnicima Škole Bel, već kao klinac iz drugog razreda.
„Ovo zbilja boli”, rekao je, s nevericom.
Brejdi se naljutio na sebe. Čvrga dovoljno jaka da rasplače klinca
značila je da govori istinu. Takođe je značila da će ga Glupak i Ne Tako
Glupi zapamtiti. Mogao bi da se izvini, da im da besplatne kornete kako bi
pokazao koliko mu je žao, ali će se u tom slučaju toga sećati. To je sitnica,
ali se one nagomilavaju, dok ne postanu veliki problem.
„Izvini”, rekao je. Bio je iskren. „Samo sam se šalio, sinko.”
Glupak mu je pokazao srednji prst. Ne Tako Glupi je dodao i svoj, u
znak solidarnosti. Ušli su u prodavnicu stripova, u kojoj će ih - ako Brejdi
zna ovakve klince, a zna ih - posle pet minuta zamoliti da nešto kupe ili
izađu.
Zapamtiće ga. Glupak bi čak mogao da se potuži roditeljima, koji bi
mogli uložiti žalbu kompaniji. To je malo verovatno, ali nije nemoguće. I ko
je kriv što je čvrknuo Glupakov nezaštićeni vrat dovoljno jako da ostavi
trag, umesto da ga samo nežno čvakne, kao što je nameravao? Bivši
policajac ga je izbacio iz takta. Naterao ga je da zajebe stvar. To mu se nije
dopadalo.
Startovao je kamion sa sladoledom. Zvona su zazvonila. Isporučivala su
Balkandownload.org
BD4YU

melodiju sa zvučnika na krovu. Skrenuo je levo na Ulici Hanover. Nastavio

je obilazak. Prodavao je kornete srećnim devojčicama i dečacima.
Nemilice je sejao šećer tog popodneva, pridržavajući se svih ograničenja
brzine.

Balkandownload.org
BD4YU

9 Iako je posle sedam uveče na Lejk aveniji bilo obilje slobodnih

parking mesta - kao što je Olivija Treloni dobro znala - u pet po
podne, kad su se Hodžiz i Džejni Paterson vratili sa Sani Ejkresa,
bilo ih je mnogo manje. Hodžiz je opazio jedno, tri ili četiri zgade niz ulicu.
Brzo i lako je uparkirao tojotu, iako je imao malo prostora (automobil iza
njega pojeo je jedan deo njegovog parking mesta).
„Zadivljena sam tvojom veštinom”, reče Džejni. „Nikad ne bih mogla to
da učinim. Na polaganju vozačkog dva puta sam pala na parkiranju unazad.”
„Mora da si polagala pred strogim i nepopustljivim ocenjivačima.”
Osmehnula se. „Treći put sam obukla kratku suknju. To je upalilo.”
Hodžiz je pomislio da bi zbilja voleo da je vidi u kratkoj suknji - što
kraćoj to boljoj - i rekao: „Nema tu nikakvih trikova. Ne možeš da pogrešiš,
ako voziš ka ivičnjaku pod uglom od četrdeset pet stepeni. Izuzev ako
automobil nije preveliki. Tojota je savršena za parkiranje u gradu. Ne
kao…”
„Ne kao mercedes”, završila je umesto njega. „Svrati na kafu, Bili. Ja
ću nahraniti parkometar.”
„Ja ću. U stvari, napuniću ga do vrha. Imamo mnogo materijala za
priču.”
„Mama ti je nešto rekla, zar ne? Zato si bio tako tih na povratku.”
„Jesam. Upoznaću te s tim, ali nećemo početi odatle.” Gledao ju je
pravo u lice. Bilo je zadovoljstvo posmatrati je. Hriste, kako bi voleo da je
petnaest godina mlađi. Ma i deset bi bilo dovoljno. „Moram da budem
iskren s tobom. Misliš da sam kod tebe došao tražeći posao. To nije tačno.”
„Nije”, rekla je. „Mislim da si došao zato što te je progonio osećaj
krivice zbog moje sestre. Zaigrala sam na tu kartu i ne žalim zbog toga. Bio
si obziran prema mojoj majci. Ljubazan. Čak… brižan.”
Bila je tako blizu. Plave oči bile su joj tamnije i šire na popodnevnom
svetlu. Rastvorila je usne, kao da hoće još nešto da kaže. Nije joj dao
prilike. Poljubio ju je pre što je stigao da pomisli koliko je to glupo,
nepromišljeno. Zaprepastio se kad mu je uzvratila poljubac. Čak ga je
desnicom uhvatila za potiljak, da bi osnažila kontakt. Sve to nije trajalo
duže od pet sekundi. Hodžizu se činilo da je prošlo mnogo više vremena,
zato što odavno nije iskusio nešto slično.
Balkandownload.org
BD4YU

Uzmakla je, prošla rukom kroz kosu i rekla: „Želela sam da to učinim
čitavog popodneva. Hajdemo na sprat. Skuvaću kafu. Podnećeš mi
izveštaj.”
Odložio je podnošenje izveštaja. I kafa je ispala iz kombinacije.

Balkandownload.org
BD4YU

10 Ponovo ju je poljubio u liftu. Ovog puta je spojila ruke na njegovom

potiljku. Spustio je svoje niz njena leđa, sve do belih pantalona.
Naročitu pažnju poklonio je njenoj zadnjici. Bio je svestan svog prevelikog
stomaka, oslonjenog na njen zategnuti trbuh. Nije sumnjao da izaziva
gađenje u njoj. Obrazi su joj se zarumeneli, a oči zacaklile kad se lift
zaustavio. Osmehivala se pokazujući bele zubiće. Uhvatila ga je za ruku i
povela niz kratki hodnik između lifta i ulaznih vrata.
„Požuri”, rekla je. „Požuri, učinićemo to, zato požuri, pre nego što neko
od nas uzmakne.”
To neću biti ja, pomislio je Hodžiz. Goreo je od glave do pete.
Ruka joj je toliko drhtala da nije mogla da otključa vrata. Nasmejala se
svojoj nespretnosti. Obuhvatio je njenu šaku. Zajedničkim snagama gurnuli
su ključ u prorez.
Stan u kom je prvi put upoznao rođenu sestru ove žene i njenu majku bio
je senovit, zato što je sunce otputovalo na drugu stranu zgrade. Kobaltna
nijansa jezerske vode bila je tako duboka da se graničila s purpurom. Nije
bilo jedrilice, ali je video teretni brod…
„Požuri”, ponovila je. „Požuri, Bili, ne napuštaj me u ovom trenutku.”
Našli su se u jednoj od spavaćih soba. Nije znao niti mu je bilo bitno da
li u Džejninoj ili u onoj koju je Olivija koristila utorkom - kad bi prenoćila.
Život u poslednjih nekoliko meseci - popodnevno gledanje televizije,
večere iz mikrotalasne, očev revolver - bio je tako dalek da je mogao
pripadati izmaštanom liku iz dosadnog stranog filma.
Pokušala je da svuče prugastu mornarsku majicu preko glave. Zakačila
se za ukosnicu. Prigušeno se nasmejala. „Pomozi mi s ovom prokletinjom,
hoćeš li molim te…”
Pomilovao ju je po glatkim slabinama - slabašno je poskočila posle
prvog dodira - i zašao ispod majice. Raširio je i cimnuo tkaninu. Glava joj
se oslobodila. Nasmejala se, uprkos okraćalom dahu. Nosila je prsluče od
belog pamuka. Stiskao ju je oko struka i ljubio između dojki. Otkopčala mu
je kaiš i dugme na pantalonama. Da sam znao da ovako nešto može da mi se
desi u ovom životnom dobu, krenuo bih u teretanu, pomislio je.
„Zašto…”, počeo je.
„Ma, zaveži.” Kliznula je rukom niz njegovo telo i otvorila šlic dlanom.
Balkandownload.org
BD4YU

Pantalone su mu pale oko cipela, uz zveckanje sitnine. „Kasnije ćemo

pričati.” Stisnula ga je za tvrdinu preko gaća. Prodrmala ga je kao ručicu
menjača. Zastenjao je od zadovoljstva. „Dobro si počeo. Nemoj da mi se
obesiš, Bili. Da se nisi usudio da se obesiš.”
Pali su na postelju. Hodžiz u boksericama, Džejni u pamučnim gaćicama
i jednostavnom prslučetu. Oduprla se, kad je pokušao da je okrene na leđa.
„Nećeš se peti na mene”, rekla je. „Ugnjavićeš me, ako te strefi srčka
dok se budemo tucali.”
„Ako me strefi srčka dok se budemo tucali, biću najrazočaraniji
muškarac koji je napustio ovaj svet.”
„Ne mrdaj. Samo ne mrdaj.”
Gurnula je palčeve ispod lastiša na boksericama. Obujmio joj je grudi.
„Sad digni noge i radi nešto. Koristi palčeve, volim to.”
Bez problema je izvršio obe komande. Uvek je mogao da radi više
stvari u isto vreme.
Trenutak kasnije pogledala ga je odozgo. Uvojak kose pao joj je preko
oka. Isturila je donju usna Dunula je, u pokušaju da ga vrati na mesto. „Ne
mrdaj. Pusti me da vodim igra Prati me. Ne želim da zvučim autoritativno,
ali dve godine nisam vodila ljubav. Poslednji put je bilo bez veze. Hoću da
uživam u ovome. Zaslužila sam.”
Topio se u njenom mekom, vlažnom zagrljaju. Nije mogao da ne podigne
kukove.
„Rekla sam ti da ne mrdaš. Sledeći put mrdaj se koliko ti duša ište, ali
ovo je moj trenutak.”
Poslušao je, iako ne bez po muke.
Kosa joj je ponovo upala u oči. Ovog puta nije mogla da je oduva, zato
što je grizla donju usnu, što će tek kasnije osetiti. Raširila je ruke i
protrljala sedine na njegovim grudima. Spustila se do nakostrešenog
međunožja.
„Moram da… izgubim nekoliko kilograma”, zastenjao je.
„Moraš da umukneš”, rekla je. Pokrenula se - samo malo - i sklopila
oči. „O, bože. Duboko je i lepo. Kasnije ćeš se posvetiti problemima u vezi
s težinom, važi?” Ponovo se pokrenula. Zastala je da bi podesila ugao,
zatim se bacila na pronalaženje pravog ritma.
„Ne znam koliko dugo ću…”
„Bolje bi ti bilo da izdržiš.” Još nije otvarala oči. „Bolje bi ti bilo da
izdržiš, detektive Hodžiz. Recituj parne brojeve. Misli na knjige koje si
Balkandownload.org
BD4YU

voleo kad si bio mali. Probaj da izgovoriš ksilofon unazad. Samo ostani sa
mnom. Brzo ću ja.” Ostao je uz nju, koliko je bilo potrebno.

Balkandownload.org
BD4YU

11 Kad bi se uznemirio, Brejdi Hartsfild bi ponekad pribegavao

raščlanjivanju najvećeg trijumfa. To ga je smirivalo. U petak uveče
nije otišao kući, nakon što je razdužio kamionče za sladoled i izmenio
nekoliko obaveznih šala sa Širli Orton u glavnoj kancelariji. Odvezao se u
centar svojom krntijom. Automobil je loše izgledao i još gore zvučao.
Uskoro će morati da odmeri trošak kupovine novih kola (novih polovnih
kola) u odnosu na troškove održavanja postojećih. Majčina honda je tražila
još zamašnije radove od njegovog subarua. U poslednje vreme retko ga je
vozila, što nije bilo loše, s obzirom na česta opijanja.
Njegov put stazama uspomena počeo je na Lejk aveniji, odmah posle
sjajnih izloga i reklama u centru, na mestu na kom je gospođa Treloni
parkirala mercedes utorkom uveče. Nastavljao se Ulicom Marlboro do
Gradskog centra. Samo što ove večeri nije dospeo dalje od apartmana.
Zakočio je tako naglo da ga je automobil iza njega zamalo udario. Vozač je
gnevno legao na sirenu. Brejdi nije obraćao pažnju na izliv besa, kao da se
radilo o sireni za maglu, s drugog kraja jezera.
Vozač ga je obišao. Nagnuo se preko suvozačkog sedišta da bi mu
viknuo seronjo iz sveg glasa. Brejdi je i to prevideo i prečuo.
U gradu je bilo nekoliko hiljada tojota korola i nekoliko stotina plavih.
Ali koliko plavih tojota korola je na zadnjem braniku imalo nalepnicu s
porukom PODRŽITE LOKALNU POLICIJU? Bio je spreman da se kladi da
postoji samo jedna. I šta debeli bivši policajac radi u stanu stare dame?
Zašto posećuje sestru gospođe Treloni, koja sad živi u njemu?
Odgovor je bio očigledan: Detektiv Hodžiz (penzionisani) lovi.
Brejdi je izgubio zanimanje za ponovno preživljavanje prošlogodišnjeg
trijumfa. Izveo je nezakoniti (i njemu u potpunosti nesvojstveni) zaokret i
krenuo u pravcu Nort sajda. Žurio je kući sa jednom mišlju na umu. Treptala
je kao neonski znak.
Kopilane. Kopilane. Kopilane.
Stvari se nisu odvijale na očekivani način. Otimale su se kontroli. To
nije u redu.
Mora nešto preduzeti.

Balkandownload.org
BD4YU

12 Hodžiz i Džejni Paterson sedeli su u kuhinjskoj niši, dok su zvezde I

izlazile iznad jezera. Proždirali su kinesku hranu i pili čaj. Džejni je
nosila beli bademantil. Hodžiz je bio u boksericama i majici. Oprao se
posle vođenja ljubavi (ona je dremala nasred postelje) i stao na vagu.
Oduševio se kad je video da je dva kilograma lakši nego prilikom
poslednjeg merenja. To je početak.
„Zašto ja?”, glasno se pitao. „Nemoj pogrešno da me shvatiš. Osećam
se neverovatno srećno, čak blagosloveno. Siguran sam da ti nije promaklo
da sam dežmekasti šezdesetdvogodišnjak.”
Gucnula je čaj. „Pa, zašto se ne bismo pozabavili tim pitanjem? U
jednom starom detektivskom filmu koji smo Oli ja gledali na televiziji u
detinjstvu, ja bih bila pohlepna žena, možda prodavačica cigareta u noćnom
klubu, koja pokušava da šarmira tvrdokornog i ciničnog privatnog detektiva,
svojim prilično privlačnim beloputim telom. Samo što nisam pohlepna - niti
moram da budem, s obzirom da sam nedavno nasledila nekoliko miliona
dolara - i moje lepo beloputo telo počinje da se opušta na strateškim
mestima, što ti verovatno nije promaklo.”
Nije. Primetio je da mu nije odgovorila na pitanje. Čekao je.
„Nisam bila dovoljno dobra?”
„Nisi.”
Zakolutala je očima. „Htela sam da smislim nežniji odgovor od
’Muškarci su budale ili elegantniji od ’Bila sam napaljena i htela da skinem
paučinu’. Zadovoljićemo se njima u nedostatku boljih rešenja. Sem toga,
privlačiš me. Prošlo je trideset godina od mog debija. Odavno se nisam
tucala. Imam četrdeset četiri, što mi dozvoljava da posegnem za onim što
želim. Ne dobijam uvek ono što želim, ali smem da posežem.”
Zurio je u nju, iskreno zapanjen. Četrdeset četiri?
Grohotom se nasmejala. „Znaš šta? Taj pogled je najlepši kompliment
koji sam ikada dobila. I najiskreniji. Stoga moram da te pitam. Koliko si
mislio da imam godina?”
„Najviše četrdeset. Tako izgledaš. Pored tebe se osećam kao kradljivac
dece iz kolevki.”
„Ne seri. Da si ti imućan, a ne ja, svi bi odnos s mlađom ženom primili
zdravo za gotovo. Niko ti ne bi zamerio što si spavao s
Balkandownload.org
BD4YU

dvadesetčetvorogodišnjakinjom.” Nastavila je posle kraće pauze. „Iako bi

po mom skromnom mišljenju to bilo ravno krađi dece iz kolevke.”
„Ipak…”
„Stariji si, ali ne preterano. Malo si teži, ali ne preterano. Iako ćeš
preterati ako nastaviš tim putem.” Uperila je viljušku u njega. „Žena može
da dozvoli sebi ovako pošten nastup ako je spavala s muškarcem i ako joj je
posle toga još toliko drag da obeduje s njim. Rekla sam da. nisam vodila
ljubav dve godine. To je istina, ali znaš li kad sam poslednji put vodila
ljubav s muškarcem kom sam bila istinski naklonjena?”
Odmahnuo je glavom.
„Probaj s prvom godinom koledža. I nisam spavala s muškarcem, već s
drugorazrednim odbrambenim igračem američkog fudbala s velikom
crvenom bubuljicom na nosu. Bio je nespretan i prebrz, ali sladak. Posle
svega plakao mi je na ramenu.”
„Znači da ovo nije bilo samo… ne znam…”
„Hvala ti’ tucanje? Tucanje iz milosrđa? Veruj mi. Dajem ti reč da nije
bilo ništa od toga.” Nagnula se napred. Haljina se raskrilila i otkrila
senovitu dolinu između dojki. „Smršaj deset kila, pa ću riskirati da te
pustim da se popneš na mene.”
Nije mogao da se ne nasmeje.
„Bilo je divno, Bili. Ne žalim ni za čim, i slaba sam na krupne momke.
Fudbaler s bubuljicom na nosu imao je sto dvadeset kila. Moj bivši je bio
pritka za paradajz. Trebalo je da znam da ništa dobro neće izaći od druženja
s njim, čim sam ga videla. Da li smo dovoljno razgovarali o tome?”
„Jakako.”
„Jakako”, ponovila je sa osmehom i ustala. „Hajdemo u dnevnu sobu.
Vreme je da podneseš izveštaj.”

Balkandownload.org
BD4YU

13 Ispričao joj je sve izuzev dugih popodnevnih televizijskih seansi i

poigravanja očevim službenim pištoljem. Slušala ga je bez
prekidanja, s ozbiljnim izrazom lica. Retko je skidala pogled s njegovog
lica. Izvadila je bocu vina iz frižidera kad je završio. Nasula ga je velike u
čaše. Sumnjičavo je posmatrao svoju.
„Ne znam da li smem, Džejni. Vozim.”
„Večeras nećeš voziti. Ostaćeš ovde. Izuzev ako nemaš psa ili mačku?”
Odmahnuo je glavom.
„Nemaš ni papagaja? U nekom od starih filmova imao bi papagaja u
kancelariji koji bi govorio ružne reči imućnim mušterijama.”
„Tako bi bilo. A ti bi bila moja recepcionarka. Zvala bi se Lola, a ne
Džejni.”
„Hi Velma.”
Osmehnuo se. Bili su na istoj talasnoj dužini.
Nagnula se napred. Ponovo mu je omogućila da uživa u pogledu na njen
zreli krajolik. „Predoči mi psihološki portret tog tipa.”
„Znaj da to nikad nije bio moj posao. Imali smo stručnjake za to. Jednog
na platnom spisku i dvojicu koji su po pozivu dolazili s katedre za
psihologiju na državnom univerzitetu.”
„Učini to, uprkos svemu. Potražila sam podatke o tebi na Guglu. Izgleda
da si bio najbolji policajac koga je ovaj grad ikad imao. Nahvaljen si preko
svake mere.”
„Nekoliko puta mi se posrećilo.”
Samom sebi je zvučao neiskreno, iako je sreća igrala veliku ulogu u
njegovom poslu. Za uspeh je valjalo biti srećan i biti spreman da tu sreću
iskoristiš. Vudi Alen je imao pravo. Osamdeset posto uspeha je u
pojavljivanju na licu mesta.
„Pokušaj, čoveče. Možda ćemo ponovo otići u spavaću sobu, ako budeš
imao uspeha.” Nabrala je nos. „Ako nisi prestar za dva puta.”
Osećao se kao neko ko nije prestar ni za tri puta. Bio je takav,
zahvaljujući brojnim posnim noćima. Nadao se da će tako biti. Jedan deo
njega - veliki deo - još nije mogao da veruje da ovo nije neverovatno
uverljiv san.
Gucnuo je vino. Valjao ga je po ustima, da bi dobio vremena da
Balkandownload.org
BD4YU

razmisli. Zatvorila je gornji deo haljine, što mu je pomoglo da se

koncentriše.
„Dobro. Kao prvo, verovatno je mlad. Pretpostavljam da ima od
dvadeset do trideset pet godina. Do ovog zaključka došao sam zato što se
dobro razume u kompjutere, ali ne samo zbog toga. Kad stariji čovek ubije
gomilu ljudi, obično se okomi na porodicu, kolege, ili i jedne i druge.
Završi posao samoubistvom. Kad istražuješ njegova dela, pronađeš razlog,
motiv. Žena ga je isterala iz kuće i isposlovala zabranu prilaska. Šef ga je
otpustio i poslao dvojicu radnika obezbeđenja da ga motre dok prazni
kancelariju da bi ga dodatno ponizio. Debelo je dužan. Kreditne kartice su
mu blokirane. Kuća mu je otišla na doboš. Kola su mu oduzeta.”
„Ali šta je sa serijskim ubicama? Zar onaj u Kanzasu nije bio
sredovečan čovek?”
„Misliš na Denisa Radera. Bio je sredovečan kad su ga ukebali, ali je
počeo u trideset trećoj. To su bila seksualna ubistva. Gospodin Mercedes
nije seksualni ubica, niti je serijski ubica u tradicionalnom smislu te reči.
Počeo je s gomilom ljudi, ali se odonda usredsredio na pojedince - prvo na
tvoju sestru, a zatim na mene. Nije nas napao pištoljem ili ukradenim
automobilom, zar ne?”
„Nije tebe”, reče Džejni.
„Naš tip je hibrid, ali neke osobine upućuju da se radi o mlađem ubici.
Više podseća na Lija Malva - jednog od snajpera s Beltveja - nego na
Radera. Malvo i njegov partner planirali su da ubijaju šest belaca dnevno.
Ubijali su nasumice. Stradavali su svi koji su imali lošu sreću da im izađu
na nišan. Seks i životna dob nisu igrali nikakvu ulogu. Ubili su desetoro
ljudi. To nije loš rezultat za dva krvožedna manijaka. Pozivali su se na rasni
motiv. To bi mogla biti istina ili delimična istina za Džona Alena Muhameda
- Malvovog znatno starijeg partnera, neku vrstu očinske figure. Smatram da
je Malvova motivacija bila znatno složenija papazjanija koju ni sam nije
razumeo. Ako bismo se pažljivije posvetili slučaju, verovatno bi zaključila
da su seksualna dezorijentisanost i vaspitanje odigrali presudnu ulogu.
Mislim da se isto može reći za našeg momka. Mlad je. Pametan je. Dobro se
uklapa u okolinu, toliko dobro da najveći broj poznanika i ne uviđa da ima
posla sa usamljenikom. Kad ga budemo uhvatili svi će reći: 'Ne mogu da
verujem da je takav i takav, uvek je bio tako ljubazan.’”
„Kao Dekster Morgan u onoj televizijskoj seriji.”
Hodžiz je znao o čemu govori. Žustro je odmahnuo glavom. Ne samo
Balkandownload.org
BD4YU

zato što je ta serija bila isforsirano sranje.

„Dekster zna zašto radi ono što radi. Naš tip ne zna. Gotovo sigurno je
neoženjen. Ne izlazi na sastanke. Ne bih me čudio da je impotentan i da još
uvek živi kod kuće. Ako sam pogodio, verovatno živi s jednim roditeljem.
Ako je s ocem, odnos je hladan i otuđen - mimoilaze se kao brodovi u noći.
Ako je s majkom, Gospodin Mercedes je verovatno zamena za supruga.”
Video je da hoće da progovori i podigao ruku. „To ne podrazumeva
seksualni odnos.”
„Možda i ne, ali ću ti nešto reći, Bili. Ne moraš da spavaš s nekim da bi
imao seksualni odnos. Ponekad je to kontakt pogledima, ili odeća koju nosiš
kad znaš da će biti tu, ih ono što radiš rukama - dodiruješ ga, tapšeš,
miluješ, grliš. Uverena sam da je seks tu negde. Hoću reći, to pismo koje ti
je poslao… priča o tome kako je nosio kondom dok je…” Stresla se u
belom bademantilu…
„Devedeset procenata tog pisma je obmana, ali je seks sadržan u njemu.
Uvek je prisutan. Baš kao i gnev, agresija, usamljenost, uskraćenost… ali
nema koristi od kopanja po takvim stvarima. To nije izrada psihološkog
profila, već analiza. To je bilo znatno iznad mog platnog razreda, kad sam
primao platu.”
„Dobro…”
„On je skrhan”, jednostavno će Hodžiz. „I zao. Liči na jabuku koja
spolja izgleda lepo, ali je iznutra crna i puna crva.”
„Zao je”, rekla je, uzdahnuvši. Nastavila je da govori, kao da se obraća
samoj sebi: „Naravno da jeste. Okomio se na moju sestru kao vampir.”
„Možda ima posao na kom dolazi u dodir sa mušterijama, pošto ima
prilično plitak šarm. Ako je tako, posao je verovatno slabo plaćen. Nikad
ne napreduje, zato što ne može da poveže natprosečnu inteligenciju s
dugoročnom koncentracijom. Njegova dela svedoče o impulsivnosti i
sposobnosti da se iskoristi iznenadna prilika. Ubistva ispred Gradskog
centra savršen su primer za to. Mislim da je motrio mercedes tvoje sestre,
ali ne mislim da je znao šta će s njim učiniti, do nekoliko dana, možda i
nekoliko sati pre sajma zapošljavanja. Voleo bih da saznam kako ga je
ukrao.”
Zastao je. Palo mu je na pamet da je prilično toga saznao zahvaljujući
Džeromu. Rezervni ključ je najverovatnije bio u pregratku za rukavice.
„Mislim da se ideje o ubistvima mešaju u glavi ovog tipa kao karte u
rukama dobrog kockara. Verovatno mašta o dizanju aviona u vazduh,
Balkandownload.org
BD4YU

podmetanju požara, pucanju na školske autobuse, trovanju vodovoda, možda

i ubijanju guvernera ili predsednika.”
„Isuse, Bili!”
„Usmerio se na mene. To je dobro. Lakše ćemo ga uhvatiti. Dobro je iz
još jednog razloga.”
„Kog?”
„Bolje je dok misli na uskom operativnom nivou, dok je zauzet igrom
jedan na jedan. Što duže bude mislio o tome, kasnije će razmišljati o
organizovanju druge užasne predstave poput one ispred Gradskog centra.
Možda će se pozabaviti nečim još većim. Znaš li čega se odista plašim?
Strahujem da je već odabrao moguće mete.”
„Zar u pismu nije naveo da ne oseća potrebu da ponovi tako nešto?”
Nacerio se. Osmeh mu je preobrazio lice. „Jakako, rekao je. Znaš li
kako možeš da znaš kad takvi tipovi lažu? Kad im se usne miču. Samo što u
slučaju Gospodina Mercedesa on piše pisma.”
„Ili komunicira s metom na sajtu Plavi kišobran. Kao što je radio s Oli.”
„Jakako.”
„ Ako pretpostavimo da je uspeo kod nje zato što je bila psihički
nestabilna… oprosti mi, Bili, ali moram da te pitam ima li razlog da veruje
da će iz sličnog razloga uspeti kod tebe?”
Pogledao je čašu vina i video da je prazna. Počeo je da sipa vino u nju,
misleći na upliv koji bi vino moglo da ima na njegov uspešni povratak u
spavaću sobu. Isprva je hteo da je ispuni do polovine. Zadovoljio se s nešto
tečnosti na dnu.
„Bile?”
„Možda ima”, rekao je. „Lutao sam, posle penzionisanja. Ali nisam
izgubljen kao tvoja sestra…” Bolje reći, nisam više. „I to nije najvažnije.
Ono najhitnije nisam saznao na osnovu pisama i prepiske preko Plavog
kišobrana.”
„Nego na osnovu čega?”
„Na osnovu činjenice da me je uhodio. To ga čini ranjivim. Nažalost, to
ga čini i opasnim, za one s kojima se družim. Mislim da ne zna da sam
razgovarao s tobom…”
„Uznapredovao si znatno više od razgovora”, rekla je i namignula.
„… ali zna da Olivija ima sestru i moramo da pretpostavimo da zna da
si u gradu. Moraš da budeš superoprezna. Zaključavaj vrata, kad god si
ovde…”
Balkandownload.org
BD4YU

„Uvek ih zaključavam.”
„… i ne veruj onome što čuješ preko interkoma. Svako može da kaže da
dostavlja paket i da mu treba tvoj potpis. Pogledaj sve koji dolaze, pre nego
što im otključaš vrata. Obrati pažnju na okolinu, kad izlaziš.” Nagnuo se
napred. Nije pipao vino. Nije želeo da pije. „Ovo je veoma važno. Pazi na
saobraćaj, kad si napolju. Ne samo dok voziš nego i kad pešačiš. Znaš li šta
znači NEIZ?”
„To je policijska skraćenica za neprestano izviđaj.”
„Tako je. Dok si napolju NEIZ vozila koja se iznova pojavljuju u tvojoj
blizini.”
„Kao crni džipovi o kojima je govorila ona dama”, rekla je, smešeći se.
„Gospođa Koznakakosezove.”
Gospođa Melburn. Pomisao na nju zagolicala je zaboravljeni
asocijativni prekidač u pozadini Hodžizovog uma. Iščezao je, pre nego što
je stigao da ga pronađe, da i ne govorimo o sagledavanju.
Džerom mora da izviđa. Ako je Gospodin Mercedes uhodio Hodžizovo
stanište, video ja kako Džerom kosi travnjak, navlači kapke i čisti oluke.
Džerom i Džejni su verovatno sigurni, ali verovatno nije dovoljno.
Gospodin Mercedes je neprestano maštao o krvoproliću. Hodžiz je rešio da
ga oštrim provokacijama izbaci iz koloseka.
Džejni mu je čitala misli. „A ti… kako si ono rekao? Nastojiš da ga
izbaciš iz koloseka.”
„ Jakako. Načas ću se poslužiti tvojim kompjuterom. Još malo ću ga
žacnuti. Smislio sam poruku. Hoću da joj nešto dodam. Moj partner je danas
rešio veliki slučaj. Mogu to upotrebiti protiv njega.”
„O čemu se radi?”
Nije imao razloga da joj ne kaže. Vest će se ionako pojaviti u sutrašnjim
novinama, najkasnije u subotnjim. „Petlja Džo je uhvaćen.”
„Onaj koji ubija žene po odmorištima na auto-putu?” Dodala je kad je
klimnuo: „Da li odgovara profilu Gospodina Mercedesa?”
„Ni najmanje. Ali naš tip to ne zna.”
„Šta si naumio?”
Hodžiz joj se poverio.

Balkandownload.org
BD4YU

14 Nisu morali da čekaju na jutarnje novine. Vest da je Donald Dejvis,

osumnjičeni za ubistvo njegove žene, priznao da je ubica Petlja Džo
razglašena je u vestima u jedanaest. Hodžiz i Džejni gledali su ih iz
postelje. Povratak u postelju je za Hodžiza predstavljao naporno, ali
predivno iskustvo. Borio se da povrati dah. Bio je znojav. Hteo je da se
istušira, ali se odavno nije osećao ovako srećno i celovito.
Džejni je ugasila televizor, kad se voditelj posvetio štenetu
zaglavljenom u slivniku. „Dobro. Moglo bi da upali. Ali, bože, veoma je
rizično.”
Slegnuo je ramenima. „Mislim da je to najbolji potez, u odsustvu
policijskih resursa.” To mu nije smetalo, zato što je želeo da tako nastavi.
Pomislio je na improvizovano ali delotvorno oružje koje čuva u ormanu,
romboidnu čarapu punu kuglagera. Zamišljao je kako s puno zadovoljstva
upotrebljava nežnog razbijača na kujinom sinu koji je poterao jednu od
najtežih limuzina na svetu na gomilu bespomoćnih ljudi. To je moguć, iako
malo verovatan događaj. Tako vam je s većinom stvari u ovom najboljem (i
najgorem) od svih svetova.
„Šta misliš o onom što je majka na kraju rekla? O Oliviji koja čuje
duhove?”
„Moram da razmislim o tome”, reče Hodžiz, iako je već razmislio. Ako
je to istina, mogao bi imati još jedan trag do Gospodina Mercedesa. Nije
hteo, ali će po svoj prilici morati da značajnije umeša Džeroma Robinsona
u istragu. Neće imati izbora, ako se odluči da prati trag koji mu je na
odlasku ponudila gospođa Varton. Znao je pola tuceta policajaca koji su se
razumeli u kompjutere koliko i Džerom, ali nije mogao da pozove nijednog
od njih.
Duhovi, mislio je. Duhovi u mašini.
Seo je na postelju i spustio stopalima na pod. „Hteo bih da se istuširam,
ako tvoj poziv da prenoćim još važi.”
„Samo izvoli.” Nagnula se da bi ga omirisala po vratu. Stisnula ga je za
nadlakticu. Od njenog dodira spopala ga je prijatna drhtavica. „Svakako da
si pozvan.”
Istuširao se i navukao bokserice. Zamolio ju je da upali kompjuter.
Kliznuo je ispod Debinog plavog kišobrana, dok je ona sedela pored njega,
Balkandownload.org
BD4YU

posmatrajući ekran sa iščekivanjem. Ostavio je poruku merckill-u. Zaspao

je petnaest minuta kasnije, s Džejni Paterson pored sebe… od detinjstva
nije tako slatko spavao.

Balkandownload.org
BD4YU

15 Brejdi se kasno noću vratio kući, posle nekoliko sati besciljnog

vozikanja. Zatekao je poruku na zadnjim vratima. Gde si bio, slatki
dečače? Imaš domaću lazanju u remi. Jedan pogled na neuredni rukopis
rekao mu je da je bila dobrano nacvrckana dok je pisala. Uzeo je i ušao u
kuću.
Obično bi prvo proverio u kakvom je stanju. Osetio je dim i požurio u
kuhinju punu plavičaste izmaglice. Hvala bogu što je detektor za dim
otkazao (spremao se da ga zameni i stalno zaboravljao na to; imao je
previše obaveza). Dugovao je zahvalnost i moćnom ventilatoru u rerni koji
je uvukao dovoljno dima da spreči aktiviranje drugih detektora. Uskoro će
proraditi, ako ne provetri kuću. Peć je podešena na tri-pedeset. Isključio ju
je. Otvorio je prozore iznad sudopere i zadnja vrata. Izvadio je ventilator iz
ostave s materijalom za čišćenje. Postavio ga je naspram peći. Podesio ga
je na najjače.
Kad je to obavio, otišao je u dnevnu sobu da vidi majku. Spavala je na
kauču. Nosila je kućnu haljinu otvorenu u gornjem delu. Hrkala je glasno i
postojano kao motorna testera. Skrenuo je pogled. Vratio se u kuhinju,
mrmljajući jebiga-jebiga-jebiga-jebiga.
Sedeo je za stolom pognute glave, s rukama na slepoočnicama i prstima
duboko zavučenim u kosu. Zašto kad stvari pođu naopako, samo nastavljaju
da idu naopako? Mislio je na moto Morton Šolta: „Kad kiša pada, ona
pljušti.”
Posle pet minuta provetravanja rizikovao je da otvori rernu. Posmatrao
je crne pramenove dima. Svaki trag gladi je nestao. Pranje neće očistiti tu
posudu. Jedan sat ribanja i čitava pasta za čišćenje neće je spasti. Ta
posuda je odslužila svoje. Imao je sreće što po povratku kući nije zatekao
vatrogasno društvo i majku koja ih nudi votkicom.
Zatvorio je rernu. Nije hteo da gleda taj nuklearni otpad. Vratio se
majci. Pogledom je prelazio uz i niz njene gole noge, razmišljajući: Bilo bi
bolje da je odapela. Bolje za nju i mene.
Spustio se niz stepenice. Govornim komandama uključio je svetla i niz
kompjutera. Prišao je Broju Tri. Postavio je kursor na ikonicu Plavog
kišobrana… i oklevao, ne zato što je strahovao da neće zateći poruku
debelog bivšeg policajca već zato što se plašio da će biti tamo. Ako je
Balkandownload.org
BD4YU

suditi po dešavanjima, sadržaće nešto što nije hteo da pročita. Glava mu je

već sjebana, zašto bi je još sjebavao?
Možda ima odgovor na pitanja šta je pajkan radio u stanu na Lejk
aveniji. Ispitivao je sestru Olivije Treloni? Verovatno. U pola sedam
sigurno je nije trpao. Kliknuo je mišem i naišao na:

kermitfrogl9 želi da ćaska s tobom!

Da li želiš da ćaskaš s kermitfrogl9?
Y N

Brejdi je stavio kursor na N i počeo da kruži kažiprstom po mišu.

Nagonio je sebe da klikne i sve okonča ovde i sada. Bilo mu je jasno da
neće moći da navede debelog bivšeg policajca na samoubistvo, kao
gospođu Treloni. Zar prekid komunikacije ne bi bio pametan potez?
Ali morao je da zna.
Još važnije, penzionisani detektiv nije smeo da pobedi u ovom
odmeravanju. Pomerio je kursor do Y i kliknuo. Na ekranu se pojavila
prilično duga poruka.

Takvi kao ti prodaju se dinar za kilo. Ne

bih ti ni odgovorio, prijatelju, ljubitelju
lažnih priznanja, da mi se nisi ponovo javio.
Lepo si rekao da sam penzioner. Razgovor s
brljivkom poput tebe bolji je od doktora Fila
i svih reklama kasno uveče. Posle još jednog
propagandnog bloka od pola sata pobrljaviću
kao ti, HAHAHAHA. Takođe, dugujem ti
zahvalnost zbog navođenja na ovaj sajt, koji
bez tvoje pomoći ne bih našao. Već sam našao
3 nova (i nebrljiva) prijatelja. Jedan je
cura s retko prljavim rečnikom!!! Pa, OK, moj
„prijatelju”, da stavim tačku na tvoju priču.
Kao prvo, ko god gleda CSI može da skapira
da je Mercedes Ubica nosio mrežu za kosu i
oprao klovnovsku masku izbeljivačem. Može li
išta biti očiglednije od toga?
Kao drugo, da si stvarno tip koji je ukrao

Balkandownload.org
BD4YU

mercedes gospođe Treloni, pomenuo bi uslužni

ključ22. To je nešto što se ne može
skapirati gledanjem CSI-ja. Iako ne volim da
se ponavljam, može li išta biti očiglednije.

Kao treće (nadam se da hvataš beleške),

danas me je pozvao bivši partner. Uhvatio je
lošeg momka, specijalizovanog za PRAVA
priznanja. Gledaj vesti, prijatelju moj, i
pogađaj šta će taj tip priznati sledeće
nedelje.
Laku noć i UBR, zašto ne bi probao da
gnjaviš nekog drugog svojim fantazijama?

Brejdi se nejasno sećao lika iz crtaća - velikog petla s južnjačkim

akcentom - koji se toliko ljutio da bi mu se vrat i glava preobrazili u
toplomer, na kom bi se temperatura pela od PEČEN do USKIPEO i
NUKLEARAN. Činilo mu se da se i njemu to dešava, dok je čitao nadmenu,
uvredljivu i izluđujuću poruku. Uslužni ključ?
Uslužni ključ?
„O čemu to govoriš?”, rekao je glasom između šapata i režanja. „O
čemu to jebeno govoriš?”
Ustao je i počeo da hoda po prostoriji u neravnomernim krugovima.
Koračao je kao na štulama i čupao kosu tako jako da su mu se oči zamaglile.
Zaboravio je na majku. Zaboravio je na ugljenisanu lazanju. Zaboravio je na
sve izuzev mrske poruke.
Imao je muda da stavi smajlija!
Smajlija!
Šutnuo je stolicu tako jako da je povredio nožne prste. Zakotrljala se
preko čitave sobe i udarila u zid. Okrenuo se i zatrčao ka kompjuteru Broj
Tri. Nadneo se nad njega kao lešinar. Prvi poriv mu je bio da smesta
odgovori, da nazove jebenog pajkana lažovom, gojaznim idiotom na pragu
Alchajmera, dupedavcem koji sisa kitu čamugi koji mu kosi travnjak. Javile
su se prve, titrave i krhke naznake razuma. Otišao je po stolicu. Izašao je na
veb-sajt gradskih novina. Nije morao da klikne na NAJNOVIJE VESTI, da

Balkandownload.org
BD4YU

bi video o čemu je Hodžiz bulaznio. Sve je bilo na naslovnoj stranici

sutrašnjih novina.
Brejdi je pažljivo pratio lokalnu crnu hroniku. Čuo je za Donalda
Dejvisa i video njegove fino isklesane crte. Znao je da pajkani jure Dejvisa
zbog ubistva supruge. Nije sumnjao u njegovu krivicu. Idiot je priznao, ali
ne samo njeno ubistvo. Na osnovu priče iz novina, Dejvis je priznao i
ubistva i silovanja još pet žena. Ukratko, tvrdio je da je Petlja Džo.
Brejdi isprva nije mogao da poveže to i izazivačku poruku debelog
bivšeg policajca. Spoznaja je stigla u snažnoj navali nadahnuća: Doni
Dejvis je u rečitom raspoloženju nameravao da prizna i masakr ispred
Gradskog centra. Možda je već to učinio.
Brejdi se zavrteo oko sebe kao derviš - jednom, dva puta, tri puta.
Glava mu je pucala od bola. Puls mu je dobovao u grudima, vratu,
slepoočnicama. Osećao ga je u desnima i na jeziku.
Da li je Dejvis pomenuo uslužni ključ? Da li se ovo dešava zbog toga?
„Nije bilo uslužnog ključa”, reče Brejdi… ali kako može da bude siguran u
to? Šta ako ga je bilo? I ako ga je bilo… ako sve prikače Donaldu Dejvisu i
ako mu oduzmu najveći trijumf… nakon što je toliko rizikovao…
Više nije mogao da se suzdržava. Seo je za Broj Tri i napisao poruku za
kermitfrogl9. Bila je kratka, ali su mu ruke toliko drhtale da mu je trebalo
gotovo pet minuta da je napiše. Poslao ju je, čim je završio, ne trudeći se da
je pročita.

TI SI SERONJA I VELIKI GOVNAR. OK ključ

nije bio u bravi ali nije bilo USLUŽNOG
KLJUČA. U pregradku za rukavice je bio
rezervni ključ. NA TEBI JE DA PROVALIŠ kako
sam otključo automobil JEBEM LI TE U USTA.
Ponavljam, DONALD DAJVIS NEJE POČINIO TAJ
ZLOČIN. Ako kažeš ljudma da jeste ubiću te
iako ubijanje tako izlapelog tipa i ne bi
bio neki podvig.
Potpis,
PRAVI Mercedes Ubica
P. S.: Tvoja majka je bila kurva, primala
ga je u dupe & lizala spermu iz slivnika.

Balkandownload.org
BD4YU

Ugasio je kompjutere i pošao uz stepenice. Ostavio je majku da hrče na

kauču, umesto da joj pomogne da ode u postelju. Progutao je tri aspirina i
dodao četvrti. Zatim je legao na svoj krevet. Drhtao je raširenih očiju, dok
se prvi zraci zore nisu pojavili na istoku. Ipak je odspavao dva sata. To je
bio tanušan, nemiran i morama opterećen san.

Balkandownload.org
BD4YU

16 Hodžiz je pravio kajganu kad je u subotu ujutru ušla u kuhinju, u

belom bademantilu, s vlažnom kosom od tuširanja. Začešljala ju je
pozadi, zbog čega je izgledala mlađe no ikad. Ponovo je pomislio:
Četrdeset četiri?
„Tražio sam slaninu, ali je nisam našao. A opet, možda mi je bila pred
očima. Moja bivša kaže da velika večina američkih muškaraca pati od
frižiderskog slepila. Ne znam da li postoji linija za hitne pozive za tu
bolest.”
Pokazala je na njegov stomak.
„U redu”, rekao je. Dodao je, zato što je mislio da će joj se dopasti:
„Jakako.”
„I, uzgred budi rečeno, kako je tvoj holesterol?”
Osmehnuo se i rekao: „Hoćeš li tost od čitavog zrna? Ti si ga kupila.”
„Jedno parče. Bez putera, s malo džema. Šta ćeš danas da radiš?”
„Nisam siguran.” Mogao bi da skokne do Radnija Piplsa, na Šugar
Hajstu, ako je na dužnosti u Vidžilantima. Trebalo bi da porazgovara s
Džeromom o kompjuterima. Mogućnosti su bile beskrajne.
„Da li si otvarao Plavi kišobran?”
„Prvo ću spremiti doručak za nas dvoje.” To je bila istina. Probudio se
sa željom da nahrani telo, umesto da pokuša da začepi neku rupčagu u glavi.
„Takođe, ne znam tvoju lozinku.”
„Džejni.”
„Hoćeš li moj savet? Promeni je. U stvari, to je savet klinca koji radi za
mene.”
„Zove se Džerom, zar ne?”
„Tako je.”
Spremio je kajganu od pola tuceta jaja. Sve su pojeli. Hteo je da je pita
da li posle prošle noći za ičim žali. Dobio je odgovor gledajući je kako
doručkuje.
Stavili su sudove u sudoperu i prišli njenom kompjuteru. Četiri minuta
su tiho sedeli iščitavajući najnoviju poruku merckill-a.
„Sveta kravo”, konačno je prozborila. „Hteo si da ga izbaciš iz
koloseka, rekla bih da je načisto ispao iz šina. Vidiš li sve te greške?”
Pokazala je na otključo i ljudma. „Da li je to deo njegovog, kako si to zvao,
Balkandownload.org
BD4YU

stilskog maskiranja?”
„Ne bih rekao.” Hodžiz se smeškao gledajući ne je. Nije mogao da se
ne osmehne. Riba je osetila udicu, koja se duboko zarila. Boli. Prži je.
„Mislim da ljudi tako kucaju kad se đavolski razbesne. Poslednje što je
očekivao je problem kredibilnosti. Ludi zbog toga.”
„Grešiš”, rekla je.
„Kako?”
„Postaje još luđi. Pošalji mu još jednu poruku, Bili. Opeci ga jače.
Zaslužio je to.”
„Važi.” Razmislio je i otkucao.

Balkandownload.org
BD4YU

17 Ispratila ga je u hodniku, kad se obukao. Darivala ga je dugim

poljupcem ispred lifta.
„Još ne mogu da verujem da se prošla noć dogodila”, rekao je.
„Dogodila se. Ako dobro iskoristiš adute, mogla bi se ponoviti.”
Pretraživala je njegovo lice plavim očima. „Ali, bez obećavanja dugoročne
obaveze, važi? Razgovaraćemo o tome kad za to dođe vreme.
Napredovaćemo korak po korak.”
„U mojim godinama sve doživljavam na taj način.” Vrata lifta su se
otvorila. Zakoračio je u njega.
„Zovi me, kauboju.”
„Hoću.” Vrata lifta su se zatvarala. Zaustavio ih je rukom. „I ne
zaboravi na NEIZ, kaubojko.”
Ozbiljno je klimnula, ali mu nije promakao sjaj u njenom oku. „Džejni
će NEIZ ko blesava.”
„Nek ti mobilni bude stalno pri ruci. Mudro bi postupila ako bi ga
programirala na brzo pozivanje policijske stanice.”
Spustio je ruku. Poslala mu je poljubac. Vrata su se zatvorila pre nego
što je stigao da joj uzvrati.
Našao je automobil tamo gde ga je ostavio. Zatekao je kaznu ispod
brisača, što znači da je plaćeno vreme isteklo pre početka besplatnog
parkiranja. Otvorio je pregradak za rukavice. Gurnuo je kaznu u njega i
potegao telefon. Dobar je u davanju saveta kojih se sam ne pridržava. Vazda
je zaboravljao prokletu praistorijsku nokiju, otkad se penzionisao. U
poslednje vreme ga ionako niko nije zvao. Ovog jutra je imao tri poruke.
Sve su bile Džeromove. Poruke broj dva i tri - jedna poslata u dvadeset do
deset uveče, a druga u petnaest do jedanaest - behu nestrpljiva pitanja gde
je i zašto ne zove. Saopštene su Džeromovim normalnim glasom. Prvobitna
poruka od pola sedam prethodne večeri izgovorena je njegovim glasom
Tajrona Filguda Dilajta.
„Di ste, masa Hodžiz? Moram da spikam s tobom!” Nastavila se
Džeromovim normalnim glasom. „Mislim da znam kako je to uradio, kako je
ukrao automobil. Pozovi me.”
Hodžiz je pogledao na sat. Subota je ujutru. Džerom se verovatno još
nije probudio. Odlučio je da se odveze do njega, ali da prvo svrati do svoje
Balkandownload.org
BD4YU

kući po beleške. Uključio je radio. Bob Sigar je pevao „Stari rokerol”.

Zapevao je s njim, skini stare ploče s police.

Balkandownload.org
BD4YU

18 Vikendi su nekada davno pre aplikacija, ajpoda, Samsung galaksija i

sveta zaslepljujuće brzog 4G interneta bili najživlji deo nedelje u
Diskaunt elektroniksu. Hind koji su ovde dolazili da kupe kompakt-diskove
sad su skidali Vampirski vikend s Ajtjuna, dok su njihovi roditelji surfovali
Ibejom ili gledali propuštene epizode televizijskih serija na internetu.
DE u Tržnom centru Berč Hil u subotu ujutru ličio je na pustinju.
Touns je u prednjem delu radnje pokušavao da starici proda muzejski
primerak televizora s ravnim ekranom. Fredi Linklater je bila pozadi. Pušila
je cigaretu za cigaretom, verovatno uvežbavajući najnoviju tužbalicu o gej
pravima. Brejdi je sedeo za kompjuterom u zadnjem delu, za drevnom
mašinom koju je podesio da ne ostavlja tragove kucanja na tastaturi, a da i
ne govorimo o istoriji. Zurio je u poslednju Hodžizovu poruku. Levo oko
mu se nekontrolisano trzalo.

Mani se proseravanja na račun moje majke,

važi? Nije ona kriva što si se zapetljao u
debelim, nedotupavnim lažima. Uzeo si ključ
iz pregratka za rukavice, ma nemoj? Baš fino,
pošto je Olivija Treloni imala oba. Nestao
joj je uslužni ključ. Držala ga je u maloj
magnetskoj kutiji ispod zadnjeg branika.
Drpio ga je PRAVI Mercedes Ubica.
Mislim da sam završio dopisivanje s tobom,
brljivko. Tvoj koeficijent zabavnosti vrti se
oko nule. Iz dobro obaveštenih izvora
saznajem da će Donald Dejvis priznati ubistva
pred Gradskim centrom. Šta ćeš ti posle toga?
Pretpostavljam da ćeš nastaviti da živiš svoj
usrani, dosadni život. Još nešto pre nego što
stavim tačku na ovu šarmantnu
korespondenciju. Pretio si da ćeš me ubiti.
To je krivično delo, ali znaš šta? Baš me
briga. Ortak, ti si samo još jedna ništavna
kukavica, kakvih na internetu ima ko kusih
Balkandownload.org
BD4YU

pasa. Oćeš da dođeš kod mene (znam da znaš

gde živim) i da mi lično zapretiš? Nećeš? I
mislio sam da nećeš. Dopusti mi da završim
izrazom koji je tako jednostavan da će ga i
govance poput tebe razumeti.
Tutanj.

Brejdi se ukočio od gneva. Plamteo je od potisnute srdžbe. Pomislio je

da će ostati u ovom položaju, zgrbljen iznad prastarog kompjutera koji se
nudio po smešnoj ceni od osamdeset sedam dolara i osamdeset sedam centi,
sve dok ne crkne od promrzlina ili ne nestane u plamenovima ili od obe
pošasti istovremeno.
Pronašao je snage da se pomeri, kad se senka pojavila na zidu. Uklonio
je poruku debelog bivšeg policajca, trenutak pre nego što se Fredi nagnula
da gvirne preko njegovog ramena. „Šta gledaš, Bredsi? Prokleto brzo si
sakrio ono što si gledao, ma o čemu da se radilo.”
„Gledao sam dokumentarne Nešenel džiografika. Zove se Lezbijke
napadaju.”
„Broj tvojih spermatozoida”, odvratila je, „verovatno prevazilazi tvoj
smisao za humor, iako ozbiljno sumnjam u to.”
Pridružio im se Toims Frobišer. „Dobili smo poziv iz Edžmonta. Ko će
izaći na teren?”
Fredi je rekla: „Ako bih birala između izlaska na teren u Raju za
seljačine i ugriza lasice za bulju, uvek bih izabrala lasicu.”
„Ja ću se postarati za to”, reče Brejdi. Resio je da se pozabavi hitnim
poslom, koji ne može da čeka.

Balkandownload.org
BD4YU

19 Džeromova sestrica i par njenih drugarica preskakale su konopac na

prilaznom putu Robinsonovih kad je Hodžiz naišao. Nosile su šarene
majice s fotografijama nekog dečačkog benda. Preprečio je preko travnjaka,
s fasciklom u ruci. Barbara mu je prišla da mu da petaka i da se čvoknu
pesnicama. Požurila je da dohvati njen kraj konopca kad je to obavila.
Džerom je sedeo na stepenicama verande i pio sok od pomorandže, u šortsu
i majici Siti koledža s pokidanim rukavima. Odel mu je pravio društvo.
Objasnio je Hodžizu da su roditelji u kupovini i da su mu naredili da čuva
mlađu sestru dok se ne vrate.
„Nije da joj je čuvar potreban. Mnogo je snalažljivija no što oni misle.”
Hodžiz je seo pored njega. „Ne budi tako siguran u to. Znam šta pričam,
Džerome.”
„Šta hoćeš da kažeš?”
„Prvo mi reci šta si doznao.”
Džerom nije odgovorio, već je pokazao na Hodžizova kola parkirana uz
ivičnjak, da ne bi smetala devojčicama u igri. „Koje godine su
proizvedena?”
„Dve hiljade četvrte. Ne zapada za oko, ali dobro ide. Hoćeš da ga
kupiš?”
„Radije ne bih. Da li ga zaključavaš?”
„Jakako.” I sad ga je zaključao, iako je bio u dobrom susedstvu, iako mu
je bio pred očima. Stvar navike.
„Daj mi ključeve.”
Hodžiz je zabunario po džepu. Dao mu ih je. Džerom je proučio
ponuđeni ključ i klimnuo. „PUBK”, rekao je. „Počeli su da se koriste
devedeset devete. Isprva su bili dodatak, ali su na razmeđi vekova postali
deo uobičajene opreme. Znaš li šta ta skraćenica znači?”
Hodžiz je i te kako znao kao glavni detektiv na slučaju masakra ispred
Gradskog centra (i na osnovu čestih razgovora s Olivijom Treloni).
„Pasivni ulazak bez ključa.”
„Tako je.” Džerom je pritisnuo jedno od dva dugmeta. Svetla za
parkiranje na Hodžizovoj tojoti nakratko su blesnula. „Sad je otključan.”
Pritisnuo je drugo dugme. Svetla su ponovo blesnula. „Sad je zaključan. A ti
imaš ključ.” Spustio ga je na Hodžizov dlan. „Sve je u najboljem redu, zar
Balkandownload.org
BD4YU

ne?”
„Možda i nije, ako je suditi po dosadašnjoj priči.”
„Neki moji poznanici iz koledža imaju kompjuterski klub. Neću ti reći
kako se zovu, zato nemoj da me pitaš.”
„Ne pada mi na pamet.”
„Nisu loši momci, ali znaju opake trikove - hakovanje, kloniranje, krađu
informacija, takve stvari. Kažu da je PUBK sistem jednak dozvoli za krađu.
Kad pritisneš dugme za otključavanje ili zaključavanje vrata, ključ odašilje
niskofrekventni radio-signal. Šifru. Kad bi mogao da ga čuješ, zvučao bi
kao piskutanje pri brzom biranju broja na faksu. Pratiš li me?”
„Dosad sam te pratio.”
Devojčice su pevale pesmicu na prilaznom putu, dok je Barbara
Robinson vešto đipala preko konopca. Izdržljive smeđe noge su sevale, a
kika odskakala.
„Moji momci kažu da se ta šifra lako presreće pomoću odgovarajuće
spravice. Dobija se podešavanjem daljinskog za otvaranje vrata garaže ili
onog od televizora. Samo što za tako nešto moraš da budeš veoma blizu
meti. Govorim o dvadesetak metara razdaljine. Ali možeš da napraviš i
snažniji uređaj. Svi neophodni delovi mogu se kupiti u svakoj prodavnici
elektronske opreme i sve skupa ne košta više od sto dolara. Nabudžena
spravica ima domet od stotinu metara. Sačekaš da vozač izađe iz odabranog
vozila. Kad pritisne dugme za zaključavanje, ti pritisneš tvoje dugme. Tvoja
spravica presretne signal i zapamti ga. Vlasnik odlazi. Čim ode, pritisneš
dugme. Automobil se otključa i ti ulaziš.”
Hodžiz je naizmenice gledao ključ i Džeroma. „I to tako može?”
„Naravno. Prijatelji mi kažu da je sad teže - proizvođači su izmenili
sistem, pa se signal menja kad god pritisneš dugme - ali nije nemoguće.
Svaki sistem koji je čovek smislio može biti hakovan umom drugog čoveka.
Da li me pratiš?”
Hodžiz ga je jedva čuo, da i ne govorimo o praćenju. Razmišljao je o
Gospodinu Mercedesu, pre nego što je postao Gospodin Mercedes. Možda
je kupio spravicu koju mu je Džerom upravo opisao. Jednako je verovatno
da ju je sam napravio. Da li je mercedes gospođe Treloni bio prvi
automobil na kom ju je upotrebio? Teško.
Moram da proverim, mislio je, podatke o provalama u automobile,
parkirane u centru grada, od… recimo 2007. pa sve do ranog proleća 2009.
Ima prijateljicu u odeljenju za dokumentaciju, Mario Everet, koja mu
Balkandownload.org
BD4YU

duguje uslugu. Bio je siguran da će mu bez mnogo pitanja izlistati potrebne

podatke. Znače o čemu se radi, ako naiđe na slučajeve u kojima je istražilac
zaključio da je „oštećeni verovatno zaboravio da zaključa vozilo”.
U srcu je već znao.
„Gospodine Hodžiz?”, Džerom ga je zbunjeno posmatrao.
„Šta je, Džerome?”
„Da li si, dok si radio na slučaju Gradski centar, proverio ovu PUBK
stvarčicu s policajcima koji su radili na krađama automobila? Hoću da
kažem, sigurno su znali za nju. To nije novina. Prijatelji mi kažu da
stvarčica ima ime: provala bez tragova.”
„Razgovarali smo s glavnim mehaničarem Mercedesovog
predstavništva. Rekao je da je auto otvoren ključem”, reče Hodžiz. Samom
sebi je neuverljivo zvučao. Još gore, zvučao je nesposobno. Glavni
mehaničar je učinio isto što i svi oni, pretpostavio je da je ključ korišćen,
da ga je lakomislena dama koja nikom nije bila draga zaboravila u
automobilu.
Džerom se cinično osmehnuo. Taj osmeh nije se slagao s mladalačkim
crtama. „Ljudi koji rade u automobilskim predstavništvima neće vam reći
neke stvari, gospodine Hodžiz. Ne kažem da otvoreno lažu, već da
izbegavaju da pomenu nezgodne teme. Ne kažu vam da vazdušni jastuci koji
vam spašavaju život mogu da vam nabiju naočari u oči i da vas oslepe. Ne
pominju vam veliki procenat verovatnoće prevrtanja nekih džipova, niti
vam kažu koliko je lako presresti PUBK signal. Ali tipovi iz odeljenja koja
se bave krađom automobila moraju biti obavešteni o takvim stvarima, zar
ne? Zbilja moraju.”
Hodžiz jednostavno nije znao za postojanje te spravice. Trebalo bi da
zna, ali nije znao. On i Pet najveći deo vremena provodili su na terenu.
Radili su po dve smene i spavali najviše pet sati dnevno. Papirologija se
gomilala. Ako obaveštenje iz odeljenja za krađu automobila postoji,
verovatno je u dosijeima. Nije smeo da pita nekadašnjeg partnera, ali je
znao da će morati uskoro da ga upozna s onim što je saznao, ako to već nije
otkrio i bez njegove pomoći.
Džerom je morao da zna sve, zato što je tip s kojim se Hodžiz zakačio
lud k6 struja.
Barbara je dotrčala do njih, znojava i okraćalog daha. „Džej, možemo li
Hildi, Tonja i ja da gledamo Regular šou?”
„Samo navalite”, reče Džerom.
Balkandownload.org
BD4YU

Zagrlila ga je i protrljala obraz uz njegov. „Hoćeš li da nama napraviš

palačinke, dragi brate?”
„Neću.”
Prestala je da ga grli i uzmakla. „Ti si nevaljašan. I lenj.”
„Zašto ne skoknete do Zonija po keks?”
„Zato što nemam para.”
Džerom je izvadio pet dolara iz džepa. Zaradio je novi zagrljaj.
„Da li sam još uvek nevaljašan?”
„Nisi, ti si dobar! Ti si najbolji brat na svetu!”
„Ne možeš da ideš bez drugarica”, podsetio ju je Džerom.
„I povedi Odela”, reče Hodžiz.
Barbara se zakikotala. „Uvek vodimo Odela.”
Hodžiz je s dubokim nemirom gledao za devojčicama koje su skakutale
po trotoaru, u istim majicama (mlele su kao vodenice i cimale Odelov
povodac). Nije mogao da stavi porodicu Robinson u kućni pritvor, ali ove
tri devojčice su izgledale tako majušno.
„Džerome? Ako bi neko pokušao da ih dira, da li bi Odel…”
„Da li bi ih zaštitio?” Džerom se uozbiljio. „Štitio bi ih po cenu života,
gospodine H., po cenu života. Šta ti je na pameti?”
„Mogu li da računam na tvoju diskreciju?”
„Naravski!”
„Važi. Reći ću ti dosta toga. Zauzvrat, moraš da mi obećaš da ćeš me od
sad pa nadalje zvati Bil.”
Džerom je razmislio. „Pristajem, iako će mi trebati nešto vremena da se
naviknem.”
Hodžiz mu je ispričao gotovo sve (nije mu rekao gde je prenoćio).
Povremeno bi spustio pogled na beležnicu. Barbara i njene prijateljice
vratile su se iz GoMarta, kad je završio priču. Dobacivale su se kutijom
keksa i smejale. Ušle su u kuću, da bi ga pojele ispred televizora.
Hodžiz i Džerom sedeli su na verandi i razgovarali o duhovima.

Balkandownload.org
BD4YU

20 Avenija Edžmont ličila

Loubrajera, što ju je
je na ratno poprište. Bila je južno od
činilo najbelačkijim ratnim poprištem,
naseljenim potomcima brđana iz Kentakija i Tenesija, koji su se preselili
ovamo da bi radili u fabrikama za vreme Drugog svetskog rata. Fabrike su
se zatvorile. Veliki deo stanovništva sastojao se od narkomana koji su prešli
na smeđi heroin kad je oksi poskupeo. Bio je pun barova, zalagaonica i
lokala za unovčavanje čekova. Sva ta mestu su u subotu ujutru bila
zatvorena. Samo su Zoni i Batulova pekara, lokal s kog je stigao poziv
Sajber-patroli, bili otvoreni.
Brejdi se parkirao ispred nje, na mestu s kog će videti svakog ko pokuša
da ukrade bubu Sajber-patrole. Uneo je svoju torbu u carstvo dobrih mirisa.
Debeljko za šalterom svađao se s mušterijom koja je mahala viza karticom i
pokazivao na kartonski znak na kom je pisalo SAMO GOTOVINA, DOK
SE KOMPJUTER NE OPRAVI.
Pakistančev kompjuter patio je od akutne ukočenosti ekrana. Brejdi je
svirao bugi zamrznutog ekrana. Svakih pola minuta bacio bi pogled na
parkiranu bubu. Prizvao je Task menadžer i video da se Eksplorer vodi kao
neoperativan. „Loše?”, zabrinuto će Pakistanac. „Molim te, reci da nije
loše.”
Brejdi bi nekog drugog dana rastegao intervenciju, na zato što tipovi kao
što je Batul daju napojnice - nisu to činili - već da bi gledao masne kapi
znoja na preduzetnikovom zabrinutom čelu. Danas neće to učiniti. Poseta
pekari bila je samo izgovor da dođe do tržnog centra. Želeo je da što pre
obavi posao.
„Jok, brzo ću to srediti, gospodine Batul”, rekao je. Odabrao je
OKONČAJ ZADATAK i restartovao Pakijev kompjuter. Kasa je proradila,
zajedno s četiri ikonice za kreditne kartice.
„Ti, genije!”, uskliknuo je Batul. Brejdi se uplašio da će ga
naparfemisani, znojavi kučkin sin zagrliti.

Balkandownload.org
BD4YU

21 Brejdi je napustio Raj za seljačine i krenuo ka aerodromu na severu.

U Tržnom centru Berč Hil postojala je radnja Uradi sam u kojoj je
gotovo sigurno mogao nabaviti ono što mu je potrebno. Nije otišao tamo,
već u Tržni centar Skajvej. Radio je nešto rizično, nepromišljeno i
nepotrebno. Neće dodatno pogoršati situaciju odlaskom u radnju koja je u
neposrednoj blizini njegovog DE-a. Ne sere se oko kuće.
Kupiće ono što mu je potrebno u Skajvej garden vorldu. Odmah po
dolasku uvideo je da je napravio pravi izbor. Prodavnica je bila ogromna.
U subotu u dvanaest sati u kasno proleće bila je puna ljudi. U odeljenju s
pesticidima stavio je dve konzerve gofer-goa u kolica pored kamuflažnih
artikala: veštačkog đubriva, komposta, semenja i baštenskih makaza s
kratkom drškom. Znao je da je ludost što sam kupuje otrov, koji će mu
ionako za nekoliko dana stići na sigurnu adresu, ali nije mogao da čeka. Baš
nije mogao. Verovatno neće moći da otruje psa crnačke porodice do
ponedeljka - možda do srede ili četvrtka - ali je morao da nešto preduzme.
Imao je silnu potrebu da se… kako je besmrtni Šekspir to sročio? Da se
oružjem suprotstavi moru nevolja.
Stajao je u redu s kolicima za kupovinu. Govorio je sebi da će, ako
kasirka (još jedna debeljuca, grad se davio u njima) bude rekla išta o gofer-
gou, čak nešto u potpunosti bezazleno kao Ova stvar je zbilja delotvorna,
odustati od svega. Prevelika je verovatnoća da će ga zapamtiti i
identifikovati: O da, to je nervozni mladić s baštenskim makazama i
otrovom.
Možda je trebalo da stavim naočari za sunce. Tako ne bih štrčao.
Polovina muškaraca ih je nosila.
Prekasno je za to. Ostavio ih je u subaruu na Berč Hilu. Ostalo mu je da
stoji u redu pred kasom i da se trudi da se ne znoji. To je isto kao kad bi
rekao nekom da ne misli na plavog polarnog medveda.
Privukao mi je pažnju zato što se obilno znojio, debeljuca (verovatno
rođaka pekara Batula) reći će policiji. Reći će i da je kupio otrov. Onaj sa
strihininom.
Došlo mu je da pobegne iz reda. Ali zar ljudi neće primetiti kako
napušta red? Zar se neće zapitati…
Neko ga je gurnuo otpozadi. „Ti si na redu, ortak.”
Balkandownload.org
BD4YU

Gurnuo je kolica napred. Nije imao izbora. Konzerve otrova vrištale su

iz sveg glasa na dnu kolica. Činilo mu se da njihova žuta boja simbolizuje
ludilo. Tako i treba, zato što je odluka da dođe ovamo bila ravna ludilu.
Javila mu se utešna misao, smirujuća kao hladna ruka na grozničavom
čelu. Gaženje onih ljudi ispred Gradskog centra bilo je još luđi postupak…
ali sam se izvukao, zar ne?
Da, i izvući će se s ovim. Debela je provukla ispod skenera sve što je
kupio i ne gledajući u njega. Nije ga pogledala ni kad ga je pitala da li će
platiti gotovinom ili plastikom.
Platio je gotovinom.
Nije toliko lud.
Seo je u bubu (parkirao je između dva kamiona, gde se
fluorescentnozelena jedva zapažala). Duboko je disao za volanom. Puls mu
se usporio. Mislio je na ono što sledi. To ga je još više smirilo.
Odel će biti prvi. Džukac će crknuti u najvećim mukama. Debeli bivši
policajac znaće da je on za to kriv, čak i ako Robinsonovi ne budu znali.
(Brejdi je, s čisto naučne tačke gledišta, hteo da zna da li će im penzionisani
detektiv preneti to saznanje. Mislio je da neće.) Hodžiz će biti drugi. Brejdi
će mu dati nekoliko dana da se kiseli u svojoj krivici. Ko zna? Možda će se
odlučiti za samoubistvo. Verovatno neće. Ubiće ga, na način koji će tek
izabrati. I treći…
Izvešće veliku akciju. Nešto što će se pamtiti stotinu godina. Pitanje je
šta će ona biti.
Startovao je automobil i uključio usrani radio na stanici BAM-100, na
kojoj je svakog vikenda bio rok blok. Uhvatio je kraj ZZ Top bloka. Hteo je
da prebaci radio na KISS-925, kad mu se ruka zamrzla u vazduhu. Nije
promenio stanicu, već je pojačao zvuk. Sudbina mu se obraćala.
Disk-džokej je najavio dolazak najpopularnijeg dečačkog benda u
zemlji u grad. Održaće samo jedan koncert - tako je, Momci iz kraja će
sledećeg utorka svirati u SKU-u. „Ostalo je još malo karata, ali će stanica
BAM-100 podeliti desetak. Delićemo ih u parovima, počevši od
ponedeljka. Pažljivo nas slušajte, da biste znali kad da pozovete…”
Brejdi je ugasio radio. Pogled mu je bio dalek, zamagljen, zamišljen.
SKU je narodsko ime za Srednjozapadni kompleks za kulturu i umetnost.
Zauzima čitav gradski blok. U njegovom okviru je i dvorana.
Kakav način da se ode. O, bože moj, kakav način da se ode.
Pitao se koliko gledalaca može da primi Dvorana Mingo. Tri hiljade?
Balkandownload.org
BD4YU

Možda četiri? Proveriće na internetu.

Balkandownload.org
BD4YU

22 Hodžiz je kupio ručak u obližnjoj prodavnici (salatu umesto masnih

pljeskavica za kojim je njegov stomak žudeo) i pošao kući. Stigao ga
je umor od sinoćnjih prijatnih napora. Odlučio je da sledeći korak istrage
bude kratka dremka, umesto poziva koji je dugovao Džejni. Izgleda da ih je
čekao posao u kući pokojne gospođe Treloni na Šugar Hajstu. Proverio je
telefonsku sekretaricu u dnevnoj sobi. Na ekranu s podacima o
PRIMLJENIM PORUKAMA bila je nula. Gvirnuo je ispod Debinog plavog
kišobrana. Nije našao ništa novo od Gospodina Mercedesa. Legao je i
naštelovao unutrašnji budilnik da ga probudi posle jednog sata. Poslednje
što je pomislio pre nego što je zaspao bilo je da je ponovo ostavio mobilni
u pregratku za rukavice u tojoti.
Trebalo bi da ga donesem, pomislio je. Dao sam joj oba broja, ali ona
nije stara, već nova škola. Prvo će zvati na mobilni, ako joj zatrebam.
Zaspao je.
Probudio ga je telefon stare škole. Kad se okrenuo da ga uzme, video je
da je unutrašnji budilnik koji ga za sve godine službe nikad nije izneverio,
takođe otišao u penziju. Spavao je duže od tri sata.
„Halo?”
„Da li ikad proveravaš poruke, Bili?”, obratila mu se Džejni.
Palo mu je na pamet da joj kaže da mu je crkla baterija na mobilnom, ali
laž nije dobar način za započinjanje veze, čak i one bez trajnog
obavezivanja. To ipak nije bilo najvažnije. Glas joj je bio promukao i
izobličen, kao da je vikala. Bi plakala.
Uspravio se u sedeći položaj. „Šta nije u redu?”
„Majka je jutros doživela moždani udar. Nalazim se u Memorijalnoj
bolnici Varšava, najbližoj Sani Ejkresu.”
Spustio je stopala na pod. „Hriste, Džejni. Koliko je ozbiljno?”
„Ozbiljno je. Pozvala sam tetku Šarlot iz Sinsinatija i ujka Henrija iz
Tampe. Dolaze. Tetka Šarlot sigurno će dovući i moju rođaku Holi.”
Nasmejala se, ali bez imalo veselosti. „Naravno da će doći. Stara izreka
kaže: sledi novac.”
„Hoćeš li da dođem?”
„Naravno, ali ne znam kako ću im objasniti tvoje prisustvo. Ne mogu te
predstaviti kao muškarca s kojim sam podelila postelju gotovo odmah nakon
Balkandownload.org
BD4YU

što sam ga upoznala. Ako im kažem da sam te unajmila da istražiš Olinu

smrt, to će se pre ponoći pojaviti na Fejsbuk stranici ujakove dece. Gori je
od tetka Šarlote, kad je ogovaranje u pitanju. Holi je samo čudna.” Ispustila
je duboki, vlažni uzdah. „Bože, toliko mi je potrebno prijateljsko lice.
Godinama nisam videla Šarlotu i Henrija. Nisu se pojavili na Olinom
pogrebu, niti su se potrudili da išta saznaju o mom životu.”
Hodžiz je razmislio o tome i rekao: „Ja sam tvoj prijatelj, to je sve.
Radio sam u Vidžilant servisu na Šugar Hajtsu. Upoznala si me kad si se
vratila da pregledaš sestrinu imovinu i da se pobrineš za testament s
advokatom. Čamom.”
„Šronom.” Ponovo je duboko i vlažno uzdahnula. „To bi moglo da
upali.”
Hoće. Niko ne može da smišlja priče s pokeraškim licem, kao pajkan.
„Dolazim.”
„Ali… zar nemaš posla u gradu? Šta je sa istragom?”
„Nema ničeg što ne može da sačeka. Trebaće mi sat da stignem do tebe.
Možda i manje zbog subotnjeg saobraćaja.”
„Hvala ti, Bile. Od sveg srca. Ako me ne nađeš u predvorju…”
„Naći ću te, ja sam obučeni detektiv.” Kliznuo je u cipele.
„Ako dolaziš, ponesi i preobuku. Iznajmila sam tri sobe u Holidej Inu,
nešto dalje niz ulicu. Iznajmiću još jednu za tebe. Mogu to sebi da priuštim,
pošto sam imućna. Da i ne pominjem platinastu amerikan ekspres karticu.”
„Džejni, nije mi problem da se vratim u grad.”
„Naravno, ali majka može da umre svakog časa. Prijatelj će mi biti
veoma potreban, ako se to desi danas ili večeras. Za… znaš već šta…”
Zagrcnula se od plača. Hodžiš ju je razumeo. Mislila je na organizaciju
sahrane.
Deset minuta kasnije bio je na drumu. Vozio je ka istoku, Sani Ejkresu i
Memorijalnoj bolnici Varšava. Očekivao je da će pronaći Džejni u
čekaonici hitne. Bila je napolju. Sedela je na braniku kola hitne pomoći.
Ušla je u njegovu tojotu, kad se zaustavio pokraj nje. Jedan pogled na njeno
tužno lice i upale oči rekao mu je sve što je trebalo da zna.
Nekako se držala dok se nije zaustavio na parkiralištu za posetioce. Tu
se slomila. Hodžiz ju je zagrlio. Rekla mu je da je Elizabet Varton napustila
ovaj svet u tri i petnaest po podne.
Baš kad sam navlačio cipele, pomislio je Hodžiz. Zagrlio ju je još
čvršće.
Balkandownload.org
BD4YU

23 Mala liga u bejzbolu bila je u punom jeku. Brejdi je provodio

sunčano subotnje popodne u parku Makginis. Utakmice su se igrale na
tri igrališta. Popodne je bilo toplo i prijatno. Posao je dobro išao. Mnogo
devojčica je došlo da gleda mlađu braću. Dok su čekale u redu za sladoled,
razgovarale su samo b jednoj stvari (bolje reći, Brejdi je samo to čuo),
koncertu Momaka iz kraja u SKU-u. Svi će tamo biti. Brejdi je rešio da im
se pridruži. Mora da smisli način da uđe u dvoranu u specijalnoj jakni -
punoj kuglagera i plastičnog eksploziva.
Biće to moj poslednji naklon, masni naslovnjak za pamćenje.
Ta misao popravila mu je raspoloženje. Baš kao i prodaja sveg
sladoleda iz kontejnera. Do četiri su otišli i oni na štapićima. Vratio se u
fabriku sladoleda i predao ključeve Širli Orton (koja kao da nikad nije
napuštala radno mesto). Zamolio ju je da se zameni s Rudijem Stanhoupom,
predviđenim da radi u nedelju. Nedelje - pod uslovom da je vreme dobro -
bile su udarni dani za prodaju sladoleda. Tri kamiončeta nisu radila samo u
Makginisu, već i u četiri druga velika gradska parka. Propratio je molbu s
dečačkim osmehom, od kog se Širli topila iznutra.
„Drugim recima, želiš dva slobodna popodneva zaredom.”
„Sve si lepo razumela.” Objasnio je da njegova majka želi da poseti
brata i da će ostati jednu, verovatno dve noći. Brat naravno nije postojao.
Kad je o putovanjima reč, jedino koje je u poslednje vreme zanimalo majku
bila je panoramska tura do ormana s pićem i nazad do kauča.
„Sigurna sam da će se Rudi složiti. Hoćeš li da ga pozoveš?”
„Stvar je gotova, ako ga ti budeš pitala.”
Kučka se zakikotala. Gomila mesa na njoj se zaljuljala. Pozvala je
Rudija dok se presvlačio u civilku. On će se rado odreći nedeljne smene i
uzeti Brejdijevu utorkom. Brejdi će tako dobiti dva slobodna popodneva za
zasedu oko Zoni GoMarta. To će biti dovoljno. Ako devojčica ne bude
došla s psom, proglasiće se bolesnim u sredu. Učiniće to, ako bude morao,
ali akcija neće toliko trajati.
Brejdi je nakon što je napustio fabriku sladoleda otišao da pazari za
svoj račun. Kupio je ono što im je bilo potrebno - jaja, mleko, puter i
cerealije - zatim je skrenuo do odeljka za meso i uzeo pola kila mlevenog.
Devedesetoprocentno meso. Samo najbolje za Odelov poslednji obrok.
Balkandownload.org
BD4YU

Kod kuće je otvorio garažu i istovario sve što je doneo iz Garden

vorlda. Stavio je otrov na najvišu policu. Majka je retko zalazila ovamo, ali
nije hteo da rizikuje. Mini-frižider je bio ispod radnog stola. Kupio ga je na
garažnoj rasprodaji za sedam dolara, što je bilo džab-džaba. U njemu je
držao gazirana pića. Gurnuo je paket mlevenog mesa ispod koka-kole.
Ubacio je i ostatak hrane u njega. U kuhinji ga je čekalo prijatno
iznenađenje, majka je sipala papriku preko salate od tunjevine koja je
izgledala ukusno.
Nasmejala se, kad je presrela njegov pogled. „Htela sam da ti
nadoknadim lazanju. Žao mi je zbog nje, bila sam tako umorna.”
Bila si tako pijana, pomislio je.
Napućila je usne, sa sveže nanesenim karminom. „Coki mamicu, slatki
dečače.”
Slatki dečak ju je zagrlio i čežnjivo poljubio. Njen ruž je imao sladak
ukus. Pljesnula ga je po dupetu i rekla da siđe dole i da se igra
kompjuterima, dok ne dovrši večeru.
Poslao je kratku poruku pajkanu - Sjebaću te, dedice. Igrao je
Pritajeno zlo dok ga majka nije pozvala na večeru. Salata od tunjevine bila
je sjajna. Pojeo je dve porcije. Znala je da kuva, kad hoće. Ćutke je gledao
kako sipa prvo piće. Nasula je duplu dozu, da bi nadoknadila ono što je
propustila tog popodneva. Do devet će ponovo hrkati na kauču.
Iskoristio je priliku da izađe na internet i sazna sve o predstojećem
koncertu Momaka iz kraja. Gledao je video na Jutjubu, na kom su se curice
kikoćući raspravljale koji od pet dečaka je najzgodniji. Složile su se oko
Kama, koji je pevao vodeći vokal na „Pogledaj me u oči”, pesmičuljku za
povraćanje koji je Brejdi lane čuo na radiju. Zamišljao je njihova
nasmejana lica razneta kuglagerima i iskidane, nagorele farmerke.
Pomogao je načisto obeznanjenoj majci da se smesti u krevet. Uzeo je
mleveno meso, stavio ga je u činiju i pomešao s dve šolje otrova. Ako to ne
bude dovoljno da ubije Odela, pregaziće prokletog džukca kamiončetom za
prodaju sladoleda.
Ta pomisao izmamila mu je osmeh.
Stavio je otrovno meso u plastičnu kesu. Gurnuo ga je u zadnji deo
minifrižidera. Sakrio ga je iza konzervi gaziranih pića. Oprao je ruke i
činiju, s puno vrele, sapunjave vode.
Te noći je lepo spavao. Nije bilo glavobolja, ni snova o mrtvom bratu.

Balkandownload.org
BD4YU

24 Hodžiz i Džejni ušli su u sobu nešto dalje uz hodnik od bolničkog

predvorja. Bacili su se na telefoniranje.
On je zvao pogrebni zavod (Soums, isti koji se pobrinuo za sahranu
Olivije Treloni). Postarao se da bolnica bude spremna da otpusti pokojnici
kad pogrebnici stignu. Džejni je koristila ajpod s veštinom na kojoj joj je
Hodžiz zavideo. Učitala je obrazac čitulje iz gradskih novina. Brzo ga je
popunila. Pokatkad bi nešto tiho promrsila dok je to radila. Čuo je kako u
jednom trenutku kaže usred cveća. Kad je poslala čitulju, uzela je majčin
telefonski imenik i počela da zove malobrojne preživele staričine prijatelje.
Pribranim i prisnim tonom obaveštavala ih je o majčinoj smrti. Razgovori
nisu dugo trajali. Glas joj je zadrhtao samo jednom, kad je razgovarala s
Alteom Grin, bolničarkom koja se gotovo deset godina brinula o pokojnici.
Većina posla okončana je do šest sati, kad je Brejdi Hartsfild stigao
kući i zatekao majku kako završava salatu s tunom. Beli kadilak pogrebnog
zavoda je u sedam i deset stigao do bolnice. Službenici pogrebnog zavoda
znali su gde da idu. Često su posećivali ovu zdravstvenu ustanovu.
Obratila se Hodžizu, bledog lica i uzdrhtalih usana. „Nisam sigurna da
mogu da…”
„Pobrinuću se za to.”
Transakcija je brzo i uredno obavljena, kao svaki drugi posao. Predao
je pogrebniku i njegovom pomoćniku potpisanu osmrtnicu. Dali su mu
priznanicu. Pomislio je da čitav proces nalikuje kupovini automobila.
Vratio se u predvorje bolnice i zatekao Džejni napolju. Ponovo je sedela na
braniku kola hitne pomoći. Seo je pored nje. Uhvatio ju je za ruku. Snažno
ga je stisnula za prste. Pogledima su pratili bela pogrebna kola, dok se nisu
izgubila iz vida. Dopratio je do svog automobila. Odvezli su se do dva
ćoška udaljenog hotela.
Henri Seroa, debeljko s vlažnim dlanovima, stigao je oko osam. Šarlota
Gibni pojavila se jedan sat kasnije. Terala je pretovarenog portira ispred
sebe, žaleći se na groznu uslugu u avionu. A tek raspekmežene bebe, rekla je
- ne želite da znate kako je to bilo. Nisu želeli, ali im je ipak rekla. Bila je
mršava, koliko je njen brat bio debeo. Odmeravala je Hodžiza vodnjikavim,
sumnjičavim pogledom. Iza nje se šunjala njena kći Holi, usedelica
Džejninih godina, ali bez trunke njene lepote. Holi Gibni nikad nije dizala
Balkandownload.org
BD4YU

glas iznad mrmljanja. Uporno je izbegavala da pogleda bilo kog u oči.

„Želim da vidim Beti”, rekla je tetka Šarlota, nakon kratkog, suzdržanog
zagrljaja s rođakom. Rekla je to kao da je mislila da je gospođa Varton
izložena u hotelskom predvorju, s ljiljanima iznad glave i karanfilima ispod
nogu.
Džejni je objasnila da je telo prevezeno u Pogrebni zavod Soums u
gradu, i da će zemni ostaci Elizabet Varton tamo i ostati do kremiranja u
sredu po podne, nakon izlaganja u utorak i kratke nereligiozne službe u
sredu ujutru.
„Kremacija je varvarski postupak”, oglasio se ujka Henri. Tetka i ujka
javnosti su se obraćali samo putem proklamacija.
„Ona je tako htela.” Džejni je govorila tiho i učtivo, ali je Hodžiz
primetio kako joj boja kulja u obraze.
Izgledalo je da će doći do nevolja, možda i do isticanja zahteva za
pismeni dokument u kom se kremacija pominje kao poželjni način sahrane.
Ali do toga nije došlo. Ujka Henri i tetka Šarlot možda su imali na umu
milione koje je Džejni nasledila od sestre - novac koji je mogla da troši po
svom nahođenju. Ili nisu. Možda su mislili na sve posete koje nisu načinili
starijoj sestri u poslednjim, tegobnim godinama njenog života. Samo je
Olivija obilazila gospođu Varton. Tetka Šarlota nikad je nije pominjala po
imenu, već samo kao „onu s problemima”. Džejni joj se našla na kraju, iako
opterećena traumatičnim brakom.
Njih petoro večeralo je u gotovo pustoj hotelskoj trpezariji. Herb Olpert
je nenametljivo muzicirao iz zvučnika. Tetka Šarlota je naručila salatu.
Tražila je da preliv bude odvojeno poslužen. „Mogli su da ga stave u
bokalčić, umesto da ga služe u boci iz supermarketa”, vajkala se.
Njena mutava kći naručila je nešto što je zvučalo kao skaviciron.
Ispostavilo se da je to pljeskavica sa sirom. Ujka Henri se opredelio za
fetučine alfredo. Gutao ih je s delotvornošću snažnog usisivača. Fine graške
znoja pojavile su mu se na čelu, nadomak ciljne linije. Pokupio je ostatke
sosa koricom hleba.
Hodžiz je najviše govorio. Pripovedao je o danima provedenim u
Vidžilantima. Posao je bio izmišljen, ali su priče bile uglavnom istinite.
Pozajmio ih je iz dugogodišnje policijske prakse. Ispričao im je o obijaču
koji je uhvaćen dok je pokušavao da se provuče kroz podrumski prozor.
Policajci su ga zatekli bez pantalona. Ostao je bez njih u nastojanju da se
oslobodi (ova priča je Holi izmamila osmejak). Pripovedao im je o
Balkandownload.org
BD4YU

dvanaestogodišnjem dečaku koji se sakrio iza vrata spavaće sobe i

onesvestio uljeza palicom za bejzbol, o kućepaziteljki koja je ukrala
nekoliko komada gazdaričinog nakita, samo da bi joj ispali iz donjeg veša
dok im je služila večeru. Znao je i mračnije priče, ali je najveći broj njih
čuvao za sebe.
Džejni je za desertom (koji je Hodžiz preskočio, ujka Henrijeva
nezajažljiva proždrljivost služila mu je kao zastrašujući primer), pozvala
rodbinu da, počevši od sutra, odsedne u kući na Šugar Hajstu. Trojka je
otkasala do plaćenih soba. Šarlota i Herni izgledali su raspoloženo zbog
pomisli da će dobiti priliku da vide kako druga polovina porodice živi. Što
se Holi tiče… ko zna kako se osećala?
Rodbina je odsela u prizemlju, a Džejni i Hodžiz na drugom spratu.
Pitala ga je da li želi da spava s njom, kad su stigli do susednih soba.
„Bez seksa”, rekla je. „Nikad se nisam osećala manje seksi u životu.
Samo ne želim da budem sama.”
Hodžizu to nije smetalo. Nije verovao da bi se naročito pokazao, zato
što su ga stomačni i nožni mišići još boleli od sinoćnjih napora… Podsetio
je sebe da je Džejni sinoć uradila najveći deo posla. Pribila se uz njega,
kad su se pokrili. Nije mogao da veruje koliko je topla i čvrsta, koliko je
prisutna. Istina je da nije osećao nikakvu želju, ali mu je bilo drago što je
starica doživela moždani udar nakon što je vodio ljubav, a ne pre toga. To
možda nije bila naročito plemenita misao, ali šta je tu je. Njegova bivša
nije propuštala priliku da kaže da muškarci nisu ni za šta.
Naslonila se glavom na njegovo rame. „Tako mi je drago što si došao.”
„I meni.” To je bila puna istina.
„Misliš da znaju da spavamo zajedno?”
Hodžiz je glasno razmišljao. „Tetka Šarlota zna, ali bi znala čak i da
nije tako.”
„Siguran si u to zato što si obučeni…”
„Tako je. Spavaj, Džejni.”
Poslušala ga je. Sedela je pored prozora i plačući posmatrala parking,
kad je ustao u rano jutro, da bi otišao u toalet. Spustio je ruku na njeno
rame.
Podigla je pogled. „Žao mi je što sam te probudila.”
„Ma jok, ovo ti je moj uobičajeni izlet do toaleta u tri ujutru. Kako si?”
„Dobro sam. Jakako.” Osmehnula se i obrisala oči šakama stisnutim u
pesnice, kao dete. „Samo mrzim sebe što sam otposlala mamu u Sani
Balkandownload.org
BD4YU

Ejkres.”
„Ali rekla si mi da je sama tražila da ide tamo.”
„Jesam. Tražila je. Ali to ne utiče na moja osećanja.” Pogledala ga je
blistavim očima, ispranim od suza. „Takođe mrzim sebe zato što sam
dopustila da Olivija preuzme na sebe sve teške obaveze oko mame, dok sam
ja sedela u Kaliforniji.”
„Kao obučeni detektiv zaključujem da si pokušavala da spaseš brak.”
Slabašno se osmehnula. „Ti si dobar momak, Bili. Idi u kupatilo.”
Po povratku zatekao ju je usnulu na krevetu. Zagrlio ju je. Spavali su,
priljubljeni jedno uz drugo.

Balkandownload.org
BD4YU

25 Džejni mu je u nedelju ujutru, pre nego što se istuširala, pokazala

kako da koristi ajpod. Hodžiz je gvirnuo ispod Debinog plavog
kišobrana. Pronašao je novu poruku Gospodina Mercedesa. Bila je kratka i
jasna: Sjebaću te, dedice.
„Jakako, ali reci mi kako se uistinu osećaš”, rekao je. Nasmejao se, na
sopstveno iznenađenje.
Džejni je izašla iz kupatila umotana u peškir. Para se kovitlala oko nje
kao u romantičnom filmu. Pitala ga je čemu se smeje. Pokazao je poruku.
Nije znala šta je smešno.
„Nadam se da znaš šta radiš.”
Nadao se da je tako. U jedno je bio siguran: kad se vrati kući, uzeće
glok kalibra četrdeset. Nosiće ga sa sobom. Nežni razbijač više nije bio
dovoljan.
Telefon pored bračnog kreveta je zazujao. Džejni je odgovorila.
Spustila je slušalicu posle kraćeg razgovora. „Tetka Šarlot. Predlaže da se
srećno društvo za dvadeset minuta okupi na doručku. Mislim da je
nestrpljiva da ode do Sugar Hajsta i da se upozna sa srebrninom.”
„Važi.”
„Takođe mi je dala do znanja da je krevet bio preterano tvrd i da je
morala da proguta pilulu protiv alergije zbog neodgovarajućeg jastuka.”
„Uh-huh. Džejni, da li je Olivijin kompjuter još u kući na Sugar
Hajtsu?”
„Naravno. Nalazi se u njenoj radnoj sobi.”
„Možeš li da je zaključaš, da ne bi ulazili u nju?”
Prestala je da zakopčava prsluče. Ličila je na ženski arhetip, ukočena u
toj pozi, sa zabačenim laktovima. „Dođavola s tim, reći ću im da se drže
podalje od nje. Nijedna žena neće me zaplašiti. A šta ćemo s Holi? Da li
razumeš ono što govori?”
„Nisam razumeo šta je naručila za večeru”, priznade Hodžiz.
Sručila se stolicu u kojoj je sinoć plakala. Sad se smejala. „Slatkišu, ti
si jedan loš detektiv, što u ovom slučaju nije loše.”
„Kad posle sahrane odu…”
„Neće otići pre utorka”, rekla je. „Pobiću ih, ako ostanu duže.”
„Nijedna porota na svetu ne bi te osudila zbog toga. Kad odu, dovešću
Balkandownload.org
BD4YU

mog prijatelja Džeroma da pronjuška po njenom kompjuteru. Doveo bih ga i

ranije, ali…”
„Odmah bi ga spopali. I mene bi.”
Hodžiz je klimnuo nakon što je pomislio na tetka Šarlotine bistre i
ljubopitljive oči.
„Zar materijal s Plavog kišobrana nije nedostupan? Mislila sam da
netragom nestaje posle svakog izlaska sa sajta.”
„Ne zanimam se za Debin plavi kišobran, već za duhove koje je tvoja
sestra noću čula.”

Balkandownload.org
BD4YU

26 Na putu do lifta zamolio je Džejni da mu odgovori na pitanje koje ga

je mučilo od njenog poziva juče po podne. „Misliš li da je moje
raspitivanje o Oliviji izazvalo moždani udar tvoje majke?”
Tužno je slegnula ramenima. „Ne znam šta da ti kažem. Bila je veoma
stara - najmanje sedam godina starija od tetka Šarlote - i trpela je strašne
bolove.” Oklevajući je dodala. „Možda je igralo neku ulogu.”
Hodžiz je prošao rukom kroz nemarno začešljanu kosu, učinivši je još
neurednijom. „Blagi bože.”
Lift je zazvonio. Zakoračio je u kabinu. Ušla je za njim. Uhvatila ga je
za ruke. Progovorila je uzbuđenim glasom. „Nešto ću ti reći. Uradila bih
isto, kad bih mogla da krenem iz početka. Majka se naživela. Oli je pak
zaslužila još neku godinu. Nije bila preterano srećna, ali joj nije išlo loše
dok se taj kopilan nije okomio na nju. Taj… bolesnik. Ukrao joj je kola, da
bi ubio osmoro i povredio bog te pita koliko ljudi. I to mu nije bilo dosta,
zar ne? O, ne. Morao je da joj ukrade razum.”
„Znači, idemo dalje.”
„Nego šta nego idemo dalje.” Stisnula ga je još jače za ruke. „Ovo je
naša stvar, Bili. Da li kapiraš? Ovo je naša stvar.”
Ni u kom slučaju ne bi odustao. Preduboko je zagrizao. Prijalo mu je da
čuje rešenost u njenom glasu. Takvo raspoloženje dobro će joj doći.
Vrata lifta su se otvorila. Holi, tetka Šarlota i ujka Henri čekali su ih u
predvorju. Tetka Šarlota odmeravala ih je radoznalim, svračjim očima.
Verovatno je tragala za onim što je Hodžizov stari partner zvao tragovima
sveže jebačine. Pitala ih je zašto su se toliko zadržali. Napomenula je, ne
čekajući odgovor, da švedski sto izgleda oskudno i da nemaju sreće, ako su
se nadali omletu.
Hodžiz je pomislio da će se Džejni Paterson suočiti s nekoliko veoma
dugih i tegobnih dana.

Balkandownload.org
BD4YU

27 Nedelja je baš kao i prethodni dan bila sunčana i divna. Brejdi je kao
i prethodnog dana izvezao kamionče sa sladoledom u četiri, dobra
dva sata pre večere, kad će se parkovi isprazniti. Mislio je da pozove kući i
pita mamu šta sprema za večeru. Odlučio je da je iznenadi nečim iz Long
Džon Silvera. Volela je štapiće od lososa.
Ispostavilo se da je njega čekalo iznenađenje.
Ušao je u kuću iz garaže. Pozdrav - Hej, mama, kod kuće sam! - zamro
mu je na usnama. Ovog puta se setila da ugasi peć, ali se miris izgorelog
mesa osećao u vazduhu. Iz dnevne sobe dopiralo je prigušeno dobovanje i
neobično krkljanje.
Opazio je tiganj na ringli. Zavirio je u njega i video mrvice izgorelog
mlevenog mesa. Dizale su se kao mala vulkanska ostrva iz sloja zgusnute
masti. U uglu je bila poluprazna boca votke i tegla majoneza, bez kog nije
jela pljeskavice.
Masne kese s hranom iz prodavnice ispale su mu iz ruku. Nije ni
primetio da se to dogodilo.
Ne, pomislio je. Nije moguće.
Moguće je, pomislio je. Otvorio je kuhinjski frižider. Na najvišoj polici
video je kesicu s otrovnim mesom. Polovina mesa je nedostajala.
Tupo je zurio u nju, razmišljajući. Nikad nije proveravala mini-frižider
u. garaži. Nikad to nije radila. On je moj.
Javila se nova misao: Otkud znaš šta je proveravala u tvom odsustvu?
Znaš da ti pretura po fiokama i gleda ispod madraca.
Ponovo je čuo krkljanje. Potrčao je u dnevnu sobu. Usput je šutnuo
jednu kesu iz Long Džon Silvera ispod kuhinjskog stola. Ostavio je vrata
frižidera otvorena. Majka je ukočeno sedela na kauču. Nosila je pidžamu od
plave svile. Gornji deo je bio pokriven krvavom povraćkom. Stomak joj se
naduo, zatežući dugmad. Izgledao je kao trbuh trudnice u sedmom mesecu.
Kosa joj se nakostrešila oko pergamentno bledog lica. Krv joj je zapušila
nozdrve. Izbečila je oči. Nije ga videla. Tako je mislio dok nije ispružila
ruke.
„Mama! Mama!”
Palo mu je na pamet da je potapše po leđima. Pogledao je polupojedeni
hamburger na stočiću za kafu, pored ostataka onog što je bio neverovatno
Balkandownload.org
BD4YU

veliki koktel, i shvatio da od tapšanja po leđima neće biti nikakve vajde.

Hrana joj nije zapela u grlu. Eh, da jeste.
Dobovanje koje je čuo kad je ušao u kuću ponovo je počelo. Dizala je i
spuštala noge, kao da maršira u mestu. Leđa su joj se savila, a ruke poletele
uvis. Sad je istovremeno marširala i pokazivala da je lopta prošla između
stativa. Šutnula je stočić za kafu. Čaša za koktel se prevrnula.
„Mama!”
Nagnula se nazad, pa napred na kauču. Zurila je u njega, napaćenim
očima. Krkljala je i mumlala nešto što bi moglo biti njegovo ime.
Kako se pomaže žrtvama trovanja? Sirovim jajima ili koka-kolom? Ne,
kokakola je za nadraženi stomak, ona ima mnogo veći problem.
Moram da joj gurnem prste niz grlo, pomislio je. Tako ću je naterati da
ispovraća otrov iz sebe.
Povukao je ruku, kad su njeni zubi započeli sopstveni marš i pokrio usta
šakama kad je video njenu izgriženu donju usnu. Malo toga je ostalo od nje.
Odatle je poticala krv na gornjem delu pidžame. Tačnije jedan njen deo.
„Brejii!” Iskidano je promucala. Usledilo je gotovo nerazgovetno
krkljanje. „Zo-i-et-edan!”
Zovi 911.
Prišao je telefonu, podigao slušalicu i shvatio da ne može to učiniti.
Zasuli bi ga pitanjima na koja nije imao odgovor. Spustio je slušalicu.
Okrenuo se prema njoj.
„Zašto si njuškala tamo, mama? Zašto?”
„Brejii! Dev-adan-edan!”
„Kada si jela? Koliko vremena je odonda prošlo?”
Nije odgovorila. Nastavila je da maršira. Ruke su joj poletele uvis.
Sekundu- -dve zurila je izbečenim očima u tavanicu. Glava joj se ponovo
trgla napred. Leđa se nisu pomerala, kao da su montirana na ležajevima.
Krkljanje se vratilo. Zvučalo je kao voda koja pokušava da se spusti niz
delimično zagušeni odvod. Zevnula je i izrigala povraćku. Pljusnula je u
krilo. Blagi bože, bila je tako krvava.
Mnogo puta sam je zamišljao mrtvu, ali nikad na ovaj način, pomislio
je. Nikad ovako.
Ideja mu je blesnula u umu kao munja iznad uzburkanog okeana. Pronaći
će način da joj pomogne na internets Danas je sve na internetu.
„Pobrinuću se za tebe”, rekao je, „ali moram da siđem u podrum na
nekoliko minuta. Ti samo… samo izdrži, mama. Pokušaj…”
Balkandownload.org
BD4YU

Zamalo što nije rekao Pokušaj da se opustiš.

Jurnuo je u kuhinju, ka vratima koja su vodila do kontrolne sobe. Tamo
dole pronaći će način da je spase. Ako i ne bude mogao, neće morati da
gleda kako umire.

Balkandownload.org
BD4YU

28 Reč za paljenje svetala bila je kontrola. Izgovorio ju je tri puta, ali je

podrum ostao u mraku. Shvatio je da program za prepoznavanje glasa
ne radi zato što ne zvuči kako bi trebalo. Da li je to čudno? Ima li u tome
ičeg čudnog?
Upalio je svetio prekidačem i sišao u podrum. Zatvorio je vrata, da bi
se ogradio od groznih zvukova iz dnevne sobe.
Nije ni pokušao da glasom pokrene niz kompjutera. Uključio je Broj Tri
dugmetom iza monitora. Pojavilo se odbrojavanje do Sveopšteg Brisanja.
Zaustavio ga je ukucavanjem lozinke. Nije potražio protivotrove, proces je
previše odmakao za tako nešto. U miru svog utočišta mogao je da se suoči s
tim saznanjem.
Znao je kako se ovo dogodilo. Juče se fino ponašala. Ostala je trezna
dovoljno dugo da spremi lepu večeru. Danas je nagradila sebe za jučerašnji
trud. Urokala se i odlučila da nešto pojede, da bi hrana upila alkohol, pre
nego što se njen slatki dečak vrati kući. Nije našla ništa što bi joj potaklo
apetit u ostavi ili frižideru. Setila se mini-frižidera u garaži. Gazirani
sokovi nisu je zanimah, ali se nadala da će naći nešto za grickanje. Našla je
nešto bolje, kesu s mesom za pljeskavice.
Brejdi je pomislio na staru izreku - sve što može krenuti naopako, poći
će naopako. Da li je to Piterov princip? Potražio je odgovor na internetu.
Posle izvesnog vremena doznao je da to nije Piterov princip već Marfijev
zakon. Nazvan je po Edvardu Marfiju. Tip je pravio delove za avione. Ko
bi rekao?
Pogledao je izvestan broj sajtova i odigrao nekoliko partija pasijansa.
Odlučio je da posluša neku pesmu na ajpodu, posle naročito snažnog udarca
odozgo. Pustiće nešto veselo. Možda Stejpl singerse.
Izašao je na Debin plavi kišobran, slušajući „Poštuj sebe”, da bi video
ima li poruke od debelog bivšeg policajca.

Balkandownload.org
BD4YU

29 Brejdi se odšunjao uz stepenice, kad mu je postalo jasno da se taj

posao više ne može odlagati. Smračilo se. Miris izgorelog mesa
gotovo je nestao, ali je vonj povraćke bio jak. Ušao je u dnevnu sobu.
Majka je ležala na podu, pored prevrnutog stočića za kafu. Zurila je u
tavanicu. Rastegla je usne u široki osmeh. Zgrčene šake ličile su na kandže.
Umrla je.
Pomislio je: Zašto si morala da ideš u garažu kad si ogladnela? O,
mama, mamice, koji je đavo ušao u tebe?
Sve što može krenuti naopako, poći će naopako, pomislio je. Zagledao
se u nered koji je napravila. Zapitao se imaju li neko sredstvo za čišćenje
tepiha.
Hodžiz je kriv. Svi tragovi upućuju na njega.
Pobrinuće se za starog penzionisanog detektiva, i to brzo. Sad ima preča
posla. Seo je na stolicu s koje je gledao televizor s njom, da bi razmislio.
Palo mu je na pamet da ona više nikad neće gledati neki rijaliti-šou. To je
tužno… ali ima i smešnu stranu. Zamišljao je kako joj Džef Probst23 šalje
cveće s porukom Od tvojih prijatelja iz Survajvera. Nije mogao da se ne
zacereka.
Šta će učiniti s njom? Susedima neće nedostajati, zato što ih je uvek
izbegavala. Zvala ih je snobovima. Nije imala prijatelja, pa čak ni barskih
mušica, zato što je pila isključivo kod kuće. Jednom mu je, u retkim
introspektivnim trenucima, poverila da ne ide po barovima zato što su puni
pijanaca poput nje.
„Zato nisi prestala da jedeš, kad si probala to sranje, zar ne?”, obratio
se lešu. „Bila si previše jebeno natreskana.”
Zažalio je što nemaju zamrzivač sandučar. Da ga imaju, nabio bi je
unutra. Video je to u nekom filmu. Nije se usuđivao da je stavi u garažu, bila
je isuviše izložena. Možda bi mogao da je zamota u tepih i da je spusti u
podrum. Sigurno bi stala ispod stepenica. Ali kako bi radio, znajući da je
tamo? Kako bi radio kad bi znao da njene oči zure, čak i u tepihu?
Sem toga, podrum je njegov prostor. Njegova kontrolna soba.
Na kraju je shvatio da mu je preostala samo jedna mogućnost. Uhvatio
ju je ispod miški i odvukao ka stepenicama. Donji deo pidžama skliznuo joj
je niz noge, dok ju je vukao, otkrivajući nešto što ponekad zove (što je
Balkandownload.org
BD4YU

zvala) ribicom. Jednom je pokušao da je pipne za ribicu, dok je bio krevetu

s njom i dok mu je pomagala da izađe na kraj s naročito teškom
glavoboljom. Šljepnula ga je po ruci. Jako. Da ti to više nikad nije palo na
pamet, rekla mu je. Odatle si došao na svet.
Vukao ju je uz stepenice. Donji deo pidžame svukao se do članaka i
nabrao oko njih. Setio se kako je marširala na kauču u agoniji. Taj grozni
prizor imao je i svoju smešnu stranu, kao ona maštarija s Džefom Probstom
koji šalje cveće. Tu šalu nije mogao podeliti s drugima. Mnogo je zen.
Vukao ju je po hodniku, do njene spavaće sobe. Ispravio se i trgnuo, kad
mu je bol sevnuo u donjem delu leđa. Bože, koliko je teška. Kao da ju je
smrt ispunila nekom gustom misterioznom tvari.
Pusti sad to. Završi započeto.
Podigao je donji deo pidžame, da bi ponovo izgledala pristojno koliko
leš natopljen krvavom povraćkom može biti. Podigao ju je na krevet. Bol
mu je ponovo sevnuo u leđima. Osetio je kako mu kičma puca, kad se
ispravio. Hteo je da joj skine pidžamu da bi je zamenio nečim čistim -
nekom od XL majica koje je ponekad nosila u krevetu - ali bi to
podrazumevalo još dizanja i okretanja gomile mrtvog mesa koje se klatilo s
ofingera od kostiju. Šta će ako se načisto ušine?
Mogao bi da joj skine gornji deo pidžame. To bi uklonilo najveći deo
povraćke, ali bi morao da joj gleda sise. Dozvoljavala mu je da ih pipa, ali
veoma retko. Moj zgodni dečače, rekla bi u tim prilikama. Prošla bi prstima
kroz njegovu kosu ili bi ga masirala po vratu, na mestu na kom je glavobolja
čučala i režala. Moj zgodni slatki dečače.
Na kraju, samo ju je pokrio posteljinom. Više nije morao da gleda te
izbuljene oči.
„Izvini, mama”, rekao je, posmatrajući obris njenog tela ispod belog
platna. „Nisi ti kriva.”
Nije. Kriv je debeli bivši policajac. Istina je da je kupio otrov da bi
ucmekao psa, ali je to bio samo način da dopre do Hodžiza, da mu pobrka
lončiće i da ga omete u razmišljanju. Sad su njegovi lončići pobrkani, da i
ne govorimo o dnevnoj sobi. Dole ga čeka mnogo posla. Moraće prvo da se
pozabavi nečim drugim.

Balkandownload.org
BD4YU

30 Povratio je kontrolu nad sobom. Ovog puta govorne komande su

radile. Nije gubio vreme. Seo je ispred Broja Tri i otišao na Debin
plavi kišobran. Poslao je kratku i jasnu poruku Hodžizu.

Ubiću te.
Nećeš znati šta te je snašlo.

Balkandownload.org
BD4YU

P OZIV ZA M RTVE

Balkandownload.org
BD4YU

1 Hodžiz je u ponedeljak, dva dana posle smrti Elizabet Varton,

ponovo sedeo u italijanskom restoranu Demasio. Poslednji put je tu
bio na ručku s bivšim partnerom. Ovog puta je večerao u društvu
Džeroma Robinsona i Džejni Paterson.
Pohvalila je njegovo odelo, koje mu je bolje pristajalo, iako je izgubio
samo nekoliko kilograma (glok za pojasom samo se naslućivao). Džeromu
se sviđao novi šešir, smeđa fedora. Džejni se tog dana iznenada odlučila da
mu ga kupi. Sad je privatni detektiv, rekla mu je, a svako privatno njuškalo
mora da ima fedoru navučenu postrance sve do obrve.
Džerom ga je stavio na glavu i natakao preko čela. „Pa, šta misliš? Da li
ličim na Bogija?”
„Srce mi se slama što ću povrediti tvoja osećanja”, reče Hodžiz, „ali
Bogi je bio belac.”
„Bio je izraziti belac”, reče Džejni.
„Zaboravio sam tu sitnicu.” Džerom je bacio šešir Hodžizu, koji ga je
stavio ispod stolice. Valjda ga neće zaboraviti ili stati na njega kad krene.
Prijalo mu je što su njegovi gosti odmah zapodenuli razgovor. Džerom -
stara glava na mladalačkom telu, kako je Hodžiz često razmišljao o njemu -
povukao je pravi potez čim je završio s glupiranjem oko šešira. Obujmio je
Džejninu ruku s obe svoje i rekao da mu je žao zbog njenog gubitka.
„Zbog oba gubitka”, rekao je. „Znam da ste izgubili i sestru. Bio bih
najtužniji čovek na svetu da sam izgubio svoju. Barb ume da nervira, ali je
beskonačno volim.”
Zahvalila mu se osmehom. Naručili su ledeni čaj, zato što je Džerom
bio još premlad za vino. Džejni ga je pitala za visokoškolske planove. Kad
je pomenuo Harvard, zakolutala je očima i rekla: „Hah-vad, čoveče. Bogo
moj.”
„Masa Hodžiz moraće da nađe novog momka za košnju travnjaka!”
uskliknuo je Džerom. Nasmejala se tako glasno, da je ispljunula komad
račića u salvetu. Pocrvenela je. Hodžiz je uživao u njenom smehu. Pažljivo
nanesena šminka nije mogla da sakrije blede obraze i tamne kolutove oko
očiju.
Uhvatila se za glavu, kao da pati od monstruozne glavobolje, kad je
pitao kako tetka Šarlota, ujka Henri i Mutava Holi uživaju u velikoj kući u
Balkandownload.org
BD4YU

Šugar Hajstu.
„Tetka Šarlota me je danas zvala šest puta. Ne preterujem. Šest puta.
Prvi put mi je rekla da se Holi probudila usred noći i da nije znala gde je.
Dobila je napad panike. Poverila mi je da je htela da zove hitnu pomoć.
Ujka Henri ju je na svu sreću smirio pričom o trkačkim kolima. Obožava
automobilske trke. Ne propušta ih na televiziji. Džef Gordon je njen idol.”
Džejni je slegnula ramenima. „Zamislite samo.”
„Koliko ta Holi ima godina?”, pitao je Džerom.
„Gotovo da smo vršnjakinje, ali ona pati od izvesnih… emocionalnih
problema.”
Džerom je ćutke razmišljao o tome, zatim je rekao: „Bilo bi bolje da se
pozabavi Kajlom Bušom24.”
„Kime?”
„Nije važno.”
Rekla im je kako je tetka zvala da bi izrazila čuđenje povodom
mesečnog računa za struju, koji je bio ogroman; da bi se požalila na
uobražene susede; da bi saopštila kako u kući ima strašno puno slika i
moderne umetnosti koja joj se ne sviđa; da skrene pažnju (iako je to zvučalo
kao još jedna proklamacija) da je Olivija prevarena, ako joj je neko uvaljao
lampe od šarenog, svetlucavog stakla kao Tifanijeve. Poslednji poziv, nešto
pre polaska u restoran, bio je najneprijatniji. Tetka joj je rekla da bi ujka
Henri voleo da zna da su porazgovarali i da još nije prekasno da se
predomisli u pogledu kremacije. Rekla je da se njen brat silno potresao
zbog toga, da kremaciju naziva „vikinškim pogrebom” i da Holi od užasa ne
može da priča o njoj.
„Potvrdili su da kreću u utorak. Brojim minute do njihovog odlaska.”
Stisnula je Hodžiza za ruku i nastavila: „Imam i dobru vest. Tetka Š. kaže da
je Holi veoma impresionirana tvojom pojavom.”
Hodžiz se osmehnuo. „Sigurno zbog neporecive sličnosti s Džefom
Gordoriom.” Džejni i Džerom naručili su desert. Vrli Hodžiz se uzdržao.
Naručio je kafu i prešao na posao. Doneo je dve fascikle. Predao ih je
saradnicima.
„Tu su sve moje beleške o slučaju. Uredio sam ih najbolje što sam
mogao. Želim da budu u vašem posedu, za slučaj da mi se nešto desi.”
Džejni se uznemirila. „Šta ti je poručio preko onog sajta?”
„Ništa”, reče Hodžiz. Lagao je lako i ubedljivo. „Ovo je uobičajena
mera predostrožnosti.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Da li si siguran u to?”, zanimao se Džerom.

„Sasvim. U tim beleškama nema ničeg opipljivog, ali to ne znači da
nisam napravio pomak u istrazi. Vidim trag koji bi mogao - ponavljam
mogao - da nas odvede do tog tipa. U međuvremenu ne zaboravite da
svakog časa pazite na okolinu i zbivanja u njoj. To je veoma važno.”
„Da NEIZ ko blesavi”, reče Džejni.
„Tako je.” Obratio se Džeromu. „A na šta bi trebalo da obratite naročitu
pažnju?”
Dobio je brz i siguran odgovor. „Na vozila koja se iznova pojavljuju,
pogotovo ona koja voze mlađi muškarci između dvadeset pet i četrdeset
godina. Mislim da je četrdeset prilična starost. To te čini praktično drevnim,
Bili.”
„Zapamti da niko ne voli pametnjakoviće, mladiću”, reče Hodžiz. „Kad
porasteš, samo će ti se kasti.”
Prišla im je Elen, domaćica restorana, da bi ih pitala kako su se proveli
Rekli su joj da je sve bilo u najboljem redu. Hodžiz je zatražio još kafe.
„Stiže”, rekla je. „Izgledate mnogo bolje nego prošli put, gospodine
Hodžiz. Nadam se da vam moja opaska ne smeta.”
Hodžiz joj nije zamerao. Osećao se bolje nego prošlog puta. Odonda je
izgubio tri-četiri kilograma, ali se osećao mnogo lakše.
Kad je Elen otišla i kelner nasuo kafu, Džejni se nagnula preko stola.
Gledala ga je pravo u oči. „Kakav trag si pronašao? Ispričaj nam o njemu.”
Pomislio je na Donalda Dejvisa, koji je priznao ubistvo ne samo svoje
supruge već i petoro žena na odmorištima pored auto-puta na Srednjem
zapadu. Privlačni gospodin Dejvis uskoro će se naći u državnom zatvoru, u
kom će provesti ostatak života.
Hodžiz je viđao takve stvari.
Nije bio tako naivan da veruje da se sva ubistva rešavaju. Ipak,
najčešće su se rešavala. Nešto bi (izvesno žensko telo u izvesnoj šljunkari,
na primer) izašlo na svetlost dana. Činilo mu se da u vaseljeni postoji neka
trapava, ali moćna sila, koja neprestano pokušava da ispravi greške.
Detektivi koji rade na slučaju ubistva čitaju izveštaje, saslušavaju svedoke,
prisluškuju telefone, proučavaju forenzičke dokaze… i čekaju da ta sila
obavi svoj posao. Kad se to desi (ako se desi), pojavi se trag. Obično vodi
do počinitelja, do osobe koju Gospodin Mercedes zove prekršiteljem.
Hodžiz je pitao saradnike: „Šta ako je Olivija Treloni zbilja čula
duhove?”
Balkandownload.org
BD4YU

2 Džerom je, na parkiralištu pored polovnog ali upotrebljivog džipa

dobijenog od roditelja za sedamnaesti rođendan, rekao Džejni
koliko mu je drago što ju je upoznao. Poljubio ju je u obraz. Prijatno
ju je iznenadio tim gestom.
Obratio se Hodžizu. „Da li si spreman, Bili? Da li ti sutra išta treba?”
„Samo pogledaj ono o čemu smo razgovarali, da bi bio spreman kad
budemo proveravali Olivijin kompjuter.”
„Baciću se na posao.”
„Dobro je. Ne zaboravi da najlepše pozdraviš roditelje.”
Dečak se nacerio. „Znaš šta, preneću tvoje pozdrave tati. Što se mame
tiče…” Tajron Filgud Dilajt pojavio se načas. „Ja bi’ idućih nedelju dana
bežo od te ženskinje.”
Hodžiz je podigao obrve. „Da li si se posvađao s majkom? To ne liči na
tebe.”
„Nisam, samo je loše volje. Potpuno je razumem.” Džerom se
zacerekao.
„O čemu govoriš?”
„Čoveče. U utorak uveče biće koncert u SKU-u. Svirače onaj ljigavi
klinački bend Momci iz kraja. Barb, njene prijateljice Hildi i još neke
curice luđački žele da idu. Maksimalno su raspekmežene.”
„Koliko tvoja sestra ima godina?”, pitala je Džejni.
„Devet. Uskoro će napuniti desetu.”
„Devojčice tog uzrasta su raspekmežene. Veruj jedanaestogodišnjakinji
koja je ludovala za Bej Siti Rolersima.” Nasmejala se kad je videla
Džeromov zbunjeni izraz. „Ne bih te poštovala, kad bi znao ko su oni.”
„Bilo kako bilo. Nijedna od njih nikad nije bila na koncertu. Kapirate?
Hoću reći, možda su išli na Barnija ili Ulicu Sezam na ledu. Navaljivale su
i navaljivale, čak su pritiskale i mene. Mame su se konačno sastale i
odlučile da devojke mogu da idu na koncert, zato što počinje rano, pa ih
neće ometati u pohađanju škole, pod uslovom da ih prati jedna od njih.
Doslovce su izvlačili slamke. Moja mama je izgubila.”
Odmahnuo je glavom. Lice mu je bilo ozbiljno, ali su mu se oči sjajile.
„To znači da će mama biti u SKU-u s tri ili četiri hiljade razvrištalih
devojčica od osam do četrnaest godina. Moram li još da objašnjavam zašto
Balkandownload.org
BD4YU

je izbegavam?”
„Kladila bih se da će se sjajno provesti”, reče Džejni. „Pretpostavljam
da je ne tako davno vrištala na koncertu Marvina Geja ili Ala Grina.”
Džerom je uskočio u svoj džip. Mahnuo im je i skrenuo na Loubrajer.
Hodžiz i Džejni stajali su pored njegovog automobila, u gotovo letnjoj
večeri. Četvrt meseca izašlo je iznad nadvožnjaka koji je odvajao imućniji
deo grada od Loutaima.
„On je dobar momak”, reče Džejni. „Imaš sreće što ti pomaže.”
„Jakako”, reče Hodžiz. „Znam.”
Skinula mu je fedoru s glave. Stavila ju je na svoju. Mangupski ju je
nakrivila. „Šta je sledeće, detektive? Idemo li kod tebe?”
„Da li misliš ono što bih voleo da misliš?”
„Ne želim da spavam sama.” Podigla se. na prste, da bi mu vratila šešir.
„Ako moram da predam telo da se to ne bi desilo, predaću ga.”
Pritisnuo je dugme za otključavanje kola i rekao: „Ne bih želeo da iko
kaže da sam propustio priliku da iskoristim damu u nevolji.”
„Niste džentlmen, gospodine”, rekla je i dodala: „Hvala dragom bogu
na tome. Požurimo.”

Balkandownload.org
BD4YU

3 Ovog puta je bilo bolje, zato što su se malo bolje poznavali.

Nervoza je ustuknula pred željom. Kad su završili, kliznula je u
njegovu košulju (bila je tako velika da su joj grudi potpuno nestale,
a rubovi sezali do kolena) i istražila njegovu kućicu. Pratio ju je sa
izvesnom zabrinutošću.
Saopštila je presudu, po povratku u spavaću sobu. „Nije loše za
samačku jazbinu. Nema prljavog suda u sudoperi, nema kose u kadi, niti
pornića na televizoru. Videla sam i nekoliko zelenih povrćki u frižideru.
One ti donose dopunske poene.”
Izvadila je dve konzerve piva iz frižidera. Kucnula je jednom o drugu.
„Nisam očekivao da ću biti ovde s nekom ženom”, reče Hodžiz. „Izuzev
moje kćerke. Redovno održavamo vezu telefonom i imejlom, ali me
nekoliko godina nije posetila.”
„Da li je stala uz bivšu suprugu, posle razvoda?”
„Pretpostavljam da jeste.” Nikad nije razmišljao na taj način.
„Verovatno nije pogrešila, ako je tako učinila.”
„Možda si preoštar prema sebi.”
Otpio je pivo. Imalo je prijatan ukus. Nešto mu je palo na pamet, kad ga
je ponovo gucnuo.
„Ima li tetka Šarlota ovaj broj, Džejni?”
„Ma kakvi. Nisam zato došla ovamo, umesto da se vratim u stan, ali bih
bila lažov kad bih rekla da nisam razmišljala o tome.” Snuždeno ga je
pogledala. „Hoćeš li doći na službu u sredu? Reci da hoćeš. Molim te.
Potreban mi je prijatelj.”
„Naravno. Biću i na oproštaju od pokojnice u utorak.”
Izgledala je iznenađeno, ali na prijatan način. „To prevazilazi moja
očekivanja.”
Za njega je to bio sastavni deo posla. Prisustvovanje pogrebu osobe -
makar i površno - umešane u slučaj ubistva bio je deo uobičajene
procedure. Nije verovao da će se Gospodin Mercedes pojaviti na oproštaju
od pokojnice ili na pogrebnoj službi, ali to nije bilo nemoguće. Nije video
današnje novine, ali se ne bi začudio ako bi neki vredni i oštroumni novinar
povezao gospođu Varton i Oliviju Treloni, njenu kćerku koja je počinila
samoubistvo nakon što su njena kola iskorišćena kao oružje za ubistvo.
Balkandownload.org
BD4YU

Takve veze nisu velike vesti po sebi, ali se isto može reći za avanture
Lindzi Lohan s alkoholom. Smatrao je da događaj zaslužuje makar ovlašni
pomen u novinama.
„Želim da budem tamo”, rekao je. „Šta ćeš učiniti s pepelom?”
„Pogrebnik njene posmrtne ostatke naziva kremacima”, rekla je i
nabrala nos, kao kad se podsmevala njegovim jakako. „Odvratan izraz, zar
ne? Zvuči kao nešto što se stavlja u kafu. S druge strane, prilično sam
sigurna da neću morati da se borim s tetka Šarlotom ili ujka Henrijem oko
pepela.”
„Ne, nećeš morati to da radiš. Da li će biti prijema?”
Džejni je uzdahnula. „Tetka Š. zahteva da ga bude. To znači da će posle
službe u deset biti ručak u kući na Sugar Hajtsu. Ljudi iz pogrebnog zavoda
pobrinuće se za kremaciju, dok budemo jeli kupovne sendviče i
razmenjivali anegdote o Elizabet Varton. Odlučiću šta da radim s pepelom,
kad njih troje odu u utorak. Neće ni videti urnu.”
„To je dobra ideja.”
„Hvala ti na podršci. Ipak se užasavam ručka. Ne zbog gospođe Grin i
malobrojnih maminih prijatelja, već zbog njih. Ako tetka Šarlot pobenavi,
Holi će načisto odlepiti. Doći ćeš na ručak, zar ne?”
„Uradiću sve što hoćeš, ako mi dopustiš da posegnem ispod te košulje.”
„Dozvoli mi da ti pomognem s dugmićima.”

Balkandownload.org
BD4YU

4 Brejdi Hartsfild sedeo je u kontrolnoj sobi, ne tako daleko od kućice

na Harper roudu, u kojoj su Kermit Vilijam Hodžiz i Džejni Paterson
ležali zajedno. Večeras je bio za radnim stolom, umesto ispred
kompjutera. Ništa nije radio.
U gomili sitnog alata, komadića žice i kompjuterskih delova pored njega
behu i novine od ponedeljka, u plastičnom omotu. Kupio ih je iz navike na
povratku iz Diskaunt elektroniksa. Nije imao želju da čita vesti. Imao je
druge teme za razmišljanje. Kako će srediti pajkana. Kako će ući na koncert
Momaka iz kraja, s brižljivo načinjenom samoubilačkom jaknom, pod
uslovom da bude istinski zainteresovan za to. Činilo mu se da ga čeka
veoma mnogo posla. Tegobno dirinčenje. Visoka planina za penjanje. I…
i…
Nije mogao da smisli nijedno drugo poređenje. Ili su posredi metafore?
Možda su. Trebalo bi da se ubijem i stavim tačku na sve to, da se jednom
zauvek rešim groznih misli, fotografija iz pakla.
Fotografija poput one na kojoj se njegova mati grči na sofi nakon što je
pojela otrovno meso namenjeno psu porodice Robinson. Mame s izbečenim
očima i pidžamom pokrivenom povraćkom. Kako bi ta fotografija izgledala
u starom porodičnom albumu?
Morao je da razmisli, ali nije mogao od uragana u glavi, od Katrin pete
kategorije. Sve misli su se razletele.
Rasprostro je staru, izviđačku vreću za spavanje povrh dušeka iz garaže.
Dušek je negde imao rupicu. Trebalo bi da ga zameni, ako misli da nastavi
da spava ovde, u kratkom vremenu koje mu je preostalo. A gde bi mogao da
spava? Nije mogao da se natera da koristi krevet na spratu, ne dok majka
leži mrtva u svojoj sobi pokrivena posteljinom. Možda već truli ispod
pokrivača. Uključio je klima-uređaj u njenoj sobi. Podesio ga je na JAKO
HLAÐENJE. Nije imao iluzije u pogledu kvaliteta i trajnosti njegovog
učinka. Nije mogao da spava na kauču u dnevnoj sobi. Očistio ju je što je
bolje mogao i navukao zavese, ali se vonj povraćke još osećao.
Ne, moraće da spava ovde dole, u svom utočištu, u kontrolnoj sobi.
Podrum je imao svoju neprijatnu istoriju. U njemu je umro njegov mlađi
brat. Izraz umro malčice je eufemistički. Kasno je za takav pristup.
Pomislio je na upotrebu Frenkijevog imena, u komunikaciji s Olivijom
Balkandownload.org
BD4YU

Treloni, pod Debinim plavim kišobranom. Imao je utisak da je Frenki

nakratko oživeo. Umro je kad i ona kučka Trelonijeva.
Ponovo je umro.
„Nikad te nisam voleo”, rekao je, gledajući ka podnožju stepenica. Nije
primećivao da govori piskavim i drhtavim glasom deteta. „I morao sam.”
Nastavio je posle kraće pauze. „Morali smo.”
Prisetio se starih dana.

Balkandownload.org
BD4YU

5 Debora En Hartsfild bila je jedna od retkih bivših navijačica, koja

je i nakon dva porođaja uspela da sačuva telo koje je igralo i
skakalo pored linija igrališta pod reflektorima u petak uveče. Bila je
visoka, izraženih oblina i kose boje meda. U prvim godinama braka pila je
samo po čašu vina za večerom. Zašto bi se opijala kad je život bio dobar i
dok je bila trezna? Imala je supruga, kuću na Nort sajdu - nije bila palata,
ali koja prva kuća je to bila? - i dva dečaka.
Brejdi je imao osam, a Frenki tri godine, kad im je majka obudovela.
Frenki je bio prostodušno, malčice tupavo dete. Brejdi je bio lep i
promućuran. Znao je da šarmira. Ugađala mu je, kao i on njoj. Provodili su
duga subotnja popodneva zagrljeni na kauču pod ćebetom. Gledali su stare
filmove i pili toplu čokoladu, dok je Norm poslovao u garaži, a Frenki
puzao po tepihu, igrajući se blokovima i vatrogasnim kamiončetom koje je
toliko voleo da mu je nadenuo ime: Semi.
Norm Hartsfild bio je predradnik u Central stejts paueru. Zarađivao je
dobre pare pentrajući se po banderama, ali je imao veće ambicije. Možda
je razmišljao o njima, umesto da gleda šta radi tog sudbonosnog dana na
Putu 51, a možda je samo malo izgubio ravnotežu i posegnuo na pogrešnu
stranu, da bi se uspravio. Taj pokret je, bez obzira na razlog, doveo do
smrtonosnog ishoda. Njegov partner je izvestio da su pronašli kvar i da su
ga gotovo u potpunosti otklonili kad je čuo pucketanje, zvuk ulaska dvadeset
hiljada volti struje dobijene sagorevanjem uglja u telo Norma Hartsfilda.
Podigao je pogled na vreme da vidi kako Norm ispada iz korpe i pada na tle
s visine od trinaest metara, sa istopljenom levom rukom i zapaljenom
košuljom.
Hartsfildovi su, kao i većina Amerikanaca srednje klase navučenih na
kreditne kartice na prelazu između vekova, imali ušteđevinu od manje od
dve hiljade dolara. To je bila zanemarljiva suma, ali su imali dobru polisu
osiguranja. Kompanija je isplatila dodatnih sedamdeset hiljada dolara, u
zamenu za potpis udovice na papiru koji je kompaniju oslobađao svake
krivice povodom smrti Normana Hartsfilda. Mislila je da je to velika suma.
Isplatila je kredit za kuću i kupila nova kola. Nije joj palo na pamet da se
neke kofe samo jednom pune.
Radila je kao frizerka kad je upoznala Norma. Vratila se starom poslu
Balkandownload.org
BD4YU

posle njegove smrti. Posle šest meseci udovištva upoznala je muškarca u

banci. Brejdiju je rekla da je samo niži menadžer, ali da raspolaže onim što
je nazvala izgledima. Dovela ga je kući. Pomilovao je Brejdija po kosi.
Nazvao ga je šampionom. Pomilovao je i Frenkija po kosi. Njega je zvao
malim šampionom. Brejdi ga nije voleo (imao je velike zube, kao vampir u
strašnom filmu), ali nije pokazivao netrpeljivost. Rano je naučio da izgleda
srećno i prikriva osećanja.
Jedne noći pre nego što je izveo Deboru En na večeru, rekao je
Brejdiju: „Tvoja majka je šarmantna, kao i ti.” Brejdi se osmehnuo i rekao
hvala, iako se nadao da će mamin momak nastradati u saobraćajnoj nesreći,
ali samo ako se ne bude vozio s majkom. Momak sa strašnim zubima nije
imao pravo da zauzme tatino mesto.
To je bio Brejdijev posao.
Frenki se zadavio jabukom dok su gledali Braću Bluz. To je trebalo da
bude smešan film. Brejdi nije znao šta je tako smešno, ali su se mama i
Frenki smejali ko blesavi. Majka je bila srećna i doterana, zato što je
izlazila s momkom. Čekali su bebisiterku, alavu glupaču koja nije vadila
glavu iz frižidera, trteći debelo dupe.
Na stočiću za kafu bile su dve činije. U jednoj su bile kokice, a u drugoj
kriške jabuke s cimetom. U jednom delu filma ljudi pevaju u crkvi i jedan
od braće Bluz izvodi niz premeta po prostoru između klupa za vernike.
Frenki je sedeo na podu. Glasno se nasmejao kad je debeli glumac počeo da
se premeće. Kad je udahnuo da bi nastavio da se smeje, usisao je krišku
cimetom posute jabuke u grlo. Prestao je da se smeje. Počeo je da se trza i
da zariva prste u vrat.
Majka je vrisnula. Zgrabila ga je za ruke. Stisnula gaje, pokušavajući da
mu istera krišku jabuke iz grla. Nije uspela. Frenki je pocrveneo. Posegnula
je u njegova usta, niz grlo, da bi uhvatila jabuku. Ni to nije upalilo. Frenki
je gubio rumenu boju.
„Slatki bože”, kriknula je i pritrčala telefonu. Podigla je slušalicu i
doviknula Brejdiju: „Nemoj da sediš kao panj! Lupaj ga po leđima!”
Brejdi nije voleo kad viču na njega. Majka ga nikad nije nazvala
panjem. Udarao je Fenkija po leđima. Udarao ga je jako. Kriška jabuke nije
ispala. Bratovljevo lice je poplavelo. Brejdi je dobio ideju. Uhvatio ga je
za noge, tako da mu je glava visila nešto iznad poda, a kosa dodirivala
tepih. Komad jabuke nije izlazio iz grla.
„Prestani da se blesaviš, Frenki”, reče Brejdi.
Balkandownload.org
BD4YU

Frenki je nastavio da diše - bolje reći ispuštao je kratke, zviždave zvuke

- sve do dolaska hitne pomoći. Zatim je prestao. Bolničari su ušli u kuću.
Nosili su crnu odeću sa žutim trakama na jaknama. Oterali su Brejdija u
kuhinju, da ne bi video šta će uraditi. Majka je vrisnula. Kasnije je opazio
kapi krvi na tepihu.
Nije video krišku jabuke.
Svi izuzev Brejdija ušli su u ambulantna kola. Sedeo je na kauču, jeo
kokice i gledao televiziju. Nije gledao Braću Bluz. Film je bio čista
glupost. Gomila raspevanih tipova jurca unaokolo. Pronašao je film o
luđaku koji je oteo gomilu klinaca u školskom autobusu. Bio je prilično
uzbudljiv.
Kad se debela bebisiterka pojavila, Brejdi je rekao: „Frenki se zadavio
kriškom jabuke. Imaš sladoled u frižideru. Vanila kranč. Jedi koliko hoćeš.”
Možda će, ako bude pojela dovoljno sladoleda, dobiti srčani udar, pa će
moći da pozove hitnu pomoć.
Ili će samo pustiti glupu kučku da leži na podu. To bi bilo bolje. Tako će
moći da je gleda.
Debora En se u tri ujutru konačno vratila kući. Debela bebisiterka je
naterala Brejdija da legne, ali on nije spavao. Majka ga je zagrlila, kad je
sišao niz stepenice u pidžami. Debela bebisiterka pitala je kako je Frenki,
glasom punim lažne zabrinutosti. Brejdi je znao da je lažna zato što se on
nije brinuo. Zašto bi se ona brinula, ako on nije?
„Oporaviće se”, rekla je Debora En, sa širokim osmehom. Zaplakala je
čim je debela bebisiterka otišla. Izvadila je bocu vina iz frižidera. Nije ga
sipala u čašu, već je potegla iz boce.
„Možda se neće oporaviti”, rekla je Brejdiju, brišući vino s brade. „U
komi je. Znaš li šta je to?”
„Naravno. Video sam u doktorskim serijama.”
„Tako je.” Spustila se na koleno, da bi mogla da razgovara s njim licem
u lice. Bila je tako blizu. Udisao je njen parfem, nanesen za sastanak koji se
nikad neće dogoditi. Osetio je neobično golicanje u stomaku. To je bio
čudno, ali ugodno iskustvo. Posmatrao je plavu senku na njenim obrvama.
Osećao se čudno, ali prijatno.
„Dugo nije disao, pre nego što su bolničari napravili nešto mesta za
vazduh. Doktor u bolnici kaže da će verovatno proći sa oštećenjima mozga,
čak i ako se povrati iz kome.”
Brejdi je mislio da je Frenkijev mozak već bio oštećen. Bio je
Balkandownload.org
BD4YU

nepodnošljivo glup, s tim vatrogasnim kamiončićem od kojeg se nije

odvajao. Prećutao je to. Majka je nosila bluzu koja je otkrivala gornji deo
sisa. I taj prizor je poticao neobično golicanje u stomaku.
„Reći ću ti nešto, ali prvo moraš da mi obećaš da to nikom nećeš reći.
Nikom živom na ovom svetu.”
Obećao je. Znao je da čuva tajne.
„Možda bi bilo bolje da umre. Zato što ne znam šta ćemo, ako se
probudi oštećenog mozga.”
Zagrlila ga je. Njena kosa milovala ga je po licu. Miris njenog parfema
bio je veoma snažan. Rekla je: „Hvala bogu što se to nije tebi desilo, slatki
dečače. Hvala bogu na tome.”
Zagrlio ju je. Pritisnuo je grudi na njene sise. Digao mu se.
Frenki se probudio, sa oštećenim mozgom. Nikad nije bio pametan
(„Umetnuo se na oca”, tvrdila je Debora En), ali je pre gušenja kriškom
jabuke bio genije, u poređenju sa sadašnjošću. Kasno se navadio na nošu,
tek s tri i po godine. Po otpuštanju iz bolnice vratio se u pelene. Rečnik mu
se sastojao od desetak reći. Nije hodao, već se teturao po kući. Ponekad bi
naglo i duboko zaspao, ali se to dešavalo isključivo danju. Noću je hteo da
luta. Skinuo bi pelene, pre odlaska u noćne safarije. Ponekad bi otišao u
majčin krevet. Češće je odlazio kod Brejdija, koji bi se budio i zaticao
pišaćkom natopljen krevet i Frenkija koji je zurio u njega glupavim,
ljubavlju ispunjenim pogledom.
Često je išao kod doktora. Imao je problema s disanjem. U najboljem
slučaju vlažno je šištao, a u najgorem, za vreme čestih prehlada, iskidano je
hripao. Nije mogao da jede čvrstu hranu. Seckali su je u blenderu i
posluživali u stolici za bebe. Upotreba čaše nije dolazila u obzir, stoga se
vratio flašicama.
Momak iz banke je nestao. Ni debela bebisiterka nije se održala. Rekla
je da joj je žao, ali da ne može da izađe na kraj S Frenkijem posle nezgode.
Debora En je neko vreme plaćala bolničarku, koja se po čitav dan brinula o
njemu. Ispostavilo se da bolničarka zarađuje više no što ona dobije u salonu
lepote. Dala joj je otkaz i napustila posao. Živeli su od ušteđevine. Propila
se. Preorijentisala se s vina na votku, koju je zvala delotvornijim sistemom
isporuke. Brejdi je sedeo s njom na kauču i pio pepsi. Gledali su kako
Frenki puzi po tepihu s vatrogasnim kamionom u jednoj i plavom flašicom
punom pepsija u drugoj ruci.
„Topi se kao polarni led”, reče Debora En. Brejdi nije morao da pita o
Balkandownload.org
BD4YU

čemu govori. „I kad nestane, završićemo na ulici.”

Posetila je advokata (u istom tržnom centru u kom će Brejdi godinama
kasnije čvrknuti dosadnog glupog dečaka u grlo) i platila stotinu dolara za
konsultaciju. Povela je Brejdija sa sobom. Advokat se zvao Grinsmit.
Nosio je jeftino odelo i kradom posmatrao Deborine sise.
„Znam šta se desilo”, rekao je. „Viđao sam to ranije. Taj komad jabuke
je ostavio dovoljno prostora u dušniku za disanje. Nije trebalo da zavlačite
prste u njegovo grlo, to je sve.”
„Pokušala sam da ga izvadim!”, gnevno će Debora.
„Znam, svaka dobra majka bi to učinila, ali ste ga samo dublje gurnuli i
blokirali njegov dušnik. Da je neko od bolničara to učinio, imali biste
slučaj vredan najmanje stotinu hiljada, možda i milion i po dolara. Viđao
sam to ranije. Ali to ste bili vi. I rekli ste im da ste to učinili, zar ne?”
Priznala je da jeste.
„Da li su ga intubirali?”
Rekla je da jesu.
„U redu, imamo slučaj. Pokušali su da mu omoguće da diše, ali su samo
još dublje gurnuli krišku jabuke.” Zavalio se u fotelju, raširio prste po
žućkastoj košulji i ponovo gvirnuo u njene sise, verovatno da bi se uverio
da nisu kliznule iz prslučeta i pobegle. „Oštećenje mozga nastupilo je kao
posledica te greške.”
„Znači da prihvatate slučaj?”
„Rado, ako možete da mi platite pet godina vucaranja po sudovima.
Zato što će bolnica i osiguravajući zavod pružati otpor na svakom koraku.
Viđao sam to i ranije.”
„Koliko to košta?”
Grinsmit je izdiktirao cifru. Debora En je napustila kancelariju, držeći
Brejdija za ruku. Zaplakala je kad su seli u (još novu) hondu. Kad se malo
smirila, zamolila ga je da sluša radio, dok nešto obavi. Brejdi je znao da će
kupiti bocu delotvornijeg sistema za isporuku.
Narednih godina često je pominjala susret s Grinsmitom, uvek sa istim,
jetkim komentarom: „Platila sam sto dolara koje nisam imala, advokatu u
jeftinom odelu, samo da bih saznala da ne mogu da se izborim s
kompanijama za osiguranje i dobijem ono što mi pripada?”
Usledila je pet godina duga godina. U kući je prebivao monstrum koji je
isisavao sav život, zvao se Frenki. Znala je da ga istuče kad bi oborio nešto
ili kad bi je probudio iz dremke. Jednom je potpuno izgubila kontrolu nad
Balkandownload.org
BD4YU

sobom. Udarila ga je postrance u glavu. Pao je na tle, trzajući se i kolutajući

očima. Podigla ga je i zagrlila. Plakala je i govorila kako joj je žao, ali da
nijedna žena ne može da trpi beskonačno.
Odlazila je u modni salon kao zamena, kad god je mogla. Tada se Brejdi
starao o mlađem bratu. Pisala mu je školska opravdanja. Ponekad bi uhvatio
Frenkija kako dira stvari koje nije smeo (ili Brejdijeve stvari, kao njegovu
atari arkejd konzolu). Udarao bi ga po ruci dok ne bi zaplakao. Podsećao je
sebe da Frenki nije kriv, da mu je mozak oštećen zbog te proklete, ne, zbog
te jebene kriške jabuke, kad bi počeo da zapomaže. Tada bi ga obuzela
mešavina krivice, besa i tuge. Posadio bi mlađeg brata na krilo. Ljuljao bi
ga i govorio da mu je žao, ali da muškarac ne može da trpi beskonačno. Bio
je muškarac. Mama je tako rekla: on je glava kuće. Izveštio se u menjanju
Frenkijevih pelena, ali, kad bi naišao na kaku (ne, to su bila govna, a ne
kaka, govna), ponekad bi ga uštinuo za noge. Drao bi se da leži miran,
prokletstvo, lezi miran. Činio je to i kad je Frenki ležao miran, sa
vatrogasnim kamiončetom Semijem stisnutim uz grudi, i zurio u tavanicu sa
širokim, tupavim osmehom.
Ta godina bila je puna događaja.
Ponekad bi podigao Frenkija da ga s ljubavlju poljubi.
Ponekad bi ga prodrmao i rekao: „Ti si za sve kriv, završićemo na ulici.
Ti ćeš biti za to kriv.”
Debora En ponekad bi smeštala Frenkija u krevet, nakon posla u salonu
lepote. Uočila bi modrice na dečakovim rukama i nogama. Jednom su bile
na grlu, naruženom ožiljkom od traheotomije. Nikad ih nije komentarisala.
Brejdi je ponekad voleo Frenkija. Ponekad ga je mrzeo. Najčešće je
osećao ijedno i drugo. Od toga je dobijao glavobolje.
Debora En bi ponekad (uglavnom kad je bila pijana), kukala zbog
upropašćenog života. „Ne mogu da dobijem pomoć od grada, države ili
proklete federalne vlade, i zašto? Zato što nam je ostalo previše novca od
osiguranja i poravnanja, eto zašto. Da li je ikog briga što novac stalno otiče,
a nikako ne pritiče? Ne. Kad ostanemo bez novca, završićemo u skloništu za
beskućnike u Loubrajer aveniji. Tek tada ću moći da tražim pomoć, zar to
nije usrano.”
Brejdi bi se ponekad zagledao u Frenkija i pomislio: Stojiš nam na
putu. Stojiš nam rva. putu, Frenki. Stojiš na našem jebenom bogom
prokletom usranom puuutu.
Ponekad - često - Brejdi bi mrzeo čitav jebeni bogom prokleti usrani
Balkandownload.org
BD4YU

svet. Da postoji bog, kao što u nedelju pričaju na televiziji, zar ne bi uzneo
Frenkija na nebo, da bi njegova mati mogla da radi puno radno vreme i da
ne završe na ulici? Ili da žive u Loubrajer aveniji, na kojoj po rečima
njegove majke nema ničeg izuzev čamuga, naoružanih zavisnika? Da bog
postoji, zašto bi dopustio da se Frenki jebeno zaguši tom kriškom jabuke? I
zašto bi dopustio da se probudi s oštećenjem mozga, koje je išlo s lošeg na
jebeno bogom prokleto usrano gore. Nema boga. Znao je da je ideja o bogu
jebeno smešna. Bilo mu je dovoljno da vidi kako Frenki puzi po podu s
bogom prokletim Semijem u ruci, kako se diže, tetura i pada, da bi ponovo
počeo da puzi.
Frenki je konačno umro. Brzo je otišao. To je ličilo na gaženje onih
ljudi pred Gradskim centrom. Nije bilo predumišljaja, već samo zlokobnog
osećanja da se nešto mora preduzeti. Događaj se mogao nazvati nesrećom.
Ili sudbinom. Brejdi nije verovao u boga, ali je verovao u sudbinu. A glava
kuće ponekad mora biti desna ruka sudbine.
Majka je pravila palačinke za večeru. Frenki se igrao Semijem.
Podrumska vrata bila su otvorena, zato što je Debora En kupila dva hotelska
pakovanja jeftinog toalet-papira. Uskladištila ga je tamo dole. U kupatilu je
nestalo papira. Poslala je Brejdija po njega. Vratio se s punim rukama
papira. Zbog toga nije zatvorio vrata za sobom. Mislio je da će ih mama
zatvoriti. Vrata su još bila otvorena, kad je sišao sa sprata, nakon što je
ostavio papir u oba kupatila. Frenki je bio na podu. Gurao je Semija preko
linoleuma i pravio rrr-rrr zvukove. Ovlažio je crvene gaće, nadute od
troslojnih pelena. Prilazio je sve bliže otvorenim vratima i strmim
stepenicama iza njih. Debora En ni tada nije pokušala da ih zatvori, niti je
zamolila Brejdija da to učini.
„Rrr-rrr”, govorio je Frenki. „Rrr-rrr.”
Gurnuo je kamiončić. Semi se dokotrljao do ivice podrumskih vrata.
Udario je o prag i stao.
Debora En se odmakla od peći. Prišla je podrumskim vratima. Brejdi je
pomislio da će se sagnuti i vratiti vatrogasni kamiončić Frenkiju. Nije to
učinila. Umesto toga ga je šutnula. Smandrljao se sve do podnožja
stepeništa.
„Ups”, rekla je. „Semi pao dole, bum.” Izrekla je to bezizražajnim
glasom.
Brejdi im je prišao. Ovo je bilo zanimljivo.
„Zašto si to uradila, mama?” Spustila je ruke na kukove. U jednoj je
Balkandownload.org
BD4YU

držala lopaticu. Rekla je: „Zato što mi je muka od zvuka koje proizvodi.”
Frenki je otvorio usta i zablejao.
„Prekini, Frenki”, reče Brejdi, ali ga mlađi brat nije poslušao. Umesto
toga je dopuzao do prve stepenice. Zagledao se u tamu.
Debora En je nastavila istim glasom: „Upali svetio, Brejdi… da bi
Frenki video Semija.”
Brejdi je upalio svetio i gvirnuo preko brata koji je blejao.
„Da”, rekao je. „Eno ga. Pri dnu stepeništa. Vidiš li ga, Frenki?”
Frenki je otpuzao malo dalje, blejeći. Debora En Hartsfild je kratko,
gotovo neprimetno klimnula. Brejdi nije razmišljao. Šutnuo je brata po guzi,
pokrivenoj troslojnim pelenama. Skotrljao se u nizu trapavih salta. Podsetio
je Brejdija na debelog glumca iz Braće Bluz koji se premetao po crkvi.
Nastavio je da bleji posle prvog salta. U drugom je glavom udario o
stepenicu. Blejanje je naglo prestalo, kao da je Frenki radio koji je neko
naglo isključio. To je bilo grozno, ali i smešno u isti mah. Ponovo se
prevrnuo i mlitavo raširio noge u obliku slova Y. Tresnuo je glavom o pod
podruma.
„Moj bože, Frenki je pao!”, kriknula je Debora En. Ispustila je lopaticu
i strčala niz stepenice. Brejdi je krenuo za njom.
Frenki je slomio vrat. Čak i Brejdi je to znao, gledajući nepokretnog
brata. Bio je živ. Teško je disao. Krv mu je tekla iz nosa. Još više krvi
isticalo mu je iz rane na glavi. Oči su mu se kretale napred-nazad. Samo
one. Siroti Frenki. Brejdi se zaplakao. I majka je plakala.
„Šta da radimo? Šta da radimo, mama?”
„Popni se uz stepenice i donesi jastuk s kauča.”
Poslušao je. Vatrogasno kamionče Semi ležalo je na Frenkijevim
grudima kad se vratio u podrum. „Ne može da ga drži”, rekla je Debora En.
„Jašta”, reče Brejdi. „Verovatno je paralizovan. Siroti Frenki.”
Frenki je podigao pogled na majku, pa na brata. „Brejdi”, rekao je.
„Sve će biti u redu, Frenki”, reče Brejdi. Pružio je jastuk majci.
Debora En ga je uzela i prislonila na sinovljevo lice. Nije dugo trajalo.
Ponovo je poslala Brejdija uz stepenice, da vrati jastuk i da donese mokru
krpu. „Ugasi šporet, kad se popneš”, rekla je. „Osećam da palačinka gori.”
Oprala je Fenklijevo lice, da bi se otarasila krvi. Brejdi je to
protumačio kao nežan, materinski gest. Tek godinama kasnije shvatiće da je
otklonila tragove jastuka sa Frenkijevog lica.
Očistila ga je, ne obazirući se na tragove krvi na kosi. Sela je na
Balkandownload.org
BD4YU

stepenice s Brejdijem. Posmatrali su Frenkija. Obgrlila je sina. „Trebalo bi

da pozovem 911”, rekla je.
„U redu.”
„Prejako je gurnuo Semija. Kamiončić je pao niz stepenice. Pokušao je
da ga dohvati i izgubio ravnotežu. Pravila sam palačinke, dok si ti stavljao
toaletpapir u kupatila na spratu. Ništa nisi video. Bio je mrtav, kad si sišao
u podrum.”
„U redu.”
„Ponovi ono što sam ti rekla.”
Poslušao je. Bio je odličan učenik. Imao je dobro pamćenje.
„Bez obzira na njihova pitanja, nemoj da im kažeš ništa drugo. Nemoj
da dodaješ ništa i ne menjaj priču.”
„U redu, ali mogu li da kažem da si plakala?”
Osmehnula se. Poljubila ga je u čelo, obraz i usta. „Da, slatki moj
dečače, možeš to reći.”
„Da li će sad sve biti kako treba?”
„Hoće.” U njenom glasu nije bilo ni tračka sumnje. „Sve će biti u redu.”
Imala je pravo. Bilo je malo pitanja o nesreći i nijedno nije bilo teško.
Upriličena je prilično lepa sahrana. Frenki je bio u malom kovčegu. Nosio
je odelo. Nije izgledao kao osoba oštećenog mozga, već kao neko ko čvrsto
spava. Brejdi je poljubio brata u obraz. Gurnuo je Semija, vatrogasno
kamionče, pored njega, pre nego što su zatvorili kovčeg. Namučio se da
nađe mesta.
Te noći je dobio prvu tešku glavobolju. Uobrazio je da je Frenki ispod
kreveta. Glavobolja se pogoršala. Otišao je u majčinu sobu i legao u njen
krevet. Nije joj rekao da se boji da je Frenki pod krevetom, već da ga glava
toliko boli da mu se čini da će eksplodirati. Zagrlila ga je i poljubila.
Pribio se i protrljao uz nju. To mu je prijalo. Glavobolja se smanjila.
Zaspali su. Sutradan ih je bilo samo dvoje. Život je bio bolji. Debora En se
vratila na posao, ali više nije bilo momaka. Rekla je da je Brejdi jedini
momak za kog želi da zna. Nikad nisu pričali o Frenkijevoj nezgodi. Brejdi
bi je ponekad sanjao. Nije znao da li je majka sanja, ali je pila mnogo
votke, toliko da je ostala bez posla. To nije bilo strašno, zato što je on
mogao da radi. Nije mu bilo žao što nije išao na koledž.
Koledž je za one koji ne znaju da su pametni.

Balkandownload.org
BD4YU

6 Brejdi se prenuo iz davnih uspomena - dubokih sanjarenja jednakih

hipnozi - da bi ugledao krilo puno iscepkane plastike. Isprva nije
znao odakle potiče. Pogledao je novine na radnom stolu i shvatio da
je iscepao njihov plastični omot, dok je mislio na Frenkija.
Bacio je otpatke u kantu i podigao novine. Tupo je posmatrao naslove.
Nafta je još kuljala u Meksički zaliv. Čelnici Britiš petroleuma cvileli su
kako daju sve od sebe i kako su svi zli prema njima. Nidal Hasan,
pokvareni psihijatar koji je pucao na vojnu bazu Fort Hud u Teksasu, biće
izveden pred sud za dan ili dva. (Trebalo je da sedneš za volan mercedesa,
Nidale, pomislio je Brejdi.) Polu Makartniju, bivšem Bitlsu kog je mama
zvala onaj s pogledom koker španijela, uručena je medalja u Beloj kući.
Zašto, pitao se Brejdi, ljudi s malo talenta dobijaju tako mnogo? Eto još
jednog dokaza da je svet poludeo.
Odlučio je da odnese novine u kuhinju i pročita vesti iz politike. Možda
će mu pomoći da zaspi s pilulom melatonina. Na pola puta do stepenica
okrenuo je novine da bi video šta je s druge strane i zastao. Naišao je na
fotografiju dve žene. Jedna je bila Olivija Treloni. Druga je bila znatno
starija, ali je sličnost bila neporeciva. Pogotovo tanke, kisele usne.
MAJKA OLIVIJE TRELONI JE UMRLA, pisalo je velikim slovima.
Ispod naslova je stajalo: Negodovala je zbog „nepoštenog tretmana”
prema njenoj kćerki. Tvrdila je da su mediji svojim izveštavanjem
„uništili njen život”.
Ispod fotografije je bio članak od dva pasusa. Staričina smrt bila je
samo povod za opsežno prisećanje na prošlogodišnju tragediju (Ako želite
da koristite takvu reč, pomislio je Brejdi - prilično zlobno). Ovakvi potezi
bih su neophodni u novinama koje su polako gubile bitku s internetom.
Čitaoci su upućivani na čitulju na dvadeset šestoj strani. Brejdi je seo za
kuhinjski sto. Hitro je okrenuo tu stranu. Razilazio se crni oblak koji ga je
okruživao posle majčine smrti. Razmišljao je grozničavom brzinom. Ideje
su se spajale, razdvajale i nanovo spajale, kao delići slagalice. Poznavao je
taj proces. Znao je da će se nastaviti sve dok delići ne obrazuju jasnu sliku.

ELIZABET SEROA VARTON, 87, upokojila se u miru, 29.

maja 2010. u Memorijalnoj bolnici Varšava. Rođena je
Balkandownload.org
BD4YU

devetnaestog januara 1923, kao kćerka Marsela i Ketrin

Seroa. Nadživeo ju je brat Henri Seroa, sestra Šarlota Gibni i
njena nećaka, Holi Gibni, kao i njena kćerka Džejni
Paterson. Elizabet je nadživela supruga Alvina Vartona i
voljenu kćerku Oliviju. Biće izložena od deset ujutru do jedan
po podne u utorak, prvog juna u Pogrebnom zavodu Soums. U
sredu drugog juna u deset na istom mestu održaće se
pogrebna služba. Prijem za najbliže prijatelje i članove
porodice biće upriličen posle službe u kući na Lilak drajvu
729, na Šugar Hajtsu. Porodica ne želi cveće, već moli sve da
poklone novac američkom Crvenom krstu ili Vojci spasa,
dobrotvornim organizacijama najbližim srcu gospođe Varton.

Brejdi je sve to pažljivo pročitao. Zapitao se da li će i debeli bivši

policajac biti tamo u utorak. Da li će biti tamo u sredu na pogrebnoj službi?
Na prijemu? Mogao je da se kladi da će biti tamo sva tri dana. Tragače za
prekršiteljem. Tragače za njim. Zato što pajkani tako rade.
Setio se poslednje poruke poslate Hodžizu, dobrom starom
penzionisanom detektivu. Osmehnuo se i rekao: „Nećeš ni znati šta te je
snašlo.”
„Pobrini se da ne sazna”, reče Debora En Hartsfild.
Znao je da nije zbilja tu, ali mu se činilo da je vidi za stolom prekoputa,
u crnoj haljini i plavoj bluzi, koju je naročito voleo, tako providnoj da se
ispod nje nazirala avet donjeg veša.
„Zato što će te tražiti.”
„Znam”, reče Brejdi. „Ne brini.”
„Naravno da brinem”, rekla je. „Moram. Ti is moj slatki dečak.”
Sišao je u podrum i legao u vreću za spavanje. Probušeni dušek je
otegnuto zazviždao. Poslednje što je učinio pre nego što je ugasio svetla
glasovnom komandom bilo je da podesi alarm na ajfonu na pola sedam
ujutru. Sutra će imati mnogo posla.
Podrumska kontrolna soba bila je u potpunom mraku, izuzev sićušnih
crvenih svetala na uspavanoj elektronskoj opremi. Majka je progovorila iz
prostora ispod stepenica.
„Čekam te, slatki dečače. Ne teraj me da čekam predugo.”
„Uskoro dolazim, mama.” Zatvorio je oči, sa osmehom na usnama. Dva
minuta kasnije je zahrkao.
Balkandownload.org
BD4YU

7 Džejni nije izašla iz spavaće sobe sve do osam sati ujutru. Na sebi
je imala kostim od sinoć. Hodžiz je razgovarao telefonom, u
boksericama. Mahnuo joj je prstom. Tim gestom poručio joj je
dobro jutro i sačekaj malo.
„Nije bogzna šta”, govorio je, „samo nešto što me gricka. Cenio bih,
ako bi proverila.” Slušao je. „Jok, ne želim da cimam Pita zbog toga, a ni ti
ne bi želela. Dobro znaš da ima posla do guše na slučaju Donalda Dejvisa.”
Opet je slušao. Džejni se oslonila na stranicu kauča i pokazala na sat.
Usnama je uobličila reči: Izlaganje pokojnice! Hodžiz je klimnuo.
„Tako je”, rekao je sagovornici. „Recimo između leta 2007. i proleća
2009. godine. U Lejk aveniji i u centru, tamo gde ima najviše novih
luksuznih stanova.” Namignuo je Džejni. „Hvala ti, Mario, zbilja si lutkica.
Dajem reč da se neću pretvoriti u ujku, važi?” Slušao je i klimnuo. „U redu.
Da. Moram da požurim. Pozdravi Fila i decu. Uskoro ćemo se videti: Na
ručku. Naravno da će biti na moj račun. Važi se. Zdravo.”
Prekinuo je vezu.
„Brzo se obuci”, rekla je. „Odbaci me do apartmana, da nanesem
prokletu šminku, pre nego što krenemo u pogrebni zavod. Ne bi bilo loše da
promenim donji veš. Koliko brzo možeš da uskočiš u odelo?”
„Brzo. I šminka ti nije potrebna.”
Zakolutala je očima. „Reci to tetka Šarloti. Neumorno traga za borama
oko mojih očiju. Mrdni se i ponesi brijač. Obrijaćeš se kod mene.” Ponovo
je pogledala na sat. „Pet godina nisam ovako kasno ustala.”
Krenuo je ka spavaćoj sobi, da se obuče. Stigla ga je kod vrata.
Okrenula ga je prema sebi, stisnula mu je obraze dlanovima i poljubila u
usta. „Izgleda da sam zaboravila da je dobar seks najbolja pilula za
spavanje.”
Zagrlio ju je i visoko podigao. Nije znao koliko dugo će ovo trajati, ali
je bio rešen da u potpunosti iskoristiti svaki trenutak.
„I gde ti je šešir?”, rekla je. Posmatrala je njegovo lice, smešeći se.
„Nisam se prevarila kad sam ti ga kupila. Taj šešir si ti.”

Balkandownload.org
BD4YU

8 Bili su previše srećni i užurbani, da bi stigli do pogrebnog zavoda

pre rođaka iz pakla, da bi se bavili osmatranjem okoline.
Najverovatnije ne bi videli ništa što bi im privuklo pažnju, čak i da
su bili u crvenoj fazi uzbune. Dvadesetak automobila bilo je parkirano oko
malog tržnog centra na raskrsnici Harper rouda i Ulice Hanover. Subaru
Brejdija Hartsfilda boje blata bio je najneupadljiviji od svih. Pažljivo je
odabrao mesto za parkiranje, tako da ulica debelog bivšeg pajkana bude u
njegovom retrovizoru. Znao je da će se spustiti nizbrdo i skrenuti levo na
Hanover, ako krene u pogrebni zavod.
Opazio ga je nešto posle pola devet - znatno ranije no što je očekivao,
pošto je izlaganje pokojnice počinjalo oko deset, a do pogrebnog zavoda
ima samo dvadeset minuta vožnje. Automobil je skrenuo ulevo. Brejdi se
još više iznenadio kad je video da pajkan nije-sam. Pored njega je sedela
žena. Video ju je u magnovenju, ali je to bilo dovoljno da prepozna rođenu
sestru Olivije Treloni. Spustila je štitnik za oči, da bi se ogledala dok je
začešljavala kosu. Zaključio je da je provela noć u samačkom bungalovu
debelog bivšeg pajkana.
Bio je kao gromom pogođen ovim saznanjem. Zašto bi, za ime božje,
tako nešto učinila? Hodžiz je mator i ružan. Nije valjda imala seks s njim,
zar ne? Ta ideja bila je nepojmljiva. Setio se kako ga je majka rešavala
najgorih glavobolja i shvatio - nevoljno - da, kad je reč o seksu, nema
neverovatnih parova. Ideja da Hodžiz radi one stvari sa sestrom Olivije
Treloni razgnevila ga je (ponajviše zato što ih je upravo on spojio). Hodžiz
bi trebalo da sedi ispred televizora i da razmišlja o samoubistvu. Nema
pravo ni da se časti teglom vazelina i desnicom, a da i ne govorimo o
zgodnoj plavuši.
Pomislio je: Verovatno je spavala u krevetu, a on na kauču.
Ta ideja je delovala logično. Raspoloženje mu se smesta popravilo.
Hodžiz bi mogao da ima seks sa zgodnom plavušom, ako bi to hteo… ali bi
morao da plati. Kurva bi mu verovatno tražila više novca zbog prekomerne
težine. Smejao se, paleči motor.
Pre polaska otvorio je pregradak za rukavice i izvadio Drugu Stvar.
Spustio ju je na suvozačko sedište. Nije je koristio od prošle godine, ali će
je danas upotrebiti. Verovatno je neće koristiti kod pogrebnog zavoda, zato
Balkandownload.org
BD4YU

što je sumnjao da će odmah tamo krenuti. Prerano je za to. Verovatno će

prvo skoknuti do stana na Lejk aveniji. Ne mora da stigne tamo pre njih.
Važno je da bude tamo kad budu izlazili iz zgrade. Znao je šta radi.
Biće kao u dobrim starim vremenima.
Na putu ka centru zastao je na semaforu. Pozvao je Tounsa Frobišera u
Diskaunt elektroniksu. Rekao mu je da danas ne može da dođe i da
verovatno neće biti na poslu čitave nedelje. Pritisnuo je nozdrve, da bi
unjkavo zvučao, i obavestio šefa da ima grip. Pomislio je na koncert
Momaka iz kraja u SUK-u u utorak uveče, na samoubilačku jaknu i
zamišljao kako dodaje Sledeće nedelje neću imati grip, biću mrtav.
Prekinuo je vezu, spustio telefon na sedište pored Druge Stvari i počeo da
se smeje. Video je ženu u susednoj traci, doteranu za posao. Zurila je u
njega. Toliko se smejao da su mu suze navrle na oči, a sline pocurile iz
nosa. Pokazao joj je srednji prst.

Balkandownload.org
BD4YU

9 „Razgovarao si s prijateljicom u odeljenju za dokumentaciju?”

pitala je Džejni.
„Razgovarao sam s Mario Everet, jakako. Uvek rano dolazi na
posao. Pit Hantli, moj stari partner, kleo se da je uvek prva u kancelariji
zato što nikad ne odlazi kući.”
„Molim te, reci mi kakvu bajku si joj ponudio.”
„Rekao sam joj da mi se sused požalio na tipa koji vreba otključana
kola i da me to podsetilo na niz provala u automobile u centru grada, pre
nekoliko godina, u kojima nije bilo tragove obijanja na vratima.”
„Uh-huh, a šta je značilo ono da se nikad nećeš preobraziti u ujku?”
„Ujke su penzionisani pajkani koji ne mogu da dignu ruke od posla.
Zovu Mario da im proveri registarske tablice automobila koji im se učini
sumnjiv iz ovog ili onog razloga. Ponekad prepadnu nekog tipa koji
pogrešno izgleda. Nameste pajkansku facu i zatraže dokumenta. Zatim zovu
Mario da proveri postoje li neke poternice za njima.”
„Da li joj to smeta?”
„Kuka reda radi, ali im u suštini ne zamera. Časna starina po imenu
Keni Šej pre nekoliko godina pozvao ju je zbog šest-pet - što je šifra za
sumnjivo ponašanje, posle 11. septembra. Tip koji mu je zapao za oko nije
bio terorista, već samo begunac od zakona koji je pobio svoju porodicu u
Kanzasu 1987. godine.” „ Auh. Da li je dobio medalju?”
„Nije dobio ništa izuzev tapšanja po ramenu. Ništa drugo nije ni želeo.
Umro je šest meseci kasnije.” Keni Šej je zagrizao cev pištolja, eto šta je
uradio. Povukao je oroz, da bi preduhitrio rak pluća.
Hodžizov mobilni je zazvonio. Jedva ga je čuo, zato što ga je ponovo
ostavio u pregratku za rukavice. Džejni ga je izlovila. Dala mu ga je sa
ironičnim osmehom.
„Hej, Mario, stvarno si brza. Šta si saznala? Ima li nečega?” Slušao je i
klimao glavom u skladu s onim što je čuo. Govorio je uh-huh, ne skidajući
pogled s gustog jutarnjeg saobraćaja. Zahvalio joj se i prekinuo vezu.
Džejni je odlučno odmahnula glavom, kad je pokušao da joj da telefon.
„Stavi ga u džep. Neko bi mogao da te pozove. Znam da je to neobična
ideja, ali pokušaj da je usvojiš. Šta si saznao?”
„Počevši od septembra 2007. godine, bilo je gotovo deset provala u
Balkandownload.org
BD4YU

automobile u centru grada. Mario kaže da ih je verovatno bilo i više, zato

što ljudi koji ne ostanu bez nečeg vrednog nemaju običaj da prijavljuju
provale u automobile. Neki i ne znaju da je do njih došlo. Poslednji izveštaj
je iz marta 2009. godine, manje od tri nedelje pre masakra ispred Gradskog
centra. To je bio naš momak, Džejni. Siguran sam u to. Naišli smo na njegov
trag. To znači da smo mu sve bliži.”
„Dobro je.”
„Mislim da ćemo ga pronaći. Ako se to desi, tvoj advokat - Šron - otići
će u stanicu da obavesti Pita Hantlija. On će obaviti ostalo. Slažemo se oko
toga, zar ne?”
„Da. Dotad je naš. Još uvek se slažemo oko toga, zar ne?”
„Potpuno.”
Vozio je Lejk avenijom. Opazio je parking mesto ispred zgrade pokojne
gospođe Varton. Kad vas hoće, onda vas hoće. Krenuo je unazad. Pitao se
koliko puta se Olivija Treloni parkirala na istom mestu.
Džejni je nervozno pogledavala na sat, dok je Hodžiz hranio automat
kovanicama.
„Smiri se”, rekao je. „Imamo dovoljno vremena.”
Krenuo je ka ulaznim vratima. Usput je pritisnuo dugme za
zaključavanje na elektronskom ključu. Nije razmišljao o tome, već o
Gospodinu Mercedesu, ali navika je bila navika. Strpao je ključeve u džep i
požurio da stigne Džejni, da bi joj pridržao vrata.
Razmišljao je: Pretvaram se u mekušca.
Zatim je pomislio: Pa šta?

Balkandownload.org
BD4YU

10 Subaru boje blata pet minuta kasnije provezao se Lejk avenijom.

Gotovo da je stao, kad se poravnao s Hodžizovom tojotom. Brejdi je
uključio levi pokazivač pravca i skrenuo u garažu s druge strane ulice.
Na prvom i drugom nivou bilo je dosta praznih mesta. Nisu ga zanimala,
zato što su bila okrenuta ka unutra. Našao je ono što je tražio na gotovo
pustom trećem nivou: parking mesto okrenuto ka istoku, s pogledom na Lejk
aveniju. Parkirao se, prišao betonskoj ogradi i bacio pogled na Hodžizovu
tojotu na ulici. Procenio je da je šezdesetak metara daleko od njega. To će
biti prava šala za Drugu Stvar, pogotovo što nije bilo nikakve prepreke do
cilja.
Imao je vremena napretek. Vratio se do automobila, uključio ajpod i
istražio sajt Srednjozapadnog kulturnog i umetničkog kompleksa. Dvorana
Mingo bila je najveći deo građevine. To ima smisla, zato što je verovatno
jedini deo SUK-a koji donosi novac. Gradski simfonijski orkestar zimi je
svirao u njoj. Služila je za predavanja, baletske predstave i kojekakva
umetnička sranja. Mingo je od juna do avgusta gotovo u potpunosti
posvećen pop muzici. Na veb-sajtu je stajalo: „Posle Momaka iz kraja
počinje Letnja kavalkada pesama uključujući Iglse, Stinga, Džona
Melenkampa, Alana Džeksona, Pola Sajmona i Brusa Springstina. To lepo
zvuči, pomislio je Brejdi, ali će ljudi koji su kupili propusnicu za sve
koncerte biti razočarani. Ovog leta će se u Mingu održati samo jedan šou.
Biće kratak. Okončaće se ubitačnom pank numerom 'Crknite, beskorisne
ništarije'”.
Na veb-sajtu je pisalo da dvorana prima četiri hiljade petsto ljudi i da
je koncert Momaka iz kraja rasprodat.
Brejdi je pozvao Širli Orton u fabrici sladoleda. Ponovo je stisnuo nos.
Rekao je da je najbolje da Rudiju Stanhoupu poveri sve njegove smene do
kraja nedelje i da će pokušati da dođe u četvrtak ili petak, ali da ne računa
na to. Dobio je grip.
Reč na g je, kao što je očekivao, duboko uznemirila Širli. „Da nisi
dolazio ovamo, dok ne budeš imao papir od doktora na kom piše da nisi
zarazan. Ne možeš da prodaješ sladoled klincima dokle god imaš grip.”
„Znam”, reče Brejdi kroz stisnute nozdrve. „Žao mije, Širli. Mislim da
mi ga je majka prenela. Morao sam da je smestim u krevet.” Ovo je
Balkandownload.org
BD4YU

probudilo njegov smisao za humor. Usne su počele da mu se trzaju.

„Pa, povedi račima o se…”
„Moram da idem”, rekao je i prekinuo vezu, trenutak pre provale
histeričnog smeha. Da, morao je da smesti majku u krevet. I da učinio je to
zbog gripa. Nije bio svinjski ili ptičji, već novi otrovni grip. Urlao je od
smeha lupajući po upravljačkoj tabli subarua. Udarao je tako jako da je
ozledio ruku. To ga je još više nasmejalo.
Napad smeha trajao je dok ga stomak nije zaboleo. Mislio je da će
povratiti. Počeo je da jenjava kad je video da se vrata na luksuznoj zgradi
prekoputa otvaraju.
Dograbio je i uključio Drugu Stvar. Lampica na aparatu blesnula je
žutom bojom. Izvukao je kratku, zdepastu antenu. Izašao je iz automobila.
Prestao je da se smeje. Prikrao se do betonske ograde. Pazio je da ostane u
senci najbližeg stuba. Spustio je palac na dugme i uperio Drugu Stvar
nadole - ali ne u tojotu. Ciljao je Hodžiza, koji je preturao po džepovima
pantalona. Plavuša je bila pored njega, u kompletu od jutros. Promenila je
cipele i tašnu.
Hodžiz je izvadio ključeve.
Brejdi je pritisnuo dugme na Drugoj Stvari. Žuta lampica je sad svetlela
zelenom bojom. Svetla na Hodžizovim kolima su se upalila. Zelena lampica
na Drugoj Stvari istovremeno je zatreptala. Presrela je i zapamtila tojotinu
PUBK šifru, baš kao što je učinila sa šifrom mercedesa gospođe Treloni.
Brejdi je gotovo dve godine koristio Drugu Stvar. Krao je PUBK i
otključavao automobile u potrazi za dragocenostima i gotovinom. Prihod od
ovih poduhvata bio je neujednačen, ali je uzbuđenje uvek bilo na visokom
nivou. Prvo što je pomislio kad je pronašao rezervni ključ u pregratku za
rukavice mercedesa gospođe Treloni (u plastičnoj kesi s uputstvom za
upotrebu i registracijom) bilo je da ukrade automobil i da se provoza po
gradu. Ulubio bi ga iz obesti i isekao kožu na sedištima. Neki instinkt
poručio mu je da ništa ne dira, da je mercedesu namenjena značajnija uloga.
Instinkt ga nije prevario.
Uskočio je u automobil i stavio Drugu Stvar u pregradak za rukavice.
Bio je veoma zadovoljan obavljenim poslom, ali jutro još nije bilo gotovo.
Hodžiz i Olivijina sestra otići će do pogrebnog zavoda. Brejdi će se
pozabaviti svojim poslom. SUK će se otvoriti. Želeo je da pronjuška okolo,
da vidi kakve su mere bezbednosti. Proveriće raspored kamera.
Pomislio je: Naći ću način da uđem. U zaletu sam.
Balkandownload.org
BD4YU

Potražiće karte za koncert na internetu. Danas će imati pune ruke posla.

Zazviždao je od sreće.

Balkandownload.org
BD4YU

11 Hodžiz i Džejni Paterson stupili su u petnaest do deset u predvorje

Večiti odmor, Pogrebnog zavoda Soums. Stigli su prvi, zahvaljujući
njenom navaljivanju da požure. Gornja polovina kovčega bila je otvorena, a
donja pokrivena plavom svilom. Elizabet Varton nosila je belu haljinu
poprskanu plavim cvetovima, u skladu s pokrovom. Oči su joj bile
zatvorene, a obrazi rumeni.
Džejni je žurno koračala prolazom između dva reda stolica. Pogledala
je majku i hitro uzmakla od kovčega. Usne su joj drhtale.
„Ujka Henri može da naziva kremaciju varvarskim postupkom, ako to
želi, ali je ovo sranje s otvorenim sandukom pagansko do srži. Ono što je u
njemu ne liči na moju majku, već na prepariranu životinju.”
„Zašto…”
„To je rezultat trampe, neophodne da bih utišala ujka Hernija povodom
kremacije. Bog nek nam je u pomoći ako pogleda ispod pokrova i vidi da je
kovčeg od presovanog kartona, obojenog u sivo da bi izgledao kao metal.
Da bi… znaš već.” „Znam”, reče Hodžiz. Obgrlio ju je rukom.
Prijatelji pokojnice počeli su da pristižu. Predvodila ih je Altea Grin,
bolničarka, i gospođa Haris, kućepaziteljka. Tetka Šarlota je stigla sa
saborcima (s otmenim zakašnjenjem, pomislio je Hodžiz), oko deset i
dvadeset. Ujka Henri pratio ju je u stopu. Nakratko je osmotrio leš i
ustuknuo. Tetka Šarlota je zurila u ukočeno lice pokojnice. Nagnula se i
poljubila mrtve usne. Jedva čujnim glasom je rekla: „O, sestrice, sestrice.”
Hodžiz je po prvi put otkad su se upoznali osetio nešto drugo izuzev ljutnje
prema toj ženi.
Predvorje se uskomešalo usled tihog razgovora i nešto prigušenog
smeha. Džejni je obilazila ožalošćene, razgovarala sa svima (nije bilo više
od desetak ljudi; svi su pripadali vrsti koju je Hodžizova kćerka zvala
„zlatni starci”). Predano je obavljala svoj posao. Ujka Henri joj se
pridružio. Spustio je ruku na njena ramena, u jedinom trenutku kad se
pokolebala - dok je pokušavala da uteši gospođu Grin. Hodžizu je bilo
drago zbog toga. Krv nije voda, pomislio je. To gotovo uvek dođe do
izražaja, u ovakvim trenucima.
Nije se uklapao. To ga je navelo da izađe na svež vazduh. Stajao na
stepenicama posmatrajući automobile parkirane prekoputa. Tražio je
Balkandownload.org
BD4YU

muškarca koji sedi u nekom od njih. Nije video nijednog. Palo mu je na

pamet da još nije video Mutavu Holi.
Laganim korakom obišao je parking za posetioce. Opazio ju je na
zadnjim stepenicama. Nosila je smeđu, neupadljivu haljinu koja je sezala do
cevanica. Podigla je kosu, s obe strane lica. Ličila je na princezu Liju posle
godinu dana na dijeti Karen Karpenter.
Videla je njegovu senku na pločniku. Trgla se i nešto sakrila rukama.
Prišao je. Ispostavilo se da je skrivala polupopušenu cigaretu. Zabrinuto ga
je pogledala, kao pas bezbroj puta prebijen novinama, zato što je piškio pod
kuhinjskim stolom.
„Ne pričajte ništa mojoj majci. Misli da sam prekinula.”
„Vaša tajna je sigurna sa mnom”, reče Hodžiz. Pomislio je da je Holi
sigurno prestara da bi se brinula zbog majčinog prebacivanja zbog
verovatno jedine loše navike. „Imate li išta protiv da podelimo stepenik?”
„Zar ne bi trebalo da ste unutra s Džejni?” Ipak se pomerila da bi mu
napravila mesta.
„Izašao sam da se izluftiram. Ne poznajem nikog izuzev Džejni.”
Osmotrila ga je s dečjom radoznalošću. „Da li ste ljubavnici?”
Postideo se, ne zbog njenog pitanja već zbog perverzne činjenice da ga
je umalo zasmejalo. Gotovo da je zažalio što je nije ostavio da puši
zabranjenu cigaretu. „Pa”, rekao je, „mi smo dobri prijatelji. To bi trebalo
da je dovoljno.”
Slegnula je ramenima i izbacila dim kroz nozdrve. „To mi ne smeta.
Mislim da bi žena trebalo da ima ljubavnike, ako ih želi. Ja ih ne želim.
Muškarci me ne zanimaju. Nisam lezbijka; Ne izvlačite taj zaključak. Pišem
poeziju.”
„Jakako? Pišete li je?”
„Pišem je.” Nastavila je bez pauze: „Moja majka ne voli Džejni.”
„Zbilja?”
„Misli da nije trebalo da nasledi sve te novce od Olivije. Kaže da to
nije pošteno. Verovatno nije, ali me baš briga.”
Ujela se za usne, što je u Hodžizu probudilo uznemirujuće sećanje.
Olivija Treloni radila je to isto za vreme saslušanja. Krv nije voda. To
gotovo uvek dođe do izražaja.
„Niste ulazili”, rekao je.
„Nisam, i neću. Ne može da me natera. Nikad nisam videla mrtvaca, pa
neću ni sada. Proganjale bi me noćne more.”
Balkandownload.org
BD4YU

Ugasila je cigaretu na stepeniku. Nije je protrljala, već ju je zdrobila.

Pritiskala ju je sve dok iskre nisu poletele uvis i dok se filter nije raspao.
Bila je bleda kao mlečno staklo. Zadrhtala je (kolena su joj se doslovce
sudarala). Razderaće donju usnu, ako ne prestane da je grize.
„Ovo je najgori deo”, rekla je. Više nije mumlala. U stvari, uskoro će
vrištati, ako ne prestane da podiže glas. „Ovo je najgori deo, ovo je najgori
deo, ovo je najgori deo.”
Spustio je ruku na njena uzdrhtala ramena. Podrhtavanje se na trenutak
pojačalo. Drhtala je čitavim telom. Očekivao je da će pobeći (možda će ga
pre toga ošamariti i nazvati nasilnikom). Drhtanje je prestalo. Spustila je
glavu na njegovo rame. Ubrzano je disala.
„Imate pravo”, rekao je. „Ovo je najgori deo. Sutra će biti bolje.”
„Da li će kovčeg biti zatvoren?”
„Hoće.” Reći će Džejni da mora biti zatvoren, izuzev ako ne želi da joj
rođaka presedi pogreb na stepenicama zavoda.
Holi ga je pogledala. Nije mogla ništa da sakrije. Nije raspolagala
nikakvom odbranom, ni trunkom snalažljivosti ili lukavstva. Ubrzo će
zažaliti zbog ove pogrešne procene. Razmišljao je o lošem ponašanju
štampe i policije prema Oliviji Treloni. Nije se ponašao ništa bolje od
ostalih.
„Obećavate da će biti zatvoren?”
„Da.”
„Zaista obećavate?”
„Položiću ruku na Bibliju, ako želite.” Još uvek je razmišljao o Oliviji i
kompjuterskom otrovu kojim ju je Gospodin Mercedes napojio. „Uzimate li
lekove?”
Oči su joj se raširile. „Otkud znate da uzimam leksapro? Da li vam je
ona rekla?”
„Niko mi nije rekao, niti je iko morao da mi kaže. Bio sam detektiv.”
Stisnuo ju je nešto čvršće za ramena. Nežno, prijateljski ju je prodrmao.
„Odgovorite mi na pitanje.”
„Lek je u torbi. Danas ga nisam uzela, zato…” Piskavo se zakikotala.
„Zato što me tera da piškim”
„Da li ćete ga uzeti, ako vam donesem čašu vode?”
„Da. Učiniću to vas radi.” Ponovo taj otvoreni pogled, kakvim mala
deca ocenjuju odrasle. „Dopadate mi se. Vi ste dobar momak. Džejni ima
sreće. Ja je nikad nisam imala. Nikad nisam imala momka.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Doneću vam vode”, reče Hodžiz i ustade. Osvrnuo se na uglu zgrade.

Pokušavala je da zapali novu cigaretu. To je išlo teško, zato što se drhtavica
povratila. Držala je jeftini upaljač obema rukama, kao da gađa pištoljem u
policijskoj streljani.
Džejni ga je pitala gde je bio. Objasnio joj je i pitao da li kovčeg može
da bude zatvoren za vreme sutrašnje pogrebne službe. „Mislim da je to
jedini način da obezbediš njeno prisustvo na sahrani.”
Pogledala je tetku, u središtu grupe starijih žena. Živahno su čavrljale.
„Ta kučka nje ni primetila da Holi nije ovde. Znaš šta, upravo sam odlučila
da kovčeg sutra neće biti ovde. Naložiću direktoru pogrebnog zavoda da ga
uskladišti daleko od očiju. Ako tetka Š. ne bude zadovoljna, može da mi
pljune pod prozor. Upoznaj Holi s mojom odlukom, važi?”
Diskretni i sveprisutni direktor pogrebnog zavoda uveo je Hodžiza u
susednu prostoriju, s pićem i hranom. Uzeo je bocu vode. Poneo ju je na
parkiralište. Preneo je Džejninu poruku i seo pored Holi. Sačekao je da
uzme belu pilulu za dobro raspoloženje. Osmehnula mu se, kad ju je
progutala. „Zbilja mi se dopadate.”
Hodžiz je odgovorio srdačnim tonom. Iskoristio je policijsku obuku da
bi izrekao korisnu i ubedljivu laž: „I vi se meni dopadate, Holi.”

Balkandownload.org
BD4YU

12 Srednjozapadni kulturni i umetnički centar ili SUK novine i lokalna

trgovačka komora nazivali su Luvrom (građani su ga zvali „Luuv”).
Kompleks je zauzimao tri hektara najkvalitetnijeg građevinskog zemljišta u
središtu grada. Njime je dominirala kružna zgrada koja je Brejdija
podsećala na džinovski leteći tanjir koji se pojavljuje na kraju Bliskih
susreta treće vrste. Dvorana Mingo.
Obišao je zgradu i stigao do prostora za utovar, oko kog je vladao metež
dostojan mravinjaka u letnje popodne. Kamioni su dolazili i odlazili, a
radnici istovarivali svakakve stvari, uključujući - čudno ali istinito - ono što
je ličilo na delove panoramskog točka. Video je i kulise s prikazima
zvezdanog neba i belom peščanom plažom s parovima koji šetaju pored
vode, držeći se za ruke. Primetio je da svi radnici nose identifikacione
bedževe oko vrata ili na košulji. To nije valjalo.
Na ulazu u utovarni prostor bila je stražarska kućica. Ni to nije valjalo.
Brejdi je pružio korak, misleći: Ko ne riskira, taj ne profitira. Opazio je
dva bezbednjaka. Jedan je bio u kućici. Grickao je sendvič i posmatrao
pola tuceta videoekrana. Drugi je krenuo da ga presretne. Nosio je sunčane
naočari. Brejdi je video svoj odraz na staklima. Imao je široki „dobri stari
bože šta vi sve ovde radite” osmeh na usnama.
„Mogu li da vam pomognem, gospodine?”
„Pitao sam se šta se ovde dešava”, reče Brejdi. Pokazao je u pravcu
skalamerije. „Ono mi liči na panoramski točak!”
„To je kulisa za veliki koncert u utorak uveče”, reče bezbednjak. „Bend
predstavlja novi album. Poljubi me na vašaru. Mislim da se tako zove.”
„Opa, ti momci ne žale truda, zar ne?”, čudio se Brejdi.
Bezbednjak je zafrktao. „Što lošije pevanje, to šarenija i upečatljivija
bina. Znaš šta? Kad je Toni Benet svirao prošlog septembra, nastupio je
samo on, bez benda. Pratio ga je gradski simfonijski orkestar. To je bio
koncert. Nije bilo klinaca koji vrište, samo prava muzika. Divna ideja, zar
ne?”
„Pretpostavljam da ne mogu da prođem tamo da bih gvirnuo, možda i
snimio neku fotografiju mobilnim?”
„Jok.” Bezbednjak ga je zagledao s previše interesovanja. Brejdiju se to
nije dopadalo. „U stvari, ne bi trebalo da budete ovde. Zato…”
Balkandownload.org
BD4YU

„Kapiram, kapiram”, reče Brejdi, sa sve širim osmehom. Bilo je vreme

da ode. Ionako neće više ništa saznati. Ako su danas dva bezbednjaka na
dužnosti, u utorak uveče biće ih najmanje pola tuceta. „Hvala na
razgovoru.”
„Nema problema.”
Podigao je palčeve. Bezbednjak mu je uzvratio istom merom. Posmatrao
ga je s vrata stražarske kućice.
Prošetao je ivicom golemog i gotovo praznog parkirališta. U noći
koncerta Momaka iz kraja biće prepuno. Osmeh je nestao. Mislio je na
glupave turbanoglavce koji su se pre devet godina putničkim avionima
zaleteli u Svetski trgovinski centar. Pomislio je (bez trunke ironije):
Zagorčali su život ostalima.
Petominutna šetnja dovela ga je do vrata dvorane, kroz koja će u utorak
uveče kuljati posetioci. Morao je da plati pet dolara „predložene
donatorske naknade” da bi ušao unutra. Predvorje je odjekivalo od glasova
ljubitelja umetnosti i studentskih grupa. Naišao je na radnju sa suvenirima.
Levo je bio hodnik koji vodi do Dvorane Mingo, širok kao auto-put. U
sredini je bila metalna tezga s natpisom BEZ TORBI - BEZ KUTIJA - BEZ
RANACA.
Nije bilo detektora za metal. Verovatno još nisu bili postavljeni. Bio je
prilično siguran da ih neće ni biti. Više od četiri hiljade posetilaca guraće
se da uđu u dvoranu. Metalni detektori neprestano bi pištali, praveći strašnu
gužvu. Biće mučo bezbednjaka. I svi će biti sumnjičavi i zvanični kao tip s
naočarima za sunce iza zgrade. Muškarac u debeloj postavljenoj jakni u
toploj junskoj večeri odmah će im privući pažnju. Zapravo, svaki muškarac
bez ćerkice s kikom privući će im pažnju.
Da li biste bili ljubazni da dođete ovamo, gospodine?
Naravno, mogao bi da aktivira eksploziv u hodniku i da povuče sa
sobom stotinu, ako ne i više duša. Nije to hteo. Hteo je da se vrati kući, da
pretraži internet i da pronađe ime najvećeg hita Momaka iz kraja. Kresnuće
dugme na pola te numere, dok devojčice vrište iz sveg glasa, gubeći ono
malo preostalog razuma.
Morao je da prizna da ga od ostvarenja tog cilja dele ogromne prepreke.
Stajao je u predvorju pored penzionera s vodičima i zabezeknutih
školaraca. Šteta što Frenki nije živ. Da jeste, poveo bih ga na koncert. Bio
bi dovoljno glup da mu se svidi. Pustio bi ga da ponese Semija, vatrogasno
kamionče. Ta pomisao ispunila ga je dubokom i autentičnom tugom, koja ga
Balkandownload.org
BD4YU

je spopadala kad god bi pomislio na njega.

Možda bi trebalo da ubijem debelog bivšeg policajca i sebe, i da tako
završim karijeru.
Trljao je slepoočnice, pod kojima se rađala glavobolja (a sad nema
mame da je olakša). Zaputio se preko predvorja u umetničku galeriju Harlou
Flojd, u kojoj je veliki natpis oglašavao JUN JE MESEC MANEA!
Nije bio siguran da zna ko je Mane, verovatno neki stari slikar kao Van
Gog, ali su neke slike bile divne. Nije mnogo voleo mrtvu prirodu (zašto bi
za ime božje iko želeo da traci vreme slikajući lubenicu?). Neka platna
zračila su divljom energijom. Najednom je bio mrtvi matador. Posmatrao ga
je gotovo pet minuta, s rukama prekrštenim na leđima. Nije obraćao pažnju
na ljude koji su se tiskali oko njega ili virili preko njegovog ramena.
Matador nije bio unakažen, ali je krv koja je tekla ispod levog ramena
izgledala stvarnije od krvi u bilo kom filmu koji je Brejdi gledao, a gledao
ih je mnogo. Slika ga je smirivala. Bistrila mu je um. Krenuo je,
razmišljajući: Sigurno postoji način da se ovo izvede.
U trenutku nadahnuća ušao je u radnju sa suvenirima i kupio gomilu
drangulija benda Momci iz kraja. Posle deset minuta izašao je iz nje s
kesom s bombastičnim reklamnim sloganom. Ponovo je bacio pogled ka
hodniku koji je vodio do Dvorane Mingo. Za samo dve noći taj hodnik
postaće klanički koridor smrti pun smeha, tiskanja i devojčica mahnitih od
uzbuđenja. Većina će biti u pratnji napaćenih roditelja. Iz ovog ugla video je
da je desni deo hodnika odeljen plišanim konopcima. Na kraju
improvizovanog mini-hodnika bio je još jedan znak i još jedna hromirana
tezga.
Brejdi je pročitao ono što je na njoj pisalo i pomislio: O, bože moj.
O… bože… moj!

Balkandownload.org
BD4YU

13 Džejni je zbacila cipele s visokom štiklom u stanu koji je nekad

pripadao Elizabet Varton. Sručila se na kauč. „Hvala bogu da je
gotovo. Da li je trajalo hiljadu ili dve hiljade godina?”
„Dve”, reče Hodžiz. „Izgledaš kao žena kojoj bi san dobro došao.”
„Spavala sam do osam”, negodovala je, ali je Hodžizu zvučala
neubedljivo.
„Još uvek to smatram dobrom idejom.”
„Možda si u pravu, zbog činjenice da večeravam s rođacima na Šugar
Hajstu. Uzgred budi rečeno, slobodan si za večeru. Mislim da su
raspoloženi za razgovor o najpopularnijoj muzičkoj komediji, Džejninim
milionima.”
„Zašto me to ne iznenađuje.”
„Podeliću Olin plen s njima. Popola.”
Hodžiz se nasmejao. Prestao je da se smeje kad je shvatio da misli
ozbiljno.
Podigla je obrve. „Imaš li problem s tim? Možda misliš da pišljiva tri i
po miliončeta neće biti dovoljni da me zbrinu u stare dane?”
„Mislim da će biti dovoljni, ali… tvoji su. Olivija ti ih je ostavila.”
„Jeste i testament je neoboriv. Advokat Šron me uverava u to, ali to ne
znači da je Oli znala šta radi kad ga je sastavila. Znaš o čemu govorim.
Video si je, razgovarao si s njom.” Masirala je stopala preko čarapa. „Sem
toga, ako im dam polovinu, gledaću kako je dele. To će biti prvoklasna
zabava.”
„Da li si sigurna da ne želiš da večeras pođem s tobom?”
„Večeras ne, ali sutra svakako. To ne bih mogla sama.”
„Doći ću po tebe u devet i petnaest. Ukoliko ne želiš da provedeš još
jednu noć kod mene, naravno.”
„To je primamljiv predlog. Ovo veče je rezervisano za porodičnu
zabavu. Još nešto, pre nego što pođeš. Veoma je važno.” Preturala je po
torbi dok nije našla beležnicu i olovku. Nešto je napisala. Iscepala je i
pružila mu stranicu. Hodžiz je video dve grupe brojeva.
„Prva šifra otvara kapiju kuće na Šugar Hilu. Druga isključuje alarm u
kući. Kad ti i tvoj prijatelj Džerom u utorak ujutru budete radili na Olinom
kompjuteru, ja ću ispratiti tetka Šarlotu, Holi i ujka Henrija na aerodrom.
Balkandownload.org
BD4YU

Ako je tip naštelovao njen kompjuter onako kako ti misliš… i ako je

program još u njemu… mislim da to ne bih podnela.” Molećivo ga je
pogledala. „Shvataš li to? Reci da shvataš.”
„Shvatam”, reče Hodžiz. Kleknuo je pored nje kao prosac iz ljubavnih
romana koje je njegova bivša tako volela. Manji deo njega se apsurdno
osećao, onaj veći je znao da čini pravu stvar.
„Džejni”, rekao je.
Bezuspešno je pokušavala da se osmehne.
„Žao mi je. Zbog svega. Tako mi je žao.” Nije govorio samo o njoj, ili o
njenoj nespokojnoj i obespokojavajućoj pokojnoj sestri. Mislio je na
pobijene pred Gradskim centrom, pogotovo na ženu s bebom.
Kad je unapređen u detektiva, mentor mu je bio tip po imenu Frenk
Sledž. Hodžiz ga je smatrao starcem, iako je bio petnaest godina mlađi no
što je on sada. Da te nisam čuo da ih zoveš žrtvama, rekao mu je mentor.
To sranje je samo za ništarije i nesposobnjakoviće. Zapamti njihova
imena. Zovi ih po imenu.
Krejevi, pomislio je. Dženis i Patriša Krej.
Zagrlila ga je. Dahom ga je zagolicala po uvu, kad je progovorila.
Proželi su ga žmarci. Nešto krvi pohrlilo mu je u međunožje. „Posle ovog se
vraćam za Kaliforniju. Ne mogu da ostanem ovde. Mnogo mi je stalo do
tebe, Bili. Verovatno bih se zaljubila u tebe, ako bih ostala ovde. Neću to
učiniti. Moram da počnem iz početka.”
„Znam.” Odmakao se od nje. Uhvatio ju je za ramena, da bi je pogledao
u lice. To divno lice danas nije izgledalo nimalo mlađe od četrdeset četiri
godine. „U redu je.”
Ponovo je gurnula ruku u tašnu. Ovog puta je tražila papirnate
maramice. Obrisala je oči i rekla: „Danas si nekog osvojio.”
„O…?”, Shvatio je. „Holi.”
„Misli da si divan. Tako mi je rekla.”
„Podseća me na Oliviju. Razgovor s njom doživljavam kao drugu
priliku.” „Da uradiš pravu stvar?”
„Jakako.”
Nabrala je nos. Osmehnula se. „Jakako.”

Balkandownload.org
BD4YU

14 Brejdi je tog popodneva otišao u kupovinu. Seo je u hondu pokojne

Debore En Hartsfild, zato što je bila karavan. Jedna stvar je i pored
toga jedva stala pozadi. Razmišljao je da svrati do Spidi postala na putu
kući i da vidi da li je stigao otrov koji je naručio pod lažnim imenom Ralf
Džouns. Činilo mu se da je to učinio pre hiljadu godina. Zašto bi se trudio
oko toga? Taj deo njegovog života je prošao. Ubrzo će i ostatak. To će biti
veliko olakšanje.
Naslonio je najveću stvar na zid garaže. Ušao je u kuću. Nakratko je
zastao u kuhinji da onjuši vazduh (trulež se nije osećala, ne još), pre nego
što je sišao u kontrolnu sobu. Izrekao je magičnu reč, koja je pokretala niz
kompjutera, ali samo iz navike. Nije osećao potrebu da klizne pod Debin
plavi kišobran, zato što nije imao šta da kaže debelom bivšem pajkanu. I taj
deo njegovog života je okončan. Pogledao je na sat. Bilo je pola četiri po
podne. Izračunao je da je debelom bivšem pajkanu ostalo još dvadeset
časova života.
Ako je zbilja jebeš, detektive Hodžiz, pomislio je Brejdi, bolje ti je da
ga umočiš dok još možeš.
Otključao je katanac na ostavi i zakoračio u susret suvom i uljastom
vonju plastičnog eksploziva iz kućne radinosti. Pogledao je kutije za cipele
pune eksploziva i izabrao onu u kojima su nekad bile mefisto cipele koje je
sad nosio, majčin prošlogodišnji božićni poklon. Sa susedne police uzeo je
kutiju za cipele s mobilnim telefonima. Odneo je jedan od njih i kutiju
eksplozivne gline do stola nasred sobe. Bacio se na posao. Stavio je telefon
u kutiju. Povezao ga je s jednostavnim detonatorom i dve obične baterije.
Uključio je telefon, da bi se uverio da radi. Ponovo ga je ugasio.
Verovatnoća da neko greškom pozove ovaj kratkovečni broj i raznese
njegovu kontrolnu sobu bila je mala, ali zašto bi rizikovao? Verovatnoća da
majka pronađe otrovano meso i da ga ispeče za ručak takođe je bila veoma
mala. Dobro mu je poznato šta se dogodilo.
Ne, ova bebica biće isključena do deset i dvanaest sutra ujutru. Tada će
Brejdi ušetati na parkiralište iza Pogrebnog zavoda Soums. Ako naiđe na
nekog, reći će da je mislio da može da prepreči preko parkirališta do
autobuske stanice u susednoj ulici (koja postoji, proverio je na mapi). Nije
očekivao da će tamo ikog biti. Svi će lelekati na pogrebnoj službi.
Balkandownload.org
BD4YU

Drugom Stvari otključaće automobil debelog bivšeg pajkana i staviti

kutiju za cipele na pod iza vozačevog sedišta. Zaključaće tojotu i otići do
svojih kola. Čekaće da prođe pored njega. Pustiće ga da stigne do sledeće
raskrsnice, da ga leteće krhotine automobila ne bi ugrozile. Tada će…
„Ka-bum”, reče Brejdi. „Ono što od njega bude ostalo moći će da
sahrane u kutiji za cipele.”
To je bilo veoma smešno. Smejao se, dok je koračao ka ostavi, da bi
uzeo samoubilačku jaknu. Ostatak popodneva provešće seckajući je. Više
mu nije bila potrebna.
Imao je bolju ideju.

Balkandownload.org
BD4YU

15 Sreda drugog juna 2010. godine bila je topla i bez oblačka. Po

kalendaru je još bilo proleće. Lokalne škole još su bile pune đaka, ali
te stvari nisu mogle da izmene činjenicu da je u srcu Amerike svanuo
savršen letnji dan.
Bil Hodžiz je sedeo u radnoj sobi i pregledao spisak provala u
automobile koji mu je Mario Everet poslala faksom. Bio je u odelu, ali u
blagoslovenom odsustvu kravate. Odštampao je mapu grada. Crvenim
tačkama je obeležio svako od mesta provale. Čeka ga ozbiljno tabananje,
ako Olivijin kompjuter ne izbaci nešto upotrebljivo. Neka od žrtava provale
mogla bi pomenuti da je videla sličan automobil, zato što je Gospodin
Mercedes morao da uhodi vlasnike ciljanih vozila. Bio je siguran u to.
Morao je da se uveri da su otišli, pre nego što bi upotrebio svoju spravicu
za otključavanje automobila.
Motrio ih je, baš kao što je motrio i mene, pomislio je.
To je pokrenulo nešto u njegovom umu - kratku, asocijativnu iskru koja
je blesnula i nestala pre nego što je stigao da vidi šta je osvetlila. Neka je.
Ako nešto postoji, vratiće se. U međuvremenu je nastavio da proverava
adrese i obeležava crvene tačke. Imao je dvadeset minuta do trenutka u kom
će vezati kravatu i krenuti po Džejni.
Brejdi Hartsfild bio je u kontrolnoj sobi. Danas nije imao glavobolju.
Njegove često zbrkane misli bile su jasne kao fotografije iz Divlje horde na
ekranima njegovih kompjutera. Izvadio je pakete plastičnog eksploziva iz
samoubilačke jakne. Pažljivo ih je razdvojio od detonatorskih žica. Neki
paketi su završili u jarkocrvenom jastuku za sedenje, s lascivnim sloganom
PARKING ZA BULJU. Izvadio je još dva. Preoblikovao ih je u cilindre s
detonatorskim žicama. Gurnuo ih je u svetloplavu kesu za mokraću. Kad je
to obavio, pažljivo je zalepio nalepnicu na nju. Kupio ju je juče u
prodavnici u SUK-u, zajedno sa majicom benda. Na nalepnici je pisalo
NAJVEĆI OBOŽAVALAC MOMAKA IZ KRAJA. Pogledao je na sat. Još
malo pa devet. Debeli bivši policajac ima još sat i po života. Možda i nešto
manje.
Hodžizov stari partner Pit Hantli bio je u jednoj od soba za
saslušavanje, ne zato da bi nekog saslušao već da bi pobegao od jutarnjeg
meteža u zajedničkoj kancelariji. Morao je da pretrese zabeleške. U deset
Balkandownload.org
BD4YU

će održati konferenciju za štampu, da bi objavio poslednja mračna otkrića

Donalda Dejvisa. Nije hteo da zabrlja. Ubica iz Gradskog centra -
Gospodin Mercedes - uopšte mu nije bio na pameti.
U Loutaunu, iza izvesne zalagaonice, prodavano je i kupovano oružje.
To su činili ljudi koji su verovali da ih niko ne nadgleda.
Džerom Robinson sedeo je sa svojim kompjuterom i slušao audio-
snimke na veb-sajtu zvanom Dobro mi zvuči. Slušao je ženu koja se
histerično smejala i muškarca koji je zviždukao „Deni Boja”. Slušao je
čoveka koji je krkljao i ženu koja je orgazmički dahtala. Konačno je našao
snimak koji je tražio. Ime fajla je glasilo: BEBIN PLAČ.
Njegova sestra je u prizemlju uletela u kuhinju. Odel ju je pratio u
stopu. Nosila je suknju sa šljokicama, nezgrapne plave klompe i majicu s
fotografijom zgodnog tinejdžera. Ispod sjajnog osmeha i savršene frizure
pisalo je ZAUVEK ĆU VOLETI KAMA! Pitala je mamu da li ova odeća
izgleda preterano balavo za koncert. Mama se (možda sećajući se onog što
je nosila na prvom koncertu) nasmešila i rekla da izgleda savršeno. Barbara
je pitala može li da nosi majčine minđuše sa znakom mira. Da, naravno.
Karmin? Pa… dobro. Senku za oči? Izvini, ali ne može. Barbara se
osmehnula na „nema štete pokušati” način i čvrsto zagrlila mamu. „Jedva
čekam sutrašnje veče”, rekla je.
Holi Gibni je bila u kupatilu kuće na Šugar Hajstu. Htela je da propusti
pogrebnu službu, ali je znala da joj majka to nikad ne bi dopustila. Ako se
požali da se ne oseća dobro, majka će joj reći ono što joj je govorila od
detinjstva: Šta će narod reći. Ako se usprotivi i kaže da nije važno šta će
narod reći, zato što većinu (s izuzetkom Džejni) neće videti nikad u životu,
majka će je pogledati kao da govori stranim jezikom. Popila je lek. Nutrina
joj se splela dok je prala zube, pa je sve povratila. Majka je zvala da pita
da li je spremna. Rekla je da jeste. Povukla je vodu i pomislila: Makar će
Džejnin momak Bili biti tamo. On je dobar.
Džejni Paterson pažljivo se oblačila u raskošnom apartmanu pokojne
majke. Obukla je tamne pantalone, crnu suknju i crni žaket preko bluze
ponoćnoplave boje. Mislila je kako je rekla Bilu da će se verovatno
zaljubiti u njega, ako ostane ovde. To je bilo bezočno prikrivanje istine,
zato što se već zaljubila. Njen psiholog sigurno bi se samo nasmejao i rekao
da to ima veze s tatom. U tom slučaju odgovorila bi mu osmehom i rekla da
je to obično frojdističko proseravanje. Njen otac je bio ćelavi računovođa,
koji je jedva bio tu, kad je bio tu. Niko nije mogao poreći da je Bili Hodžiz
Balkandownload.org
BD4YU

prisutan. To je najviše volela kod njega. Volela je i šešir koji mu je kupila,

Filip Marlou fedoru. Pogledala je na sat i videla da je devet i petnaest.
Bolje bi mu bilo da se uskoro pojavi.
Ubiće ga, ako zakasni.

Balkandownload.org
BD4YU

16 Nije zakasnio. Nosio je šešir. Rekla mu je da lepo izgleda, a on njoj

da izgleda mnogo bolje od toga. Osmehnula se, pre nego što ga je
poljubila.
„Obavimo to”, rekao je.
Džejni je nabrala nos i rekla: „Jakako.”
Odvezli su se do pogrebnog zavoda. Ponovo su stigli prvi. Hodžiz ju je
uveo u predvorje Večni počinak. Osvrnula se oko sebi i odobravajuće
klimnula. Programi službe bili su na stolicama na sklapanje. Kovčega nije
bio na vidiku. Zamenio ga je svečani sto s mnogo prolećnog cveća. Iz
zvučnika je dopiralo jedva čujno izvođenje Bramsa.
„Kako ti se čini?”, pitao je Hodžiz.
„Podnošljivo je.” Duboko je udahnula i ponovila ono što je rekao pre
dvadeset minuta: „Obavimo to.”
Na službu je došlo društvo od juče. Džejni ih je pozdravljala na
vratima. Rukovala se, grlila i govorila ono što treba. Hodžiz je stajao u
blizini i posmatrao saobraćaj. Nije video ništa što bi mu privuklo pažnju.
Subaru boje blata protandrkao je ulicom ne smanjujući brzinu. Nije ga dva
puta pogledao.
Ševrolet s nalepnicom kompanije za iznajmljivanje automobila skrenuo
je na parkiralište. Ujka Henri je izašao iz vozila. Najavila ga je velika,
direktorska stomačina. Tetka Šarlota i Holi izašle su posle njega. Šarlota je
rukom u rukavici stiskala kćerku za nadlakticu. Hodžiza je podsećala na
čuvarku koja sprovodi zatvorenicu - verovatno narkomanku - u oblasni
zatvor. Holi je bila još bleđa nego juče, ako je to moguće. Nosila je istu
bezobličnu smeđu haljinu. Već je. pojela većinu ruža sa usana.
Drhtavo se osmehnula u pravcu Hodžiza. Ponudio joj je ruku. Stisnula ju
je sa paničnom silinom, dok je Šarlota nije povukla u Dvoranu pokojnih.
Službu je vodio mladi sveštenik iz crkve koju je gospođa Varton
posećivala nedeljom, dok joj se stanje nije pogoršalo. Pročitao je prigodan
odlomak iz Poslovica, onaj o vrloj ženi. Hodžiz je bio sklon da poveruje da
je pokojnica možda bila vrednija od rubina, ali je sumnjao da je ikad radila
s vunom i lanom. Reči su bile poetične. Suze su granule pre nego što je
sveštenik dovršio službu. Momak je bio mlad, ali dovoljno pametan da ne
pripoveda naširoko o osobi koju je jedva poznavao. Umesto toga je pozvao
Balkandownload.org
BD4YU

one s „dragocenim uspomenama” na pokojnu Elizabet da istupe i da ih

podele sa ostalima. Nekolicina ga je poslušala, počevši od Altee Grin,
bolničarke. Džejni je govorila poslednja. Njen govor je bio pribran, kratak i
jednostavan.
„Žao mi je što nismo imale više vremena.” Tom rečenicom završila je
svoje izlaganje.

Balkandownload.org
BD4YU

17 Brejdi se parkirao iza ugla u pet i deset. Gurao je kovanice u automat

za parkiranje, sve dok se nije pojavila zelena zastavica. Semov Sin je
uhvaćen zbog kazne za parkiranje. Sa zadnjeg sedišta uzeo je platnenu torbu.
Na njoj je pisalo KROGER i PONOVO ME UPOTREBI! SPASI DRVO!
Unutra je bila Druga Stvar, povrh kutije za cipele.
Zašao je za ugao i žurno prošao pored Pogrebnog zavoda Soums, kao
običan građanin na prepodnevnom poslu. Lice mu je bilo mirno, iako mu je
srce tuklo kao parni čekić. Nije video nikog ispred pogrebnog zavoda. Vrata
su zatvorena, ali je moguće da debeli bivši policajac nije s ožalošćenima.
Možda vreba sumnjiva lica s prozora na drugoj strani zgrade, drugim
recima, možda traži njega. Brejdi je znao za tu mogućnost.
Bez rizika, nema nagrade, slatki dečače, majka mu se tiho obraćala.
Imala je pravo. Procenio je da je rizik minimalan. Ako Hodžiz trpa plavu
kučku (ili se nada tome), neće se odvajati od nje.
Okrenuo se na uglu i vratio. Bez oklevanja je skrenuo na prilazni put do
pogrebnog zavoda. Čuo je tihu muziku, neko klasično sranje. Ugledao je
Hodžizovu tojotu, parkiranu pored zadnje ograde, prednjim krajem napred,
radi bržeg odlaska posle ceremonije. Biće to poslednja vožnja starog
penzionisanog detektiva, pomislio je Brejdi. Biće kratka, ortače.
Šmugnuo je iza većeg od dva pogrebna automobila. Zaklonio ga je od
pogleda eventualnog posmatrača sa zadnjeg prozora pogrebnog zavoda.
Izvadio je Drugu Stvar iz cegera i izvukao antenu. Srce mu je tuklo snažnije
no ikad. Dešavalo se - istina veoma retko - da drangulija zakaže. Zeleno
svetio bi sevnulo, ali se brave na automobilu ne bi otključale. Pripisao je to
nekoj slučajnoj grešci u programu ili na mikročipu.
Ako to ne upali, samo gurni kutiju od cipela ispod automobila,
savetovala ga je majka.
Naravno. To bi bilo podjednako delotvorno rešenje, gotovo
podjednako, ali ne bi bilo tako elegantno.
Pritisnuo je prekidač. Zeleno svetio je blesnulo, baš kao i tojotini
farovi. Uspeo je!
Prišao je automobilu debelog bivšeg pajkana, kao da ima sva prava da
bude tu. Otvorio je zadnja vrata, izvadio kutiju za cipele iz cegera i uključio
telefon. Ćušnuo je kutiju na pod iza vozačkog sedišta. Zatvorio je vrata i
Balkandownload.org
BD4YU

pošao ka ulici. Primoravao je sebe na lagan i ujednačen hod.

Debora En Hartsfild ponovo je progovorila kad je zašao za ugao zgrade.
Da li si nešto zaboravio, slatki dečače?
Zastao je i razmislio. Vratio se do ugla i uperio Drugu Stvar s
izvučenom antenom na Hodžizov automobil. Svetlost je blesnula kad su se
brave zaključale.

Balkandownload.org
BD4YU

18 Sveštenik je, posle niza govora i minuta ćutanja („upotrebite ga kako

želite”), zamolio Gospoda da ih blagosilja, pričuva i da im podari
mira. Odeća je zašuštala. Ožalošćeni su gurali programe u tašne i džepove.
Holi se dobro držala dok nije stigla do sredine prolaza između stolica.
Kolena su je izdala. Hodžiz je reagovao iznenađujuće brzo za tako krupnog
čoveka. Pritrčao je i uhvatio je pod ruku pre nego što je pala. Zakolutala je
očima. Na trenutak je bila na ivici gubitka svesti. Pogled joj se smirio i
izoštrio. Slabašno se osmehnula, kad je videla Hodžiza.
„Holi, prestani s tim!”, oštro ju je ukorila majka, kao da je njena kćerka
izrekla neku prostotu umesto što se zamalo onesvestila. Hodžiz je maštao
kako sa zadovoljstvom šamara tetku Š. po napuderisanim obrazima. To bi je
možda razbudilo.
„Dobro sam, majko”, reče Holi. Zatim se obratila Hodžizu: „Hvala
vam.” Rekao je: „Da li ste išta jeli, Holi?”
„Pojela je ovsenu kašu”, ispalila je tetka Šarlota kao iz topa. „S
puterom i smeđim šećerom. Ja sam je napravila. Zbilja voliš da privlačiš
pažnju, Holi?” Obratila se Džejni. „Molim te da se ne zadržavaš, draga
moja. Henri je beskoristan kao domaćin na prijemima, a ja ne mogu sama da
ugostim ovoliki svet.” Džejni je stisnula Hodžiza za ruku. „Nisam to ni
očekivala.”
Tetka Šarlota se kiselo osmehnula. Džejni joj je odgovorila
zaslepljujućim osmehom. Hodžiz je zaključio da je njena odluka da se
odrekne polovine nasleđa bila jednako blistava. Posle nje više neće morati
da se viđa s ovom neprijatnom ženom. Neće morati ni da odgovara na njene
pozive.
Ožalošćeni su izašli iz zgrade na jarko sunce. Na prilaznom putu
razleglo se ćeretanje na temu „zar nije bila divna služba”. Ljudi su se uputili
ka parkiralištu iza pogrebnog zavoda. Ujka Henri i tetka Šarlot opkolili su
Holi. Hodžiz i Džejni su ih sledili. Holi se, kad su stigli do zadnjeg dela
pogrebnog zavoda, iznenada oslobodila i okrenula ka Hodžizu i Džejni.
„Dopustite mi da se vozim s vama. Želim da se vozim s vama.”
Tetka Šarlot se uzmuvala iza kćeri, sa usnama stisnutim u tanku liniju.
„Dosta mi je tvog glupiranja za danas, gospođice”, oglasila se.
Holi nije obraćala pažnju na majku. Uhvatila je Hodžiza za ruku. Stisak
Balkandownload.org
BD4YU

joj je bio leden. „Molim vas. Molim vas.”

„Ja nemam ništa protiv”, reče Hodžiz, „ako Džejni nema…”
Tetka Šarlota je zajecala. Neprijatni zvuk je podsećao na promukli krik
vrane u kukuruzištu. Hodžiz se setio kako se nagnula preko gospođe Varton,
da poljubi njene hladne lisne. Pogrešno je procenio Oliviju. Možda je
pogrešio i u pogledu Šarlote Gibni. O knjigama se ne sudi na osnovu korica.
„Holi, ti i ne poznaješ ovog čoveka!”
Džejni je spustila znatno topliju šaku na Hodžizov zglob. „Zašto ne bi
pošao sa Šarlotom i Henrijem, Bili? Ima dovoljno mesta u kolima. Možeš
da sediš pozadi s Holi.” Obratila se rođaki. „Da li ti to odgovara?”
„Da!” Holi nije puštala Hodžiza. „To je dobra ideja!”
Džejni se obratila ujaku. „Da li se ti slažeš s tim?”
„Naravno.” Ujka Henri je srdačno potapšao Holi po ramenu. „Što više,
to bolje.”
„Tako je, poklonite joj što više pažnje”, reče tetka Šarlot. „To ona voli.
Imam li pravo, Holi?” Pošla je ka parkiralištu ne čekajući odgovor. Lupkala
je petama kao da odašilje gnevne poruke Morzeovim znakovima.
Hodžiz se obratio Džejni. „Šta će biti s mojim kolima?”
„Ja ću ih voziti. Daj mi ključeve.” Dodala je, kad ih je dobila:
„Potrebna mi je još samo jedna stvar.”
„Da?”
Skinula mu je šešir s glave i stavila na svoju. Natakla ga je na levu
obrvu. Nabrala je nos i rekla: „Jakako.”

Balkandownload.org
BD4YU

19 Brejdi se parkirao nedaleko od pogrebnog zavoda. Srce mu je tuklo

jače no ikad. Držao je mobilni telefon. Na zglobu je ispisao broj
telefona pričvršćenog za bombu.
Gledao je ožalošćene na prilaznom putu ispred pogrebnog zavoda. Nije
mogao da ne primeti debelog bivšeg pajkana. U crnom odelu je bio veliki
kao kuća. Ili pogrebni automobil. Na glavi je imao smešni staromodni šešir
kakav su nosila njuškala u crnobelim kriminalističkim filmovima iz
pedesetih.
Ožalošćeni su se zaputili ka parkiralištu. Hodžiz i plava kučka su posle
nekog vremena pošli za njima. Brejdi je pretpostavio da će plava kučka biti
s njim kad automobil ode u vazduh. To bi bio sjajan rezultat. Ucmekaće
majku i obe kćeri. U tome će biti izvesne elegancije, kao u rešavanju
jednačine s više nepoznatih.
Automobili su napuštali parkiralište. Svi su išli u njegovom pravcu, zato
što se parkirao pored puta ka Sugar Hajstu. Sunce je bleštalo na šoferkama,
otežavajući mu posao. Nije mogao da ne vidi tojotu debelog bivšeg
policajca na izlazu s parkirališta. Nakratko je zastala pre nego što je
skrenula ka njemu.
Nije ni pogledao unajmljeni ševrolet ujka Hernija, kad je prošao kraj
njega. Svu pažnju je usmerio na pajkanovo vozilo. Osetio je izvesno
razočaranje, kad je prošlo pored njega. U tojoti nije bilo nikog izuzev
vozača, što verovatno znači da se plavuša povezla s rođacima. Video ga je
samo načas, uprkos suncu. Nosio je glupi šešir.
Ukucao je broj mobilnog. „Rekao sam ti da nećeš znati šta te je snašlo.
Zar ti nisam tako rekao, ništarijo?”
Pritisnuo je POŠALJI.

Balkandownload.org
BD4YU

20 Mobilni je zazvonio, kad se Džejni nagnula da uključi radio.

Poslednji zvuk koji je načinila na ovom svetu - svi bi trebalo da budu
tako srećni -beše smeh. Idiot, pomislila je s mnogo naklonosti, ponovo ga je
zaboravio. Posegnula je u pregradak za rukavice. Telefon je ponovo
zazvonio.
Zvonjava nije stizala iz pregratka za rukavice, već otpoz…
Nije bilo zvuka, bolje reći onog koji bi ona čula, samo osećaj da je
snažna ruka gura s vozačkog sedišta. Svet je naglo pobeleo.

Balkandownload.org
BD4YU

21 Holi Gibni, zvana Mutava Holi, možda

problema, ali ni lekovi koje je uzimala
je imala psiholoških
niti cigarete koje je
kradomice pušila nisu je usporili na fizičkom planu. Ujka Henri je legao na
kočnicu. Izletela je iz iznajmljenog ševroleta, dok je eksplozija još
odjekivala.
Hodžiz je trčao iza nje. Nešto ga je zabolelo u grudima. Pomislio je da
doživljava srčani udar. Jedan deo njega nadao se tome, ali je bol minuo.
Prolaznici su se ponašali kao i uvek kad bi nasilnički čin probušio rupu u
svetu koji su do malopre uzimali zdravo za gotovo. Neki su polegli po
pločniku i pokrili glavu. Drugi su se ukočili u mestu, kao statue. Nekoliko
automobila se zaustavilo. Većina je ubrzala, da bi što pre napustila opasno
područje. Među ovim poslednjim bio je i subaru boje blata.
Hodžiz je trčao iza Džejnine duševno nestabilne rođake. Poslednja
poruka Gospodina Mercedesa dobovala mu je u glavi kao ceremonijalni
bubanj: Ubiću te. Nećeš ni znati šta te je snašlo. Ubiću te. Nećeš ni znati
šta te je snašlo. Ubiću te. Nećeš ni znati šta te je snašlo.
Zašao je za ugao. Klizao se na glatkim đonovima retko nošenih finih
cipela. Zamalo što nije naleteo na Holi, koja se ukopala u mestu, obešenih
ramena, dok joj se tašna klatila u ruci. Zurila je u ostatke Hodžizove tojote.
Karoserija se razdvojila od šasije. Razletela se unaokolo. Gorela je posred
gomile staklenih krhotina. Iskidano i zapaljeno zadnje sedište ležalo je
sedam metara od šasije. Neki čovek pijano se povodio po ulici, držeći se za
okrvavljenu glavu. Žena je sedela na pločniku ispred smrskanog izloga
prodavnice poklona. U jednom otkačenom trenutku pomislio je da je to
Džejni. Ta žena je nosila zelenu haljinu. Imala je sedu kosu. Ona nije i ne
može biti Džejni.
Mislio je: Ja sam kriv. Bila bi živa da sam pre dve nedelje upotrebio
očev pištolj.
U dovoljnoj meri ostao je policajac da potisne tu ideju (iako se nije
lako povukla). Ustupila je mesto ledenom šoku. Ovo nije moja krivica. Kriv
je kurvin sin koji je podmetnuo bombu. Isti kurvin sina koji je upravio
ukradeno vozilo na gomilu tragalaca za poslom ispred Gradskog centra.
Opazio je usamljenu crnu cipelu s visokom petom u lokvi krvi i otkinutu
ruku u zadimljenom rukavu. Ležala je u slivniku. Mozak mu se pokrenuo.
Balkandownload.org
BD4YU

Ujka Henri i tetka Šarlota uskoro će stići. To znači da nema mnogo vremena.
Uhvatio je Holi za rame. Okrenuo ju je prema sebi. Kike princeze Lije
popustile su u trku. Kosa joj je visila preko obraza. Gledala je kroz njega,
razrogačenim očima. Njegov um - hladniji no ikad - znao je da mu u ovom
stanju ne može biti od koristi. Ošamario ju je po jednom, a zatim i po
drugom obrazu. Zatreptala je, iako udarci nisu bili snažni.
Ljudi su vrištali. Sirene su svirale, a alarmi pištali. Namirisao je
benzin, izgorelu gumu, istopljenu plastiku.
„Holi. Holi. Saslušaj me.”
Gledala ga je, ali da li ga je čula? Nije znao. Nije imao vremena.
„Voleo sam je, ali to ne smeš nikom da kažeš. Ne smeš nikom da. kažeš
da sam je voleo. Možda kasnije, ali ne sad. Da li si me razumela?”
Klimnula je.
„Potreban mi je broj tvog mobilnog. Možda ćeš mi i ti biti potrebna.”
Hladni um se nadao da neće biti, da će kuća na Šugar Hajstu ovog
popodneva biti prazna. Nije mogao da računa na to. Holina majka i ujak
moraće da odu, makar na neko vreme, ali će Šarlota hteti da njena kćerka
pođe s njima, zato što ima psiholoških problema. Holi je krhka. Pitao se
koliko nervnih slomova je doživela i da li je pokušala da se ubije. Sve to
mu je prolazilo kroz glavu brzinom zvezda padalica. Ideje su se
pojavljivale i nestajale. Nije imao vremena da se nosi s njenim osetljivim
duševnim stanjem.
„Kad majka i ujak pođu u policijsku stanicu, reci im da nema potrebe da
iko ostane s tobom. Reci im da ti ništa ne fali samoj. Možeš li to da
uradiš?”
Klimnula je, iako gotovo sigurno nije znala o čemu govori.
„Neko će te pozvati. To ću možda biti ja ili mladić po imenu Džerom.
Džerom. Možeš li da zapamtiš to ime?”
Klimnula je i otvorila tašnu. Izvadila je kutiju za naočare.
Od ovog neće biti ništa, pomislio je Hodžiz. Svetla su upaljena, ali u
kući nema nikoga. A opet, morao je da pokuša. Uhvatio ju je za ramena.
„Holi, želim da uhvatim onog ko je ovo učinio. Hoću da ga nateram da
plati. Da li ćeš mi pomoći u tome?”
Klimnula je. Lice joj je bilo bezizražajno.
„Red mi, molim te. Red da ćeš mi pomoći.”
Nije ništa rekla. Samo je izvadila sunčane naočari iz kutije. Natakla ih
je na nos, kao da automobil ne gori na ulici i kao da se Džejnina ruka ne
Balkandownload.org
BD4YU

puši u slivniku. Natakla ih je na nos, kao da ljudi ne vrište i sirene ne

zavijaju iz sve veće blizine. Natakla ih je na nos, kao da je na plaži.
Lako ju je protresao. „Potreban mi je broj tvog mobilnog.”
Ljubazno je klimnula, ali ništa nije rekla. Privila je tašnu uza sebe i
okrenula leđa plamtećem automobilu. Hodžiz je zapao u najdublje očajanje.
Stomak ga je zaboleo od muke. Misli su mu se uskovitlale i pomešale posle
tridesetak ili četrdesetak sekundi savršene jasnoće.
Tetka Šarlota je izvirila iza ugla. Kosa je letela za njom - uglavnom
crna, ali seda pri korenu. Ujka Henri ju je sledio. Široko lice bilo mu je
bledo, izuzev klovnovskog crvenila, visoko na obrazima.
„Stani, Šarli!”, povikao je ujka Henri. „Mislim da doživljavam srčani
udar!”
Sestra nije obraćala pažnju na bratovljev vapaj. Uhvatila je Holi za
lakat. Okrenula ju je i čvrsto zagrlila. Gnječila je ćerkin nezanemarljivi nos
među dojkama. „NEMOJ DA GLEDAŠ!” urlala je. „NE GLEDAJ,
DUŠICE, NEMOJ DA GLEDAŠ!”
„Jedva dišem”, rekao je ujka Henri. Seo je na ivičnjak i oborio glavu.
„Bože, nadam se da ne umirem.”
Začulo se još sirena. Ljudi su se oprezno približavali plamtećoj olupini.
Jedan par je snimao mobilnim telefonima.
Hodžiz je razmišljao: Imao je dovoljno eksploziva da digne automobil u
vazduh. Koliko ga još ima?
Tetka Šarlota je još stiskala Holi u smrtonosnom zagrljaju. Urlala je da
ne gleda. Holi nije pokušala da se otme, ali je pružila ruku iza leđa. Nešto
je držala. Hodžiz se ponadao da bi to moglo biti nešto za njega, iako je znao
da su to verovatno samo maštarije. Uzeo je ono što je držala. To je bila
kutija za naočari, s imenom i adresom ispisanim zlatnim slovima.
Pored njih je bio i njen telefonski broj.

Balkandownload.org
BD4YU

22 Hodžiz je izvadio nokiju iz unutrašnjeg džepa sakoa. Bio je svestan

da bi sad bila gomila istopljene plastike i žica u pregratku za
rukavice spržene tojote, da ga Džejni nije kritikovala.
Pozvao je Džeroma. Molio se da dečak podigne slušalicu. To se i
dogodilo. „Gospodine Hodžiz? Bih? Upravo smo čuli snažnu eksp…”
„Umukni, Džerome. Slušaj me.” Hodao je po staklom posutom trotoaru.
Sirene su bile sve bliže. Čuvari reda i zakona uskoro će stići na lice mesta.
Moraće da se osloni na čistu intuiciju. Izuzev ako njegov podsvesni um ne
uspostavlja veze. To se i ranije događalo. Nije slučajno dobio sve one
pohvale.
„Slušam te”, reče Džerom.
„Ne znaš ništa o slučaju Gradski centar. Ne znaš ništa o Oliviji Treloni
ili Džejni Paterson.” Istina je da su ručali u Demasiju, ali je sumnjao da će
policija ikada stići tako daleko.
„Nemam blage veze”, reče Džerom, bez trunke oklevanja ili
nelagodnosti. „Ko će me ispitivati? Policija?”
„Možda kasnije. Prvo će te ispitivati roditelji, zato što je u eksploziji
koju si čuo stradao moj automobil. Džejni ga je vozila. Promenili smo se u
poslednjem trenutku. Nje… više nema.”
„Hriste. Bili, moraš da zoveš policiju! Tvog starog partnera!”
Hodžiz je pomislio na njene reći: On je naš. Još uvek se u tome
slažemo, zar ne?
Tako je, pomislio je. Još uvek se u tome slažemo, Džejni.
„Ne još. Nastaviću s ovim. Potrebna mi je tvoja pomoć. Nitkov ju je
ubio. Želim da ga se dočepam. To ću i učiniti. Da li ćeš mi pomoći u tome?”
„Hoću.” Nije rekao Koliko nevolja bih mogao navući na vrat. Niti
Ovo može upropastiti moje šanse za Harvard. Nije rekao Mani me se.
Momak je samo rekao Hoću. Nek bog blagoslovi Džeroma Robinsona.
„Moraš da odeš na Debin plavi kišobran, da se predstaviš kao ja i da
tipu koji je ovo uradio proslediš sledeću poruku. Sećaš li se mog
korisničkog imena?”
„Da. Kermitfrogl9. Čekaj da uzmem neki pa…”
„Nema vremena za to. Zapamti sledeće. I ne šalji ništa dok ne prođe
makar jedan sat. Mora da zna da nisam poslao poruku pre eksplozije. Mora
Balkandownload.org
BD4YU

da zna da sam još živ.”

„Samo napred.”
Hodžiz mu je rekao šta je imao i prekinuo vezu, bez pozdrava. Gurnuo
je telefon u džep pantalona, zajedno s Holinom kutijom za naočare.
Vatrogasni kamion pojavio se iza ugla. Sledila su ga dva policijska
automobila. Projurili su pored Pogrebnog zavoda Soums. Pogrebnik i
sveštenik koji je držao službu Elizabet Varton stajali su na trotoaru.
Zaklanjali su oči od sunca i vatre izgorelog automobila.
Hodžiz je znao da ga čeka dugo saslušanje. Pre njega morao je da uradi
nešto važno. Skinuo je sako i kleknuo. Pokrio je ruku u slivniku. Suze su ga
pekle u očima. Pokušao je da ih suzbije. Plakaće kasnije. Odudarale su od
priče koju će ispričati.
Policajci, dva mlađa tipa, izašli su iz svojih automobila. Hodžiz ih nije
poznavao. „Dobar dan”, rekao je.
„Moramo da vas zamolimo da se udaljite, gospodine”, rekao je jedan od
njih, „ali, ako ste videli…”, pokazao je na plamteće ostatke tojote, „…
potrebno je da ostanete na licu mesta dok vam neko ne uzme izjavu.”
„Nisam samo video šta se desilo. Trebalo je da budem u tom vozilu.”
Hodžiz je izvadio novčanik. Otvorio ga je i pokazao policijsku legitimaciju
s crvenim pečatom PENZIONISAN. „Do prošle jeseni radio sam s Piteroni
Hantlijem. Pozovite ga iz ovih stopa.”
„To je bio vaš automobil, gospodine?”
„Jakako.”
Njegov kolega je pitao: „Ko ga je vozio?”

Balkandownload.org
BD4YU

23 Brejdi se vratio kući uoči podneva. Rešio je sve probleme. Stari

gospodin Bison od prekoputa stajao je na travnjaku. „Da 1’ ste čuli?”
„Šta je trebalo da čujem?”
„Snažnu eksploziju negde u centru. Bilo je mnogo dima, ali se razišao.”
„Odvrnuo sam radio do daske”, reče Brejdi.
„Mislim da je stara fabrika boja eksplodirala, eto šta mislim. Pokucao
sam na vaša vrata. Vaša majka verovatno spava.” U očima mu je čitao
neizrečeno: Spava posle svi znamo već čega.
„Verovatno ste u pravu”, reče Brejdi. Nije mu se dopadalo što se nosati
drkadžija muvao oko kuće. Za Brejdija Hartsfilda najbolji susedi su oni
kojih nema. „Žurim, gospodine Bison.”
„Reci mami da sam je pozdravio.”
Otključao je vrata i ušao u kuću. Zaključao ih je za sobom. Omirisao je
vazduh. Ništa. Ili… ne baš ništa. Činilo mu se da je osetio najblaži
nagoveštaj nečeg neprijatnog, nešto slično mirisu piletine koja je nekoliko
dana stajala u đubretu ispod sudopere.
Popeo se u njenu sobu. Spustio je pokrivač, otkrivši njeno bledo lice i
izbuljene oči. Više mu nisu toliko smetale. Pa šta, ako gospodin Bison voli
da njuška okolo? Potrebno mu je samo još nekoliko dana. To znači da
gospodin Bison može da se jebe. I ko jebe njene izbuljene oči. Nije je ubio.
Ubila se, onako kako je debeli bivši policajac trebalo da učim. Pa šta ako
se nije ubio? Sad je mrtav. I on može da se jebe. Detektiv je sad konačno
penzionisan. Počivaj u miru, detektive Hodžiz.
„Učinio sam to, mama”, rekao je. „Izveo sam to. Ti si mi pomogla.
Samo u glavi, ali…” Iako nije bio u potpunosti siguran u to. Možda ga je
baš ona podsetila da ponovo zaključa vrata pajkanovog automobila za
sobom. Smetnuo je to s uma.
„Hvala ti, u svakom slučaju”, neubedljivo je prozborio. „Hvala ti za
sve. Žao mi je što si mrtva.”
Zurila je u njega.
Oprezno je pružio ruku. Zatvorio joj je oči vrhovima prstiju, kao što
ljudi ponekad rade u filmovima. Nekoliko sekundi sve je bilo dobro. Kapci
su se zatim podigli kao umorne roletne. Nastavila je da zuri. To je bio „ubio
si me slatki dečače” pogled.
Balkandownload.org
BD4YU

Zbilja mu je kvarila raspoloženje. Navukao je pokrivač preko njenog

lica. Sišao je u prizemlje i uključio televizor. Mislio je da će bar jedna od
lokalnih televizijskih stanica prenositi događaj s lica mesta. To nije bio
slučaj. Iznervirao se. Zar ne umeju da prepoznaju automobil-bombu ni kad
im eksplodira pred očima? Izgleda da nisu umeli. Izgleda da im je važnija
Rejčel Rej koja pravi jebeno dobre ćuftice.
Isključio je idiotsku kutiju i požurio do kontrolne sobe. Rekao je haos
da bi upalio kompjutere i tama da bi prekinuo samoubilački program.
Zaigrao je u mestu. Mahao je pesnicama iznad glave i pevao ono što je
zapamtio od „Dingdong, veštica je mrtva”, samo što je umesto veštica
govorio pajkan. Mislio je da će se osećati bolje, ali nije. Dobro
raspoloženje - zasluženo usrdnim radom - bledelo je zbog suseda njuškala i
majčinih izbuljenih očiju.
Nije važno. Koncert uskoro počinje. Mora biti spreman za njega. Seo je
za veliki radni sto i povadio metalne kuglice iz samoubilačke jakne. Stavio
ih je u tri teglice za majonez. Pored njih je bila kutija s vrećicama za
pakovanje zapremine četiri i po litra. Počeo je da ih puni (samo donekle)
čeličnim kuglicama. Taj posao ga je smirivao. Dobro raspoloženje se
vraćalo. Parobrodska sirena se zaorila, kad je privodio posao kraju.
Smrknuto je podigao glavu. To je bio specijalni znak za upozorenje
uprogramiran u Broju Tri. Oglašavao se kad god bi dobio poruku na sajtu
Plavi kišobran. To nije moglo da se desi. Kermit Vilijam Hodžiz, ili debeli
bivši pajkan, ili za večita vremena penzionisani detektiv bio je jedina osoba
s kojom je saobraćao preko tog sajta.
Otkotrljao se u kancelarijskoj stolici, tapkajući nogama. Zurio je u Broj
Tri. Ikona Plavog kišobrana je pokazivala 1 u crvenom kružiću. Kliknuo je
na njega. Zurio je u poruku na ekranu, razrogačenih očiju i razjapljenih usta.

kermitfrogl9 želi da ćaska s tobom!

Da li želiš da ćaškaš s kermitfrogl9?

Brejdi bi voleo da veruje da je poruka poslata sinoć ili jutros pre nego
što su Hodžiz i plavuša napustili kuću, ali nije mogao. Upravo je čuo kako
je stigla.
Skupio je hrabrost - pošto je ovo bilo mnogo strašnije od gledanja u
majčine mrtve oči - kliknuo je Y i počeo da čita.

Balkandownload.org
BD4YU

Promašio si me.
Zapamti ovo, ništarijo: ja sam ti kao
retrovizor. Znaš, PREDMETI
SU BLIŽI NO ŠTO IZGLEDAJU.
Znam kako si ušao u njen mercedes. Nisi to
učinio uslužnim ključem. Poverovao si u tu
priču, zar ne? Naravno da jesi. Zato što si
ništarija.
Imam spisak svih automobila u koje si
provalio od 2007. do 2009. godine.
Imam i druge podatke, od kojih ću ti
poveriti samo jedan: kaže se PREKRŠILAC, a ne
PREKRŠITELJ.
Zašto ti ovo govorim? Zato što više ne
želim da te uhvatim i predam policiji. Zašto
bih? Više nisam policajac.
Ubiću te.
Vidimo se uskoro, mamin sine .

Brejdijev pogled se uprkos šoku i neverici stalno vraćao na poslednji

red.
Prišao je ostavi. Imao je utisak da hoda na štulama. Ušao je u nju i
zatvorio vrata. Vrištao je udarajući pesnicama po policama. Ubio je majku
umesto džukele onih čamuga. To nije valjalo. Sad je uspeo da ubije nekog
drugog, umesto pajkana, što je bilo još gore. Verovatno je ubio plavu kučku.
Ona je nosila šešir penzionisanog detektiva iz nekog iščašenog razloga, koji
bi samo plavuša mogla razumeti.
U jedno je bio siguran: ova kuća više nije bezbedna. Hodžiz ga
verovatno plaši pričom da mu se približio, ali ko zna. Zna za Drugu Stvar.
Zna za provale u automobile. Kaže da zna i druge stvari. I…
Vidimo se uskoro, mamin sine.
Mora da ode odavde. Uskoro. Pre toga mora nešto učiniti.
Popeo se na sprat i ušao u majčinu spavaću sobu. Jedva da je bacio
pogled na obris pod posteljinom. Ušao je u njeno kupatilo. Preturao je po
fiokama njenog ormarića dok nije pronašao damski brijač. Zatim se bacio
na posao.

Balkandownload.org
BD4YU

24 Hodžiz se ponovo našao u sobi za saslušanje broj 4 - SS4, njegovoj

srećnoj sobi - samo što je ovog puta sedeo na pogrešnoj strani stola,
prekoputa Pita Hantlija i njegove nove partnerke, lepotice duge crvene kose
i mističnih sivih očiju. Saslušanje se odvijalo u kolegijalnom tonu, što nije
uticalo na osnovne činjenice: njegov automobil je dignut u vazduh, žena je
ubijena. Takođe, saslušanje je saslušanje.
„Da li je ono što se dogodilo na bilo koji način povezano s Mercedes
Ubicom?”, pitao je Pit. „Šta misliš, Bili? Hoću da kažem, to je
najverovatnije objašnjenje, zar ne? Kad se uzme u obzir da je žrtva rođena
sestra Olivije Treloni?” Upotrebio je tu reč: žrtva. Odnosila se na ženu s
kojom je spavao nakon što je poverovao da mu se to više nikad neće desiti,
na ženu koja ga je zasmejavala i koja ga je tešila, ženu koja je bila njegov
partner u poslednjoj istrazi, kao svojevremeno Pit Hantli. Ženu koja je
nabirala nos i koja mu je podsmešljivo ponavljala jakako.
Da te nisam čuo da ih zoveš žrtvama, rekao mu je nekad davno Frenk
Sledž… morao je da ćuti i trpi.
„Ne vidim nikakvu vezu”, odgovorio je blagim tonom. „Znam kako sve
to izgleda, ali je ponekad cigara samo dim, a podudarnost samo
podudarnost.”
„Kako si…” Izabel Džejnis je progovorila i odmahnula glavom. „To je
pogrešno pitanje. Zašto si je upoznao? Da li si samostalno istraživao
masakr ispred Gradskog centra?” Nije rekla da je izigravao ujku, verovatno
zbog Pita. Bila je svesna da saslušavaju Pitovog nekadašnjeg partnera,
dežmekastog muškarca u izgužvanim pantalonama i krvlju poprskanoj beloj
košulji. Jutros svezana mašna u međuvremenu mu je pala do polovine
širokih grudi.
„Mogu li da popijem malo vode, pre nego što počnemo? Još sam
potresen. Bila je pristojna žena.”
Džejni je bila prokleto više od toga, ali mu je hladni deo uma, koji je -
zasad - držao vreli deo u kavezu, govorio da mora biti ovako, da je to put
koji vodi do ostatka priče, kao što uski prilazni put vodi do širokog auto-
puta. Pit je ustao i izašao. Izabel je ćutala dok se nije vratio. Samo je
posmatrala Hodžiza mističnim sivim očima.
Hodžiz je u jednom gutljaju iskapio polovinu papirnate čaše. Zatim je
Balkandownload.org
BD4YU

rekao: „U redu. Sve je počelo na zajedničkom ručku u Demasiju, Pite. Sećaš

li ga se?”
„Naravno da ga se sećam.”
„Pitao sam te za sve slučajeve na kojima smo radili - mislim, one velike
- kad sam se penzionisao, ali sam se uistinu zanimao za masakr ispred
Gradskog centra. Mislim da si to znao.”
Pit je ćutao. Blago se osmehnuo.
„Sećaš li se da sam te pitao da li ikad pomisliš na gospođu Treloni? Da
li si se zapitao je li govorila istinu kad je rekla da nije imala rezervni
ključ?”
„Uh-huh.”
„Pitao sam se da li smo pošteno postupili prema njoj. Da li smo bili
zaslepljeni njenom pojavom.”
„Kako to misliš, njenom pojavom?”, pitala je Izabel.
„Bila je neprijatna. Nervozna, ohola i osetljiva. Da bi shvatila o čemu
govorim, zamisli na trenutak sve ljude koji su verovali u tvrdnje Donalda
Dejvisa o nevinosti. Zašto su mu verovali? Zato što nije bio nervozan, ohol,
i zato što se nije brzo vređao. Vešto je igrao ulogu ožalošćenog supruga. Bio
je zgodan. Video sam ga na Kanalu Šest. Ona lepa plava voditeljka svojski
je stiskala butine.”
„To je odvratno”, reče Izabel, ali sa osmehom.
„Jakako, ali je istina. Bio je šarmer. Olivija Treloni bila je sušta
suprotnost. Počeo sam da se pitam da li smo dali šansu njenoj priči.”
„Jesmo”, hladno će Pit.
„Možda jesmo. Bilo kako bilo, eto ti mene, penzionisanog, s obiljem
slobodnog vremena. S prevelikom količinom slobodnog vremena, rekao bih.
I jednog dana - malo pre nego što sam te izveo na ručak, Pite - rekoh sebi:
Pretpostavi da je govorila istinu. Ako je to tačno, gde je bio drugi ključ?
Odmah posle našeg ručka izašao sam na internet i malo istraživao. Znate li
na šta sam natrapao? Na tehnološku dranguliju zvanu ’provala bez
tragova’.”
„Šta je to?”, pitala je Izabel.
„O, čoveče”, reče Pit. „Zbilja misliš da je neki kompjuterski genije
maznuo signal njenog elektronskog ključa? I da je zatim slučajno našao
rezervni ključ u pregratku za rukavice ili ispod sedišta? Rezervni ključ na
koji je zaboravila? To je zbilja nategnuta priča, Bili. Pogotovu kad pomisliš
da je slika te žene mogla da stoji pored odrednice ’nervoza’ u rečniku.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz je pribrano ispričao ono što je Džerom saznao o provali bez

tragova, kao da pre samo tri sata nije sakoom pokrio otkinutu ruku voljene
žene. Predstavio je to kao rezultat sopstvene istrage. Ispričao im je da je
otišao u stan na Lejk aveniji, da bi razgovarao s majkom Olivije Treloni
(„ako je još živa - u šta nisam bio siguran”) i da je u njemu zatekao
Olivijinu sestru Džejni. Izostavio je posetu zdanju na Šugar Hajstu i
razgovor s bezbednjakom Radnijem Piplsom, zato što bi to moglo da
dovede do potencijalno opasnih pitanja. S vremenom će se i to saznati, ali
to tad neće biti bitno. Blizu je Gospodinu Mercedesu, zna da jeste. Potrebno
mu je još malo vremena.
Nadao se da je tako.
„Gospođa Paterson mi je rekla da je njena mati u staračkom domu
pedesetak kilometara od grada - Sani Ejkresu. Ponudila mi je da ga zajedno
posetimo. Rekla je da će me predstaviti majci, da bi joj postavio nekoliko
pitanja.”
„Zašto je bila spremna da vam izađe u susret?”, pitala je Izabel.
„Zato što je mislila da smo pritisli njenu sestru i da je to dovelo do
njenog samoubistva.”
„To je sranje”, reče Pit.
„Ne želim da se raspravljam o tome, ali vam je njen način razmišljanja
shvatljiv, baš kao i nada da će oprati sestrin obraz, ukaljan pričom o
nemarnosti?”
Pit mu je dao znak da nastavi. Hodžiz je to i učinio, nakon što je popio
preostalu vodu iz plastične čaše. Hteo je da ode odavde. Gospodin
Mercedes je dosad sigurno pročitao Džeromovu poruku. Verovatno je u
bekstvu. To mu je odgovaralo. Čovek u bekstvu privlači više pažnje od
onog koji se krije.
„Saslušao sam staricu. Ništa nisam saznao. Samo sam je potresao.
Ubrzo je dobila moždani udar i umrla.” Uzdahnuo je. „Gospođa Paterson -
Dženel - bila je skrhana.”
„Da li se naljutila na vas?”, pitala je Izabel.
„Nije. Zato što je i ona bila za tu ideju. Posle majčini smrti shvatila je
da ne poznaje nikog u gradu izuzev pokojničine bolničarke, koja je i sama u
ozbiljnim godinama. Dao sam joj svoj broj. Pozvala me je. Objasnila mi je
da joj je potrebna pomoć, pogotovu oko gomile slabo poznatih rođaka koji
dolaze na sahranu. Odlučio sam da joj pomognem. Džejni je napisala
čitulju. Ja sam se pobrinuo za sve ostalo u vezi s pogrebom.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Zašto je bila u vašim kolima kad su dignuta u vazduh?”

Hodžiz ih je upoznao s Holinim slomom. Nije pomenuo da je Džejni u
poslednjem trenutku uzela njegov šešir, ne zato što bi to uzdrmalo njegovu
priču, već zato što bi ga pomen tog događaja isuviše zaboleo.
„U redu”, reče Izabel. „Upoznao si sestru Olivije Treloni, koja ti se
toliko dopala da je zoveš po imenu. Omogućila ti je da ispitaš njenu majku.
Majka je umrla od moždanog udara, možda i zbog toga što ju je prisećanje
na tragične događaje previše uzbudilo. Sestra je dignuta u vazduh posle
sahrane - u tvojim kolima - a ti još ne uviđaš vezu s Mercedes Ubicom?”
Hodžiz je raširio ruke. „Kako je taj tip mogao da zna da sam postavljao
pitanja o njemu? Nisam objavio oglas u novinama.” Obratio se Pitu.
„Nikome nisam pričao o tome. Ni tebi nisam ništa rekao.”
Pit je izgledao neraspoloženo. Očigledno je razmišljao da lije njihov
stav prema Oliviji Treloni možda uticao na istragu. Hodžiz nije brinuo zbog
toga, pošto je znao da je tako bilo. „Nisi. Samo si mi postavio nekoliko
pitanja o slučaju za ručkom.” Hodžiz ga je počastio širokim osmehom.
Stomak mu se stisnuo kao origami. „Hej”, rekao je, „ja sam ga platio, zar
ne?”
„Ko bi želeo da te digne u vazduh?”, pitala je Izabel. „Da nisi na Deda
Mrazovom spisku nevaljalih dečaka?”
„Kad bih morao da pogađam, kladio bi se na porodicu Abaskija. Koliko
tih bitangi smo ućorkirali zbog onog pištolja davne 2004. godine, Pite?”
„Desetak, ali…”
„Da, i još deset sledeće godine na osnovu zakona za borbu protiv
organizovanog kriminala. Razbili smo ih kao zvečku. Fabi Nosina zarekao
se na osvetu.” „Bili, Abaskije ne mogu nikog da srede. Fabricio je mrtav.
Njegov brat je u ludnici. Misli da je Napoleon ili ko zna ko. Ostali su u
ćuzi.”
Hodžiz ga je samo pogledao.
„U redu”, reče Pit, „nisi pohvatao sve bubašvabe, ali je ideja ipak
šašava. Uza sve poštovanje, ortak, ali ti si samo penzionisani pajkan.
Čupkaš travicu na pašnjaku.”
„Tako je. Što znači da mogu da me napadnu a da ne izazovu vatrenu
oluju. Ti, s druge strane, još uvek nosiš zlatni štit u novčaniku.”
„Ideja je smešna”, reče Izabel. Sklopila je ruke ispod grudi, kao da želi
da kaže nemam više šta da kažem.
Hodžiz je slegnuo ramenima. „Neko je pokušao da me digne u vazduh.
Balkandownload.org
BD4YU

Ne mogu da verujem da je Mercedes Ubica razvio natprirodne moći i da je

saznao da sam se zainteresovao za slučaj nestalog ključa. Čak i ako jeste,
zašto bi me napao? Kako bi me to dovelo do njega?”
„Pa, lud je”, reče Pit. „Šta kažeš na to?”
„Jeste, ali ponavljam - kako bi znao?”
„Nemam pojma. Slušaj, Bili, da li nešto kriješ? Bilo šta?”
„Ne.”
„Mislim da kriješ”, reče Izabel. Nakrivila je glavu. „Hej, nisi valjda
spavao s njom?”
Hodžiz je usmerio pogled na nju. „Šta misliš, Izi? Pogledaj me.”
Neko vreme ga je gledala u oči. Oborila je pogled. Hodžiz nije mogao
da veruje koliko se približila istini. Ženska intuicija, pomislio je i odmah
zatim: Dobro je što nisam izgubio više kilograma ili stavio nešto od onih
„samo za muškarce” sranja u kosu.
„Vidi, Pite, želim da otperjam odavde što pre. Hoću da odem kući,
popijem pivo i pokušam da se povratim.”
„Kuneš se da ništa ne kriješ? Ovo je između mene i tebe.”
Hodžiz je bio svestan da propušta poslednju priliku da se izvuče bez
velike nevolje. „Ne krijem ništa živo.”
Pit mu je rekao da će im trebati sutra ili u petak zbog zvanične izjave.
„Nema problema. I, Pite, da sam na tvom mestu, temeljno bih pregledao
automobil, pre nego što ga povezem.”
Pit je na vratima spustio ruku na Hodžizova ramena. Zagrlio ga je. „Žao
mi je zbog ovog”, rekao je. „Žao mi je zbog svega i zbog svih pitanja.”
„U redu je. Radio si svoj posao.”
Pit ga je čvršće stisnuo. Šapnuo mu je u uvo. „Nešto kriješ. Misliš da
gutam pogrešne pilule?”
Hodžiz se na trenutak pokolebao. Setio se Džejninih reči: On je naš.
Uhvatio je Pita za ruke. Pogledao ga je u oči i rekao: „Veruj mi kad ti
kažem da sam zbunjen koliko i ti.”

Balkandownload.org
BD4YU

25 Hodžiz je prošao detektivskom kancelarijom, praćen pitanjima i

pogledima. Stoički izraz samo se jednom promenio. Kesi Šin, s
kojom je najčešće radio kad je Pit bio na odmoru je rekla: „Koga vidim. Još
si živ i ružniji no ikad.”
Osmehnuo se. „Zar to nije Kesi Šin, kraljica botoksa.” Podigao je ruku,
kao da se brani, kad je zamahnula na njega pritiskačem za hartiju. Sve je
izgledalo lažno i istinito u isto vreme, kao one tuče među ženama u
popodnevnim televizijskim terminima.
Tetka Šarlota i ujka Henri sedeli su u hodniku, pored automata za
grickalice i sokiće. Holi nije bila s njima. Hodžiz je instinktivno dodirnuo
kutiju za naočari u džepu pantalona. Pitao je ujka Henrija da li se oseća
bolje. Rekao je da mu je bolje. Zahvalio se. Obratio se tetka Šarloti. Pitao
je kako je ona.
„Dobro sam. Holi me brine. Mislim da krivi sebe, zato što je ona
razlog… znate već.”
Hodžiz je znao o čemu govori. Džejni je zbog nje vozila njegov
automobil. Ona bi u svakom slučaju bila u njemu, ali nije verovao da bi to
saznanje promenilo Holina osećanja.
„Volela bih da porazgovarate s njom. Nekako ste doprli do nje.” Oči su
joj zloslutno bljesnule. „Baš kao što ste se povezali S Džejni. Izgleda da ste
vešti u tome.”
„Učiniču to”, reče Hodžiz. Razgovaraće s njom, ali tek posle Džeroma.
Pod uslovom da broj na kutiji za naočare radi. Taj broj bi se mogao odnositi
na telefon u… gde ono beše? Sinsinatiju? Klivlandu?
„Nadam se da nećemo morati da je identifikujemo”, reče ujka Henri.
Držao je šolju kafe od stiropora. Hodžiz se nije iznenadio kad je video da
je popio samo malo. Kafa u policijskoj stanici je zloglasna. „Kako bismo
mogli? Raznesena je na komade.”
„Ne budi idiot”, reče tetka Šarlot. „Neće to tražiti od nas. Ne mogu.”
Hodžiz se oglasio: „Ako je nekada dala otiske prstiju - a većina ljudi
jeste - identifikovaće je pomoću njih. Možda će vam pokazati fotografije
njene odeće, ili njen nakit.”
„Otkud znamo koji nakit je nosila?”, zavapila je tetka Šarlota. Policajac
koji je uzimao sok okrenuo se prema njoj. „Ne znam ni kakvu odeću je
Balkandownload.org
BD4YU

nosila na sebi!”
Hodžiz je mogao da se kladi da je znala koliko sve na Džejni košta, ali
se suzdržao od komentara. „Možda će imati i drugih pitanja.” O njemu.
„Ispitivanje neće dugo trajati.”
Hodžiz se odlučio za stepenice, nauštrb lifta. Na prvom odmorištu
naslonio se na zid, zatvorenih očiju. Udahnuo je pet-šest puta. Suze su ga
stigle. Obrisao ih je rukavom. Tetka Šarlota je izrazila zabrinutost u pogledu
Holi - i on ju je osećao - ali ne i žalost zbog raznesene rođake. Pretpostavio
je da se najviše zanima za ono što će se dogoditi s lovom koju je Džejni
nasledila od njene sestre.
Nadam se da ju je ostavila jebenoj bolnici za pse, pomislio je.
Hukćući je seo na stepenice. Upotrebio je jednu od njih kao
improvizovani sto. Spustio je kutiju za naočare i izgužvani komad papira iz
novčanika, s dva niza brojeva na nju.

Balkandownload.org
BD4YU

26 „Halo?” Glas je bio tih, oprezan. „Halo, ko je to?”

„Zovem se Džerom Robinson, gospođice. Verujem da vam je Bil
Hodžiz rekao da ću vas pozvati.”
Tišina.
„Gospođice?”, Džerom je sedeo za kompjuterom. Stiskao je android
tako čvrsto da je mislio da će slomiti kućište. „Gospođice Gibni?”
„Ovde sam.” To je ličilo na uzdah. „Rekao je da želi da uhvati osobu
koja je ubila moju rođaku. Došlo je do strašne eksplozije.”
„Znam”, reče Džerom. Barb je nešto dalje niz hodnik po hiljaditi put
pustila novi hit Momaka iz kraja, Poljubi me na vašaru. Još nije poludeo,
ali je posle svakog puštanja bio za korak bliži tom duševnom stanju.
Žena na drugoj strani veze u međuvremenu je zaplakala.
„Gospođice? Gospođice Gibni? Veoma mi je žao zbog vašeg gubitka.”
„Površno sam je poznavala, ali je bila moja rođaka. Bila je dobra
prema meni. Baš kao i gospodin Hodžiz. Znate li šta me je pitao?”
„Ne znam.”
„Da li sam doručkovala. Zar to nije obzirno?”
„Naravno da jeste”, reče Džerom. Još nije mogao da poveruje da je
energična, poletna dama s kojom je ručao mrtva. Sećao se kako su joj se oči
blistale dok se smejala i kako se podsmevala načinu na koji je Bili
izgovarao jakako. Sada razgovara s nepoznatom ženom, veoma starom
ženom, ako je suditi po glasu. Razgovor s njom nalikovao je demontiranju
bombe. „Gospođice, Bili me je zamolio da vas posetim.”
„Da li će doći s vama?”
„Ne može. Ima druga posla.”
Usledio je nov period tišine. Holi ga je pitala tihim, jedva čujnim
glasom: „Da li ste bezbedni? Zato što se brinem za ljude, znate, mnogo se
brinem.”
„Da, gospođice, bezbedan sam.”
„Želim da pomognem gospodinu Hodžizu. Želim da pomognem u
hvatanju čoveka koji je to učinio. Sigurno je lud. Šta vi mislite?”
„Jeste”, reče Džerom. Druga pesma se začula iz hodnika. Dve devojčice
- Barbara i njena prijateljica Hildi - ushićeno su cičale. Džerom se pobojao
da će razbiti staklo visokim tonovima. Pomislio je na tri ili četiri hiljade
Balkandownload.org
BD4YU

Barb i Hildi koje će uglas vrištati sutra uveče. Hvala bogu što je majci
pripala dužnost da ih vodi.
„Možete da dođete, ali ne znam kako da vas pustim u kuću. Ujka Henri
je podesio alarm kad je izašao. Ne znam šifru. Mislim da je zatvorio i
kapiju.”
„Imam sve što mi je potrebno”, reče Džerom.
„Kad ćete doći?”
„Stići ću za pola sata.”
„Hoćete li da prenesete nešto gospodinu Hodžizu, ako budete
razgovarali s njim?”
„Naravno.”
„Recite mu da i ja tugujem.” Nastavila je posle kraće pauze. „I da
uzimam lekove.”

Balkandownload.org
BD4YU

27 Brejdi je te srede po podne uzeo sobu u gigantskom Motelu 6 pored

aerodroma. Poslužio se jednom od kreditnih kartica Ralfa Džounsa.
Imao je kofer i ranac. U rancu je poneo jedan komplet odeće, sve što će mu
biti potrebno za nekoliko desetina preostalih sati života. U koferu je bio
jastuk s natpisom PARKING ZA BULJU, kesa za urin, uramljena fotografija,
nekoliko detonatorskih prekidača iz kućne radinosti (Jedan će biti dovoljan,
ali čovek nikad ne može biti dovoljno oprezan), Druga Stvar, nekoliko kesa
za pakovanje s čeličnim kuglicama i dovoljno eksploziva iz kućne radinosti
da digne u vazduh motel i parkiralište pored njega. Vratio se do subarua i
izvukao najveći predmet (s naporom, jedva je stao u automobil). Odneo ga
je u sobu i naslonio na zid.
Legao je na postelju. Gola glava mu je na čudan način prianjala uz
jastuk. U tom dodiru bilo je nečeg senzualnog.
Pomislio je: Dugo me je terao maler. Preživeo sam i još se borim.
Sklopio je oči. Uskoro je zahrkao.

Balkandownload.org
BD4YU

28 Džerom je parkirao džip tako da je prednjim branikom gotovo

dodirivao kapiju na Lilak drajvu 729. Izašao je iz vozila i pritisnuo
dugme na interfonu. Imao je razlog da bude ovde, ako ga neko iz lokalnog
obezbeđenja zaustavi radi ispitivanja. Stvar će upaliti samo ako žena u kući
potvrdi njegovu priču. Nije mogao da se pouzda u to. Na osnovu
telefonskog razgovora s njom zaključio je da najčešće dodiruje kolovoz
samo jednim točkom. Niko mu nije prilazio. Stajao je pored kapije, trudeći
se da izgleda kao neko ko ovde pripada. Retko kad je bio ovoliko svestan
svoje tamne kože. Holi se oglasila posle nekoliko sekundi.
„Da? Ko je to?”
„Džerom, gospođice Gibni. Prijatelj Bila Hodžiza.”
Usledila je tako duga pauza da se razmišljao da ponovo pritisne dugme.
Upitala ga je kolebljivim glasom: „Imate li šifru za kapiju?”
„Imam.”
„Dobro je. Ako ste prijatelj gospodina Hodžiza, mogli biste me zvati
Holi.”
Vrata su se otvorila kad je otkucao šifru. Provezao se kroz njih. Gledao
je kako se polako zatvaraju. Dosad je sve išlo kako treba.
Holi je bila na vratima. Zurila je u njega kroz prozorčić kao zatočenica
u dobro obezbeđenom prostoru za posetu. Prebacila je kućnu haljinu preko
pidžame. Frizura joj je bila neuredna. Kratki scenario iz noćne more
blesnuo je u Džeromovom umu. Zamislio je kako pritiska dugme za slučaj
nužde na alarmu (koji je gotovo sigurno tik pored nje) i kako ga optužuje da
je provalnik ili potencijalni silovatelj, naložen na flanelske pidžame, kad se
bezbednjaci pojave.
Vrata su bila zaključana. Pokazao je na njih. Holi je načas samo stajala,
kao robot ispražnjenih baterija. Okrenula je rezu. Prodorno pištanje počelo
je čim je otvorio vrata. Ustuknula je nekoliko koraka i pokrila usta šakama.
„Ne dopusti da dopadnem nevolja! Ne želim nevolje!”
Smirio se kad je shvatio da je dva puta nervoznija od njega. Ukucao je
šifru i udario po SVE JE BEZBEDNO dugmetu na alarmu. Pištanje je
prestalo.
Holi se sručila u izrezbarenu stolicu koja je verovatno koštala kao
godišnja školarina na dobrom fakultetu (ne i na Harvardu). Kosa joj je
Balkandownload.org
BD4YU

visila oko lica, u vlažnim uvojcima. „Uh, ovo je bio najgori dan mog
života”, rekla je. „Sirota Džejni. Sirota, sirota Džejni.”
„Žao mi je.”
„Ako ništa drugo, nije stradala mojom krivicom.” Pogledala ga je s
nejakim i kolebljivim prkosom. „Niko ne može da kaže da sam ja kriva.
Ništa nisam učinila.”
„Naravno da nisi”, reče Džerom.
Malčice se osmehnula, iako je zvučao pomalo ukočeno. To je bio dobar
znak. „Da li je gospodin Hodžiz u redu? On je veoma, veoma, veoma dobar
čovek. Iako ga moja majka ne voli.” Slegnula je ramenima. „Ali koga ona
voli?”
„Dobro je”, reče Džerom, iako je sumnjao u to.
„Ti si crn”, rekla je. Posmatrala ga je razrogačenim očima.
Spustio je pogled na svoje šake. „Jesam, zar ne?”
Vrištavo se nasmejala. „Žao mi je. Neučtivo sam se ponela. Dobro je
što si crn.”
„Crnci su strava”, reče Džerom.
„Naravno da jesu. Neviđeno su strava.” Ustala je, gricnula donju usnu i
pružila ruku. Učinila je to s očiglednim naporom. „Ruka ruci, Džerome.”
Rukovali su se. Šaka joj je bila vlažna i mlitava. Imao je utisak da stiska
šapicu uplašene životinje.
„Moramo da požurimo. Biću u nevolji, ako se majka i ujka Henri vrate i
ako te zateknu ovde.”
Ti ćeš biti u nevolji, pomislio je Džerom. A šta će biti s crnim
dečakom?
„Žena koja je ovde živela je bila tvoja rođaka, zar ne?”
„Tako je. Olivija Treloni. Nisam je videla od koledža. Nije se najbolje
slagala s mojom majkom.” Tužno ga je pogledala. „Morala sam da se
ispišem iz koledža. Imala sam problema.”
Džerom se kladio da jeste. I da ih još ima. Ipak, nešto u vezi s njom mu
se dopadalo. Bog zna šta. To svakako nije bio njen vrištavi „vučem nokte po
tabli” smeh.
„Znaš li gde je njen kompjuter?”
„Znam. Pokazaću ti ga. Možeš li da budeš brz?”
Bolje bi mi bilo da budem, pomislio je Džerom.

Balkandownload.org
BD4YU

29 Kompjuter pokojne Olivije Treloni bio je zaštićen lozinkom. To nije

bila velika prepreka. Okrenuo je tastaturu i na njenoj poleđini
pronašao reč OTRELONI, ispisanu flomasterom.
Holi je stajala na vratima i gužvala kragnu kućne haljine. Mrmljala je
nešto nerazumljivo.
„Huh?”
„Pitala sam šta tražiš.”
„Saznaćeš čim budem pronašao.” Otvorio je meni za traženje i otkucao
BE- BIN PLAČ u polje za pretragu. Nije bilo rezultata. Pokušao je s
UPLAKANIM BEPČETOM. Ništa. Pokušao je s ŽENOM KOJA VRIŠTI.
Ništa.
„Možda je skriveno.” Ovog puta jasno ju je čuo, pošto je govorila pored
njegovog uva. Nije primetila da je lako poskočio. Nagnula se napred s
rukama na kolenima. Zurila je u Olivijin monitor. „Pokušaj s AUDIO FILE.”
Poslušao je, pošto je to bila prilično dobra ideja. Ništa se nije pojavilo.
„Dobro”, rekla je, „idi u SISTEMSKE KARAKTERISTIKE i potraži
ZVUK.”
„Holi, ta funkcija samo kontroliše izlaz, ulaz i slične stvari.”
„Znam. Ipak pokušaj.” Prestala je da gricka usne.
Džerom je to učinio. Dobio je izlazni meni sa MIKROFONOM,
SLUŠALICAMA i ULAZOM U ZVUČNI DRAJVER. Na ulaznom je bio
UGRAÐENI MIKROFON i ULAZNA LINIJA. Nije bilo ničeg
neočekivanog.
„Imaš li još neku ideju?”, pitao je.
„Otvori ZVUČNE EFEKTE. Tamo gore, levo.”
Okrenuo se prema njoj. „Hej, poznaješ ove stvari, zar ne?”
„Pohađala sam kompjuterski kurs. Od kuće. Na Skajpu. Bilo je
zanimljivo. Hajde, pregledaj ZVUČNE EFEKTE.”
Džerom je poslušao. Zatreptao je, zbog onog što je video. Pored ŽABA,
STAKLO, PING, POP i MRR - dežurnih krivaca - bio je fajl s imenom
UTVARE.
„Prvi put ga vidim.”
„I ja.” Još ga nije gledala u lice, ali se njeno držanje čudesno
promenilo. Privukla je stolicu, sela pored njega i zatakla kosu iza ušiju.
Balkandownload.org
BD4YU

„Poznajem Makintoševe programe u tančine.”

„Samo piči”, reče Džerom i podiže-ruku.
Dala mu je petaka, ne skidajući pogled s ekrana. „Sviraj, Seme.”
Nacerio se. „Kazablanka.”
„Da. Gledala sam taj film sedamdeset tri puta. Imam Knjigu za filmove.
Pišem o svakom koji sam gledala. Moja majka kaže da je to opsesivno-
kompulsivni poremećaj.”
„Život je OKP”, reče Džerom.
Odvratila je, bez osmeha. „Samo piči.”
Džerom je označio UTVARE i udario po tastaturi. Beba je zakukala iz
zvučnog sistema pored Olivijinog kompjutera. Holi nije reagovala. Stisnula
ga je za rame tek kad je žena vrisnula: „Zašto si dopustila da ubije moju
bebu?”
„Jebote!”, povikao je Džerom i zgrabio Holi za ruku. Nije ni znao šta
radi, a ona nije uzmakla. Zurili su u kompjuter kao da ih je ugrizao zubima
koji su mu namah izrasli.
Beba je zakukala, posle kraćeg perioda tišine. Žena je ponovo vrisnula.
Program se okončao kad je po treći put odradio svoje.
Holi ga je konačno pogledala. Oči su joj bile tako široke da se pobojao
da će joj ispasti iz duplji. „Da li si znao da će se ovo dogoditi?”
„Isuse, nisam.” Nešto je očekivao, ili ga Bili ne bi ni slao, ali ovo?
„Možeš li da saznaš nešto o ovom programu, Holi? Kao na primer kad je
instaliran? Nije važno ako ne mož…”
„Pomeri se.”
Džerom se razumeo u kompjutere, ali je Holi svirala na tastaturi kao na
klaviru. Posle nekoliko minuta je rekla: „Izgleda da je instaliran prvog jula
prošle godine. Gomila stvari je instalirana tog dana.”
„Programiran je da se oglašava u izvesnim trenucima, zar ne? Da se
oglasi tri puta i umukne?”
Nestrpljivo ga je pogledala. „Tako je.”
„Ali zašto se više ne oglašava? Odseli ste ovde. Čuli biste ga.”
Kuckala je po mišu kao blesava. Nešto mu je pokazala. „Viđala sam
ovakve stvari. To je ropski program skriven u adresaru elektronske pošte.
Kladim se da Olivija nije znala za njega. Zove se Ogledalo. Njime ne
možeš uključiti tuđi kompjuter - ne bih rekla - ali, ako je uključen, možeš
raditi šta želiš s njim s tvog kompjutera. Možeš da otvaraš fajlove, čitaš
poštu, pretražuješ istoriju… ili gasiš programe.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Kao što je on učinio posle njene smrti”, reče Džerom.

„Uuh.” Holi se namrštila.
„Zašto bi ga tip koji ga je instalirao ostavio tu? Zašto ga nije u
potpunosti izbrisao?”
„Ne znam. Možda je zaboravio. Ja stalno zaboravljam. Majka kaže da
bih zaboravila glavu, da mi nije na ramenima.”
„Jašta, moja isto govori. Ali ko je on? O kome govorimo?”
Razmišljala je. Razmišljali su. Progovorili su istovremeno, posle pet
sekundi.
„Njen stručnjak za održavanje kompjutera”, reče Džerom, baš kad i
Holi.
Pretražio je fioke na Olivijinom kompjuterskom stolu. Tražio je račune
ili posetnicu firme za održavanje elektronskih sistema. Očekivao je da će
naći neki papir koji upućuje na osobu koja održava kompjuter. Ništa nije
našao. Spustio se na kolena i zavukao ispod stola. Uzalud se trudio.
„Pogledaj na frižideru”, rekao je. „Ljudi ponekad stavljaju poruke ispod
magneta.”
„Ima mnogo magneta”, reče Holi, „ali ispod njih nema ničeg izuzev
posetnice agenta za prodaju nekretnina i kartice kompanije za pružanje
bezbednosnih usluga. Mislim da je Džejni skinula sve ostale kartice.
Verovatno ih je bacila.”
„Da li u kući postoji sef?”
„Verovatno, ali zašto bi moja rođaka sakrila posetnicu stručnjaka za
održavanje kompjutera u njemu. Ona ništa ne vredi.”
„Imaš pravo”, reče Džerom.
„Ako je bila ovde, bila bi pored kompjutera. Ne bije sakrivala. Ne
zaboravi da govorimo o osobi koja je ispisala lozinku ispod bogom
proklete tastature.”
„To je bilo veoma glupo”, složio se Džerom.
„Veoma.” Holi je ustala i otišla do vrata, kao da je iznenada shvatila
koliko su blizu. Ponovo je počela da gužva okovratnik kućne haljine. „Šta
ćeš sada?”
„Mislim da je najbolje da pozovem Bila.”
Potegao je svoj mobilni. Izgovorila je njegovo ime, pre nego što je
stigao da ga upotrebi. Zagledao se u nju. Stajala je na vratima. Izgledala je
izgubljeno u mekoj, širokoj odeći.
„U gradu sigurno ima bezbroj ljudi koji održavaju kompjutere”, rekla je.
Balkandownload.org
BD4YU

Nije ih bilo tako mnogo, ali ih je bio priličan broj. Znao je to, baš kao i
Hodžiz, zato što mu je on to rekao.

Balkandownload.org
BD4YU

30 Hodžiz je pažljivo slušao sve što je Džerom imao da kaže. Bilo mu je

drago kad je nahvalio Holi (nadao se da će i njoj biti jednako drago,
ako ga sluša), ali se gorko razočarao kad je čuo da nema tragova koji
upućuju na Kompjuter Džeka koji je održavao Olivijinu mašinu. Džerom je
mislio da je Džejni najverovatnije bacila njegovu posetnicu. Sumnjičavi
Hodžiz mislio je da se Gospodin Mercedes postarao da Olivija ne dobije
njegovu posetnicu. Samo što to nije imalo smisla. Zašto ne bi zatražila
posetnicu od tipa koji je dobro radio svoj posao? I zar je ne bi držala pri
ruci? Izuzev, ako… Zamolio je Džeroma da preda slušalicu Holi.
„Halo?” Govorila je tako tiho da je morao da se napreže da bi je čuo.
„Holi, da li na Olivijinom kompjuteru postoji adresar?”
„Samo trenutak.” Čuo je kuckanje. Zvučala je zbunjeno, kad je
progovorila. „Nema ga.”
„Zar ti se to ne čini čudnim?”
„Moglo bi se reći.”
„Da li je tip koji je podmetnuo avetinjske zvuke mogao da izbriše njen
adresar?”
„Naravno da je mogao. Bez po muke. Uzimam lekove, gospodine
Hodžiz.”
„To je sjajno, Holi. Možeš li reći koliko je Olivija koristila njen
kompjuter?”
„Naravno da mogu.”
„Popričao bih s Džeromom, dok ti pregledaš njen kompjuter.”
Džerom mu je rekao da mu je žao što nije mogao da pronađe nešto više.
„Ne pričaj gluposti. Obavio si dobar posao. Da li si pronašao adresar,
kad si preturao po njenom stolu, mislim na pravi opipljivi adresar?”
„Uh-uh, malo ljudi se danas se služi time - drže sve kontakte na
kompjuterima ili telefonima. To ti je poznato, zar ne?”
Hodžiz je pretpostavio da bi trebalo da zna tako nešto. Svet se prebrzo
kretao za njegov ukus. Nije umeo da programira ni DVD rekorder.
„Čekaj. Holi želi da razgovara s tobom.”
„Izgleda da se vas dvoje prilično dobro slažete?”
„Uklapamo se. Evo ti je.”
„Olivija ima mnogo programa i veb-sajtova u favoritima”, reče Holi.
Balkandownload.org
BD4YU

„Visila je na Huluu i redovno pregledavala vesti. A njena istorija

pretraživanja… izgleda da je na pretraživanje trošila više vremena od
mene, a ja provodim mnogo vremena na internetu.”
„Holi, zašto osoba koja zavisi od kompjutera nije imala posetnicu
službe održavanja pri ruci?”
„Zato što se tip uvukao u kuću i maznuo karticu posle njene smrti”, hitro
će Holi.
„Možda je, ali pomisli na rizik - pogotovo zbog službe bezbednosti koja
motri sve pridošlice. Morao bi da zna šifru na kapiji, šifru alarma u kući… i
da poseduje ključ…” Ućutao se.
„Gospodine Hodžiz? Da li ste tu?”
„Jesam. Voleo bih da me zoveš po imenu.”
Nije ga poslušala. Možda nije mogla. „Gospodine Hodžiz, da li imamo
posla s velikim kriminalcem? Kao što su oni u Džejmsu Bondu?”
„Mislim da imamo posla s luđakom.” Koji zbog tog ludila ne zazire od
rizika. Koliko je samo rizikovao kad se zabio u gomilu ljudi ispred
Gradskog centra.
Delići slagalice odbijali su da se slože.
„Daj mi Džeroma, molim te.”
Poslušala ga je. Hodžiz mu je naložio da se čisti odatle pre nego što se
tetka Šarlota i ujka Henri vrate. Ne bi valjalo da ga zateknu u
kompjuterskom zagrljaju s Holi.
„Šta ćeš da radiš, Bili?”
Pogledao je na ulicu, na kojoj je sumrak produbljivao kolorit. Još malo
pa će sedam. „Otići ću na spavanje”, rekao je.

Balkandownload.org
BD4YU

31 Hodžiz je, pre odlaska u krevet, proveo četiri časa pred televizorom.
Slike s televizijskog aparata dopirale su do njegovog oka, ali bi se
raspršile pre nego što bi stigle do mozga. Pokušao je da ne razmišlja ni o
čemu, zato što je to bio najbolji način za otvaranje vrata pravim idejama.
One su plod kvalitetnog povezivanja. Čekao je da se veza uspostavi.
Osećao je njenu blizinu. Nadao se da će ih biti nekoliko. Neće dozvoliti da
mu se Džejni ušunja u misli. Kasnije će razmišljati o njoj. Sad bi mu to
samo odmoglo.
Kompjuter Olivije Treloni predstavljao je srž problema. Neko je
podmetnuo program s avetinjskim zvucima u njenu mašinu. Najočigledniji
osumnjičeni je njen stručnjak za održavanje kompjutera. Zašto nema njegovu
posetnicu? Mogao je da obriše njen kompjuterski adresar iz velike daljine.
Hodžiz je bio spreman da se kladi da je upravo to i učinio. Ali, da li je
provalio u njen dom da bi ukrao jebenu posetnicu, nakon njene smrti?
Pozvalo ga je piskaralo iz lokalnih novina, za njim i tip s Kanala Šest.
Isključio je telefon posle trećeg poziva iz medija. Nije znao ko je odao broj
njegovog mobilnog telefona, ali se nadao da je nitkov dobro naplatio taj
podatak.
Nešto mu se stalno vrtelo po glavi. Nešto što nije imalo veze s bilo čim.
Misli da šetaju među nama.
Pogledao je beleške, da bi video od kog je to čuo. To su bile reči
gospodina Boufingera, pisca tekstova na čestitkama. Izgovorio ih je dok su
sedeli na baštenskim stolicama i uživali u hladovini. Potražio je predah u
njegovom dvorištu dok je istraživao po komšiluku. Tog dana je pokušao da
sazna da li je iko uočio sumnjivo vozilo u njegovoj ulici.
Misli da šetaju među nama.
Boufinger je pričao o gospođi Melburn, prekoputa. Pripadala je
NIKVF-u, udruženju NLO zaluđenika. To je bila skraćenica od Nacionalnog
istražnog komiteta za vazdušne fenomene.
Pomislio je da je reč o besmislenom ehu, uporedivom sa zaraznim pop
refrenom. Rečenica je uporno odzvanjala njegovim napetim umom. Svukao
se i legao u postelju. Džejni je došla. Nabirala je nos i govorila jakako.
Zaspao je plačući, po prvi put od detinjstva.
Probudio se u četvrtak, u cik zore. Ispisao se, pošao prema postelji i
Balkandownload.org
BD4YU

zastao, raširenih očiju. Ono za čim je tragao - veza - bila je tu, blistava i
golema.
Zašto bi čuvala posetnicu, ako joj nije potrebna.
Tip nije bio nezavisan. Nije vodio samostalni posao iz svog doma, već
je radio za neku kompaniju. Ako je to tačno, okrenula bi broj kompanije kad
god bi joj zatrebao. Takvi brojevi su se lako pamtili, kao 555-9999, ili
brojevi koji odgovaraju reči KOMPJUTER.
Ako je radio za kompaniju, vozio je službena kola.
Vratio se u krevet, siguran da će mu san izmaći. Prevario se.
Pomislio je: Ako je imao dovoljno eksploziva da raznese moj
automobil, ima ga još.
Ponovo je zaspao.
Sanjao je Džejni.

Balkandownload.org
BD4YU

P OLJUBAC NA VAŠARU

Balkandownload.org
BD4YU

1 Hodžiz je ustao u četvrtak ujutru, u šest. Spremio je bogat doručak

od dva jaja, četiri kriške slanine i četiri tosta. Nije želeo da jede, ali
je nagnao sebe da proguta i poslednji zalogaj, zato što je znao da će
mu gorivo za telo biti neophodno. Danas će možda dobiti priliku da nešto
pojede, a možda i neće. Jedna misao proganjala ga je pod tušem i za stolom
dok se borio s obilnim doručkom (niko više nije pazio na njegovu ishranu).
S njom je prošle noći zaspao. Nije mu dala mira.
Koliko ima eksploziva?
Vodila ga je ka drugoj, još neprijatnijoj misli. Kako tip - prekršitelj -
namerava da ga upotrebi. I kada.
Odlučio je: danas će biti poslednji dan istrage. Želeo je da lično uđe u
trag Gospodinu Mercedesu i da se suoči s njim. Da li je želeo ga ubije? Ne,
to ne (verovatno), ali bi s najvećim zadovoljstvom ubio boga u njemu.
Učinio bi to za Oliviju, za Džejni, za Dženis i Patriciju Krej i za sve druge
ljude koje je Gospodin Mercedes prošle godine ubio i osakatio ispred
Gradskog centra. Za ljude koji su očajnički želeli zaposlenje, koje nije
mrzelo da ustaju usred noći i da čekaju u vlažnoj magluštini da se vrata
Centra otvore zato što su očajnički želeli zaposlenje. Želeo je da to učini
zbog izgubljenih života. Izgubljenih nada. Izgubljenih duša.
Da, želeo je kurvinog sina. Ako ga se ne dočepa danas, predaće čitavu
stvar Pitu Hantliju i Izi Džejnis. Suočiće se s posledicama… koje, znao je,
mogu da znače izvesno vreme provedeno iza rešetaka. To ga nije brinulo.
Imao je previše toga na savesti. Podneće mali dodatni teret, ali nije verovao
da bi izdržao još jedno masovno ubistvo. Ono bi uništilo ono malo života
što je u njemu ostalo.
Odlučio je da sebi da vremena do osam uveče. Tada će povući liniju u
pesku. Za tih trinaest časova uradiće koliko i Pit i Izi. Verovatno i više, zato
što nije ograničen rutinom ili procedurama. Danas će poneti očevu
tridesetosmicu. Poneće i nežnog razbijača.
Gurnuo je razbijač u tesni prednji džep sportskog sakoa, a revolver u
futrolu ispod leve miške. U radnoj sobi je dograbio (prilično debelu)
fasciklu Gospodin Mercedes. Čitao je u kuhinji. Uključio je televizor u
kuhinji, da bi pratio Jutro u sedam na Kanalu Šest. Na izvestan način
laknulo mu je kad je video da se kran prevrnuo pored obale jezera i zamalo
Balkandownload.org
BD4YU

potopio baržu punu hemikalija. Nije želeo da jezero postane još zagađenije
(pod uslovom da je tako nešto moguće), ali je izlivanje opasnih materija
potisnulo priču o automobilu-bombi u drugi plan. To su bile dobre vesti.
Loša je što je predstavljen kao detektiv u penziji, vodeći istražitelj na
slučaju masakra pred Gradskim centrom, i što je žena ubijena u eksploziji
identifikovana kao sestra Olivije Treloni. Televizija je objavila fotografiju
Džejni i njega ispred Pogrebnog zavoda Soums. Snimio ih je bog te pita ko.
„Policija nije rekla da li je eksplozija povezana s masakrom od prošle
godine”, rekla je voditeljka turobnim glasom, „ali valja podsetiti da
počinilac godinu dana starog zločina još nije uhvaćen. Što se drugih vesti iz
oblasti kriminala tiče, Donald Dejvis bi trebalo…”
Hodžizu je pucao prsluk za Donalda Dejvisa. Ugasio je televizor. Vratio
se napisima u žutoj beležnici. Još ih je proučavao kad je telefon zazvonio -
ne mobilni (iako ga je danas nosio sa sobom), već onaj na zidu. Zvao ga je
Pit Hantli.
„Ustao si s ptičicama”, reče Pit.
„Čestitam na briljantno izvedenom zaključku, detektive. Kako mogu da
ti pomognem?”
„Juče smo imali zanimljiv razgovor s Henrijem Seroaom i Šarlotom
Gibni. Poznaješ ih. Oni su tetka i ujak Džejni Paterson?”
Hodžiz se nije iznenadio.
„Tetka je naročito upečatljiv lik. Misli da je Izi imala pravo i da ste ti i
Patersonova bili nešto više od poznanika. Misli da ste bili veoma dobri
prijatelji.”
„Govori šta ti je na pameti, Pite.”
„Kaže da ste bili zver s dvoja leđa, da ste polagali cevi, sekli tortu,
skrivali salamu. Da ste radili…”
„Mislim da sam shvatio. Dozvoli da ti kažem nešto o tetka Šarloti. Da je
videla fotografiju Džastina Bibera u razgovoru s kraljicom Elizabetom,
rekla bi da je bilo nemilice trpa. Rekla bi: ’Istina im se ogleda u očima.’”
„Znači da niste.”
„Nismo.”
„Poverovaću ti na reč - uglavnom zbog dobrih starih vremena - ali želim
da znam šta kriješ. Zato što ovo opasno zaudara.”
„Čitaj mi sa usana, ne… krijem… ništa.”
Zavladala je tišina. Pit je čekao da Hodžiz popusti pod teretom
napetosti, kao da je zaboravio od koga je naučio taj trik.
Balkandownload.org
BD4YU

Konačno je digao ruke. „Mislim da kopaš duboku rupu, Bili. Savetujem

ti da baciš ašov dok još možeš da se ispentraš iz nje.”
„Hvala ti, partneru. Volim da slušam životne lekcije u sedam i petnaest
ujutru.”
„Hoću da te ponovo saslušam danas po podne. Ovog puta ću možda
morati da ti pročitam prava.”
Mislio je na Mirandu.
„Samo napred. Pozovi me na mobilni.”
„Zbilja? Ne nosiš ga sa sobom, otkad si se penzionisao.”
„Danas ću ga poneti.” Nego šta ću. Zato što narednih dvanaest ili
četrnaest časova neću biti u penziji.
Prekinuo je vezu. Vratio se beleškama. Ovlažio bi vrh kažiprsta kad god
bi okrenuo stranicu. Zaokružio je ime: Radni Pipls. Tip iz Vidžilant gard
servisa s kim je razgovarao na Šugar Hajstu. Ako Pipls iole ozbiljno radi
svoj posao, mogao bi ga odvesti do Gospodina Mercedesa. Problem je što
ga je dobro zapamtio, pošto mu je tražio da pokaže službenu legitimaciju,
pre nego što ga je ispitao. To nije sve, bezbednjak će znati da je Hodžiz
danas velika vest. Mora da reši ove probleme. Nije hteo da zove Vidžilant
pre početka radnog vremena. Taj razgovor ne srne ni po čemu odskakati od
uobičajenog.
Sledeći poziv koji je dobio - ovog puta na mobilnom - bio je od tetka
Šarlote. Nije se iznenadio što je čuje, što ne znači da mu je poziv prijao.
„Ne znam šta da radim!”, zakukala je. „Morate da mi pomognete,
gospodine Hodžiz!”
„Ne znam šta bi i povodom čega trebalo da uradite?”
„Povodom tela! Džejninog tela! Ne znam gde je!”
Hodžiz je čuo pisak i pogledao novi broj.
„Gospođo Gibni, imam drugi poziv. Moram da ga preuzmem.”
„Ne vidim zašto ne biste mogli da…”
„Džejni nigde neće otići. Pričekajte. Zvaću vas.”
Prekinuo je vezu usred njenog protesta, da bi porazgovarao s
Džeromom.
„Mislim da će ti danas biti potreban šofer”, reče Džerom. „S obzirom
na tvoj položaj.”
Hodžiz isprva nije znao o čemu klinac govori. Setio se da je njegova
tojota sad gomila izgorele gvožđurije i da su njeni ostaci pod nadzorom
forenzičkog odeljenja lokalne policije. Ljudi u belim mantilima danas će se
Balkandownload.org
BD4YU

rastrčati oko njih, da bi utvrdili kakav eksploziv je upotrebljen da bi se

automobil digao u vazduh. Kući se vratio kasno uveče, taksijem. Vozilo mu
je neophodno. Shvatio je da mu Džerom može biti višestruko koristan.
„To bi mi dobro došlo”, rekao je, „ali šta ćemo sa školom?”
„Imam prošek od 3,9”, strpljivo će Džerom. „Takođe radim za
Ujedinjene građane25 i podučavam hendikepiranu decu kompjuterskim
veštinama. Raščistio sam stvar s mamom i tatom. Pitali su me da te pitam da
li će još neko pokušati da te digne u vazduh.”
„Zapravo, to nije isključeno.”
„Sačekaj sekundu.” Hodžiz je čuo kako Džerom viče: „Rekao je da niko
neće.”
Osmehnuo se, uprkos svemu.
„Stuštiću se do tebe najbrže što mogu”, reče Džerom.
„Ne krši ograničenja brzine. Imaš fore da stigneš do devet. U
međuvremenu uvežbavaj tespijske veštine.”
„Zbilja? Koju ulogu bi trebalo da uvežbavam?”
„Pomoćnika u advokatskoj kancelariji”, reče Hodžiz. „I hvala ti,
Džerome.”
Prekinuo je vezu. Otišao je u radnu sobu, uključio kompjuter i potražio
lokalnog advokata po imenu Šron. Lako ga je našao, zahvaljujući
nesvakidašnjem imenu. Zapisao je ime kompanije i Šronovo ime, Džordž.
Vratio se u kuhinju i pozvao tetka Šarlotu.
„Hodžiz”, rekao je. „Evo me opet.”
„Ne volim kad mi ljudi prekidaju vezu, gospodine Hodžiz.”
„Ni ja ne volim što ste mom bivšem partneru rekli da sam jebao vašu
nećaku.”
Preneraženo je uzdahnula i utihnula. Nadao se da je prekinula vezu.
Rekao joj je ono što joj je bilo neophodno, kad je utvrdio da nije.
„Džejnini ostaci biće u okružnoj mrtvačnici Hjurona. Danas nećete moći
da ih preuzmete. Verovatno ni sutra. Moraće da obave autopsiju, što je
apsurdno, s obzirom na. uzrok smrti, ali protokol to nalaže,”
„Ne razumete! Imamo avionsku rezervaciju!”
Pogledao je kroz prozor kuhinje. Lagano je brojao do pet.
„Gospodine Hodžiz? Da li ste još tu?”
„Kako ja vidim, možete da birate, gospođo Gibni. Da ostanete ovde i
uradite pravu stvar, ili da iskoristite rezervacije, odletite kući i pustite da
grad obavi posao umesto vas.”
Balkandownload.org
BD4YU

Rasplakala se. „Videla sam kako je gledate, i kako vas ona gleda. Samo
sam odgovorila na ženino pitanje.”
„Ne sumnjam da ste to učinili s najvećim entuzijazmom.”
„S čim?”
Uzdahnuo je. „Pustimo sad to. Predlažem vama i vašem bratu da lično
posetite okružnu mrtvačnicu. Ne zovite unapred. Dopustite im da osmotre
vaša lica. Razgovarajte s doktorom Golvortijem. Ako Golvorti ne bude bio
tamo, razgovarajte s doktorom Patelom. Ako ih lično zamolite da poguraju
stvar - i ako vam pođe za rukom da to učinite na ljubazan način - pomoći će
vam koliko god budu mogli. Pozovite se na mene. S obojicom se poznajem
od početka devedesetih.”
„Opet ćemo morati da ostavimo Holi”, reče tetka Šarlota. „Zaključala
se u sobi. Kucka po prenosnom kompjuteru i ne želi da izađe.”
Hodžiz je shvatio da čupa kosu. Naterao je sebe da prestane. „Koliko je
vaša kćerka stara?”
Oglasila se posle duge pauze. „Četrdeset pet godina.”
„U tom slučaju verovatno ne morate da iznajmljujete bebisiterku.”
Pokušao je da se suzdrži od komentara, s nevelikim uspehom. „Pomislite na
ušteđeni novac.”
„Od vas ne mogu očekivati da poznajete Holinu situaciju, gospodine
Hodžiz. Moja kćerka je psihički nestabilna i veoma osetljiva.”
Pomislio je: Zbog toga te veoma teško podnosi. Ovog puta je uspeo da
se ne izlane.
„Gospodine Hodžiz?”
„Slušam vas.”
„Da li slučajno znate da li je Džejni ostavila testament?”
Prekinuo je vezu.

Balkandownload.org
BD4YU

2 Brejdi se dugo tuširao u kupatilu motela s ugašenim svetlima. Prijala

mu je toplina i neprestano dobovanje vode. Osećao se kao u
materici. Prijala mu je i tama. To je dobro, pošto će je uskoro dobiti
u neograničenim količinama. Voleo bi da misli kako ga čeka nežni susret
„majke i deteta” - možda i „majke i ljubavnika” - ali u srcu nije verovao u
to. Mogao je da se pretvara, ali… ne.
Ne čeka ga ništa izuzev tame.
Bog ga nije brinuo, baš kao ni ideja da će se zbog počinjenih zločina
večito peći na laganoj vatrici. Raj i pakao ne postoje. Svako s pola mozga
zna da ih nema. Koliko bi okrutno vrhovno biće moralo biti da načini ovako
sjeban svet? I kad bi osvetoljubivi bog televizijskih propovednika i
crnomantijaša koji zlostavljaju decu postojao, kako bi taj bacač munja
mogao kriviti Brejdija za stvari koje je učinio? Da U je Brejdi Hartsfild
uhvatio oca za ruku i da li ju je obavio oko visokonaponskog dalekovoda?
Nije. Da li je gurnuo kobnu krišku jabuke niz Frenkijevo grlo? Nije. Da li je
neprestano brbljao o tome kako novac otiče i kako će završiti u prihvatilištu
za beskućnike? Nije. Da li je ispekao otrovnu pljeskavicu i rekao Jedi je,
mama, izvrsna je?
Da li ga iko može kriviti što je uzvratio udarac svetu koji ga je ovakvim
načinio?
Smatrao je da ne može.
Razmišljao je o teroristima koji su srušili Svetski trgovinski centar
(često je mislio o njima). Ti klovnovi verovali su da idu u raj, u kom će
doveka živeti kao u luksuznom hotelu u društvu predivnih mladih devica.
Zbilja zabavno. I šta je najbolji deo? Ispali su budale… iako. to nisu znali.
Dobili su pogled na staklene prozore i konačni blesak. Nakon toga su oni i
hiljade žrtava jednostavno nestali. Puf. Videćemo se kasnije, aligatore.
Idemo, ubice i ubijeni. Idemo u univerzalno ništavilo koje okružuje
usamljenu plavu planetu i sve njene bezumno užurbane žitelje. Sve religije
lažu. Svi moralni principi su skup obmana. Čak su i zvezde opsena. Istina je
u tami. Jedino je važno učiniti nešto pre ulaska u nju. Valja razrezati kožu
sveta i ostaviti ožiljak na njoj. Istorija se posle svega svodi na to. Ona nije
ništa drugo do ožiljcima izbrazdano tkivo.

Balkandownload.org
BD4YU

3 Brejdi se obukao i odvezao do radnje s dvadesetčetvoročasovnim

radnim vremenom pored aerodroma. U ogledalu kupatila video je da
je mnogo toga ostalo iza majčinog električnog brijača, da njegova
lobanja zahteva još napora. Nabavio je brijače i kremu za brijanje. Uzeo je
još baterija, zato što ih nikad nema dovoljno. Takođe je kupio par naočara
bez dioptrije s obrtnog stalka. Izabrao je one s rožnatim okvirima, zato što
je s njima ličio na studenta. Tako se bar njemu činilo.
Na putu ka kasi stao je pored kartonske skalamerije s fotografijom četiri
lepo ošišana momka iz benda koji će nastupiti u dvorani. Na njemu je pisalo
KUPITE OPREMU ZA VELIKU PREDSTAVU TREĆEG JUNA! Samo što
je neko precrtao TREĆI JUN i ispod datuma napisao VEČERAS.
Brejdi je obično kupovao majice veličine M. Uvek je bio vitak. Ovog
puta se odlučio za XL. Dodao ju je ostaloj robi. Nije stajao u redu. U ovo
doba bio je jedina mušterija.
„Idete na večerašnji koncert?” pitala ga je kasirka.
Brejdi se široko osmehnuo. „Naravno.”
Na povratku u motel razmišljao je o svom automobilu. Počeo je da se
brine zbog njega. Lažno ime Ralf Džouns bilo je veoma korisno, ali je
Subaru registrovan na Brejdija Hartsfilda. To bi mogao biti problem, ako
penzionisani detektiv otkrije njegovo ime i ako prosledi taj podatak policiji.
Motel je bezbedan - više ne pitaju za brojeve tablica, samo za vozačku - ali
automobil nije.
Penzionisani detektiv ti nije za petama, ubeđivao je sebe. Samo
pokušava da te izludi.
Izuzev što to možda nije tačno. Ovaj detektiv je resio mnogo slučajeva
pre penzionisanja. Izgleda da nije zaboravio svoj posao.
Nije se vratio pravo u Motel 6. Skrenuo je na aerodrom. Parkirao se i
ostavio subaru. Večeras će mu biti potreban, ali će dotad ostati na parkingu.
Pogledao je na sat. Deset do devet. Jedanaest sati do koncerta, pomislio
je. Još dvanaest sati do ulaska u tamu, možda nešto manje ili više. Ali ne
mnogo više.
Natakao je nove naočari na nos i zviždućući poneo kupljenu robu do
osam stotina metara udaljenog motela.

Balkandownload.org
BD4YU

4 Kad je Hodžiz otvorio prednja vrata, Džerom je prvo zapazio

tridesetosmicu u futroli ispod miške. „Nećeš upucati nekog time, zar
ne?” „Sumnjam. Igra ulogu amajlije. Pripadao je mom ocu. Imam
dozvolu za nošenje skrivenog oružja, ako te to zanima.”
„Zanima me da li je napunjen.”
„Naravno da jeste. Šta misliš, šta ću uraditi ako mi zatreba? Da ću ga
zavitlati na nekog?”
Džerom je s uzdahom prošao rukom kroz gustu crnu kosu. „Stvar postaje
zajebana.”
„Hoćeš da izađeš iz igre? Briši, ako hoćeš. Odmah. Unajmiću
automobil.”
„Ne, nisam to hteo. Brinem se zbog tebe. Nemaš kesice, nego torbe
ispod očiju.”
„Ništa mi neće faliti. Danas je moj dan. Sastaću se sa starim partnerom,
ako ne uđem u trag tom tipu do mraka. Sve ću mu reći.”
„U kakvoj nevolji ćeš biti?”
„Ne znam i baš me briga.”
„U kakvoj nevolji ću ja biti?”
„Ni u kakvoj. Gulio bi klupu na algebri, kad ne bih mogao to da ti
garantujem.”
Džerom ga je sažaljivo pogledao. „Algebru sam učio pre četiri godine.
Reci mi šta mogu da učinim.”
Hodžiz je to učinio. Džerom je bio voljan da mu pomogne, ali sumnjičav
u pogledu svojih mogućnosti.
„Prošlog meseca - nemoj da kažeš roditeljima - gomila nas pokušala je
da uđe u Panč i Džudi, novi klub u centru? Tip na ulazu nije ni pogledao
moju vešto falsifikovanu legitimaciju, samo mi je mahnuo da izađem iz reda
i rekao da pazarim mikšejk.”
„To me ne iznenađuje. Izgledaš kao sedamnaestogodišnjak, ali na svu
sreću zvučiš kao dvadesetpetogodišnjak.” Dodao mu je komad papira s
telefonskim brojem. „Pozovi ih.”
Džerom se predstavio recepcionarki Vidžilant gard servisa kao Martin
Laundsberi, advokatski pomoćnik u firmi Kanton, Silver, Makpis i Džekson.
Objasnio je da radi s Džordžom Šronom, mlađim partnerom zaduženim za
Balkandownload.org
BD4YU

dovršenje zaostalih poslova u vezi s pokojnom Olivijom Treloni. Jedan od

tih poslova tiče se pokojničinog kompjutera. Od njega se traži da potraži
stručnjaka za održavanje kompjutera koji je radio na toj mašini. Nada se da
će mu neko od zaposlenih u Vidžilantu na Sugar Hajstu pomoći da dođe do
tog gospodina.
Hodžiz je spojio palac i kažiprst, da bi dao znak Džeromu da radi dobar
posao. Dodao mu je cedulju.
Džerom ju je pročitao i rekao: „Jedna od susetki gospođe Treloni,
gospođa Helen Vilkoks, pomenula je Rodnija Piplsa?” Slušao je i klimnuo.
„Radnija. Zbilja zanimljivo ime. Možda bi mogao da me pozove, ili možda
suviše tražim? Moj šef je pravi mali tiranin. Neprestano me drži na nišanu.”
Slušao je. „Da? O, to je sjajno. Mnogo vam hvala.” Dao je recepcionaru
broj svog mobilnog i Hodžizov fiksni. Prekinuo je vezu i obrisao
nepostojeći znoj s čela. „Drago mi je da je gotovo. Auh!”
„Bio si dobar”, uveravao ga je Hodžiz.
„Šta će biti ako pozove Kantona, Silvera i bog te pita koga još da bi
proverila? I ako sazna da niko nije čuo za Martina Laundsberija?”
„Njen posao je da prosleđuje poruke, a ne da ih proverava.”
„Šta ako se Pipls reši da proveri upit?”
Hodžiz nije verovao da će bezbednjak to učiniti, zato što će ga
pominjanje Helen Vilkoks sprečiti u toj nameri. Kad je razgovarao s njim
ispred zdanja na Šugar Hajtsu, Hodžiz je stekao snažan utisak da je Piplsov
odnos s Helen Vilkoks prisniji od platonskog. Više ili manje. Procenio je da
će Pipls dati Martinu Launsberiju ono što želi, da bi ga što pre skinuo s
vrata.
„Šta ćemo sad?”, pitao je Džerom.
Uradiće ono u čemu mu je prošla najmanje polovina karijere.
„Čekaćemo.”
„Koliko dugo?”
„Dok nas Pipls ili neki drugi bezbednjak ne pozove.” Vidžilant gard
servis je u ovom trenutku izgledao kao najizgledniji trag. Moraće da se
odvezu do Šugar Hajsta i počnu da ispituju susede, ako se taj pokušaj
izjalovi. Nije se radovao tome, ponajviše zbog notorne slave stečene zbog
neuspešnog pokušaja ubistva.
Misli su mu ponovo odlutale u pravcu gospodina Boufingera i gospođe
Melburn, blago udarene žene koja je živela u njegovoj ulici. One koja se
zanimala za leteće tanjire i pominjala misteriozne crne džipove. Gospođa
Balkandownload.org
BD4YU

Melburn podsećala ga je na otkačeni sporedni lik u starom filmu Alfreda

Hičkoka.
Ona misli da hodaju među nama, rekao je Boufinger, s podsmešljivo
podignutim obrvama. Zašto mu, za ime božje, ta rečenica neprestano
odjekuje u glavi?
Džeromov telefon je zazvonio u deset i deset. Obojica su se trgla posle
uvodnih tonova „Paklenih zvona” AC/DC. Džerom je dohvatio telefon.
„Piše BLOKIRANA IDENTIFIKACIJA. Šta da radim, Bili?”
„Prihvati poziv. To je on. I ne zaboravi ko si.”
Džerom je pritisnuo dugme za prihvatanje poziva i rekao: „Halo, ja sam
Martin Laundsberi.” Slušao je. „O, halo, gospodine Pipls. Hvala vam na
pozivu.”
Hodžiz je napisao nešto na papiru. Gurnuo ga je preko stola. Džerom ga
je osmotrio.
„Uh-huh… da… gospođa Vilkoks je najlepše govorila o vama. Vrlo
pohvalno se izražavala. Zvao sam zbog pokojne gospođe Treloni. Ne
možemo da završimo s podelom njene imovine dok ne pretražimo njen
kompjuter i… da, znam da je odonda prošlo šest meseci. Strašno je kako
ostavine sporo napreduju, zar ne? Jedan od naših klijenata je prošle godine
morao da traži bonove za hranu, iako mu je pripadalo nasleđe od
sedamdeset hiljada dolara.”
Ne preteruj sa začinima, Džerome, pomislio je Hodžiz. Srce mu je tuklo
u grudima.
„Ne, nije to posredi. Samo želim ime tipa koji je obavljao taj posao za
nju. Ostalo je na mom šefu.” Džerom je slušao, sastavljenih obrva. „Ne
možete? Uh, baš šte…”
Pipls se raspričao. Na Džeromovom čelu pojavile su se prve graške
znoja. Posegnuo je preko stola, dohvatio Hodžizovu olovku i počeo da piše.
Zapisivao je uz postojanu struju uh-huh, u redu je i shvatam. Konačno:
„Pa to je sjajno. Zbilja sjajno. Siguran sam da će gospodin Šron moći
da se snađe s ovim. Bili ste mi od velike pomoći, gospodine Pipls. Sad
ću…” Još malo je slušao. „Da, to je strašno. Verujem da se gospodin Šron
upravo sada bavi nekim… uh… nekim aspektima tog problema, ali ne znam
niš… jeste li? Auh! Gospodine Pipls, zbilja ste sjajni. Da, pomenuću to.
Budite sigurni da hoću. Hvala vam, gospodine Pipls.”
Prekinuo je vezu i pritisnuo slepoočnice dlanovima, kao ga se bori s
glavoboljom.
Balkandownload.org
BD4YU

„Goveče, ovo je bilo napeto. Hteo je da priča o jučerašnjim

događanjima. Zamolio me je da kažem Džejninim rođacima da je Vidžilant
spreman da im pomogne na svaki način.”
„To je sjajno, siguran sam da će dobiti pohvale u svom dosijeu, ali…”
„Takođe mi je rekao da je razgovarao s tipom čiji automobil je dignut u
vazduh. Video je tvoju sliku na jutrošnjim vestima.”
Hodžiz nije bio iznenađen, niti je želeo da sluša o tome. „Da li si dobio
ime? Reci mi da imaš ime.”
„Nemam ime njenog stručnjaka za kompjutere, ali sam dobio ime
kompanije za koju radi. Zove se Sajber-patrola. Pipls kaže da se vozikaju
okolo u zelenim bubama. Kaže da su neprestano na Sugar Hajtsu i da ne
možeš da ih promašiš. Viđao je ženu i muškarca u njima. Osobe dvadesetih
godina. Ženu je opisao kao ’lezbičastu’.”
Hodžiz nijedanput nije pomislio da bi Gospodin Mercedes mogao biti
gospođica Mercedes. To je tehnički bilo moguće i da, to bi bio zgodan
završetak romana Agate Kristi, ali je ovo stvarni život.
„Da li je opisao tog tipa?”
Džerom je odmahnuo glavom.
„Dođi u moju radnu sobu. Vozićeš kompjuter, ja ću biti kopilot.”
Za manje od minuta gledali su tri zelene bube s natpisom Sajber-patrola
na ekranu. To nije bila nezavisna kompanija, već deo lanca zvanog Diskaunt
elektroniks. Imali su veliku prodavnicu u gradu, u Tržnom centru Berč Hil.
„Čoveče, kupovao sam tamo”, reče Džerom. „Mnogo puta. Kupovao
sam video-igrice, delove za kompjutere, gomilu jeftinih DVD-ova.”
Ispod fotografije s bubama bio je natpis UPOZNAJTE STRUČNJAKE.
Hodžiz je posegnuo preko Džeromovog ramena i kliknuo. Pojavile su se tri
fotografije. Na jednoj je bila devojka uskog lica i prljavosvetle kose. Na
drugoj je bio zdepasti tip s lenonkama i ozbiljnim izrazom lica. Broj tri je
bio neodređeno zgodni momak s urednom frizurom i širokim „kaži ptičica”
osmehom. Ispod fotografija su bila imena FREDILINKLATER,
ENTONIFROBIŠER i BREJDI HARTSFILD.
„Šta ćemo sad?”, pitao je Džerom.
„Sada ćemo da se provozamo. Moram nešto da uzmem pre polaska.”
Hodžiz je ušetao u spavaću sobu i ukucao šifru na malom sefu u ormanu.
U njemu je čuvao nekoliko polisa osiguranja, nešto vrednosnih papira i
smotuljak legitimacija svezan gumenom trakom. Gradska policija je svake
dve godine izdavala nove legitimacije. Ostavio bi staru u sef, kad god bi
Balkandownload.org
BD4YU

dobio novu. Ni na jednoj od njih nije bilo pečata PENZIONISAN, kao na

onoj u novčaniku. Uzeo je onu koja je istekla decembra 2008. godine.
Izvadio je poslednju legitimaciju iz novčanika. Zamenio ju je onom iz sefa.
Znao je da će njeno pokazivanje biti još jedan zločin - kršenje državnog
zakona 190/25 izdavanje za policajca, krivično delo klase E kažnjivo s 25
000 dolara, petogodišnjom zatvorskom kaznom ili i jednom i drugom
sankcijom. U ovom času nije mario za to.
Gurnuo je novčanik u zadnji džep. Hteo je da zatvori sef, ali se
predomislio. U njemu je bilo još nešto što bi mu moglo poslužiti: mala
ravna kožna futrola slična torbicama u kojima ljudi koji često putuju
avionom čuvaju pasoše. I ona je pripadala njegovom ocu.
Gurnuo ju je u džep, pored nežnog razbijača.

Balkandownload.org
BD4YU

5 Brejdi je, nakon što je obrijao dlake s lobanje i stavio nove naočari,
sišao do recepcije Motela 6 i platio za još jedno veće. Vratio se u
svoju sobu i rasklopio invalidska kolica, kupljena u sredu. Bila su
skupa, ali zar je to važno. Novac više nije bio bitan.
Stavio je eksplozivom ispunjeni PARKING ZA BULJU jastuk na sedište
invalidskih kolica. Otvorio je džep na zadnjoj strani kolica i gurnuo još
nekoliko blokova plastičnog eksploziva iz kućne radinosti u njega.
Detonator je bio u svakom od njih. Skupio je žice metalnom kopčom. Ogulio
im je vrhove do čistog bakra. Ovog popodneva uplešće ih u jedinstvenu
žicu.
Druga Stvar poslužiće kao detonator.
Lepljivom trakom pričvrstio je kese s čeličnim kuglicama ispod sedišta
invalidskih kolica. Po obavljenom poslu seo je na ivicu kreveta. Posmatrao
je svojih ruku delo. Nije znao da li će uspeti da uđe u Dvoranu Mingo na
kotrljajućoj bombi… baš kao što nije znao da li će uspeti da pobegne posle
onog što je učinio ispred Gradskog centra. To mu je uspelo. Možda će i ovo.
Pola bitke je unapred dobijeno, zato što ovog puta neće morati da beži.
Hodnik će, čak i ako posumnjaju i pokušaju da ga uhvate, biti pun
posetilaca. Poubijaće mnogo više od osam ljudi.
Otići ću s velikom bukom, pomislio je. Otići ću na talasu eksplozije.
Jebi se, detektive Hodžiz. Veliko jebi se.
Opružio se po postelji i pomislio na masturbaciju. Trebalo bi to da
uradi dok još ima čime da masturbira. Zaspao je, pre nego što je stigao da
otkopča leviske.
Na noćnom stočiću pored njega bila je uramljena slika. Frenki se
smešio na njoj, sa vatrogasnim kamiončićem Semijem na krilu.

Balkandownload.org
BD4YU

6 Hodžiz i Džerom su nešto pre jedanaest ujutru stigli u Tržni centar

Berč Hil. Na parkingu je bilo mnogo slobodnih mesta. Džerom se
zaustavio ispred izloga Diskaunt elektroniksa, oblepljenim velikim
natpisima RASPRODAJA. Tinejdžerka je sedela na ivičnjaku ispred radnje,
skupljenih kolena i razmaknutih stopala, nagnuta preko mini-kompjutera. U
levoj ruci je držala ispušenu cigaretu. Hodžiz je tek izbliza opazio sedine u
njenoj kosi. Sneveselio se.
„Holi?”, istovremeno su prozborili Džerom i Hodžiz. „Kog đavola ovde
tražiš?”
„Bila sam prilično sigurna da ćete ukapirati”, rekla je, dok je ustajala,
„ali sam počela da se brinem. Pozvala bih te oko pola dvanaest. Uzimam
lekove, gospodine Hodžiz.”
„Drago mi je da to čujem, a sad odgovori na pitanje i objasni šta ovde
radiš.”
Usne su joj zadrhtale. Uspela je da ga pogleda u oči i odmah oborila
glavu. Hodžiz se nije začudio što je isprva pomislio da je tinejdžerka, zato
što je na mnogo načina to i bila. Patila je od nesigurnosti i napora da održi
ravnotežu na emocionalnom užetu po kom se kretala čitavog života.
„Da li se ljutite na mene? Molim vas, nemojte da se ljutite na mene.”
„Nismo ljuti”, reče Džerom. „Samo smo iznenađeni što te vidimo.”
Bolje reći šokirani, pomislio je Hodžiz.
„Provela sam jutro u svojoj sobi. Proučavala sam lokalnu kompjutersku
zajednicu. Ima na stotine pružalaca usluga održavanja sistema. Mama i ujka
Henri su izašli da razgovaraju s ljudima. O Džejni. Pretpostavljam da će
biti još jedna sahrana, ali ne mogu da razmišljam o onom što će biti u
kovčegu. Samo plačem i plačem.”
Krupne suze potekle su joj niz obraze. Džerom ju je obgrlio. Pogledala
ga je sa snebivljivom zahvalnošću.
„Ponekad mi je teško da razmišljam, kad je majka u blizini. Kao da mi
ometa misli. Pretpostavljam da zvučim kao neko ko je sišao s uma.”
„Meni ne”, reče Džerom. „I ja se tako osećam u blizini rođene sestre.
Pogotovo kad pušta taj prokleti dečački bend.”
„Dobila sam ideju, kad su otišli i kad je u kući zavladala tišina. Sela
sam za Olivijin kompjuter i pogledala elektronsku poštu.”
Balkandownload.org
BD4YU

Džerom se udario po čelu. „Sranje! Nije mi palo na pamet da je

pregledam.”
„Ne sekiraj se, nije je bilo. Imala je samo tri adrese - Mak mejl, Dži
mejl i AO-Hell - i sva tri dosijea su bila prazna. Možda ih je sama obrisala.
Ne verujem u to, zato…”
„Zato što su njen ekran i hard-disk bili puni”, reče Džerom.
„Tako je. Imala je Most na reci Kvaj na Ajtjunsu. Nisam ga gledala.
Pogledaću ga kad mi se ukaže prilika.”
Hodžiz je bacio pogled ka Diskaunt elektroniksu. Sunce je tuklo po
staklenom izlogu, pa nije mogao da kaže da li ih iko gleda iz radnje. Osećao
se izloženim na parkingu, kao buba na kamenu. „Prošetajmo se malo”, rekao
je i krenuo ka prodavnici obuće, knjižari i poslastičairnici koja je nudila
smrznuti voćni jogurt - frogurt.
Džerom je rekao: „Požuri, Holi. Ovde smo previše izloženi.”
Osmehnula se, što ju je učinilo starijom, bližom njenom godištu.
Hodžizu je laknulo, kad su ostavili stakleni izlog Diskaunt elektroniksa za
sobom. Bilo mu je jasno da je Džerom oduševljen njome. Osećao je to isto
(manje-više uprkos sebi). Bilo je nečeg ponižavajućeg u saznanju da ga je
neurotična zavisnica od lekova za kontrolu raspoloženja intelektualno
nadmašila.
„Zaboravio je da skine UTVARNI program, pa sam pomislila da je
zaboravio da izbriše reklamnu poštu. Imala sam pravo. Pronašla sam
četrdesetak mejlova Diskaunt elektroniksa. Neki su bili obaveštenja o
rasprodajama - kao što je ova sada, iako verujem da ponuđeni DVD-ovi
nisu nešto, verovatno su korejski ili nešto slično - a neki kuponi za
dvadesetoprocentni popust. Imala je i kupone s popustom od trideset odsto.
Oni su se odnosili na sledeću terensku posetu Sajber-patrole.” Slegnula je
ramenima. „I evo me.”
Džerom je zurio u nju. „I to je sve što ti je trebalo da bi mu ušla u trag.
Jedan pogled na reklamnu poštu?”
„Ne budi toliko iznenađen”, reče Hodžiz. „Semov Sin je uhvačen zbog
jedne kazne za parkiranje.”
„Obišla sam zgradu, dok sam vas čekala”, reče Holi. „Na veb-sajtu piše
da ima samo tri radnika u Sajber-patroli. Pretpostavljam da je tip danas na
poslu, zbog tri zelene bube parkirane pozadi. Da li ćete ga uhapsiti,
gospodine Hodžiz?” Ponovo je grizla usne. „Šta ako se bude borio? Ne bih
želela da se povredite.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz je grozničavo razmišljao. Tri kompjuterska tehničara rade u

Sajberpatroli: Frobišer, Hartsfild i Linklaterova, mršava plava žena.
Gotovo je siguran da će to biti Frobišer ili Hartsfild. Pitao se ko od njih
dvojice neće biti spreman da vidi kermitfrogl9 kako ulazi u radnju.
Gospodin Mercedes se možda neće odmah dati u beg, ali neće moći da
sakrije iznenađenje i prepoznavanje.
„Idem unutra. Sačekajte me ovde.”
„Ideš unutra bez pojačanja?”, pitao ga je Džerom. „Bože, Bili, ne
mislim da je to parne…”
„Ništa mi neće faliti. Element iznenađenja biće na mojoj strani. Zovite
911, ako ne izađem za deset minuta. Da li ste me razumeli?”
„Jesmo.”
Hodžiz je pokazao na Holi. „Ostani pored Džeroma. Dosta si istraživala
na svoju ruku.” Ko joj kaže, pomislio je.
Pokorno je klimnula. Hodžiz je pružio korak, pre nego što su stigli da
zapodenu raspravu s njim. Nadomak ulaza u Diskaunt elektroniks otkopčao
je sportski sako. Prijao mu je pritisak očevog revolvera na rebrima.

Balkandownload.org
BD4YU

7 Gledali su kako Hodžiz ulazi u prodavnicu elektronike. Džerom je

zapitao Holi: „Kako si došla ovamo? Taksijem?”
Odmahnula je glavom i pokazala na parkiralište. Tri reda iza
Džeromovog džipa bila je siva mercedes limuzina. „Bila je u garaži.”
Primetila je da Džerom zeva otvorenih usta. Smesta je počela da se brani.
„Znam da vozim. Imam važeću vozačku dozvolu. Nikad nisam izazvala
nesreću i imam osiguranje. Kod Olstejta. Znaš li da je čovek koji radi
reklame za Olstejt na televiziji bio predsednik u 24?”
„To je automobil…”
Zbunjeno se namrštila. „Pa šta, Džerome? Bio je u garaži. Ključ je bio u
korpici u predsoblju. Zašto se toliko čudiš?”
Udubljenja na karoseriji su nestala. Farovi i šoferka su zamenjeni.
Izgledao je kao nov. Ne bi se reklo da je ubijao ljude.
„Džerome? Misliš da bi Oliviji smetalo što ga vozim?”
„Ne bi”, rekao je. „Verovatno ne bi.” Zamišljao je ulubljeni hladnjak
prekriven krvlju i komadićima tkanine.
„Nije hteo da upali. Akumulator je crkao. Imala je jednu od onih
spravica, starter. Znala sam kako se koristi, zato što je moj otac imao takav.
Možemo li da odemo do mesta s frogurtom, ako gospodin Hodžiz nikoga ne
uhapsi?”
Jedva da je slušao. Zurio je u mercedes. Vratili su ga, pomislio je. Pa
naravno da jesu. Naposletku, bio je njeno vlasništvo. Popravila je štetu.
Mogao je da se kladi da ga odonda nikad nije vozila. Ako utvare postoje -
one prave - nalaze se u njemu. Verovatno vrište.
„Džerome? Zemlja zove Džeroma.”
„Uh?”
„Ići ćemo po frogurt, ako sve bude u redu. Sedela sam na suncu,
čekajući na vas. Upalila sam se. Zbilja volim sladoled, ali…”
Nije čuo ostatak priče. Pomislio je, sladoled.
U glavi mu je tako glasno kliknulo da se trgao. Najedanput je znao zašto
mu je jedno lice iz Sajber-patrole na Hodžizovom kompjuteru izgledalo
poznato. Noge su ga izdale. Naslonio se na stub, da ne bi pao.
„O, bože moj”, rekao je.
„Šta nije u redu?” Cimala ga je za ruku, mahnito grizući usne. „Šta nije u
Balkandownload.org
BD4YU

redu? Da li si bolestan, Džerome?”

- Mogao je samo da ponavlja: „O, bože moj.”

Balkandownload.org
BD4YU

8 Hodžizu je Diskaunt elektroniks na prvi pogled izgledao kao

prodavnica koja neće sastaviti ni tri meseca života. Bilo je dosta
praznih polica. Preostala roba izgledala je bledo i nezanimljivo.
Najviše pažnje privlačilo je odeljenje za kućnu zabavu na kom su
fluorescentni ružičasti natpisi saopštavali AUU! DVD RASPAMEĆIVANJE!
SVI DISKOVI 50% JEFTINIJI! ČAK IBLU REJ! Samo tri od deset kasa su
radile. Na njima su bile žene u plavim kaputićima sa žutim DE oznakama.
Dve kasirke gledale su kroz prozor. Treća je čitala Sumrak. Nekoliko
zaposlenih prilično je besciljno lutalo između gondola.
Hodžiz je video dvoje od troje koji su mu bih zanimljivi. Entoni
Frobišer, onaj s lenonkama, razgovarao je s mušterijom koja je nosila korpu
punu jeftinih DVD-ova u jednoj i gomilu kupona u drugoj ruci. Frobišerova
kravata upućivala je na činjenicu da nije samo pripadnik Sajber-patrole već
i menadžer radnje.
Devojka sa uskim licem i prljavoplavom kosom bila je u zadnjem delu
radnje. Sedela je za kompjuterom, s cigaretom zataknutom za uvo.
Hodžiz je krenuo centralnim prolazom DVD RASPAMEĆIVANJA.
Frobišer ga je ugledao i podigao prst, kao da je želeo da kaže Uskoro ću
vam posvetiti pažnju. Hodžiz se osmehnuo i odgovorio sitnim pokretom
ruke nije potrebno. Frobišer se vratio mušteriji s kuponima. Nije bilo
nikakvog prepoznavanja. Hodžiz je otišao do zadnjeg dela radnje.
Plavuša prljave kose zagledala se u njega i spustila pogled na ekran. Ni
ovde nije bilo prepoznavanja. Nije nosila košulju Diskaunt elektroniksa. Na
njenoj majici je pisalo KAD POŽELIM SVOJE MIŠLJENJE, DAĆU TI
GA. Igrala je savremeniju verziju igrice koja je pre petnaestak godina
očaravala njegovu kći Alison. Sve se vraća, pomislio je. To je duboko zen
ideja.
„Razgovaraj s Tounsom, ako nemaš pitanje u vezi s kompjuterima”,
rekla je. „Ja radim samo njih.”
„Touns je Entoni Frobišer?”
„Jeste. To je onaj dendi s kravatom.”
„Vi ste Fredi Linklater. Iz Sajber-patrole.”
„Jesam.” Pauzirala je igru da bi ga bolje pogledala. Videla je policijsku
legitimaciju, sa strategijski postavljenim palcem preko datuma važenja.
Balkandownload.org
BD4YU

„Uhhh”, rekla je i ispružila ruke. Spojila je tanušne zglobove. „Ja sam

loša, loša devojka. Zaslužujem lisice. Šibajte me, tucite me, terajte me da
potpisujem čekove bez pokrića.”
Hodžiz se škrto osmehnuo i sklonio legitimaciju. „Da li je Brejdi
Hartsfild treći član vašeg veselog tima? Ne vidim ga.”
„Odsutan je zbog gripa. Tako on tvrdi. Hoćete li moju najkvalifikovaniju
procenu?”
„Samo udri.”
„Mislim da je konačno odlučio da strpa slatku staramajku na lečenje.
Kaže da pije i da ga prisiljava da najveći deo vremena posvećuje njoj.
Zbog toga verovatno nikad nije imao curu. Shvatate šta želim da kažem, zar
ne?”
„Prilično sam siguran.”
Posmatrala ga je s neskrivenim i zajedljivim zanimanjem. „Da li je
Brejdi u nevolji? Ne bih se iznenadila. Uvek je bio ozlojeđen i tajanstven.”
„Želeo bih da porazgovaram s njim, to je sve.”
Pridružio im se Entoni Frobišer - Touns. „Mogu li vam pomoći,
gospodine?” „To je pajkan.”, reče Fredi. Široko se osmehnula šefu, otkrivši
sitne zube koji su vapili za pranjem. „Saznao je za laboratoriju meta u
zadnjem delu radnje.” „O'ladi, Fredi.”
Pravila se da zatvara šlic na ustima i da ih zaključava nevidljivim
ključem, ali se nije vratila igrici.
Mobilni je zazvonio u Hodžizovom džepu. Ućutkao ga je palcem.
„Ja sam detektiv Bil Hodžiz, gospodine Frobišer. Imam neka pitanja za
Brejdija Harts tilda.”
„Odsutan je zbog gripa. Šta je učinio?”
„Touns je pesnik, nesvestan svog dara”, napomenula je Fredi Linklater.
„To se vidi po njegovim stopalima, ona su…”
„Umukni, Fredi. Poslednji put ti kažem.”
„Mogu li dobiti njegovu adresu, molim vas?”
„Naravno. Doneću vam je.”
„Mogu li da progovorim na minut?”, pitala je Fredi.
Hodžiz je klimnuo. Udarila je po dugmetu na tastaturi. Igrica je ustupila
mesto dokumentu s imenom OSOBLJE RADNJE.
„Presto”, rekla je. „Ulica brestova 49. To je…”
„Na Nort sajdu”, reče Hodžiz. „Hvala vam. Bili ste veoma
predusretljivi.”
Balkandownload.org
BD4YU

Fredi Linklater je povikala za njim. „Verovatno je nešto u vezi s

njegovom mamom. Lud je za njom.”

Balkandownload.org
BD4YU

9 Džerom zamalo što nije oborio Hodžiza, kad je izašao iz radnje.

Holi je stajala iza dečaka. Prestala je da gricka usne i prešla na
izmrcvarene nokte. „Zvao sam te”, reče Džerom. „Zašto nisi
prihvatio poziv?”
„Postavljao sam pitanja. Zbog čega ste tako uzbuđeni?”
„Da li je Hartsfild u radnji?”
Hodžiz je bio previše zatečen da bi odgovorio.
„On je”, reče Džerom. „Mora biti. Imao si pravo kad si tvrdio da te
posmatra. Znam i kako je to radio. Sve liči na onu Hotornovu priču o
ukradenom pismu. Krio se naočigled svih.”
Holi je prestala da žvaće nokte, dovoljno dugo da kaže: „Po je napisao
tu priču. Šta današnja deca uče u školi?”
Hodžiz reče: „Polako, Džerome.”
Dečak je duboko udahnuo. „Ima dva posla, Bili. Dva. Ovde radi do
sredine popodneva. Posle toga radi u Loubu.”
„U Loubu? Da li je to…”
„Da, to je fabrika sladoleda. Vozi kamionče Gospodina Ukusnog. Ono sa
zvončićima. Kupovao sam sladoled od njega, baš kao i moja sestra. Svi
klinci kupuju. Mnogo vremena provodi u našem kraju grada!”
Hodžiz je shvatio da je u poslednje vreme prečesto slušao ta zvona.
Čitavog proleća je, skrhan depresijom, gledao popodnevne programe iz
fotelje. Ponekad se igrao revolverom koji mu je sad pritiskao rebra. Nije
bilo dana kad ih nije čuo. Nije obraćao pažnju na njih, zato što samo deca
vode računa o sladoledžiji. Ali neki dublji sloj njegovog uma nije ih u
potpunosti zanemarivao. Neprestano ga je vraćao Boufingeru i njegovom
satiričnom komentaru o gospođi Melburn.
Misli da hodaju među nama, rekao je gospodin Boufinger. Gospođa
Melburn se, dok je Hodžiz ispitivao susede, nije brinula zbog vanzemaljaca,
već zbog džipova zatamnjenih stakala, kiropraktičara i ljudi u Ulici
Hanover koji kasno noću puštaju glasnu muziku.
Brinula se i zbog sladoledžije.
Taj mi izgleda sumnjivo, rekla je.
Čini mi se da je ovog proleća stalno u okolini.
Strašno pitanje iskrslo mu je u umu, poput podmuklih zmija koje stalno
Balkandownload.org
BD4YU

vrebaju u video-igrici: Da li bi Džejni još bila živa, da je poklonio više

pažnje rečima gospođe Melburn, umesto što ih je zanemario zato što su
izlazile iz usta bezopasne šašavice (kao što su Pit i on zanemarili ono što im
je govorila Olivija Treloni)? Nije verovao u to, ali nikad neće moći da
bude siguran. To pitanje progoniće ga u mnogim besanim noćima, u
nedeljama i mesecima koje dolaze.
Možda i godinama.
Pogledao je na parkiralište… i ugledao duha. Sivog duha.
Okrenuo se ka Džeromu i Holi. Nije morao da pita.
„Jašta”, reče Džerom. „Holi ga je dovezla ovamo.”
„Registracija i nalepnica na šoferki malčice su istekli”, reče Holi.
„Molim te, nemoj da se ljutiš na mene, važi? Morala sam da dođem. Htela
sam da pomognem. Znala sam da bi mi rekao ne, da sam te pitala za
dozvolu.”
„Nisam ljut”, reče Hodžiz. U stvari ni sam nije znao u kakvom je
raspoloženju. Osećao se kao neko ko je zakoračio u svet iz snova, u kom svi
časovnici idu unatrag.
„Šta ćemo sad?”, pitao je Džerom. „Da li ćemo zvati policiju?”
Hodžiz još nije bio spreman da odustane. Znao je da se iza dopadljivog
lica mladića na fotografiji krije ključali kazan ludila. Sreo je priličan broj
psihopata. Znao je da se većina uruši kao kula od karata, kad ih organi reda
zaskoče. Predstavljaju opasnost isključivo za nenaoružane i one koji ništa
ne slute, poput siromaha koji su kobnog aprilskog jutra 2009. godine čekali
u redu za posao.
„Predlažem da se nas dvoje odvezemo do mesta stanovanja gospodina
Hartsfilda”, predložio je Hodžiz. „Ići ćemo tim vozilom.” Pokazao je na
sivi mercedes.
„Ali… zar ga neće prepoznati, kad se bude zaustavio ispred njegove
kuće?”
Hodžiz je razvukao usne u osmeh ajkule. Džerom Robinson prvi put je
video taj izraz na njegovom licu. „Najiskrenije se nadam da će tako biti.”
Pružio je ruku. „Mogu li dobiti ključeve, Holi?”
Stisnula je usne. „Možeš, ali idem i ja.”
„Ne dolazi u obzir”, reče Hodžiz. „To je previše opasno.”
„Ako je previše opasno za mene, previše je opasno i za vas.” Nije
mogla da ga pogleda u oči. Gledala je negde pored njegovog lica, ali je
zvučala odlučno. „Možeš da me nateraš da ostanem. Pozvaću policiju, ako
Balkandownload.org
BD4YU

to budeš učinio. Daću im adresu Brejdija Hartsfilda, čim se odvezete

odavde.”
„Nemaš je”, reče Hodžiz. Samom sebi je zvučao neubedljivo.
Holi nije odgovorila. Obzirno je postupila. Nije ni morala da ulazi u
radnju i da pita plavušu prljave kose za Hartsfildovu adresu. Znala je
njegovo ime. S njim će lako prizvati njegovu adresu s đavolskog mini-
kompjutera.
Jebi ga.
„Dobro. Možeš da pođeš s nama. Ali ja ću voziti. Ostaćeš u kolima s
Džeromom, kad stignemo tamo. Da li je to problem?”
„Nije, gospodine Hodžiz.”
Ovog puta je čitave tri sekunde zadržala pogled na njegovom licu. To bi
mogao biti korak napred. Ali sa Holi, ko će ga znati.

Balkandownload.org
BD4YU

10 Ustrogih
najvećem broju gradskih patrolnih kola sedeo je samo vozač, zbog
mera štednje uvedenih prošle godine. To nije bio slučaj u
Loutaunu. U njemu je u svakim kolima sedelo po dvoje policajaca. Idealni
dvojac sadržao je najmanje jednu obojenu osobu, zato što je u Loutaunu
manjina bila većina. Policajci Lejverti i Rosariova kružili su nešto posle
podneva trećeg juna Loubrajer avenijom, osam stotina metara od
nadvožnjaka na kom je Bil Hodžiz jednom sprečio nekoliko trolova da
opljačkaju klinca. Lejverti je bio beo, a Rosariova latino. Broj njihovih
patrolnih kola bio je CPC 54. Zbog toga su ih prozvali Tuđi i Maldun, po
pajkanima u prepotopskoj televizijskoj seriji Kola 54, gde ste? Amarilis
Rosario ponekad je zabavljala kolege plave vitezove govoreći: „O, o, Tuđi,
imam ideju!” Zvučala je neviđeno slatko zahvaljujući dominikanskom
naglasku. Uvek bi nasmejala kolege.
U patroli je ona bila Gospođa Koja Rešava Stvar. Oboje su bili. Morali
su biti u Loutaunu.
„Momci s ćoška podsećaju me na Plave anđele koje sam jednom videla
na aero-mitingu”, rekla je.
„Da?”
„Raširili su se u formaciju, čim su nas videli. Gledaj, eno još jednog.”
Približavali su se raskrsnici Loubrajera i Štrajka. Klinac u trenerci
Klivland Kavalirsa (prevelikoj i potpuno neodgovarajućoj za ovo vreme)
naglo je digao sidro s ćoška na kom je dotad gluvario i kasom pošao niz
Štrajk. Imao je trinaestak godina.
„Možda se setio da bi trebalo da bude u školi”, rekao je Lejverti.
Rosariova se nasmejala. „Eh, kad bi tako bilo.”
Približavali su se uglu Loubrajera i Avenije Martin Luter King. MLK je
bila druga najveća saobraćajnica u getu. Pola tuceta momaka s ćoška
naprečac je odlučilo da ode na neko drugo mesto.
„Ponovo lete u formaciji” reče Lejverti. Nasmejao se, iako ništa nije
bilo smešno. „Slušaj, gde ćemo da klopamo?”
„Kako bi bilo u onom vagonu na Randolfu”, rekla je. „Navijam za tako.”
„Nek bude Senjor Tako”, rekao je, „ali smanji pasulj, važi? Čeka nas
još četiri sata de… uh. Gledaj ono, Rosi. Prizor je zbilja čudan.”
Muškarac je izašao iz radnje s dugom kutijom za cveće. To je bilo
Balkandownload.org
BD4YU

čudno, pošto nije izašao iz cvećare, već iz King Virtu zalagaonice. Čudno je
i što je muškarac izgledao kao belac, iako su bili u najcrnjem delu Loutauna.
Približavao se prljavom belom kombiju, parkiranom na mestu obeleženom
žutom bojom. Prekršaj za dvadeset dolara. Lejverti i Rosariova bili su
gladni. Naoštrili su se za takoe, s ljutkastim sosom. Verovatno bi mu
progledali kroz prste.
Ali.
S Dejvidom Berkovicem bila je kazna za parkiranje. S Tedom Bandijem
bilo je razbijeno stop-svetlo. Danas je nevešto upakovana kutija za cveće
promenila svet. Kutija se obrnula nadole, dok je tip tražio ključ starog
kombija (ni Ming, imperator Monga, ne bi ostavio nezaključano vozilo u
Loutaimu). Njen kraj se otvorio. Nešto je delimično izvirilo.
Tip je dohvatio i gurnuo natrag to nešto, pre nego što je palo na ulicu.
Džejson Lejverti odradio je dva kruga u Iraku. Znao je da prepozna ručni
bacač. Uključio je svetla i zaustavio vozilo iza tipa, koji se zapanjeno
okretao oko sebe.
„Oružje!” dreknuo je na partnerku. „Vadi ga!”
Izašli su iz kola. Držali su glokove s obe ruke, uperene uvis.
„Spustite kutiju, gospodine!”, povikao je Lejverti. „Spustite kutiju i
položite ruke na kombi! Nagnite se napred. Učinite to odmah!”
Tip - osoba četrdesetih godina, maslinaste puti, snažnih ramena - na
trenutak je prigrlio kutiju za cveće, kao bebu. Spustio ju je, kad je
Rosariova spustila pištolj i kad ga je uperila u njegove grudi. Otvorila se,
otkrivajući ono što je Lejverti prepoznao kao hašim, ruski protivtenkovski
ručni bacač.
„Blagi bože!”, reče Rosariova, i odmah zatim: „Tudi, Tudi, imam
ide…”
„Policajci, spustite oružje.”
Lejverti nije skidao pogled s Tipa s Ručnim Bacačem, ali se Rosariova
okrenula i ugledala sedokosog belca u plavoj jakni. Nosio je uređaj u uvu i
glok. Ulica se ispunila ljudima u plavim jaknama, pre nego što je stigla da
išta kaže. Upali su u zalagaonicu. Jedan je nosio ovna za razbijanje vrata
koji policajci zovu bebeći rasturač. Pročitala je natpis ATF26 na zadnjem
delu plavih jakni i dobila nepogrešiv „stala sam u govno” osećaj.
„Policajci, spustite oružje. Govori vam agent Džejms Kosinski, ATF.”
Lejverti je rekao: „Kako bi bilo da mu neko od nas prvo stavi lisice?
Samo pitam.”
Balkandownload.org
BD4YU

Agenti ATF-a gurali su se na ulazu u zalagaonicu kao božićni kupci u

Volmartu na Crni petak27. Lokalci su se skupljali na drugoj strani ulice. Bili
su previše zatečeni brojnošću jurišnog odreda da bi počeli da obasipaju
čuvare reda i zakona uvredama ili kamenjem.
Kosinski je uzdahnuo. „Stavite mu ih, kad ste već počeli”, rekao je.
„Konj je izašao iz ambara.”
„Nismo znali da nešto pripremate”, reče Lejverti. Tip s Ručnim
Bacačem je u međuvremenu skinuo ruke s kombija. Prebacio ih je na leđa i
spojio zglobove, što je bio siguran znak da ovo sigurno nije bio njegov prvi
rodeo. „Otključavao je kombi. Video sam kako to viri iz kutije. Šta je
trebalo da učinim?”
„Ono što si uradio, naravno.” Iz zalagaonice se začuo zvuk slomljenog
stakla, povici i udarci ovna za razbijanje vrata. „Znate šta, zašto ne biste
spakovali gospodina Kavelija na zadnje sedište patrolnih kola i ušli unutra,
kad ste već ovde. Da vidimo šta imamo.”
Kosinski se dosetio, dok su Lejverti i Rosariova sprovodili zatvorenika
do patrolnih kola.
„Dobro”, rekao je. „Ko je od vas Tuđi, a ko Maldun?”

Balkandownload.org
BD4YU

11 Siva mercedes limuzina stala je uz ivičnjak ispred kuće u Ulici

brestova 49, dok je ATF jurišni odred, pod vodstvom agenta
Kosinskog, inventarisao prostrano skladište iza skromne fasade King Virtu
zalagaonice. Hodžiz je bio za volanom. Holi se danas vozila pored njega -
zato što je utvrdila (konačno s nešto logike), da su kola više njena nego
njihova.
„Neko je u kući”, napomenula je. „vidim veoma loše održavanu hondu
na prilaznom putu.”
Hodžiz je primetio da im starac od prekoputa prilazi laganim hodom.
„Ja ću porazgovarati s gospodinom Zabrinutim Građaninom. Vas dvoje
držite jezik za zubima.”
Spustio je prozor. „Mogu li da vam pomognem, gospodine?”
„Mislio sam da možda ja mogu vama da pomognem”, reče starac.
Svetlim očima ispitivao je Hodžiza i njegove putnike. Posmatrao je i kola,
što nije iznenadilo Hodžiza. Vozili su se u retko lepom automobilu. „Ako
tražite Brejdija, nemate sreće. Kola na prilaznom putu pripadaju gospođi
Hartsfilđ. Nedeljama se nisu pomakla. Nisam siguran da mogu da se
pokrenu. Možda je gospođa Hartsfilđ otišla s njim, zato što je danas nisam
video. Obično je vidim, kad izađe po poštu.” Pokazao je na poštansko
sanduče pored vrata. „Voli kataloge. Većina žena ih voli.” Pružio je kvrgavu
šaku. „Henk Bison.”
Hodžiz je kratko prodrmao. Pokazao je policijsku legitimaciju. Pazio je
da mu palac bude na datumu isteka važnosti. „Drago mi je što smo se
upoznali, gospodine Bison. Ja sam detektiv Bil Hodžiz. Možete li mi reći
kakva kola vozi gospodin Hartsfilđ? Marku i model?”
„Vozi smeđeg subarua. Ne mogu vam pomoći oko modela ili godine
proizvodnje. Ne razlikujem automobile koje prave žutaći.”
„Uh-huh. Moram da vas zamolim da se vratite u vašu kuću, gospodine.
Možda ćemo svratiti da vam postavimo neko pitanje.”
„Da li je Brejdi učinio nešto loše?”
„Ovo je rutinska provera”, reče Hodžiz. „Vratite se u vašu kuću, molim
vas.”
Starac nije to učinio. Presamitio se u struku da bi osmotrio Džeroma.
„Zar niste malo mladi da biste bili u policiji?”
Balkandownload.org
BD4YU

„Ja sam na obuci”, reče Džerom. „Najbolje je da poslušate detektiva

Hodžiza, gospodine.”
„Hoću, hoću.” Još jednom je dobro osmotrio trojku u automobilu.
„Otkad se policajci voze okolo u mercedesima?”
Hodžiz nije imao odgovor na to pitanje. Holi ga je imala. „To je KOTJR
automobil. KOUR je skraćenica od Kriminalne organizacije umešane u
reket. Plenimo sve što koriste za obavljanje nezakonitih poslova.
Zaplenjena dobra koristimo po svom nahođenju, zato što smo policajci.”
„Pa, da. Naravno. To ima smisla.” Bison je izgledao prilično
zadovoljno i malčice zbunjeno. Ipak se vratio svojoj kući. Brzo se pojavio.
Ovog puta ih je gledao kroz prozor.
„KOUR su federalci”, blago ju je prekorio Hodžiz.
Holi je iskrivila glavu ka radoznalom starcu, sa osmejkom na
izgrickanim usnama. „Misliš da on to zna?” Nastavila je poslovnim tonom,
kad niko nije odgovorio. „Šta ćemo sad?”
„Ako je Hartsfilđ kod kuće, pribeći ću građanskom hapšenju. Ako nije,
ali njegova mati jeste, saslušaću je. Vi ćete ostati u kolima.”
„Ne znam da li je to dobra ideja”, reče Džerom. Po izrazu na njegovom
licu - Hodžiz ga je video u retrovizoru - znao je da njegov protest neće biti
prihvaćen.
„Nemam drugu”, rekao je Hodžiz.
Izašao je iz automobila. Holi se nagnula prema njemu. Obratila mu se
pre nego što je zatvorio vrata. „U kući nema nikog.” Ćutao je, klimnula je
kao da joj je odgovorio. „Osećaš li to?”
Osećao je.

Balkandownload.org
BD4YU

12 Hodžiz je pošao prilaznim putem. Zavese na velikom prednjem

prozoru bile su navučene. Osmotrio je hondu. Nije video ništa vredno
pažnje. Pokušao je da otvori vrata. Nisu bila zaključana. Vazduh u vozilu
bio je vreo i ustajao, s tragovima alkoholnih isparenja. Zatvorio je vrata.
Popeo se na verandu i pozvonio na ulazu. Niko nije prilazio vratima.
Ponovo je pozvonio i pokucao. Niko nije dolazio. Zalupao je pesnicom po
vratima, i te kako svestan da gospodin Bison prekoputa prati svaki njegov
pokret. Ništa se nije dešavalo.
Otišao je do garaže i gvirnuo kroz prozor na vratima. Nije video ništa
izuzev mini-frižidera i nešto alata.
Izvukao je mobilni i nazvao Džeroma. Ovaj deo Ulice brestova bio je
veoma miran. Izdaleka je čuo AC/DC muziku s dečakovog telefona. Gledao
je kako Džerom odgovara na poziv.
„Reci Holi da zajaše ajpod i proveri podatke o gradskim porezima i
imenu na koje se vodi kuća na broju 49 u Ulici brestova. Može li ona to?”
Čuo je kako Džerom pita Holi.
„Kaže da će videti šta može da uradi.”
„Dobro je. Ja ću obići kuću. Ne prekidaj vezu. Javljaću se svakih
tridesetak sekundi. Zovi 911, ako prođe duže od minut a da se ne javim.”
„Da li si siguran da želiš ovo da uradiš, Bili?”
„Jesam. Stavi Holi do znanja da dobavljanje imena nije strašna stvar.
Ne bih voleo da se unezveri.”
„Hladna je ko špricer”, reče Džerom. „Već kucka. Pazi da ostaneš na
vezi.”
„Računaj na to.”
Prošao je između garaže i kuće. Zadnje dvorište je bilo malo, ali uredno
održavano. U sredini je bila kružna cvetna leja. Hodžiz se pitao ko ju je
zasadio, majčica ili Materina Maza. Popeo se uz tri drvena stepenika na
zadnju verandu. Naišao je na spoljna vrata od aluminijuma. Iza njih su bila
kućna vrata. Spoljna vrata bila su nezaključana. Kućna nisu.
„Džerome? Javljam se. Sve je u redu.”
Gvirnuo je kroz staklo, u kuhinju. U njoj je sve bilo cakum-pakum.
Ugledao je nekoliko tanjira i čaša u sušaču pored sudopere. Uredno složena
krpa za brisanje sudova visila je na ručki. Video je dva podmetača na stolu.
Balkandownload.org
BD4YU

Nije bilo podmetača za Tatu Medveda, što je odgovaralo profilu iz žute

beležnice. Pokucao je, a zatim zalupao po vratima. Niko im nije prilazio.
„Džerome? Javljam se. Sve je u redu.”
Spustio je telefon i izvadio kožnu futrolu. Bilo mu je drago što se setio
da je ponese. Unutra su bili očevi kalauzi - tri srebrne polugice s kukicama
raznih veličina na krajevima. Odlučio se za srednju. Dobro je odabrao.
Lako je kliznula u bravu. Poigrao se njome. Okrenuo je kalauz na jednu, pa
na drugu stranu, da bi stekao predstavu o mehanizmu brave. Hteo je da
prestane s poslom, da bi se javio Džeromu, kad je kalauz zapeo. Okrenuo ga
je, brzo i snažno, kako ga je otac učio. Čuo je škljocaj. Otključao je bravu.
Iz telefona je čuo svoje ime. Podigao ga je.
„Džerome? Sve je u redu.”
„Zabrinuo sam se za tebe. Šta radiš?”
„Provaljujem u kuću.”

Balkandownload.org
BD4YU

13 Hodžiz je zakoračio u kuhinju Hartsfildovih. Neugodni vonj odmah

mu je napao nozdrve. Bio je blag, ali prisutan. Sledio je nos s
mobilnim u levoj i očevom tridesetosmicom u desnoj ruci. Prošao je kroz
praznu dnevnu sobu. Po daljinskom i gomili kataloga na stočiću za kafu
zaključio je da se nalazi u gnezdu gospođe Hartsfild. Krenuo je uz
stepenice. Miris je bivao sve jači. Još nije bio zadah, ali je išao u tom
pravcu.
Na vrhu stepenica počinjao je kratki hodnik s jednom sobom na desnoj i
dve na levoj strani. Prvo je proverio prostoriju na desnoj strani. Procenio je
da je to gostinska soba, u kojoj dugo nije bilo gostiju. Bila je sterilna kao
operaciona sala.
Javio se Džeromu pre nego što je otvorio prva vrata na levoj strani.
Vonj je dopirao iz ove prostorije. Duboko je udahnuo i brzo ušao. Prvo se
uverio da nema nikog iza vrata. Otvorio je orman - imao je klizna vrata - i
pomerio odeću. Ni u njemu nije bilo nikog.
„Džerome? Javljam se.”
„Ima li koga u kući?”
Pa… na neki način. Prekrivač na bračnom krevetu bio je navučen preko
prepoznatljivog obrisa.
„Sačekajte.”
Pogledao je ispod kreveta. Nije video ništa izuzev papuča, ružičastih
patika, bele čarape i nešto prašine. Podigao je pokrivač i ugledao majku
Brejdija Hartsfilda. Koža joj je bila voštanobleda, s nijansom zelenila. Usta
su joj bila razjapljena. Prašnjave i staklaste oči bile su joj utonule u duplje.
Podigao joj je ruku. Zaljuljao je i pustio da padne. Samrtni grč je došao i
prošao.
„Slušaj, Džerome. Pronašao sam gospođu Hartsfild. Mrtva je.”
„Moj bože.” Džeromov obično odrasli glas slomio se na poslednjoj
reči. „Šta ćeš…”
„Sačekaj malo.”
„Već si to rekao.”
Hodžiz je spustio telefon na noćni stočić i svukao pokrivač do stopala
gospode Hartsfild. Na sebi je imala plavu svilenu pidžamu. Na gornjem
delu je bilo pljuvačke i nešto krvi. Nije primetio ulaznu ranu od metka ili
Balkandownload.org
BD4YU

uboda oštrim predmetom. Lice joj je bilo naduveno, ali na vratu nije bilo
tragova davljenja. Nadutost je bila posledica sporog truljenja. Podigao je
pidžamu da bi osmotrio trbuh. Bio je blago nadut, kao i lice. Mogao je da se
kladi da je u pitanju gas. Nagnuo se do njenih usta. Pogledao je unutra i
ugledao ono što je očekivao: zgrušanu nečist na jeziku i u udubljenjima
između desni i obraza. Pretpostavio je da se napila, da joj je pozlilo posle
obroka i da je otišla kao rok zvezda. Krv je mogla poticati iz grla. Ili od
čira na želucu.
Podigao je telefon i rekao: „Možda ju je otrovao, ali je najverovatnije
sama sebi došla glave.”
„Cirka?”
„Verovatno. Ne mogu biti siguran, bez izveštaja patologa.”
„Šta mi da radimo?”
„Sedite i čekajte.”
„Još nećemo zvati policiju?”
„Ne još.”
„Holi želi da razgovara s tobom.”
Posle kratkotrajne tišina čuo je njen savršeno razgovetni glas. Zvučala
je pribrano. Pribranije od Džeroma.
„Zove se Debora Hartsfild.”
„Lepo. Daj telefon Džeromu.”
Džerom je sekundu kasnije rekao: „Nadam se da znaš šta radiš.”
Ne znam, pomislio je kad je proverio kupatilo. Izgubio sam razum,
jedini način da ga povratim je da se manem ovoga. To mi je jasno.
Pomislio je na Džejni koja mu poklanja šešir - mangupsku fedoru
privatnog njuškala - i znao da ne može i da neće.
Kupatilo je bilo čisto… gotovo čisto. Našao je nešto kose na lavabou.
Video ju je, ali je nije registrovao. Mislio je na ključnu razliku između
slučajne smrti i ubistva. Ubistvo bi bilo zloslutan znak, zato što je kod
luđaka obično samo početak niza krvavih zločina. Brejdi se verovatno
negde pritajio. Možda razmišlja o sledećem koraku.
Što je veoma slično onom što ja činim, pomislio je Hodžiz.
Poslednja soba na spratu bila je Brejdijeva. Zatekao je nenamešten
krevet i radni sto pretrpan knjigama, uglavnom naučnofantastične tematike.
Na zidu je bio poster Terminatora, Švarceneger s tamnim naočarima i
futurističkom pištolj činom.
Vratiću se, pomislio je Hodžiz, posmatrajući ikonični poster.
Balkandownload.org
BD4YU

„Džerome? Javljam se.”

„Tip s druge strane ulice još nas posmatra. Holi misli da bi trebalo da
uđemo u kuću.”
„Ne još.”
„Kada?”
„Kad se uverim da je prazna.”
Brejdi je imao svoje kupatilo. Bilo je uredno kao vojnička kaseta na dan
inspekcije. Hodžiz ga je ovlašno pregledao. Sišao je niz stepenice. U
dnevnoj sobi je bila niša, jedva dovoljno velika za stočić s prenosnim
kompjuterom. Tašna je visila sa zadnjeg dela stolice. Zid je krasila velika
uramljena fotografija žene na spratu i tinejdžerske verzije Brejdija
Hartsfilda. Stajali su na plaži, zagrljeni i priljubljenih obraza. Imali su iste
osmehe od milion dolara. Nisu ličili na majku i sina, već na curu i dečka.
Hodžiz je zaneseno posmatrao Gospodina Mercedesa u mladim danima.
Na tom licu nije bilo ničeg što je nagoveštavalo ubilačke namere, ali tako to
najčešće biva. Sličnost između dvoje ljudi bila je slabo primetna. Nazirala
se u obliku nosa i boji kose. Bila je lepa, na granici komercijalne lepote.
Hodžiz je pretpostavljao da Brejdijev otac nije izgledao tako dobro. Dečak
na fotografiji je izgledao… obično, kao klinac pored koga biste prošli na
ulici, bez osvrtanja.
To mu se dopadalo, pomislio je Hodžiz. Dopadala mu se uloga
nevidljivog čoveka.
Vratio se u kuhinju. Ovog puta je uočio vrata pored peći. Otvorio ih je i
ugledao strme stepenice koje su se gubile u tami. Bio je svestan da je
savršena meta, za svakog ko je bio dole. Stao je u stranu. Opipavao je zid u
potrazi za prekidačem. Pronašao ga je i stao na vrata s pištoljem u ruci.
Video je radni sto. Iza njega je bila polica visoka do struka. Pružala se
preko čitave sobe. Na njoj je bio niz kompjutera. Pomislio je na salu za
kontrolu svemirskih misija na Kejp Kanaveralu.
„Džerome? Javljam se.”
Nije sačekao odgovor. Spustio se niz stepenice s pištoljem u jednoj i
mobilnim telefonom u drugoj ruci, savršeno svestan da krši sva pravila. Šta
ako je Brejdi ispod stepenica naoružan pištoljem, spreman da ga pogodi u
noge u visini članaka? Šta ako je postavio zamku? Mogao je to učiniti.
Hodžiz je bio i te kako svestan toga.
Nije zapeo ni za kakvu žicu. Podrum je bio prazan. Naišao je na
otvorena vrata koja su vodila u praznu ostavu. Na policama nije bilo ničeg.
Balkandownload.org
BD4YU

U jednom uglu bila je gomila kutija za cipele. I one su bile prazne.

Brejdi je ubio majku ili je zatekao mrtvu, kad se vratio kući. Šta god da
se desilo, posle toga je zbrisao. Ako je imao eksploziv, bio je na policama
u ostavi (verovatno u kutijama za cipele). Poneo ga je sa sobom.
Popeo se u prizemlje. Bilo je vreme da pozove nove partnere. Nije
želeo da ih dublje uvlači u ovo zamešateljstvo, ali je podrum bio pun
kompjutera o kojima jebeno ništa nije znao. „Obiđite kuću”, rekao je.
„Kuhinjska vrata su otvorena.”

Balkandownload.org
BD4YU

14 Holi je ušla u kuću, onjušila vazduh i rekla: „Uhhh. Da li je to

Debora Hartsfild?”
„Jeste. Pokušaj da ne razmišljaš o tome. Siđite dole. Hteo bih nešto da
vidite.”
Džerom je prošao rukom po radnom stolu u podrumu. „Ne znam ko je i
kakav je, ali je čudesno pedantan.”
„Da li ćeš pozvati policiju, gospodine Hodžiz?” Holi je ponovo grizla
usne. „Verovatno hoćeš. Ne mogu da te sprečim, ali će se majka veoma
naljutiti na mene. To ne bi bilo pošteno, pošto smo ga mi otkrili.”
„Još nisam odlučio”, reče Hodžiz, iako je imala pravo. Ne bi bilo
pošteno. „Ali bih voleo da znam šta je na ovim kompjuterima. To bi mi
pomoglo u donošenju odluke.”
„Neće biti lako kao s Olivijom”, reče Holi. „On sigurno ima valjanu
lozinku.” Džerom je nasumice izabrao jedan od kompjutera (slučaj je hteo
da to bude Broj Šest, na kom nije bilo bogzna čega) i pritisnuo dugme na
pozadini monitora. To je bio makintoš, ali nije čuo pisak. Brejdi je mrzeo
taj signal. Isključio ga je na svim kompjuterima.
Broj Šest je sivo blesnuo. Siva boja se posle pet sekundi preobrazila u
plavu. Svi su mislili da je to ekran s lozinkom. Čak je i Hodžiz toliko znao.
Umesto toga se pojavio veliki broj 20, pa 19,18, i 17.
Zbunjeno je posmatrao ekran s Džeromom.
„Ne, ne!”, Holi je gotovo vrisnula. „Gasite ga!”
Pritrčala im je, kad se nisu pokrenuli i pritisnula dugme iza monitora.
Pritiskala ga je dok se ekran nije zamračio. Uzdahnula je, pre nego što se
osmehnula. „Bestraga mu! Izvukli smo se za dlaku!”
„Šta misliš?”, pitao je Hodžiz. „Da li su bili namešteni da eksplodiraju
ili nešto slično?”
„Možda bi se samo zaključali”, reče Holi, „ali bih se kladila da su
opremljeni samoubilačkim programom. Da je odbrojavanje stiglo do nule,
takav program izbrisao bi podatke, sve podatke. Samo u onom koji je
uključen ili u svim kompjuterima, ako su umreženi, što verovatno jesu.”
„Pa, kako se samoubilački program zaustavlja?” pitao je Džerom.
„Preko tastature?”
„Tako ili možda glasom.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Šta si rekla?”, zbunjeno će Hodžiz.

„To znači da kompjuteri mogu da se pokreću ili zaustavljaju glasom”,
reče Džerom. „Brejdi kaže velike sise ili gaćice i odbrojavanje prestaje.”
Holi se zacerekala kroz prste. Stidljivo je munula Džeroma u rame.
„Baš si blesav”, rekla je.

Balkandownload.org
BD4YU

15 Sedeli su za kuhinjskim stolom. Otvorili su zadnja vrata da bi pustili

svež vazduh. Hodžiz je naslonio lakat na podmetač i oslonio se čelom
na dlan. Džerom i Holi su ćutali, da bi mu omogućili da nesmetano
razmišlja. Konačno je podigao glavu.
„Pozvaću ih, iako to ne želim. Verovatno ne bih to učinio, da je problem
samo između Hartsfilda i mene. Tu ste i vas dvoje…”
„Ne čini to zbog mene”, reče Džerom. „Pomoći ću ti, ako pronađeš
način da nastaviš.”
Naravno da hoćeš, pomislio je Hodžiz. Verovatno misliš da znaš koliko
rizikuješ, ali grešiš. Budućnost iz perspektive sedamnaestogodišnjaka je
strogo teorijski pojam.
Što se Holi tiče… ranije bi rekao da je ona neka vrsta humanoidnog
filmskog platna, zato što joj se svaka misao projektovala na licu. U ovom
trenutku delovala je nedokučivo.
„Hvala ti, Džerome, samo…” Samo što je ovo teška odluka.
Odustajanje će mu teško pasti. Po drugi put će morati da prepusti
Gospodina Mercedesa drugima. Ali.
„Da li vam je jasno da se ne radi samo o nama? Možda ima još
eksploziva. Ako ga aktivira u gomili…”, zagledao se u Holi, „… kao što se
zaleteo mercedesom tvoje rođake Olivije u gomilu, to će pasti na moju
dušu. Ne mogu da prihvatim toliki rizik.”
Progovorila je. Naglašavala je svaku reč, kao da želi da se iskupi za
mrmljanjem ispunjeni životni vek: „Niko izuzev tebe ne može da ga uhvati.”
„Ne, hvala”, nežno je odgovorio. „Policija raspolaže zamašnim
sredstvima. Izdaće poternicu za njegovim automobilom. Svi policajci će ga
tražiti. Ja to ne mogu.”
Reči su zvučale dobro, iako nije verovao u njih. Brejdi je bio pametan,
kad nije preduzimao bezumne rizike, kao ispred Gradskog centra. Sklonio je
kola negde. Možda su na nekom parkingu u centru grada, oko aerodroma ih
trgovačkih centara. Ne vozi mercedes, već neupadljivi subaru boje govana.
Ni danas ni sutra neće ga naći. Ne bi se iznenadio ako ga i posle nedelju
dana budu tražili. Brejdi neće biti u blizini, ako i nadu njegov automobil.
„Niko sem tebe”, navaljivala je. „I samo uz našu pomoć.”
„Holi…”
Balkandownload.org
BD4YU

„Kako možeš da odustaneš?”, povikala je. Skupila je šaku u pesnicu.

Udarila se po čelu, ostavivši crveni trag. „Kako možeš? Džejni te je volela!
Bila je tvoja devojka! Sad je mrtva! Kao žena na spratu! Obe su mrtve!”
Džerom ju je uhvatio za ruku, kad je ponovo pokušala da se udari.
„Nemoj”, rekao je. „Molim te, nemoj da se udaraš. Osećam se grozno.”
Zaplakala je. Džerom ju je nespretno zagrlio. Crn je, ona je bela,
sedamnaestogodišnjak je, dok je ona u četrdesetim, ali se Hodžizu činilo da
gleda oca koji teši kćerku, nakon što je došla iz škole i rekla da je niko nije
pozvao na prolećnu igranku.
Hodžiz je pogledao malo ali besprekorno održavano zadnje dvorište
Hartsfildovih. I on se grozno osećao, i ne samo zbog zbog Džejni, iako je i
to bilo sasvim dovoljno. Grozno se osećao zbog stradalih pred Gradskim
centrom i zbog Džejnine sestre, kojoj nisu poverovali, koja je blaćena po
medijima i koju je čovek iz ove kuće naterao na samoubistvo. Osećao se
grozno i zato što nije obratio pažnju na svedočenje gospođe Melburn. Znao
je da bi mu Pit Hantli progledao kroz prste povodom toga. Zbog toga se
osećao još gore. Zašto? Zato što je Pit bio gori od njega u detektivskom
poslu. On ni u najblistavijim trenucima nije bio na njegovom nivou. Dobar
je čovek i vredan radnik, ali…
Ali.
Ali, ali, ali.
I sve to ne menja stvar. Mora da ga pozove, čak i ako će to iskustvo biti
jednako umiranju. Kad se sve ostalo gurne u stranu, ostaje samo jedno.
Kermit Vilijam Hodžiz je u ćorsokaku. Brejdi Hartsfild je u bekstvu. U
kompjuterima možda postoji neki trag - nešto što bi ukazalo na mesto na
kom bi mogao biti, na njegove planove, ili na jedno i drugo - ali Hodžiz
nema pristupa tim podacima. Zbog svega toga više ne može opravdavati
zadržavanje informacija o identitetu počinioca masakra ispred Gradskog
centra. Možda Holi ima pravo. Možda će Brejdi Hartsfild izbeći hapšenje i
počiniti neki novi zločin, ali kermitfrogl9 više nema ideja. Ostalo mu je
samo jedno, da zaštiti Džeroma i Holi, ako bude mogao. U ovom trenutku
možda ni to neće moći. Njuškalo prekoputa videlo ih je kad su stigli.
Izašao je na verandu i posegao za mobilnim. Danas ga je više koristio
nego u svim penzionerskim danima.
Pomislio je, ovo je zbilja odvratno, pre nego što je pozvao Pita
Hantlija.

Balkandownload.org
BD4YU

16 Pit je odgovorio posle drugog zvona. „Partneru/”, oduševljeno je

uskliknuo. U pozadini je ključalo od razgovora. Hodžiz je pomislio
da je njegov bivši partner u nekom baru, na dobrom putu da se napije.
„Pite, moram da porazgovaram s tobom o…”
„Dobro, dobro, poješću šta god mi ponudiš, ali ne mogu sad. Ko te je
zvao? Izi?”
„Hantli!”, povikao je neko. „Šef će biti ovde u pet! S novinarima! Gde
je bogom prokleti SOJ?”
SOJ, službenik za odnose s javnošću. Pit nije u baru i nije pijan,
pomislio je Hodžiz. Samo je van sebe od sreće.
„Niko me nije zvao, Pite. Šta se dešava?”
„Ne znaš?” Pit se nasmejao. „Samo najveća zaplena oružja u istoriji
grada. Možda i najveća u istoriji SAD. Stotine M2 i HK91 mašinskih
pušaka, bacača granata, jebenih laserskih topova, sanduci lahtija L-35 u
besprekornom stanju. Ruski An-9 u originalnom pakovanju… ovde ima
dovoljno oružja za opremanje dvadesetak istočnoevropskih milicija. A tek
municije! Hriste! Kutije su naslagane do visine dvospratnice! Da se jebena
zalagaonica zapalila, čitav Loutaun otišao bi u vazduh!”
Sirene. Čuo je sirene i još povika. Neko se drao. Tražio je od nekog da
postavi prepreke za zaprečavanje ulice.
„O kakvoj zalagaonici govoriš?”
„King Virtu, južno od MLK-a. Znaš to mesto?”
„Jakako…”
„I zamisli u čijem je vlasništvu?” Pit je bio previše uzbuđen da bi mu
dao prilike da pogađa. „Alonza Moretija! Shvataš?”
Hodžiz nije shvatao.
„Moreti je unuk Fabricija Abaskije, Bili! Fabija Nosa! Da li ti je sad
išta jasnije?”
Isprva nije bilo, zato što je, dok su ga Pit i Izabel ispitivali, slučajno
podigao ime Abaskije s police starih slučajeva… kakvih se za četrdeset
godina službe nakupilo.
„Pite, King Virtu je vlasništvo crnca. Kao i sve drugo u tom kraju.”
„Malo sutra je. Bertone Lorens je ime na firmi, ali je radnja
iznajmljena. Lorens je samo paravan. Propevao je. I znaš šta je najbolje?
Balkandownload.org
BD4YU

Pripada nam deo hapšenja, zato što je naša dvočlana patrola stupila na
scenu nedelju dana pre nego što je ATF planirao da pohvata te tipove. Svi
detektivi su ovde dole. Šef je na putu, s medijskom svitom većom od one na
paradi za Dan zahvalnosti. Federalci se neće sami omastiti! Nema šanse!”
Smejao se kao šašav.
Svi detektivi su tamo, pomislio je Hodžiz. Šta će ostati za Gospodina
Mercedesa? Šipak, eto šta će ostati.
„Bili, moram da idem. Ovo je… čoveče, ovo je čudesno.”
„Naravno, ali mi prvo reci kakve to veze ima sa mnom.”
„Sećaš li se onog što si rekao na saslušanju. Bomba u automobilu je bila
osveta. Moreti je pokušao da naplati dedin dug u krvi. Pored pušaka,
mašinki, granata, pištolja i kojekakve gvožđurije ima i najmanje pola tuceta
sanduka Hendriksovog hemijskog detašita. Znaš li šta je to?”
„Gumasti eksploziv.” Sad mu je jasnije.
„Jašta. Aktivira se olovnim detonatorima. Znamo da su baš takvi
korišćeni u tvom automobilu. Još nemamo hemijsku analizu eksploziva, ali
sam siguran da će odgovarati ovom iz skladišta. Računaj na to. Ti si stvarno
srećni kurvin sin, Bili.”
„Imaš pravo”, reče Hodžiz. „Jesam.”
Zamišljao je scenu u King Virtuu: policajci i agenti ATF-a nalaze se
svuda (verovatno se prepiru oko nadležnosti), a novi neprestano pristižu.
Loubrajer je zatvoren, verovatno i Avenija MLK. Gomile znatiželjnika se
okupljaju. Šef policije je na putu s probranom svitom. Gradonačelnik neće
propustiti priliku da održi govor. Tu će biti i novinari, televizijske ekipe i
reportažna kola. Pit je bio van sebe od uzbuđenja. Da li je to bio pravi
trenutak da se Hodžiz upusti u dugu i slojevitu priču o masakru ispred
Gradskog centra, kompjuterskoj pričaonici Debin plavi kišobran, mrtvoj
majci koja se verovatno napila i zadavila povraćkom i kompjuterskom
tehničaru u bekstvu?
Ne, odlučio je, nije.
Poželeo je svaku sreću Pitu i prekinuo vezu.

Balkandownload.org
BD4YU

17 Kad se vratio u kuhinju, Holi više nije bila u njoj. Nije je video, ali
je čuo. Izgleda da se Mutava Holi preobrazila u Holi Propovednicu
Preporoda. Njen glas je makar na trenutak imao tu „slatki svemogući bože”
kadencu.
„Ja sam s gospodinom Hodžizom i njegovim prijateljem Džeromom”,
govorila je. „Oni su moji prijatelji, mama. Lepo smo ručali. Sad
razgledamo znamenitosti. Posle ćemo večerati. Govorimo o Džejni. Mogu
to da radim, ako hoću.”
Hodžiz se oraspoložio, uprkos haotičnoj situaciji i žalosti zbog Džejni,
kad je čuo kako se Holi suprotstavlja majci. Nije bio siguran da li je to prvi
put, ali se ne bi iznenadio da jeste.
„Ko je koga zvao?” pitao je Džeroma, klimajući u pravcu njenog glasa.
„Holi je zvala. Ideja je bila moja. Isključila je telefon, da je majka ne bi
uznemiravala. Nije htela da je pozove, dok joj nisam skrenuo pažnju da će
njena majka pozvati policiju.”
„Pa šta i ako jesam”, govorila je Holi. „To je bio Olivijin automobil.
Nisam ga ukrala. Vratiću se večeras, mama. Dotad me pusti na miru.”
Vratila se u sobu rumenog lica. Izgledala je prkosno, znatno mlađe i
odista lepo.
„Svaka čast, Holi”, reče Džerom. Podigao je ruku za petaka.
Nije obratila pažnju na to. Posmatrala je Hodžiza, ustreptalim očima.
„Baš me briga da li ćeš pozvati policiju i da li ću se naći u nevolji. Ne bi
trebalo da ih zoveš, ako već nisi. Ne mogu da ga nađu. Mi možemo. Znam
da možemo.”
Hodžiz je shvatio da, ako postoji osoba kojoj je hvatanje Gospodina
Mercedesa važnije nego njemu, to ne može biti niko drugi do Holi Gibni.
Verovatno je prvi put u životu radila nešto bitno, sa ljudima kojima se
dopadala i koji su je poštovali.
„Još neko vreme neću zvati policiju, uglavnom zato što je ovog
popodneva veoma zauzeta. Smešno je, ili bolje reći ironično, što misle da
to ima neke veze sa mnom.”
„O čemu to govoriš?”, pitao je Džerom.
Hodžiz je pogledao na sat i video da je dva i dvadeset. Proveli su
dovoljno vremena u kući Hartsfildovih. „Vratimo se kod mene. Objasniću
Balkandownload.org
BD4YU

vam usput. Još jedanput ćemo pretresti čitav problem. Ako ništa ne
smislimo, ponovo ću zvati partnera. Ne želim da rizikujem novi vašar
užasa.”
Rizik je i te kako postojao. Na licu im je video da su ga svesni, koliko i
on. „Ušla sam u majušnu dnevnu sobu pored dnevne, da bih pozvala majku”,
reče Holi. „Gospođa Hartsfild je imala prenosni kompjuter. Želim da ga
ponesemo, ako idemo kod tebe.”
„Zašto?”
„Možda ću pronaći način da uđem u njegov kompjuter. Možda je
zapisala komandu s tastature ili zvučnu lozinku.”
„Holi, to je gotovo uzaludno. Duševni bolesnici kao Brejdi veoma se
trude da sakriju istinu o sebi.”
„To mi je poznato”, reče Holi. „I te kako sam upoznata s tim. Zato što
sam i ja duševno bolesna i zato što pokušavam da to sakrijem.”
„Nemoj da pričaš takve stvari Holi.” Džerom je pokušao da je uhvati za
ruku. Nije mu dopustila. Izvadila je cigarete iz džepa.
„Jesam i znam da jesam. I moja majka to zna. Zato me drži na oku.
Špijunira me. Čini to da bi me zaštitila. Gospođa Hartsfild se sigurno
ponašala na isti način. Kako i ne bi, kad je bio njen sin.”
„Ako je Linklaterova iz Diskaunt elektroniksa imala pravo”, reče
Hodžiz, „gospođa Hartsfild je najveći deo vremena bila pijana.”
Holi je odvratila: „Možda je bila sposobna pijanica. Imaš li bolju
ideju?” Hodžiz je kapitulirao. „U redu, ponesi kompjuter. Nek ide
dođavola.”
„Ne još”, rekla je. „Za pet minuta. Hoću da popušim cigaretu. Izaći ću
na verandu.”
Izašla je. Sela je na verandu i zapalila cigaretu.
Hodžiz joj se obratio kroz spoljnja vrata. „Kad si postala tako drčna,
Holi?” Odgovorila mu je, ne okrećući glavu. „Verovatno kad sam videla
izgorele ostatke moje rođake, razbacane po ulici.”

Balkandownload.org
BD4YU

18 Brejdi je napustio Motel 6 u petnaest do tri tog popodneva. Izašao je

da bi se nadisao svežeg vazduha i ugledao Čikin Kup s druge strane
auto puta. Prešao je drum i naručio poslednji obrok: Pohovano zadovoljstvo
s dodatnom močom i salatom od kupusa. Restoranski deo bio je gotovo pust.
Odneo je poslužavnik do stola pored izloga, da bi sedeo na suncu. Uskoro
to više neće moći. Uživaće u njemu dok još može.
Polako je jeo, misleći na hranu koju je nosio kući iz Čiken kupa i kako
je majka uvek tražila pohovano zadovoljstvo s duplom salatom. Nehotice je
naručio njeno omiljeno jelo. Zaplakao je. Obrisao je suze salvetom. Sirota
mama!
Sunčeva svetlost je prijatna, ali su koristi od nje prolazne. Razmišljao
je o trajnijem užitku koji pruža tama. Više neće slušati lezbo-feminističke
žalopojke Fredi Linklater. Toni Frobišer neće mu više govoriti da ne može
da izlazi na teren zbog mistične ODGOVORNOSTI PREMA RADNJI, iako
svi znaju da ne ide zato što ne razlikuje hard-disk od napajanja. Bubrezi mu
se više neće smrzavati zbog zamrzivača odvrnutih do daske, dok vozi
kamionče Gospodina Ukusnog u avgustu. Više neće morati da lupa po
upravljačkoj tabli subarua kad mu radio utihne. Više neće razmišljati o
majčinim čipkastim gaćicama i dugim, dugim nogama. Više neće besneti
zato što ga ne primećuju i uzimaju zdravo za gotovo. Više neće biti
glavobolja. I više neće biti neprospavanih noći. Od danas će samo spavati,
bez prestanka.
Spavaće snom bez snova.
Pomeo je sto, obrisao mrlju moče salvetom i bacio đubre, kad je
završio s obrokom (pojeo je sve do poslednjeg zalogaja). Devojka za
šankom pitala ga je da li je sve bilo kako treba. Rekao je da jeste. Pitao se
koliko će piletine, moče, hleba i salate probaviti pre nego što mu eksplozija
raznese stomak i razbaca njegovu sadržinu.
Zapamtiće me, pomislio je, dok je stajao na ivici auto-puta i čekao
zatišje u saobraćaju da bi stigao do motela. Postići ću najbolji rezultat. Ući
ću u istoriju. Sad mu je bilo drago što nije ubio debelog bivšeg policajca.
Bolje je što će živ dočekati večerašnji događaj. Zapamtiće ga. Moraće da
živi s tom uspomenom.
Vratio se u sobu i zagledao u invalidska kolica i eksplozivom ispunjenu
Balkandownload.org
BD4YU

kesu za mokraću, položenu na eksplozivom ispunjeni PARKING ZA BULJU

jastuk. Hteo je da ranije stigne do SUK-a (ali ne previše rano; poslednje što
mu je potrebno bilo je da štrči samo zato što je muško i stariji od trinaest),
ali ima još malo vremena. Poneo je prenosni kompjuter, ne zato što mu je
bio potreban već iz navike. Bilo mu je drago što je to učinio. Uključio ga je,
povezao s motelskim bežičnim internetom i izašao na Debin plavi kišobran.
Ostavio je poslednju poruku - neku vrstu polise osiguranja.
Nakon toga je otišao do aerodromskog parkirališta po Subaru.

Balkandownload.org
BD4YU

19 Hodžiz je nedugo posle pola četiri stigao na Harper roud, u pratnji

dva detektiva-pripravnika. Holi je bacila pogled unaokolo i unela
prenosni kompjuter pokojne gospođe Hartsfild u kuhinju. Uključila ga je.
Džerom i Hodžiz su stajali pored nje. Nadali su se da neće videti ekran s
lozinkom… ali se on pojavio.
„Pokušaj s njenim imenom”, reče Džerom.
Holi ga je poslušala. Na ekranu makintoša pojavilo se: ne.
„U redu, pokušaj s Debi”, reče Džerom. „S ie i i na kraju.”
Holi je sklonila uvojak mišje smeđe kose iz oka, da bi mu dala do
znanja koliko je nervira. „Nađi neku zanimaciju, Džerome, važi? Ne želim
da mi gvirkaš preko ramena. Mrzim to.” Obratila se Hodžizu. „Mogu li da
pušim ovde? Mislim da mogu. Tako bolje razmišljam. Cigarete mi pomažu u
razmišljanju.”
Hodžiz joj je doneo tacnicu. „Imaš dozvolu za pušenje. Džerom i ja
ćemo biti u radnoj sobi. Razderi se ako nešto pronađeš.”
Mala je verovatnoća za tako nešto, pomislio je. Mala je verovatnoća da
će išta postići.
Nije obraćala pažnju na njega. Zagrevala se. Zaboravila je na
propovednički glas. Vratila se mrmljanju. „Nadam se da je ostavila
naznaku. Nadam se naznaci. Holi se nada naznaci.”
Bože, pomislio je Hodžiz.
U radnoj sobi je pitao Džeroma ima li pojma o kakvoj naznaci govori.
„Neki kompjuteri će ti posle tri pokušaja ponuditi naznaku. Nešto što će
ti osvežiti sećanje, u slučaju da si zaboravio lozinku. Pojaviće se, samo ako
je uprogramirana.”
Iz kuhinje je dopro srčani, nimalo nerazgovetni krik. „Sranje!
Dvostruko sranje! Trostruko sranje!”
Hodžiz i Džerom su izmenjali poglede.
„Izgleda da nije”, reče Džerom.

Balkandownload.org
BD4YU

20 Hodžiz je uključio svoj kompjuter. Objasnio je Džeromu šta želi:

spisak svih javnih skupova u narednih sedam dana.
„Sačiniću ga”, reče Džerom, „ali bi bilo bolje da pre toga pogledaš
ovo.”
„Šta?”
„To je poruka. Pod plavim kišobranom.”
„Klikni na nju.” Hodžiz je stisnuo šake u pesnice. Polako ih je otvorio
dok je čitao merckill-ovu poslednju poruku. Bila je kratka. Nije nudila
nikakve podatke, ali je sadržala zračak nade.

Zbogom, BUDALČINO.
P. S.: Uživaću u mom vikendu, a ti uživaj
u tvom.

Džerom je rekao: „Mislim da si dobio oproštajno pismo, Bili.”

Hodžiz se slagao s njim, ali nije mario. Usmerio se na PS. Znao je da bi
mogao biti obmana, ali, ako nije, ostalo im je nešto vremena.
Iz kuhinje je dopro pramičak dima i još jedno srčano sranje.
„Bili? Upravo mi je nešto gadno palo na pamet.”
„Šta?”
„Večerašnji koncert. Onaj dečački bend. Momci iz kraja. U Mingu. Moja
sestra i majka biće tamo.”
Hodžiz je razmišljao o tome. Dvorana Mingo prima četiri hiljade ljudi.
Večeras će u njoj biti osamdeset procenata žena - mame s kćerkicama. U
publici će biti i muškaraca, ali će gotovo svi pratiti kćerkice i njihove
prijateljice. Brejdi Hartsfild je zgodan tip od tridesetak godina. Ako pokuša
da sam uđe na koncert, štrčaće. U Americi dvadeset prvog stoleća svaki
usamljeni muškarac na priredbi namenjenoj devojčicama privlači pažnju i
budi sumnju.
Takođe: Uživaću u mom vikendu, a ti uživaj u tvom.
„Misliš li da bi trebalo da zovem mamu i da joj kažem da ne pušta cure
iz kuće?” Džerom je izgledao smeteno. „Barb verovatno nikad više ne bi
progovorila sa mnom. Tu je i njena prijateljica Hilda i još nekoliko njih…”
Iz kuhinje se čulo: „Uh, prokletinjo! Daj mi je!”
Balkandownload.org
BD4YU

Džerom je nastavio, pre nego što je Hodžiz odgovorio: „S druge strane,

izgleda da nešto planira za vikend, a danas je četvrtak. Šta ako samo želi da
u toverujemo?”
Hodžiz je bio sklon da poveruje da je uvredljiva poruka istinita.
„Pronađi onu Hartsfildovu fotografiju iz Sajber-partole, molim te. Onu koja
se dobija kad klikneš na UPOZNAJ STRUČNJAKE.”
Hodžiz je pozvao Mario Everet iz odeljenja za dokumentaciju, dok se
Džerom bavio time.
„Hej, Mario, ponovo Bili Hodžiz. Ja… pa, svašta se događa u Loutaunu.
Pit mi je rekao. Polovina ljudstva je tamo dole, jelda? Uh-huh… pa, neću
dugo da te gnjavim. Da li znaš da li je Lari Vindom još uvek šef
obezbeđenja u SUK-u? Jakako, tako je, Romper-Stomper28. Naravno.
Sačekaću.”
Ispričao je Džeromu, dok je čekao odgovor, da je Lari Vindom otišao
ranije u penziju zato što mu je SUK ponudio posao za dvostruko više novca
no što je zarađivao kao detektiv. Nije mu pomenuo da to nije bio jedini
razlog zbog kog je Vindom napustio službu posle dvadeset godina rada.
Mario se javila. Da, Lari je još u SUK-u. Ima i broj njegove kancelarije.
Pitala ga je postoji li problem, pre nego što se oprostio od nje. „Zato što je
tamo veliki koncert. Moja nećaka će ići na njega. Luduje za tim
šmokljanima.”
„Sve je u redu, Mario. Samo neki stari poslovi.”
„Reci Lariju da bi nam danas dobro došao”, reče Mario. „U kancelariji
nema žive duše. Nećeš naći detektiva, ni da ga svećom tražiš.”
„Učiniću to.”
Hodžiz je pozvao obezbeđenje SUK-a. Predstavio se kao detektiv Bil
Hodžiz i potražio Vindoma. Posmatrao je Brejdija Hartsfilda, dok je čekao.
Džerom je povećao fotografiju, tako da je ispunjavala čitav ekran. Hodžiz
je kao opčinjen zurio u njegove oči. U manjoj verziji, s fotografijama
ostalih kolega izgledale su prilično prijatno. To se promenilo u novom
formatu. Usne su se osmehivale, ali oči ne. Bile su bezizražajne i daleke,
gotovo mrtve.
Sereš, reče Hodžiz (korio je sebe). Ovo je klasični slučaj viđenja nečeg
čega nema, na osnovu naknadno prikupljenih saznanja - kao kad svedok
pljačke banke kaže mislim da je izgledao nervozno i pre nego što je
potegao pištolj.
Zvučalo je dobro, profesionalno, ali Hodžiz nije verovao u to. Za njega
Balkandownload.org
BD4YU

su oči koje su ga posmatrale s ekrana bile oči gmizavca koji se skriva pod
stenom. Ili ispod senke plavog kišobrana.
Vindom je odgovorio na poziv gromovitim glasom koji sagovornika tera
da odmakne telefon pet centimetara od uva. Bio je i ostao galamdžija. Želeo
je da zna sve o velikoj popodnevnoj akciji. Hodžiz mu je rekao da je reč o
megazapleni, ali da izuzev toga malo zna. Podsetio je Larija na činjenicu da
je penzionisan.
Ali.
„Pit Hantli me je, pritisnut obavezama, zamolio da te pozovem. Nadam
se da mi ne zameraš.”
„Isuse, ne. Voleo bih da nešto popijemo, Bili. Da popričamo o starim
danima u opuštenoj atmosferi, sad kad smo oboje van službe.”
„To bi bilo lepo.” To bi bio sam pakao.
„Kako mogu da ti pomognem?”
„Pit mi je rekao da večeras imaš koncert. Neki popularni dečački sastav
gostuje u dvorani. Onaj koji sve curice vole.”
„Da znaš da ih vole. Već čekaju u redu i zbilja se lože. Vrište uglas, kad
god neko usklikne ime člana benda. Vrište dok dolaze s parkirališta. Sve
liči na bitlmaniju iz naših dana, samo što ovi tipovi kako čujem nisu Bitlsi.
Da li je neko zapretio bombom ili nešto slično? Reci mi da nije. Curice će
me u tom slučaju rastrgnuti na komade, a mamice pojesti ostatke.”
„Imam dostavu o zlostavljaču dece. U pitanju je loš, loš dečak, Lari.”
„Ime i opis?” Reagovao je brzo i neposredno, bez proseravanja.
Napustio je službu zato što je bio malčice prebrz s pesnicama. Imao je
probleme s kontrolom besa, po rečniku policijskog psihijatra. Bio je
Romper-Stomper, govorile su kolege.
„Zove se Brejdi Hartsfild. Poslaću ti njegovu fotografiju.” Hodžiz je
pogledao Džeroma, koji je klimnuo i obrazovao krug palcem i kažiprstom.
„Ima tridesetak godina. Ako ga vidiš, pozovi me, pa ga zgrabi. Budi veoma
oprezan. Sredi mamojebca, ako pokuša da pruži otpor.”
„Učiniću to sa zadovoljstvom, Bili. Preneću obaveštenje mojim
momcima. Postoji li šansa da će biti tamo sa… ne znam… bradom? U
društvu tinejdžerke ili još mlađe devojčice?”
„To je malo verovatno, ali nije nemoguće. Iznenada ga zaskoči, ako ga
primetiš u gužvi. Mogao bi biti naoružan.”
„Kolika je verovatnoća da će se pojaviti na koncertu?” Zvučalo je kao
da se tome nada, što je bila tipična reakcija Larija Vindoma.
Balkandownload.org
BD4YU

„Nije velika.” Hodžiz je potpuno verovao u to. Nije se radilo isključivo

o Hartsfildovoj poslednjoj poruci s Plavog kišobrana u kojoj je pominjao
vikend. Morao je da zna da će u publici punoj devojčica biti veoma
upadljiv. „Jasno ti je da policija zbog svega što se dešava u Loutaunu ne
može da izađe na teren?”
„Ne trebaju nam”, reče Vindom. „Pokrivamo koncert s trideset pet
momaka. Većina su penzionisani pajkani. Znamo svoj posao.”
„Znam da znate”, reče Hodžiz. „Ne zaboravi da me prvo pozoveš. Mi
penzioneri retko dobijamo priliku da okusimo akciju, zato moramo da se
trudimo da posao bude besprekorno obavljen.”
Vindom se nasmejao. „Dobro smo se razumeli. Pošalji mi fotografiju.”
Izrecitovao je elektronsku adresu, koju je Hodžiz nažvrljao i prosledio
Džeromu. „Sklepaćemo ga, ako ga vidimo. Računaće se kao tvoje
hapšenje… ujka Bili.”
„Jebi se, ujka Lari”, reče Hodžiz. Prekinuo je vezu i pogledao Džeroma.
„Fotografija je poslata”, reče dečak.
„Dobro je.” Hodžiz je zatim rekao nešto što će ga proganjati do kraja
života. „Ako je Hartsfild pametan koliko misli da jeste, večeras neće ni
prići Dvorani Mingo. Mislim da tvoja mama i sestrica mogu da idu na
koncert. Larijevi momci ščepaće ga pre nego što stigne do ulaza, ako nekim
slučajem pokuša da upadne na koncert.”
Džerom se osmehnuo. „Sjajno.”
„Vidi šta još možeš da nađeš. Usmeri se na subotu i nedelju, ali nemoj
da prenebregneš sledeću sedmicu, a ni sutrašnji dan, zato što…”
„Zato što vikend počinje petkom. Kapiram.”
Džerom se dao na posao. Hodžiz je izašao iz kuhinje, da bi pogledao
kako Holi napreduje. Zaustavio se u mestu zbog onog što je video. Crveni
novčanik je bio pored pozajmljenog kompjutera. Legitimacija Debore
Hartsfild, kreditne kartice i isprave bile su poredane po stolu. Holi je
proučavala masterkard u izmaglici plavičastog dima treće cigarete.
Odmerila ga je prkosnim, uplašenim pogledom.
„Samo pokušavam da pronađem njenu blesavu lozinku! Njena torbica je
visila na naslonu kancelarijske stolice. Novčanik je bio u njoj, pa sam ga
tutnula u džep. Učinila sam to zato što neki ljudi čuvaju lozinku u njima. To
naročito važi za žene. Nisam želela njen novac, gospodine Hodžiz. Imam
svoj. Dobijam džeparac!”
Džeparac, pomislio je Hodžiz. O, Holi.
Balkandownload.org
BD4YU

Oči su joj se blistale od suza. Ponovo je grizla usne. „Nikad nisam ništa
ukrala.”
„U redu je”, rekao je. Palo mu je na pamet da je potapše po ruci.
Odustao je od tog nauma, zato što je procenio da bi to bila loša ideja.
„Razumem.”
I pobogu, zašto bi se uzrujavao zbog toga? Krađa novčanika mrtve žene
je tričarija posle svih sranja koje je doživeo otkad je ono bogom prokleto
pismo prošlo kroz njegov otvor za poštu. Kad se za sve ovo sazna - što će
se sigurno dogoditi - reći će da ga je sam uzeo.
Holi nije dovršila svoju priču.
„Imam kreditnu karticu i novac. Imam i tekući račun. Kupujem video-
igrice i programe za ajpod. Kupujem odeću i minđuše, koje mnogo volim.
Imam pedeset šest pari. Kupujem cigarete, iako su veoma skupe. Možda bi
hteo da znaš da paklica cigareta u Njujorku košta jedanaest dolara.
Pokušavam da ne budem na teretu, zato što ne mogu da radim. Ona kaže da
nisam, ali znam da jesam…”
„Prestani, Holi. Sačuvaj tu priču za psihijatra, ako ga imaš.”
„Naravno da ga imam.” Kiselo se osmehnula nesavladivom ekranu za
lozinku na laptopu gospođe Hartsfild. „Sjebana sam, zar ti je to promaklo?”
Hodžiz je odlučio da zanemari to pitanje.
„Tražila sam komad papira s lozinkom”, rekla je, „ali ga nisam našla.
Pokušala sam s brojem socijalnog osiguranja, odnapred i otpozadi. Neki
koriste brojeve na kreditnim karticama. Pokušala sam i sa sigurnosnim
šiframa na njima.”
„Imaš li još neku ideju?”
„Imam nekoliko. Ostavi me na miru.” Dobacila mu je, kad je prekoračio
preko praga: „Žao mi je zbog dima, ali mi zaista pomaže u razmišljanju.”

Balkandownload.org
BD4YU

21 Hodžiz se zavalio u fotelju u dnevnoj, dok je Holi provaljivala

lozinku u kuhinji, a Džerom radio u njegovoj radnoj sobi. Zurio je u
ugašeni televizor. Bio je na lošem, možda i najgorem mogućem mestu.
Logični deo njegovog uma shvatio je da je Brejdi Hartsfild kriv za sve što
se dogodilo. Logika je gubila moć dok je sedeo u fotelji, u kojoj je proveo
toliko zaludnih, televizijom natopljenih popodneva, beskoristan i otuđen od
suštine svog bića koje je na poslu uzimao zdravo za gotovo. Njeno mesto
zauzela je stravična ideja: on, Kermit Vilijam Hodžiz, počinio je zločin
traljavo obavljenog policijskog posla. Na taj način je pomogao i podržao
Gospodina Mercedesa. Bili su zvezde rijalitija Bili i Brejdi ubijaju neke
dame. Bilo je previše žrtava ženskog roda: Džejni, Olivija Treloni, Dženis
Krej i njena kći Patriša… plus Debora Hartsfild, koja se možda nije
otrovala, već je otrovana. To nije sve. Nisam pomogao Holi, koja će biti još
sjebanija, ako ne nađe lozinku… ili, ako je nađe, i na maminom kompjuteru
ne bude ničeg što će nam pomoći da nađemo Maminu Mazu. Koliki su njeni
izgledi za uspeh?
Sedeo je u stolici - znao je da bi trebalo da ustane, ali je bio nemoćan
da to učini - razmišljajući o dugom spisku uništenih žena. Njegova bivša
žena je bivša s dobrim razlogom. Tome su doprinele godine opijanja na
ivici ozbiljnog alkoholizma. Korina (koja je i sama znala da popije, što
verovatno još čini) nije ga napustila zbog toga, već zbog hladnoće koja se
ušunjala kroz pukotine u braku, sasvim ga zaledivši. Otuđio je od sebe,
pravdajući se da to čini nje radi, da bi je zaštitio od svih onih gadnih i
depresivnih stvari s kojima se susretao na poslu. Uistinu joj je na mnogo
načina - krupnim i sitnim potezima - davao do znanja da Korin Hodžiz uvek
gubi u trci između nje i posla. Što se njegove kćerke tiče… pa. Bože. Ali
nikad nije propuštala da mu pošalje čestitke za rođendan i Božić (iako su
one za Dan zaljubljenih prestale da stižu pre deset godina), i gotovo nikad
ne propušta obavezni poziv u nedelju uveče, ali ga nekoliko godina nije
posetila. Iz te činjenice jasno se vidi da je sjebao i taj odnos.
Setio se kako je bila divna kao dete, s pegicama i gustom crvenom
kosom - tatina šargarepica. Trčala bi niz hodnik kad bi se vratio kući i
neustrašivo skakala, znajući da će ispustiti sve što je imao u rukama da bi je
uhvatio. Džejni je pomenula kako je ludovala za Bej Siti Rolersima. I Ali je
Balkandownload.org
BD4YU

imala svoje petorke, slatke dečake s otužnim pesmičuljcima. Od džeparca je

kupovala male ploče s velikom rupom na sredini. Šta je bilo na njima? Nije
mogao da se seti. Jedna pesma je govorila o svakom pokretu i svakom
koraku koji napraviš. Da li je to bio hit Bananarame ili Tompson tvinsa? Ko
bi ga znao. Jedno je sigurno, nikad je nije odveo na koncert. Kori ju je
odvela na Sindi Loper.
Sećanje na Ali i njenu ljubav prema pop muzici potaklo je novu misao,
onu zbog koje se naglo uspravio, raširenih očiju, stiskajući tapacirane
rukohvate fotelje.
Da li bi pustio Ali da ide na večerašnji koncert?
Odgovor je bio apsolutno ne. Ne bi je pustio ni u kom slučaju.
Pogledao je na sat i video da je ostalo još nekoliko minuta do četiri.
Ustao je, da bi otišao do radne sobe i rekao Džeromu da pozove mamu i da
joj kaže da ne vodi devojčice u SUK, ma koliko se ljutile i zapomagale.
Istina je da je pozvao Larija Vindoma i da su preduzete mere
predostrožnosti. Nek predostrožnost ide dođavola. Ni u kom slučaju ne bi
poverio Alin život Romper- Stomperu. Ni u kom.
Džerom je povikao, pre nego što je stigao da načini dva koraka do radne
sobe: „Bili! Holi! Dođite ovamo! Mislim da sam nešto našao!”

Balkandownload.org
BD4YU

22 Stali su iza Džeroma. Hodžiz je gledao preko dečakovog levog, a

Holi preko desnog ramena. Na ekranu Hodžizovog kompjutera bilo je
saopštenje za štampu.

SINERDŽI KORP, SITIBANK, TRI LANCA

RESTORANA BRZE HRANE PRIREÐUJU NAJVEĆI
LETNJIKARIJERNI DAN U EMBASI APARTMANIMA

DAJE SE NA ZNANJE. Poslovni ljudi od karijere i vojni

veterani pozivaju se da dođu na najveći Karijerni dan, koji
će se održati u centru grada u Embasi apartmanima na Trgu
Sinerdži broj 1. Prethodna prijava je dobrodošla, ali nije
neophodna. Otkrićete stotine uzbudljivih i dobro plaćenih
poslova na veb-sajtu Sitibanka, u lokalnim Mekdonaldsima,
Burger kingovima i Čiken kupovima, na www.sinergy.com.
Nude se poslovi u reklamacijama, maloprodaji,
obezbeđenju, vodoinstalaterstvu, elektrici, računovodstvu,
finansijskoj analitici, telemarketingu, na kasama. Pronaći
ćete obučene i usrdne vodiče za posao i korisne seminare u
salama za konferenciju. Sve je besplatno. Vrata su
otvorena od osam ujutru. Donesite rezime. Obucite se za
uspeh.
Ne zaboravite da će prethodna prijava ubrzati proces i
povećati vaše šanse da pronađete željeni posao.
ZAJEDNO ĆEMO POBEDITI RECESIJU!

„Šta misliš?” pitao je Džerom.

„Mislim da si uspeo.” Hodžizu je pao veliki kamen sa srca. Neće ništa
pokušati na večeranjem koncertu, u prepunom noćnom klubu, niti na bejzbol
utakmici dečje lige sutra uveče. Biće ispred Embasi apartmana. Mora biti.
Sve se savršeno uklapalo. Postoji logika u ludilu Brejdija Hartsfilda: alfa je
za njega jednako omega. Namerava da okonča karijeru masovnog ubice, isto
kao što ju je počeo, ubijanjem nezaposlenih.
Hodžiz se okrenuo da vidi kako je Holi podnela ovo saznanje, ali je ona

Balkandownload.org
BD4YU

izašla iz sobe. Vratila se u kuhinju i sela ispred prenosnog kompjutera

Debore Hartsfild. Zurila je u ekran s lozinkom, obešenih ramena. Pikavac se
pušio u tacni pored nje. Cigareta je dogorela do filtera, iscrtavši liniju
pepela.
Ovog puta je rizikovao da je dodirne. „U redu je, Holi. Lozinka više
nije bitna, zato što znamo mesto udara. Za nekoliko sati sastaću se s bivšim
partnerom. Reći ću mu sve, kad se ovo s Loutaunom smiri. Izdaće poternicu
za Hartsfildom i njegovim automobilom. Ako ga ne uhapse pre subote
ujutru, uhvatiće ga oko sajma zapošljavanja.”
„Možemo li večeras išta učiniti?”
„Razmišljam o tome.” Nešto bi mogli, iako je ideja toliko nategnuta, da
se graničila s fantazijom.
Holi je rekla. „Šta ako grešiš u vezi s karijernim danom? Šta ako planira
da večeras digne neki bioskop u vazduh?”
Džerom je ušao u sobu. „Danas je četvrtak, Holi. Još je rano za velike
letnje filmove. U većini bioskopskih dvorana sedi po desetak gledalaca.”
„Mogao bi se odlučiti za koncert”, rekla je. „Možda ne zna da će tamo
biti samo devojčice.”
„Zna”, reče Hodžiz. „Pri izvođenju zlodela oslanja se na improvizaciju,
ali to ne znači da je glup. Ne sumnjam da je proučio metu.”
„Mogu li da dobijem još malo vremena za odgonetanje lozinke? Molim
vas.”
Hodžiz je pogledao na sat. Četiri i deset. „Naravno. Pokušavaj do pola
pet. Kako ti to zvuči?”
Bila je raspoložena za cenkanje. „Petnaest do pet?”
Hodžiz je odmahnuo glavom.
Muklo je uzdahnula. „Ponestalo mi je cigareta.”
„One će te ubiti”, reče Džerom.
Pogledala ga je u oči. „Hoće! To je deo njihovog šarma.”

Balkandownload.org
BD4YU

23 Hodžiz i Džerom odvezli su se do malog tržnog centra na raskrsnici

Harpera i Hanovera, da bi kupili paklicu cigareta za Holi i da bi joj
pružili preko potrebnu privatnost. Vratili su se u sivi mercedes. Džerom je
prebacivao paklicu cigareta iz ruke u ruku. Rekao je: „Ježim se od ovog
automobila.”
„I ja”, priznao je Hodžiz. „Zanimljivo je da preosetljivoj Holi nije
smetao.” „Da li će biti dobro? Mislim, kad se ovo završi.”
Hodžiz bi pre nedelju dana ili samo dva dana ranije rekao nešto
neodređeno i politički korektno. Odonda je svašta preturio preko glave s
Džeromom. „Neko vreme će biti”, rekao je. „Nakon toga… neće.”
Džerom je uzdahnuo kao čovek suočen s potvrdom sumornog
predviđanja. „Jebi ga.”
„Jakako.”
„Pa šta ćemo sad?”
„Vratićemo se. Daćemo joj pakovanje od dvadeset eksera za mrtvački
kovčeg i gledati kako puši jedan od njih. Ponećemo ono što je uzela iz
Hartsfildove kuće. Povešću vas do Tržnog centra Berč Hil. Džipom ćeš je
odbaciti do Šugar Hajtsa. Nakon toga ćeš se vratiti kući.”
„I pustiti mamu, Barb i njene prijateljice da idu na koncert.”
Hodžiz je uzdahnuo. „Reci majci da ne ide, ako će ti to pomoći da se
bolje osećaš.”
„Sve će se saznati, ako to učinim.” Još uvek se poigravao paklicom
cigareta. „Mislim na sve što smo danas radili.”
Džerom je bio bistar momak. Hodžiz nije morao da potvrđuje ono što je
rekao, niti da mu kaže da će se i bez toga na kraju sve saznati.
„Šta ćeš učiniti, Bili?”
„Vratiću se na Nort sajd. Za svaki slučaj parkiraću mercedes ćošak-dva
od Hartsfildove kuće. Vratiću kompjuter i novčanik gospođe Hartsfild i
čekati u zasedi. Za slučaj da se vrati.”
Džerom ga je sumnjičavo posmatrao. „Po podrumu bi se reklo da se
neće vraćati. Kakve su šanse za to?”
„Male ili nikakve, ali je to jedina karta koju imam. Dok ne predam sve
Pitu u ruke.”
„Zbilja želiš da ga uhapsiš, zar ne?”
Balkandownload.org
BD4YU

„Da”, s uzdahom je odgovorio Hodžiz. „Želim.”

Balkandownload.org
BD4YU

24 Po povratku su zatekli Holi s glavom na stolu, pokrivenom rukama.

Sadržaj novčanika Debore Hartsfild ležao je kao asteroidni pojas
oko nje. Tvrdoglavi ekran s lozinkom još je svetleo. Zidni sat je pokazivao
dvadeset do pet.
Hodžiz se pobojao da će se usprotiviti njegovom planu da je vrati kući.
Holi se samo uspravila u stolici, otvorila novu paklicu cigareta i polako
izvadila jednu. Nije plakala, ali je izgledala umorno i obeshrabreno.
„Dala si sve od sebe”, reče Džerom.
„Uvek dajem sve od sebe, Džerome. I nikad nije dovoljno.”
Hodžiz je podigao crveni novčanik. Gurao je kreditne kartice u proreze.
Nije ih vraćao pravilnim redosledom, ali ko će to primetiti? Vlasnica
sigurno neće.
Naišao je na portrete u providnim futrolicama, koje su se razvlačile
poput harmonike. Odsutno ih je razgledao. Gospođa Hartsfild je stajala
držeći se podruku s krupnim tipom širokih ramena, u radnom kombinezonu -
verovatno odsutnim gospodinom Hartsfildom. Gospođa Hartsfild s gomilom
nasmejanih dama u nekom salonu lepote. Na jednoj je bio punački dečačić s
vatrogasnim kamionom - verovatno Brejdi s tri ili četiri godine. Tu je bila i
umanjena verzija fotografije u maloj radnoj sobi gospođe Hartsfild, Brejdi i
mama priljubljenih obraza.
Džerom je kucnuo po njoj i rekao: „Znaš li na šta me ova podseća? Na
Demi Mur i onog kako li se ono zvaše… Eštona Kučera.”
„Demi Mur ima crnu kosu”, pribrano će Holi. „Izuzev u Redovu Džejrt,
u kojoj nema nikakvu kosu, zato što je učila da bude mornarička foka. Tri
puta sam gledala taj film. U bioskopu, na videu i na kompjuteru. Mnogo mi
se svideo. Gospođa Hartsfild je plavuša.” Dodala je, posle kraćeg
razmišljanja: „Bila je.”
Hodžiz je izvadio fotografiju iz fiitrolice, da bi je bolje osmotrio. Zatim
ju je prevrnuo. Na poleđini je bio natpis Mama i njen slatki dečak, Send
Point Bič, avgust 2007. godine. Protrljao je fotografiju dlanom jednom ili
dva puta. Hteo je da je vrati u novčanik, kad se predomislio. Gurnuo ju je
prema Holi, okrenutu naopako.
„Pokušaj s ovim.”
Namrštila se. „S čim da pokušam?”
Balkandownload.org
BD4YU

„Slatki dečak.”
Otkucala je šifru, udarila po tastaturi… i ispustila za nju vrlo netipičan
radosni vrisak. Prošla je. Očas posla.
Na ekranu nije bilo ničeg značajnog - adresar, dosije OMILJENI
RECEPTI i SAČUVANI IMEJLOVI; dosije s onlajn računima (izgleda da je
tako plaćala većinu obaveza) i album fotografija (na većini je bio Brejdi
raznih godišta). Na ajtjunu je imala mnogo televizijskih emisija i samo
jedan muzički album: Alvin i veverice slave Božić.
„Hriste”, reče Džerom. „Ne želim da kažem da je zaslužila da umre,
ali…”
Holi ga je prekorno pogledala. „To nije smešno, Džerome. Ne radi
takve stvari.”
Podigao je ruku. „Izvini, izvini.”
Hodžiz je brzo pregledao sačuvane imejlove. Nije našao ništa
zanimljivo. Većina je bila od starih prijatelja iz srednje škole, koji su je
zvali Debs.
„Ovde nema ništa o Brejdiju”, rekao je i pogledao na sat. „Vreme je da
krenemo.”
„Ne tako brzo”, reče Holi. Otvorila je tragač. Otkucala je Brejdi.
Pojavilo se nekoliko rezultata (veliki broj u dosijeu s receptima, označeni
kao Brejdtjevi favoriti), ali ništa bitno ili korisno.
„Pokušaj sa SLATKIDEČAK”, predložio je Džerom.
Poslušala ga je i dobila jedan rezultat - dokument duboko na hard-disku.
Kliknula je na njega. Tu su bili brojevi Brejdijeve odeće i spisak božićnih i
rođendanskih poklona u poslednjih deset godina. Verovatno ga je sastavila
da se ne bi ponavljala. Pribeležila je i njegov broj socijalnog osiguranja. Tu
je bila i skenirana kopija automobilske registracije, putnog osiguranja i
krštenice. Ispisala je i imena njegovih kolega u Diskaunt elektroniksu i
fabrici sladoleda. Pored reći Širli Orton bila je beleška zbog koje bi se
Brejdi histerično nasmejao: Pitam se da li je njegova cura?
„Kakvo je ovo sranje?” pitao se Džerom. „On je odrastao čovek, za ime
božje.”
Holi je progovorila s tužnim osmehom. „Šta sam vam rekla. Znala je da
nešto s njim nije u redu.”
Na samom dnu dosijea SLATKIDEČAK bio je dokument s oznakom
PODRUM.
„To je to”, reče Holi. „Mora biti. Otvori ga, otvori ga, otvori ga!”
Balkandownload.org
BD4YU

Džerom je kliknuo na PODRUM. Dokument je imao manje od dvanaest

reči.
Kontrola = svetla
Haos?? Tama??
Zašto ne rade kad ih ja upotrebim???
Neko vreme ćutke su zurili u ekran. Hodžiz je konačno rekao: „Ne
razumem. Džerome?”
Dečak je odmahnuo glavom.
Holi kao da je bila hipnotisana porukom mrtve žene. Prozborila je jednu
reč, toliko tiho da su je jedva čuli: „Možda…” Oklevala je, grizući usne.
Ponovila je. „Možda.”

Balkandownload.org
BD4YU

25 Brejdi je nešto pre šest po podne stigao u Srednjozapadni kulturni i

umetnički kompleks. Veliko parkiralište bilo je tri četvrtine puno,
iako je do početka koncerta ostao čitav sat. Dugi redovi obrazovali su se
pred vratima predvorja. Produžavali su se iz časa u čas. Devojčice su
vrištale iz sveg glasa. To je verovatno značilo da su bile srećne. Brejdiju su
zvučale kao utvare u opusteloj kući. Nije mogao da gleda sve veću gomilu,
a da se ne seti onog aprilskog jutra u Gradskom centru. Da imam hamvi
umesto ove japanske igračke, mogao bih da se zaletim na njih sa šezdeset na
sat i pogazim pedesetoro. Nakon toga bih aktivirao eksploziv i poslao
preostale u stratosferu.
Ali nije imao hamvi. Nije znao šta će biti njegov sledeći potez - ne srne
biti viđen dok vrši poslednje pripreme. Na drugom kraju parkirališta video
je kamionski kontejner. Prikolica je bila odvežena. Stajao je na nosačima.
Na kontejneru je bila slika panoramskog točka i natpis TIM ZA PODRŠKU
MOMCIMA IZ KRAJA. Video ga je na kamionu dok je bio u izvidnici.
Kontejner će posle koncerta biti vraćen na prikolicu i odvežen pozadi, do
prostora za utovar. Činilo se da je napušten.
Zaustavio se s druge strane sedamnaestak metara dugačkog kontejnera.
Subaru se više nije video s punog parkirališta. Izvadio je lažne naočari iz
pregratka za rukavice. Natakao ih je na nos. Izašao je i brzo obišao
kontejner da bi se uverio da okolo nema nikoga. Bio je zadovoljan viđenim.
Vratio se do subarua i izvadio kolica iz prtljažnika. To nije bilo lako. Honda
bi bila praktičnija, ali nije mogao da se uzda u slabo održavano vozilo.
Stavio je PARKING ZA BULJU jastuk na sedište kolica. Povezao je žicu
koja je virila iz sredine slova A u reči PARKING, za žice koje su virile iz
džepa sa strane, punog plastičnog eksploziva. Još jedna žica, povezana s
eksplozivom u zadnjem džepu, visila je iz rupe na zadnjem naslonu.
Obilno se znojio dok je povezivao žice, uplitao bakarne srži i umotavao
ogoljene završetke komadima lepljive trake. Skidao ih je s prednjeg dela
prevelike majice Momaka iz kraja, kupljene tog jutra u prodavnici. Na njoj
je bio panoramski točak, poput onog na kamionu. Iznad njega su bile reči
POLJUBI ME NA VAŠARU, a ispod njih VOLIM KAMA, BOJDA, ŠTIVA I
PITA!
Paukova mreža povezanih žica je posle desetominutnog rada (s
Balkandownload.org
BD4YU

povremenim pauzama za bacanje pogleda oko kontejnera, da bi se uverio da

na ovom delu parkinga nema nikoga) ležala na sedištu pored invalidskih
kolica. Nije mogao da pronađe način da poveže eksplozivom ispunjenu
vreću za mokraću, bolje reći nije mogao da ga smisli za ovako kratko
vreme. To neće omesti izvršenje plana. Aktiviraće ga glavna eksplozija.
Nije mogao da bude siguran u takav ishod. Šta bude, biće.
Još jednom se vratio do automobila i izvadio uramljenu verziju
fotografije koja je privukla Hodžizu pažnju. Na njoj je bio Frenki. Držao je
vatrogasno kamionče Semija, s glupavim „nemam pojma gde sam” osmehom
na licu. Brejdi je poljubio staklo i rekao: „Volim te, Frenki. Voliš li me?”
Pretvarao se da mu je Frenki rekao da.
„Da li želiš da mi pomogneš?”
Pretvarao se da mu je Frenki rekao da.
Prišao je invalidskim kolicima i seo na PARKING ZA BULJU. Sad se
videla samo jedna, glavna žica. Klatila se s prednjeg dela invalidskih
kolica između raširenih nogu. Povezao ju je sa Drugom Stvari i duboko
udahnuo pre nego što ju je uključio. Ako je napon iz dve baterije oslabio…
makar malo…
Ali nije. Žuta lampica poslušno je zasvetlela. Negde, u prostorno
bliskom ali sasvim drugačijem svetu, devojčice su uzbuđeno vrištale.
Uskoro će veliki broj njih ispariti, a još veći broj vrištati od bola i užasa
bez ruku i nogu. Pružiće im priliku da poslušaju nešto muzike omiljenog
benda, pre velikog praska.
Možda i neće. Bio je svestan da sledi nerazrađeni i improvizovani plan.
I najgluplji i najnetalentovaniji holivudski scenarista smislio bi bolji. Setio
se znaka u hodniku koji vodi do dvorane: BEZ TORBI - BEZ KUTIJA -
BEZ
RANČEVA. Nije imao ništa od toga. Plan će propasti ako samo jedan
oštrooki bezbednjak bude ugledao jednu nepokrivenu žicu. Ako se to ne
desi, i ovlašni pregled džepova na invalidskim kolicima otkriće istinu, da su
ona bomba na točkovima. Nabio je zastavicu Momaka iz kraja u jedan od tih
džepova. To je bila jedina kamuflažna mera.
To ga nije brinulo. Nije znao da li ga to čini preterano samouverenim ili
fatalistički nastrojenim, ali to i nije bilo važno. Na kraju krajeva,
samouverenost i fatalizam prilično su slični, zar ne? Izvukao se posle
gaženja onih ljudi ispred Gradskog centra, iako je akcija izvedena bez
ikakvog planiranja - samo pomoću maske, mreže za kosu i nešto izbeljivača,
Balkandownload.org
BD4YU

za ubijanje DNK. Duboko u srcu nije se nadao da će pobeći. Danas je

verovatnoća za takav ishod bila ravna nuli. Postaće najveći „jebe mi se za
sve” tip na „jebe mi se za sve” svetu.
Gurnuo je Drugu Stvar ispod prevelike majice. Nazirao je žuti sjaj
lampice kroz tanki pamuk. Sprava se blago ocrtavala. I sjaj i obrisi sprave
nestaće kad stavi Frenkijevu fotografiju u krilo. Bio je spreman polazak.
Lažne naočari kliznule su po znojavom nosu. Gurnuo ih je nazad. Savio
je vrat, da bi se ogledao u retrovizoru subarua. Ovako ćelav i s naočarima
nije ličio na nekadašnjeg sebe. Izgledao je bolesno - bledo i oznojeno, s
tamnim podočnjacima.
Prošao je rukom preko glave, po glatkoj koži po kojoj čekinje nikad
neće izrasti. Krenuo je unazad na invalidskim kolicima. Mileo je po
prostranom parkiralištu, ka sve većoj gužvi pred ulazom u dvoranu.

Balkandownload.org
BD4YU

26 Hodžiz se zaglavio u saobraćajnoj gužvi. Prošlo je šest sati kad je

stigao do Nort sajda. Džerom i Holi još uvek su bili s njim. Želeli su
da isprate stvar do kraja, bez obzira na posledice. Nije mogao da im ne
pruži tu mogućnost, pošto su dobro znali šta može da ih snađe. Nije imao
izbora. Holi nije htela da otkrije ono što zna ili ono što misli da zna.
Henk Bison je izašao iz kuće i prešao ulicu, pre nego što je Hodžiz
zaustavio mercedes Olivije Treloni, na prilaznom putu ispred kuće
Hartsfildovih. Penzionisani detektiv je s uzdahom spustio staklo.
„Zbilja bih voleo da znam šta se događa”, reče gospodin Bison. „Ima li
to ikakve veze s gungulom u Loutaunu?”
„Gospodine Bison”, reče Hodžiz, „cenim vašu brigu, ali morate da se
vratite u kuću i…”
„Ne, čekaj”, reče Holi. Nagnula se preko centralne konzole mercedesa
Olivije Treloni, da bi se zagledala u starčevo lice. „Recite mi kako je
gospodin Hartsfild govorio. Moram da znam zvuk njegovog glasa.”
Bison je izgledao zbunjeno. „Kao i drugi, pretpostavljam. Zašto?”
„Da lije govorio duboko, baritonom?”
„Mislite kao debeli operski pevači?” Starac se nasmejao. „Dođavola,
ne. Kakvo je to pitanje?”
„Nije govorio visokim, piskavim tonom?”
Starac se obratio Hodžizu. „Da li je vaša partnerka skrenula pameću?”
Samo malo, pomislio je Hodžiz. „Odgovorite na pitanje, gospodine.”
„Nije imao dubok niti visok i piskav glas, već običan! Šta se dešava?”
„Nije imao naglasak?” navaljivala je Holi. „Kao… hm… južnjački? Ili
novoengleski? Ili bruklinski?”
„Rekao bih da nije. Zvučao je kao svi drugi.”
Holi se vratila na sedište. Izgledala je zadovoljno.
Hodžiz je rekao: „Vratite su u kuću, gospodine Bison. Molim vas.”
Starac je s negodovanjem odstupio od automobila. Zastao je na vrhu
stepenica, da bi ih odmerio pogledom koji je Hodžiz često viđao. Poručivao
je: Ja vas plaćam, seratori. Ušao je u kuću i zalupio vrata za sobom, da bi
bio siguran da je poruka primljena. Uskoro se pojavio na prozoru, s rukama
prekrštenim na grudima.
„Šta ako pozove stanicu da bi pitao šta ovde radimo?”, oglasio se
Balkandownload.org
BD4YU

Džerom sa zadnjeg sedišta.

Hodžiz se umorno i iskreno osmehnuo. „Ne znam ko bi mu večeras
odgovorio. Požurimo.”
Pogledao je na sat, dok je stupao na čelu kratke kolone između kuće i
garaže. Šest i petnaest. Pomislio je: Kako vreme leti dok se zabavljaš.
Ušli su u kuhinju. Hodžiz je otvorio podrumska vrata i počeo da pipa za
prekidačem.
„Nemoj”, reče Holi. „Ostavi isključeno svetio.”
Upitno se zagledao u nju, ali se ona obratila Džeromu.
„Moraćeš to da učiniš. Gospodin Hodžiz je prestar, a ja sam žensko.”
Džerom isprva nije razumeo. Sinulo mu je. „Kontrola jednako svetlost?”
Klimnula je. Izgledala je napeto i umorno. „Upaliće, ako ti je glas imalo
sličan njegovom.”
Džerom je stao na vrata, samouvereno pročistio grlo i rekao:
„Kontrola.”
Podrum je ostao u mraku.
Hodžiz ga je posavetovao: „Imaš prirodno dubok glas. Nije bariton, ali
je dubok. Zbog toga zvučiš starije od svojih godina preko telefona. Pokušaj
da ga malo podigneš.”
Džerom je ponovio zvučnu komandu. Svetlost u podrumu se uključila.
Holi Gibni, čiji život nije ličio na sapunicu, nasmejala se i zapljeskala
rukama.

Balkandownload.org
BD4YU

27 Tanja Robinson je u šest i dvadeset stigla pred SUK. Požalila je što

nije poslušala molbe devojčica i krenula na koncert sat ranije, dok je
stajala u dugom redu vozila. Tri četvrtine parkinga već je bilo popunjeno.
Tipovi u narandžastim jaknama usmeravali su saobraćaj. Jedan od njih
mahnuo joj je da skrene levo. Skrenula je u tom pravcu. Vozila je veoma
pažljivo, zato što je pozajmila vozilo Džini Karver za večerašnji safari.
Nikako nije htela da ga ošteti. Devojčice na sedištima iza nje - Hildi
Karver, Betsi Devit, Dajna Skot i njena Barbara - doslovce su skakale od
radosti. Nahranili su CD uređaj u kolima diskovima Momaka iz kraja (imale
su svih šest albuma). Cičale su: „O, kako volim ovu!”, kad god bi neka
numera počela. U kolima je bilo bučno i stresno. Tanja je, na sopstveno
iznenađenje, shvatila da se uprkos tome dobro zabavlja.
„Pazite na invalida, gospođo Robinson”, reče Betsi.
Invalid je bio mršav, bled i ćelav. Plivao je u nekoliko brojeva većoj
majici. Nosio je nešto što je Učilo na uramljenu sliku u krilu. Opazila je i
vrećicu za mokraću. Iz džepa na kolicima virila je tužno nakrivljena
zastavica Momaka iz kraja. Jadničak, pomislila je Tanja.
„Kako bi bilo da mu pomognemo”, reče Barbara. „Tako je spor.”
„Blagosloveno nek je tvoje dobro srce”, reče Tanja. „Prvo ćemo se
parkirati. Pomoći ćemo mu, ako ne stigne do zgrade, dok mi to završimo.”
Skrenula je na slobodno mesto pozajmljenim automobilom. Ugasila ga
je s uzdahom olakšanja.
„Čoveče, pogledajte te redove”, reče Dajna. „Tamo ima zilion ljudi.”
„Nema ih ni izdaleka toliko mnogo”, reče Tanja, „ali ih ima mnogo.
Uskoro će otvoriti vrata. Ne brinite, imamo dobra mesta.”
„Karte su kod tebe, mama?”
Tanja je otvorila tašnu. „Ovde su, dušice.”
„I možemo da kupimo suvenire?”
„Po jedan, i to samo jeftiniji od deset dolara.”
„Imam svoj novac, gospođo Robinson”, reče Betsi, dok su izlazile iz
džipa. Devojčice su se malo uznemirile kad su videli sve veću gomilu
ispred SUK-a. Okupile su se. Njihove četiri senke postale su jedinstvena
tamna mrlja na snažnoj svetlosti predvečerja.
„Sigurna sam da imaš, Bets, ali večeras ja častim”, reče Tanja. „Slušajte
Balkandownload.org
BD4YU

me, devojke. Dajte mi vaš novac i telefone. Čuvaću ih. Na velikim

skupovima poput ovog ima džeparoša. Sve ću vam vratiti kad sednemo na
naša mesta u dvorani. Kad koncert počne, nema poziva ili kucanja poruka -
da li je sve jasno?”
„Možemo li da se pre toga fotografišemo, gospođo Robinson?” pitala je
Hildi.
„Da. Svaka može da snimi po jednu fotografiju.”
„Dve!”, molila je Barbara.
„Dobro, dve. Ali požurite.”
Snimile su po dve i obećale da će ih razmeniti elektronskom poštom, da
bi sve imale komplet. Tanja je snimila nekoliko, s četiri zagrljene
devojčice. Bile su dražesne.
„Dobro, moje dame, dajte mi parice i sokoćala.”
Dale su joj trideset dolara i telefone duginih boji. Tanja ih je strpala u
torbu i zaključala kombi Džini Karver dugmetom na elektronskom ključu.
Čula je škljocanje brava - zvuk bezbednosti i sigurnosti.
„Slušajte me, blesave ženskinjice. Držaćemo se za ruke, dok ne
stignemo do sedišta u dvorani. Recite mi da li se slažete.”
„Važić!”, dreknule su curice. Uhvatile su se za ruke. Obukle su najbolje
farmerke i patike. Sve su nosile majice Momaka iz kraja. Hildi je svezala
kosu belom svilenom trakom, na kojoj je crvenim slovima pisalo VOLIM
KAMA.
„Zabavićemo se, zar ne? Bolje nego ikada, zar ne? Hoću da vam čujem
glas.”
„VAŽIIIIĆ!”
Zadovoljna Tanja povela ih je ka kompleksu. Dugi hod po vrelom
makadamu nije nikom smetao. Tanja je pogledom potražila ćelavca u
invalidskim kolicima. Opazila ga je. Išao je ka mnogo kraćem redu za
hendikepirane. Bilo joj je teško da gleda unesrećene ljude. Kolica su se
pokrenula. Hendikepirani su prvi pušteni u dvoranu. To je bila dobra ideja.
Nadala se da će najveći broj zauzeti svoja mesta, pre nego što počne
stampedo.
Tanja i devojčice stale su u najkraći red zdravih ljudi (i taj je bio veoma
dug). Gledala je kako se mršavi ćelavko penje uz rampu za hendikepirane i
pomislila da bi mu bilo mnogo lakše kad bi imao jednu od onih
motorizovanih invalidskih stolica. Pitala se kakvu fotografiju nosi u krilu.
Možda nekog voljenog, preminulog rođaka? To je bio najverovatniji
Balkandownload.org
BD4YU

odgovor.
Jadničak, ponovo je pomislila. Pomolila se bogu u sebi. Zahvalila mu se
na dvoje zdrave i prave dece.
„Mama?”, reče Barbara.
„Da, dušice?”
„Ovo je najbolji provod svih vremena, zar ne?”
Tanja Robinson stisnula ju je za ruku. „Nego šta.”
Devojčica je zapevala: „Poljubi me na vašaru”, jasnim, umilnim
glasom. „Sunce, draga, sunce me obasja kadgod me pogledaš… Mesec,
draga, mesec sija kad god si pored mene…”
Još devojčica je zapevalo. „Tvoja ljubav, tvoj dodir, samo malo nikad
nije dovoljno… želim da te volim na svoj način…”
Pesma je uskoro zaplovila toplim predvečerjem, nošena snagom hiljadu
grla. Tanja je od srca zapevala. Znala je reči, zahvaljujući muzici koja je
dve nedelje treštala iz kćerkinog CD uređaja.
Nagnula se i poljubila kćerkicu u teme.
Ovo će biti najbolji provod svih vremena, pomislila je.

Balkandownload.org
BD4YU

28 Hodžiz je s mlađahnim Votsonima stajao u Brejdijevoj podrumskoj

kontrolnoj sobi. Posmatrali su niz tihih kompjutera.
„Prvo haos”, reče Džerom. „Zatim tama. Je li tako?”
Hodžiz je razmišljao: To zvuči kao citat iz Otkrovenja.
„Mislim da je tako”, reče Holi. „Po tom redosledu ih je zabeležila.”
Hodžizu je rekla: „Vidiš da ga je slušala. Kladim se da ga je slušala mnogo
više no što je znao.” Obratila se Džeromu: „Još nešto. Veoma važno. Ne
gubi vreme posle haosa, ako ih ta reč uključuje.”
„Tako je. Zbog samoubilačkog programa. Ali šta ćemo ako se unervozim
i ako mi glas postane piskav, kao kod Mikija Mausa?”
Htela je da mu odgovori. Predomislila se kad je videla izraz u njegovim
očima. „Ha-ha-ha.” Osmehnula se, uprkos svemu. „Samo napred, Džerome.
Budi Brejdi Hartsfild.”
Bilo je dovoljno da jednom kaže haos. Kompjuteri su sevnuli. Počelo je
odbrojavanje unazad.
„Tama!”
Brojevi su nastavili da se smanjuju.
„Ne deri se”, reče Holi. „Gospode.”
16,15,14.
„Tama.”
„Mislim da si ponovo govorio previše duboko”, reče Hodžiz. Pokušao
je da ne zvuči nervozno, koliko se osećao.
12,11.
Džerom je obrisao usne. „T… tama.”
8, 7, 6.
„Tama.”
5.
Brojevi su nestali. Džerom je ispustio dugi uzdah olakšanja. Na
ekranima se pojavio niz fotografija u boji. Na njima su bili muškarci u
starovremenskoj vestern odeći. Pucali su ili padali pokošeni mecima. Jedan
je bio zauvek zamrznut, dok je s konjem razbijao stakleni izlog.
„Kakvi su ovo prizori?”, zapitao se Džerom.
Hodžiz je pokazao na Brejdijev Broj Pet. „To je Vilijam Holden.
Pretpostavljam da su to fotografije iz filma.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Divlja horda”, reče Holi. „Režirao ga je Sem Pekinpo. Gledala sam

ga samo jednom. Dobila sam noćne more.”
Ovo su scene iz filma, pomislio je Hodžiz. Posmatrajući grimase i
pucnje. Takođe su i scene iz glave Brejdija Hartsfilda. „I šta sad?”
Džerom je rekao: „Holi, počni s prvim, ja ću s poslednjim. Srešćemo se
na sredini.”
„Dobar plan”, reče Holi. „Gospodine Hodžiz, mogu li da zapalim?”
„Zašto ne bi mogla?”, rekao je i prišao podrumskim stepenicama. Seo je
i gledao kako rade. Odsutno je trljao udubinu ispod leve ključnjače.
Nezgodni bol se vratio. Sigurno je istegao mišić, dok je trčao niz ulicu
posle eksplozije automobila.

Balkandownload.org
BD4YU

29 Talas rashlađenog vazduha u predvorju SUK-a ošinuo je Brejdija kao

šamar. Trgnuo se od jeze, zbog znojavog vrata i ruku. Glavni deo
hodnika bio je prazan, zato što bezbednjaci još nisu pustili posetioce
koncerta. Desno su bili konopci od somota i natpis PRILAZ ZA
HENDIKEPIRANE. Povorka invalidskih kolica polako se kretala ka
bezbednjacima i dvorani iza njih.
Brejdiju se to nije dopadalo.
Pretpostavljao je da će svi odjednom krenuti, kao na utakmici Klivland
Indijansa, na koju je otišao u osamnaestoj, i da će radnici obezbeđenja u
gužvi propuštati ljude bez opsežnije provere. Trebalo je da pretpostavi da
će osoblje na koncertu prvo propustiti invalide, ali nije to učinio.
Desetak ljudi i žena u plavim uniformama s natpisima SUK SLUŽBA
OBEZBEÐENJA nije imalo drugog posla osim provere hendikepiranih koji
su polako prolazili pored njih. Ono što je video ispunilo je Brejdija
zebnjom. Primetio je da ne proveravaju džepove na svim invalidskim
kolicima, ali da proveravaju svaka treća ili četvrta, a ponekad i dvoja
zaredom. Kad bi invalidi prošli prodru, redari u majicama Momaka iz kraja
usmeravali su ih ka prostoru za hendikepirane u dvorani.
Računao je da može biti zaustavljen na improvizovanom bezbednosnom
punktu, ali je verovao da će i u tom trenutku moći da pobije mnogo mladih
obožavateljki Momaka iz kraja. Ispostavilo se da je to bila još jedna
pogrešna pretpostavka. Ako bi aktivirao eksploziv ovde i sada, staklene
krhotine možda bi ubile nekoliko devojčica najbližih vratima, ali bi njihova
tela zaklonila ostale od udara.
Sranje, pomislio je. A opet - ispred Gradskog centra smakao sam samo
osam. Sigurno ću poboljšati taj rezultat.
Krenuo je napred, s Frenkijevom fotografijom u krilu. Ivica rama bila je
pored prekidača. Pritisnuće fotografiju, čim se neko od bezbednjaka sagne
da pogleda u džepove na invalidskim kolicima. Žuta lampica promeniće
boju u zelenu. Električna struja poteći će ka detonatorima, ugneždenim u
plastičnom eksplozivu iz kućne radinosti.
Dvanaest invalidskih kolica delilo ga je od bezbednosnog punkta.
Rashlađeni vazduh duvao mu je po vreloj koži. Mislio je na Gradski centar,
na teški automobil one kučke Treloni, koji se ljuljao i poskakivao dok je
Balkandownload.org
BD4YU

udarao, obarao i gazio one ljude. Iskustvo je ličilo na orgazam. Sećao se

gumastog vazduha ispod maske i radosnih i trijumfalnih krika. Vrištao je
dok nije sasvim promukao. Majci i Tounsu Frobišeru u DE-u rekao je da je
oboleo od laringitisa.
Od moguće provere delilo ga je još deset invalidskih kolica. Neki
bezbednjak - verovatno glavni baja, pošto je bio najstariji i jedini sa
šeširom - uzeo je ranac od devojke, ćelave kao Brejdi. Nešto joj je
objasnio i predao bedž za kauciju s rednim brojem.
Uhvatiće me, hladno je razmišljao Brejdi. Učiniće to, stoga se spremi da
umreš.
Spreman je. Spreman je već neko vreme.
Između njega i bezbednjaka ostalo je osam invalidskih kolica. Sedam.
Šest. Ovo ga je podsećalo na odbrojavanje na njegovim kompjuterima.
Neko je zapevao ispred dvorane.
„Sunce, draga, sunce me obasja kadgod me pogledaš… Mesec,
draga…”
Kad su stigle do refrena, zvuk se uzdigao do pojanja katedralnog hora.
Devojčice su pevale iz sveg glasa.
„ŽELIM DA TE VOLIM NA MOJ NAČIN… VOZIĆEMO SEAUTO-
PUTEM PORED MORA…”
Glavna vrata su se u tom trenutku otvorila. Neke devojčice su klicale.
Većina je nastavila da peva, glasnije no ikad.
„SVANUĆE NOVI DAN… POLJUBIĆU TE NA VAŠARU!”
Devojčice u majicama Momaka iz kraja i prvom šminkom nagrnule su
kroz otvorena vrata dvorane. Roditelji (uglavnom mamice) borili su se da ih
obuzdaju i da ih ne izgube u gužvi. Plišani konopci između glavnog dela
hodnika i prostora za hendikepirane bili su oboreni i izgaženi. Krupna
dvanaestogodišnjakinja s dupetom veličine Ajove udarila je u invalidska
kolica ispred Brejdijevih. Zamalo što nije oborila crnu lepog lica i
štapićastih nogu.
„Hej, pazi šta radiš!”, povikala je majka devojke u kolicima debeloj
kučki u farmerkama vanserijske veličine. Ona se udaljila sa zastavicom
Momaka iz kraja u jednoj i kartom u drugoj ruci. Neko je udario u
Brejdijevu stolicu. Fotografija mu se pomakla u krilu. U jednoj spokojnoj
sekundi pomislio je da će sve nestati u beloj munji i mećavi čeličnih
krhotina. Kad se to nije desilo, podigao je fotografiju, dovoljno da gvirne
ispod nje. Lampica je svetlela žutom bojom.
Balkandownload.org
BD4YU

Zamalo, sa osmehom je pomislio.

U hodniku je zavladao dobrodošli metež. Svi bezbednjaci izuzev jednog
napustili su hendikepirane, da bi se pozabavili plimom raspevanih i
raspomamljenih curica. Sa hendikepiranima je ostala samo jedna devojka.
Ona je mahala invalidima da prođu. Brejdi joj je prišao i ugledao glavnog
baju. Stajao je na drugoj strani hodnika, nasuprot devojke. Izdvajao se iz
gomile sa svojih metar devedeset i kusur. Bio je mnogo viši od devojčica.
Oči su mu se neprestano kretale. Povremeno pi pogledao na komad papira u
ruci.
„Pokažite mi karte i prođite”, rekla je bezbednjakinja lepoj devojci u
kolicima i njenoj majci. „Idite ka vratima na desnoj strani.”
Brejdi je zapazio nešto zanimljivo. Visoki bezbednjak sa šeširom
zgrabio je tipa od dvadeset i nešto, koji je po svoj prilici išao sam. Izvukao
ga je iz gužve.
„Sledeći!”, obratila mu se bezbednjakinja. „Ne zadržavaj red!”
Brejdi se zakotrljao napred, spreman da gume Frenkijevu fotografiju
preko prekidača na Drugoj Stvari, ako bezbednjakinja pokaže makar i
najpovršnije zanimanje za džepove na invalidskim kolicima. Hodnik se od
zida do zida ispunio raspevanim devojčicama. Rezultat će mu biti znatno
bolji od trideset. Nije imao ništa protiv da se sve okonča u hodniku.
Bezbednjakinja je pokazala na fotografiju u njegovom krilu. „Ko je to?”
„Moj sinčić”, reče Brejdi sa srceparajućim osmehom. „Prošle godine je
stradao u saobraćajnoj nesreći. Posle koje sam…” Pokazao je na stolicu.
„Voleo je Momke iz kraja, ali nije čuo novi album. Sad će ga čuti.”
Bila je oštra, ali ne previše. Pogled joj je smekšao. „Žao mi je zbog
vašeg gubitka.”
„Hvala vam, gospođo”, reče Brejdi. Mislio je: Glupa pičko.
„Samo napred, gospodine, zatim desno. Na polovini dvorane naići ćete
na dva prostora za hendikepirane. Imaćete odličan pogled na binu. Ako vam
zatreba pomoć na rampi - prilično je strma - potražite redara. Prepoznaćete
ih po žutim trakama na rukavu.”
„Neće biti problema”, sa osmehom odgovori Brejdi. „Ova lutkica ima
sjajne kočnice.”
„Drago mi je da to čujem. Uživajte u koncertu.”
„Zahvaljujem vam, gospodo. Siguran sam da hoću. I Frenki će.”
Otkotrljao se ka glavnom ulazu. Lari Vindom, kog su kolege u policiji
zvali Romper-Stomper, pustio je mladića koji je u poslednjem trenutku
Balkandownload.org
BD4YU

odlučio da iskoristi kartu bolesne sestre. Nije ličio na bolesnika na

fotografiji koju mu je poslao Bil Hodžiz.
Brejdi se oduševio kad je video da su sedišta u dvorani raspoređena
kao na stadionu. Gledalište u obliku činije na najbolji način usmeriće
eksploziju. Zamišljao je kako se gomile čeličnih kuglica zalepljenih ispod
sedišta šire u svim pravcima. Uz malo sreće ucmekaće bend i polovinu
gledališta.
Pop muzika je treštala iz zvučnika na tavanici. Devojčice koje su
ispunjavale sedišta i pravile gužvu u prolazima između njih nadjačavale su
je mladim i živahnim glasovima. Reflektori su osvetljavali gomilu. Frizbiji
su leteli. Nekoliko velikih lopti za plažu skakutalo je iznad meteža. Brejdija
je iznenadilo samo jedno. Nije video panoramski točak i druga vašarska
sranja na sceni. Zašto su ih dovlačili ovamo, ako ih neće upotrebiti?
Redar sa žutom trakom oko ruke uparkirao je lepu devojku sa
štapićastim nogama. Prišao je da pruži pomoć Brejdiju. On mu je mahnuo
da se udalji. Redar ga je sa osmehom potapšao po ramenu, pre nego što je
krenuo da pomogne nekom drugom. Brejdi se spustio do prvog od dva
prostora rezervisana za hendikepirane. Parkirao se pored lepe devojke sa
štapićastim nogama.
Obratila mu se sa osmehom. „Zar nije uzbudljivo?”
Brejdi joj je uzvratio osmehom, razmišljajući: Nemaš pojma koliko će
biti uzbudljivo, obogaljena kučko.

Balkandownload.org
BD4YU

30 Tanja Robinson posmatrala je scenu razmišljajući o prvom koncertu

koji je gledala - bili su to Temps - i kako ju je Bobi Vilson poljubio
usred numere „Moja devojka”. To je bilo veoma romantično.
Ćerka ju je cimnula za rukav i prenula iz davnašnjih uspomena. „Vidi,
mama, eno onog invalida. Tamo je, s drugim ljudima u kolicima.” Barbara
je pokazala nalevo, nekoliko redova ispod njih. Sedišta su na tom delu
gledališta demontirana, da bi se napravilo mesta za dva reda invalidskih
kolica.
„Vidim ga, Barb, ali nije učtivo zuriti.”
„Nadam se da se dobro provodi, a ti?”
Osmehnula se kćerki. „Naravno da se nadam, dušice.”
„Možemo li da dobijemo telefone? Potrebni su nam za početak
koncerta.”
Tanja Robinson pretpostavila je da će devojčice fotografisati… zato što
odavno nije bila na rok koncertu. Otvorila je tašnu i podelila šarene
telefone. Devojčice su ih, za divno čudo, samo držale u rukama. Izvesno
vreme bile su prezauzete posmatranjem dvorane da bi kuckale poruke. Tanja
je brzo poljubila Barbi u teme. Sela je na svoje mesto, izgubljena u
prošlosti. Razmišljala je o poljupcu Bobija Vilsona. Nije bio prvi, ali je
bio prvi koji je zbilja valjao.
Nadala se da će Barb imati isto toliko sreće, kad se to desi.

Balkandownload.org
BD4YU

31 „Boga mu poljubim”, reče Holi, kad se udarila dlanom po čelu.

Završila je s Brejdijevim Brojem Jedan - na kom nije bilo mnogo
čega – i prešla na Broj Dva.
Džerom je podigao pogled s Broja Pet, koje je po svemu sudeći bio
isključivo posvećen video-igricama, većinom Velikoj pljački automobila i
Zovu dužnosti. „Šta je bilo?”
„Stvar je u tome što ponekad naletim na nekog ko je još sjebaniji od
mene”, rekla je. „To me razveseljava. Znam da je to strašno, ali šta mogu.”
Hodžiz je stenjući ustao sa stepenika i prišao ekranu ispunjenom malim
fotografijama. Ličile su na bezazlene snimke oskudno obučenih žena, ne
mnogo različite od onih koje je gledao s drugarima u seks-časopisima s
kraja pedesetih. Holi je uvećala tri fotografije. Poređala ih je u nizu. Na
prvoj je Debora Hartsfild nosila prozračnu haljinu, a na drugoj bebidol
pidžamu. Na trećoj se kočoperila u grudnjaku i gaćicama.
„Blagi bože, to je njegova majka”, uzdahnuo je Džerom. Na licu mu se
ogledala mešavina gađenja, čuđenja i fascinacije. „Reklo bi se da mu je
pozirala?”
I Hodžiz je imao takav utisak.
„Jeste”, reče Holi. „Ovo je materijal za doktora Frojda. Zašto stalno
masiraš rame, gospodine Hodžiz?”
„Istegao sam mišić.” Počeo je da sumnja u to.
Džerom je pogledao na ekran Broja Tri. Ponovo se posvetio
fotografijama majke Brejdija Hartsfilda. „Auh”, rekao je. „Pogledaj ovo,
Bili.”
U levom donjem uglu Broja Tri bila je ikonica Plavog kišobrana.
„Otvori je”, reče Hodžiz.
Učinio je to, ali nije ništa našao. Nije bilo neposlatog materijala. Niko
se nije iznenadio. Znali su da stara korespondencija na Debinom plavom
kišobranu odlazi pravo u digitalni raj.
Džerom je seo za Broj Tri. „Ovo je njegov izlaz na mrežu, Holi. Gotovo
da sam siguran u to.”
Pridružila mu se. „Mislim da druge mašine uglavnom doprinose utisku.
Voleo je da zamišlja da je na komandnom mostu zvezdanog broda
Enterprajz ili tako nešto.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz je pokazao na dosije s imenom 2009. „Pogledajmo ovaj.”

Klik mišem otkrio je dosije u dosijeu GRADSKI CENTAR. Džerom ga
je otvorio. Našli su se pred dugim spiskom novinskih priča o događaju iz
aprila 2009. godine.
„Nitkov je skupljao izveštaje iz štampe”, reče Hodžiz.
„Pregledaj sve sadržaje na ovoj mašini”, Holi reče Džeromu. „Počni sa
hard-diskom.”
Džerom ga je otvorio. „O, čoveče, pogledaj ovo sranje.” Pokazao je na
dosije s naslovom EKSPLOZIVI.
„Otvori ga!”, reče Holi. Zadrhtala je. „Otvori ga, otvori ga, otvori ga!”
Džerom ju je poslušao. Otkrio je još jedan dosije u dosijeu. Fioke u
fiokama, pomislio je Hodžiz. Kompjuter nije ništa do viktorijanski pisači
sto s tajnim pregradama.
Holi se oglasila: „Hej, momci, pogledajte ovo.” Pokazala je na
dokument. „Učitao je čitav Anarhistički kuvar s BitTorenta. To je
nezakonito!”
„Ma nemojte kasti”, reče Džerom. Munula ga je u rame.
Bol u Hodžizovom ramenu se pogoršao. Vratio se do stepeništa i
stropoštao na stepenik. Džerom i Holi, zaneti Brojem Tri, nisu ni primetili
da više nije pored njih. Spustio je ruke na butine (Moje debele butine,
pomislio je, moje preterano debele butine). Sporo je disao. Neće valjati
ako ga srčani udar strefi u kući u koju je nezakonito ušao, u pratnji
maloletnika i žene koja ne vlada sobom, u kući u kojoj pinap devojka ludog
ubice leži mrtva na spratu.
Molim ti se, bože, ne daj da me strefi srčka. Molim ti se.
Trudio se da ravnomerno diše. Bol se smanjio, kad je suspregnuo
podrig.
Spustio je glavu i uperio pogled između stepenica. Nešto se sijalo dole,
u svetlosti fluorescentnih lampi. Spustio se na kolena i upuzao ispod
stepenica, da bi video o čemu se radi. Ispostavilo se da je to čelični
kuglager, veći od onih u nežnom razbijaču i težak na dlanu. Posmatrao je
iskrivljeni odraz svog lica na uglačanom metalu. Ideja je počela da se
oblikuje u njemu. Nije se uistinu oblikovala - izlazila je na površinu, kao
naduveni leš utopljenika.
Još dublje ispod stepenica bila je zelena kesa za đubre. Dopuzao je do
nje, s kuglagerom u ruci. Kidao je paukove mreže ispod stepenica. Milovale
su ga po oskudnoj kosi i sve višem čelu. Nije obraćao pažnju na uzbuđeno
Balkandownload.org
BD4YU

čavrljanje Džeroma i Holi.

Zgrabio je kesu za đubre slobodnom rukom i počeo da se povlači ispod
stepenica. Kap znoja kanula mu je u levo oko. Zapeklo ga je. Branio se
treptanjem. Seo je na stepenice.
„Otvori elektronsku poštu”, reče Holi.
„Bože, zbilja si se razgoropadila”, reče Džerom.
„Otvori je, otvori je, otvori je!”
Tu si, pomislio je Hodžiz i otvorio kesu za đubre. Unutra su bili komadi
žice i nešto što je Učilo na slomljenu elektronsku ploču. Ležali su povrh
odevnog predmeta kaki boje koji je Učio na košulju. Sklonio je žicu sa
strane i izvukao komad tkanine iz kese. Podigao ga je. To nije bila košulja,
već jakna s mnogo džepova. Postava je bila razrezana, na mnogo mesta.
Gurnuo je prste u jedan zarez. Opipao je unutrašnjost i izvukao još dve
metalne kugle. Ovo nije obična jakna. Bolje reći, nije više. Izmenjena je, da
bi poslužila drugoj svrsi.
Ovo je samoubilačka jakna.
Ili je to bila. Brejdi ju je iz nekog razloga ispraznio. Zato što je izmenio
planove, da bi se usmerio na Karijerin dan u subotu? Mora da je to posredi.
Eksploziv je verovatno u njegovom automobilu, izuzev ako nije ukrao neki
drugi. On…
„Ne!”, kriknuo je Džerom. Zatim je vrisnuo. „Ne! Ne, ne, O, BOŽE,
NE!”
„Samo da ne bude to”, ječala je Holi. „Ne dopusti da bude to.”
Hodžiz je ispustio jaknu i požurio ka nizu kompjutera, da bi video u šta
gledaju. To je bio imejl sa sajta FanTastic. Zahvaljivali su se gospodinu
Brejdiju Hartsfildu na porudžbini.
Možete odmah preuzeti vašu kartu. Nećete moći da unesete torbe ili
rance na priredbu. Hvala vam što ste naručili kartu preko sajta
FanTastic, na kom su sva najbolja sedišta za sve najbolje događaje samo
jedan klik daleko.
Ispod toga je pisalo: MOMCI IZ KRAJA, DVORANA MINGO SRED-
NJOZAPADNI KULTURNI I UMETNIČKl KOMPLEKS TREĆI JUN 2010,
SEDAM UVEČE
Hodžiz je zažmurio. Ipak je jebeni koncert u pitanju. Napravili smo
razumljivu ali neoprostivu grešku. Molim ti se, bože, ne dopusti mu da uđe
unutra. Molim ti se, bože, da ga Romper-Stomperovi tipovi zaustave na
vratima.
Balkandownload.org
BD4YU

Čak i to bi mogao biti scenario iz noćne more, zato što Lari Vindom
traga za zlostavljačem dece, a ne za ludim bombašem. Ako vidi Brejdija i
ako pokuša da ga ščepa, s uobičajenim manjkom taktičnosti…
„Sad je četvrt do sedam”, reče Holi. Pokazivala je na digitalni sat na
Brejdijevom Broju Tri. „Možda još stoji u redu, ali je verovatno već ušao.”
Hodžiz je znao da. je u pravu. Pored tolike dece morali su da otvore
vrata najkasnije u pola sedam.
„Džerome”, rekao je.
Dečak je ćutke posmatrao račun za kartu na ekranu. Hodžiz je spustio
ruku na njegovo rame. Učinilo mu se da je dodirnuo kamen.
„Džerome.”
Dečak se polako okrenuo. Oči su mu bile ogromne. „Bili smo tako
glupi”, prošaputao je.
„Pozovi mamu.” Hodžiz nije morao da se trudi da zvuči pribrano, zato
što je bio u dubokom šoku. Čelična kuglica bila mu je pred očima. I
razrezana jakna. „Učini to odmah. Reci joj da zgrabi Barbaru i devojčice
koje je dovela na koncert i da izjuri odande.”
Džerom je potegao telefon s futrole za pojasom i nazvao majku. Holi je
zurila u njega, skrštenih ruku na grudima. Izgrizene usne su joj se obesile.
Džerom je čekao, mumlajući psovke. Zatim je rekao: „Moraš da odeš
odatle, mama. Samo uhvati devojke i beži. Ne zovi me i ne postavljaj
pitanja, samo idi. Ne trči. Samo beži!”
Prekinuo je vezu. Rekao im je ono što su već znali. „Govorna pošta.
Zvonilo je mnogo puta, što znači da ne odgovara i da telefon nije isključen.
Ne razumem šta se dešava.”
„Šta je sa sestrom?”, pitao je Hodžiz. „Sigurno ima telefon.”
Džerom je pritisnuo brzo biranje, pre nego što je Hodžiz završio
rečenicu. Penzionisanom detektivu činilo se da je prošla čitava večnost pre
nego što je dečak progovorio: „Barb! Zašto se, dođavola, ne javljaš? Ti,
mama i druge devojčice morate da izađete odatle!”, završio je poziv. „Ne
razumem. Uvek ga nosi sa sobom. Ta stvar je praktično prilepljena za nju.
Trebalo bi da oseti vibra…”
Holi reče: „Grom i pakao.” To kao da nije bilo dovoljno. „Jebi ga!”
Okrenuli su se prema njoj.
„Koliko je dvorana velika? Koliko ljudi može da stane unutra?”
Hodžiz je pokušao da se seti onog što je znao o Dvorani Mingo. „Prima
četiri hiljade ljudi. Ne znam da li je stajanje dozvoljeno. Ne sećam se tog
Balkandownload.org
BD4YU

dela protivpožarnih propisa.”

„Na ovom koncertu gotovo svi posetioci biće devojčice”, rekla je.
„Devojčice srasle s mobilnim telefonima. Većina brblja čekajući da koncert
počne. Ili šalje poruke.” Posmatrala ih je krupnim, zabrinutim očima.
„Problem je s vezama. Preopterećene su. Nastavi da zoveš, Džerome.
Moraš da nastaviš dok ne dobiješ vezu.”
Polako je klimnuo, gledajući u Hodžiza. „Trebalo bi da pozoveš
prijatelja, zaduženog za bezbednost kompleksa.”
„Jakako, ali ne odavde. Pozvaću ga iz automobila.” Ponovo je pogledao
na sat. Deset do sedam. „Idemo u SUK.”
Holi je stisnula obraze pesnicama. „Da”, rekla je. Hodžiz se setio onog
što je nedavno rekla. Oni ne mogu da ga nađu. Mi možemo.
Hodžiz se, uprkos želji da se suoči s Hartsfildom - da ga uhvati za gušu i
da gleda kako kopilan beči oči dok prestaje da diše - nadao da se Holi vara.
Zato što je, ako je sve zavisilo isključivo od njih, možda već bilo prekasno.

Balkandownload.org
BD4YU

32 Džerom je ovog puta bio za volanom. Hodžiz je sedeo pozadi.

Mercedes Olivije Treloni polako je ubrzavao. Kad se ručica menjača
dvanaestocilindričnog automobila pokrenula, poleteo je kao raketa…
Džerom gaje, svestan da su životi njegove majke i sestre ugroženi, vozio
kao raketu. Prelazio je iz trake u traku, zanemarujući gnevno trubljenje
drugih vozača. Hodžiz je procenio da će ovim tempom za dvadeset minuta
stići do SUK-a. Pod uslovom da se klinac negde ne slupa.
„Pozovi glavnog bezbednjaka!”, reče Holi sa suvozačkog sedišta.
„Pozovi ga, pozovi ga, pozovi ga!”
Hodžiz je potegao mobilni iz džepa na sakou. Posavetovao je Džeroma
da krene obilaznicom.
„Nemoj da upravljaš autom sa zadnjeg sedišta”, reče Džerom. „Samo ga
zovi i to brzo.”
Jebeni mobilni telefon ugasio se posle slabašnog piska, kad je pokušao
da otvori imenik. Kad ga je zadnji put napunio? Nije mogao da se seti, kao
što nije mogao da se seti broja bezbednjakove kancelarije. Trebalo je da ga
zapiše u beležnicu, umesto da se uzda u elektroniku.
Prokleta tehnologija, pomislio je… Ali ko je za ovo kriv?
„Holi. Pozovi 555-1900. Daj mi tvoj telefon. Moj je crko.” To je broj
stanice. Dobiće Vindomov broj od Mario.
„Važi, koji je pozivni za taj kraj? Moj telefon je na mreži…”
Ućutala se, zato što se Džerom upustio u pogibeljno zaobilaženje
kamiona. Išao je pravo na džip iz suprotne trake. Treptao je farovima i
urlao: „Sklanjaj mi se s puta!” Džip je skrenuo. Džerom je kliznuo pored
njega. Ostao je bez nešto farbe na boku.
„… iz Sinsinatija”, Holi je dovršila rečenicu. Zvučala je hladno kao
led.
Hodžiz je pomislio da bi mu njeni lekići dobro došli. Izrecitovao joj je
telefonski broj. Otkucala ga je. Pružila mu je telefon preko sedišta.
„Policijska stanica, s kim biste želeli da razgovarate?”
„Moram da govorim s Mario Everet iz Dokumentacije i to odmah.”
„Žao mi je, gospodine, ali gospođa Everet otišla je pre jedan sat.”
„Imate li njen mobilni?”
„Gospodine, nije mi dozvoljeno da dajem takve podatke…”
Balkandownload.org
BD4YU

Nije hteo da se upušta u dugu i besplodnu raspravu. Prekinuo je vezu

baš kad se Džerom stuštio obilaznicom, brzinom od sto na sat. „U čemu je
problem, Bili? Zašto nisi…”
„Začepi i vozi, Džerome”, reče Holi. „Gospodin Hodžiz daje sve od
sebe.”
Istina je da nije želela da ikoga dobijem, pomislio je Hodžiz. Zato što se
podrazumeva da to moramo biti mi i samo mi. Luda ideja mu je pala na
pamet, da Holi koristi neshvatljive psihičke moći da bi se postarala da na
poprištu ostanu samo oni. Možda će tako i biti. Ako Džerom nastavi da
ovako vozi, stići će do SUK-a pre nego što Hodžiz stupi u kontakt s bilo kim
od vlasti.
Hladni deo njegovog uma procenio je da bi to moglo biti najbolja
opcija. Koga god da dobije, Lari Vindom je čovek zadužen za bezbednost
Minga. Hodžiz mu nije verovao. Romper-Stomper je vazda bio grubijan,
„hvataj ih za gušu” tip. Hodžiz je sumnjao da se u međuvremenu promenio.
Ipak je pokušavao.
Predao je telefon Holi i rekao: „Ne mogu da izađem s ovim čudom na
kraj. Pozovi operatera i…”
„Prvo pozovite moju sestru”, reče Džerom. Otkucao je broj.
Holi je pozvala Barbarin telefon. Njen palac se kretao zapanjujućom
brzinom. Slušala je i progovorila: „Govorna pošta.”
Džerom je opsovao i dodao gas. Hodžiz se iz sveg srca nadao da anđeo
sedi na njegovom ramenu.
„Barbara/”, urlala je Holi. Više nije mumlala. „Ti i svi koji su s tobom
moraju da beže odatle i to odmah! Što je pre moguće! Pronto!” Prekinula
je vezu. „I šta ćemo sad? Rekao si da pozovem operatera.”
„Da. Traži broj telefona bezbednjaka iz SUK-a. Pozovi ih, pa mi daj
telefon. Džerome, skreni na izlazu 4A.”
„SUK je na 3B.”
„Jeste, ako ideš na prednji ulaz. Mi idemo na zadnji.”
„Bili, ako mama i sestra budu povređene…”
„Neće biti. Skreni na 4A.” Holin razgovor s operaterom trajao je
predugo. „Holi, u čemu je problem?”
„Bezbednjaci nemaju fiksni broj.” Okrenula je novi broj, poslušala i
predala telefon Hodžizu. „Moraš preko glavnog broja.”
Pritisnuo je Holin ajfon na uvo tako snažno da ga je zabolelo. Zvonio je.
I zvonio. Pustio ga je da zvoni.
Balkandownload.org
BD4YU

Prošli su pored izlaza 2A i 2B. Hodžiz je ugledao SUK. Svetleo je kao

džuboks. Na parkiralištu je bilo more automobila. Neko je konačno
odgovorio na telefon. Automat je počeo da deklamuje, pre nego što stigao
da išta kaže. Govorio je ženskim glasom, polako i pažljivo, kao da se
obraća osobi koja engleskim barata kao drugim jezikom i to slabo.
„Halo i hvala vam što ste pozvali Srednjozapadni kulturni i umetnički
kompleks, u kom je sve moguće i koji život čini prijatnijim.”
Hodžiz je pritiskao Holin telefon na uvo i slušao robotski glas. Znoj mu
se slivao niz obraze i vrat. Bilo je sedam i šest minuta. Kopilan neće to
učiniti pre početka koncerata, govorio je sebi (zapravo se molio), a rok
koncerti uvek kasne.
„Ne zaboravite”, govorio je robot, „da zavisimo od vaše podrške. Na
raspolaganju su vam sezonske propusnice za gradski simfonijski orkestar.
Ne samo da čete uštedeti pedeset procenata…”
„Šta se dešava?” povikao je Džerom, kad su prošli izlaze 3A i 3B. Na
sledećem panou pisalo je IZLAZ 4A SPAJSER BULEVAR OSAMSTO
METARA. Džerom je dodao svoj telefon Holi. Pokušala je da dobije Tanju,
a zatim i Barbaru, ali bez uspeha.
„Slušam jebenu nasnimljenu reklamu”, reče Hodžiz. Ponovo je trljao
udubljenje na ramenu. Bolelo ga je kao gangrenozni zub. „Skreni levo na
dnu rampe. Skrenućeš desno posle jednog ćoška. Možda i dva. Pored
Mekdonaldsa.” Motor se jedva čuo, iako je mercedes išao sto dvadeset na
sat.
„Poludeću, ako čujem eksploziju”, reče Džerom.
„Samo ti vozi”, reče Holi. Grickala je neupaljenu cigaretu. „Sve će biti
u redu, ako se ne slupamo.” Pokušala je da pozove Tanju. „Ščepaćemo ga.
Ščepaćemo ga, ščepaćemo ga, ščepaćemo ga.”
Džerom je načas skrenuo pogled na nju. „Holi, ti si blesava.”
„Samo ti vozi”, odvratila je.
„Možete iskoristiti vašu SUK karticu da biste obezbedili
desetoprocentni popust u probranim restoranima i prodavnicama”, robot je
ženskim glasom instruisao Hodžiza.
Konačno je prešla na ono što je bitno.
„U kancelariji u ovom času nema nikog ko bi odgovorio na vaš poziv.
Ako znate broj željenog lokala, pozovite ga kad god želite. Ako ne znate,
molim vas, slušajte pažljivo, zato što se naš način rada promenio. Otkucajte
10, da biste dobili Ejveri Džons dramu. Da biste dobili Belinda Din
Balkandownload.org
BD4YU

biletarnicu, pozovite 11. Da biste dobili Gradski simfonijski…”

Slatki bože, pomislio je Hodžiz, da li će mi pročitati jebeni prodajni
katalog po abecednom redu.
Mercedes se zaljuljao i pojurio na dole, kad je Džerom skrenuo na
izlazu 4A. Stuštio se niz zakrivljenu rampu, u čijem podnožju ih je čekalo
crveno svetio. „Holi. Kako je na tvojoj strani?”
Pogledala je s telefonom na uvu. „U redu je, ako požuriš. Uspori, ako
želiš da izginemo.”
Džerom je legao na papučicu gasa. Olivijin mercedes poleteo je preko
četiri kolovozne trake. Gume su cvilele. Auto je pregazio betonsko ostrvo
između traka. Trube su vrištale, stvarajući nepodnošljivu kakofoniju. Hodžiz
je krajičkom oka video kako se kamion penje na ivičnjak, da bi izbegao
sudar s njima.
„Da biste dobili Zanatske usluge i radionicu za izradu kulisa,
pozovite…”
Hodžiz je udario po tavanici mercedesa. „Šta se desilo s JEBENIM
LJUDSKIM BIĆIMA?”
Robot mu je saopštio da će dobiti službu obezbeđenja SUK-a, ako
pozove 32, baš kad su ugledali zlatne lukove Mekdonaldsa.
Odmah je to učinio. Telefon je zazvonio četiri puta. Veza se uspostavila.
Posle onog što je čuo pomislio je da gubi razum.
„Halo i hvala vam što ste pozvali Srednjozapadni kulturni i umetnički
kompleks”, raspoloženo mu se obratio robot ženskog glasa, „u kom je sve
moguće i koji život čini ugodnijim.”

Balkandownload.org
BD4YU

33 „Gospođo Robinson, zašto koncert ne počinje?”, pitala je Dajna

Skot. „Sad je sedam i deset.”
Tanja je htela da im kaže da je koncert Stivija Vondera koji je gledala
kao srednjoškolka, zakazan za osam, počeo u pola deset. Rešila je da im to
ne pomene, pošto od tog ne bi bilo vajde.
Hilda se mrštila na svoj telefon. „Ne mogu da dobijem Gejl”, žalila se.
„Sve veze su z…”
Svetla su se ugasila, pre nego što je završila rečenicu. Publika je
odgovorila klicanjem i aplauzima.
„O bože, mama. Tako sam uzbuđena!” prošaputala je Barbara. Tanja je
bila dirnuta suzama u kćerkinim očima. Na bini se pojavio tip u majici
BAM-100 Finih momaka. Reflektor je pratio njegov hod po sceni.
„Hej, vi!”, povikao je. „Kako ste?”
Sveži talas buke uverio ga je da je publika u rasprodatoj dvorani sasvim
dobro raspoložena. Tanja je videla da i Ljudi,u Invalidskim Kolicima
aplaudiraju. Svi izuzev ćelavka. On je samo sedeo. Verovatno ne želi da
ispusti fotografiju, pomislila je Tanja.
„Da li ste spremni za malo Bojda, Štiva i Pita?”, pitao ih je najavljivač.
Publika je odgovorila vriskom i cikom.
„I da li ste spremni za malo KAMA NOULSA?”
Devojčice (većina bi zanemela ako bi se kojim slučajem našla u
prisustvu svog idola) delirično su vrisnule. Spremne su, nego šta su. Bože,
koliko su spremne. Mogle bi da crknu od spremnosti.
„Za nekoliko minuta videćete nešto što će vas oboriti s nogu, ali zasad,
dame i gospodo - a naročito devojke - spremite se za… MOMKE… IZ
KRAJA!!!”
Publika je skočila sa sedišta, kad su se svetla na sceni pogasila. Tanja je
shvatila zašto su devojčice držale mobilne telefone u rukama. U njeno
vreme su na koncertima svi dizali šibice ili upaljače. Ova deca su dizala
mobilne telefone. Udružena svetlost s malih ekrana ispunjavala je dvoranu u
obliku činije elektronskom mesečinom.
Pitala se kako znaju da rade ovakve stvari. Ko im je to rekao? Ko je
nama rekao da radimo ono što smo radili, kad smo već kod toga?
Nije mogla da se seti.
Balkandownload.org
BD4YU

Svetla na sceni zaplamsala su crvenom bojom. Poziv je u tom trenutku

konačno kliznuo kroz zakrčenu mrežu. Mobilni telefon Barbare Robinson
zavibrirao je u njenoj ruci. Nije obraćala pažnju na to. Nije joj padalo na
pamet da odgovori na poziv (na prvom koncertu u svom mladom životu).
Ionako ne bi čula osobu koja je zvala. Buka u Dvorani Mingo bila je
zaglušujuća… Barb se to dopadalo. Lagano je mahala vibrirajućim
telefonom iznad glave. Svi u dvorani su radili to isto, čak i njena mama.
Na scenu je stupio vodeći pevač Momaka iz kraja, obučen u najtanje
farmerke koje je Tanja Robinson ikada videla. Kam Nouls zabacio je gustu
plavu kosu i zapevao „Više nikad nećeš biti sama”.
Veći deo publike je stajao, držeći telefone. Koncert je počeo.

Balkandownload.org
BD4YU

34 Mercedes je skrenuo sa Spajser bulevara na sporedni put oivičen

panoima s natpisima SUK SNABDEVANJE i SAMO ZA
ZAPOSLENE. Pola kilometra dalje naišli su na zatvorenu kapiju. Džerom je
stao ispred stuba s interkomom. Na njemu je bio natpis POZOVITE DA
BISTE BILI PUŠTENI.
Hodžiz je rekao: „Reci im da smo policajci.”
Džerom je spustio prozor i pritisnuo dugme na interkomu. Ništa se nije
dogodilo. Ponovo ga je pritisnuo. Ovog puta nije skidao prst s dugmeta.
Hodžiz se stresao od jeze. Pomislio je: Robot ženskog glasa odgovoriće na
Džeromov poziv. Ponudiće nekoliko desetina novih mogućnosti.
Čuli su ljudski glas, iako ne preterano prijateljski nastrojen. „Zadnja
vrata su zatvorena.”
„Policija”, reče Džerom. „Otvorite vrata.”
„Šta hoćete?”
„Upravo sam vam rekao. Otvorite bogom prokleta vrata. Ovo je hitan
slučaj.” Vrata su počela da se otvaraju. Džerom nije krenuo napred. Umesto
toga je pritisnuo dugme interfona. „Da li ste bezbednjak?”
„Ja sam glavni nastojnik”, začuo se isprekidani glas. „Ako hoćete
bezbednjake, morate da zovete službu bezbednosti.”
„Tamo nema nikog”, Hodžiz je rekao Džeromu. „U dvorani su, svi do
jednog. Samo kreni.”
Džerom ga je poslušao, iako se vrata nisu otvorila do kraja. Izgulio je
farbu na mercedesu. „Možda su ga uhvatili”, rekao je. „Imali su njegov
opis. Možda su ga već uhvatili.”
„Nisu”, reče Hodžiz. „Unutra je.”
„Otkud znaš?”
„Slušaj.”
Nisu razabirali muziku, ali su čuli dobovanje basa, zahvaljujući
spuštenom prozoru.
„Koncert je počeo. Da su Vindomovi ljudi ščepali tipa s eksplozivom,
istog časa bi prekinuli priredbu i evakuisali kompleks.”
„Kako je ušao?”, pitao se Džerom, lupajući po volanu. „Kako?” Hodžiz
je čuo užas u dečakovom glasu. I sve zbog njega. Sve zbog njega.
„Nemam pojma. Imali su njegovu fotografiju.”
Balkandownload.org
BD4YU

Široka betonska rampa spuštala se do prostora za utovar. Nekoliko

desetina roudija sedelo je na prevrnutim sanducima i pušilo. Završili su
posao. Otvorena vrata vodila su u zadnji deo dvorane. Iz njih je dopirala
basovima bogata muzika. Čuo se još jedan zvuk, vriska nekoliko hiljada
oduševljenih devojčica.
I sve one sedele su na potencijalnom mestu eksplozije.
Način na koji je Hartsfild ušao više nije bio važan, ako im ne može
pomoći da ga pronađu. A kako će, za ime božje, to učiniti u mračnoj dvorani
ispunjenoj do poslednjeg mesta?
Džerom se parkirao na dnu rampe. Holi je rekla: „De Niro se ošišao na
čirokanu. To bi mu pomoglo.”
„O čemu govoriš?” pitao je Hodžiz, dok je ustajao sa zadnjeg sedišta.
Čovek u kaki pantalonama pojavio se na vratima.
„U Taksisti, Robert de Niro je igrao luđaka Travisa Bikla”, objasnila je
Holi dok su hitali ka nastojniku. „Kad je odlučio da ubije političara, obrijao
je glavu, da bi mu se primakao, a da ne bude prepoznat. Obrijao je svu
kosu, osim one na sredini lobanje. Ta frizura zove se čirokana. Brejdi
Hartsfild verovatno nije učinio to isto, izgledao bi previše otkačeno.”
Hodžiz se setio kose u lavabou kupatila. To nije bila svetla (i verovatno
ofarbana) kosa mrtve žene. Holi je možda bila ćaknuta, ali je u ovom imala
pravo. Hartsfild je postao skinhed. Hodžizu nije bilo jasno, kako je i takav
ušao u dvoranu, zato…
Glavni nastojnik je stigao do njih. „O čemu je reč?”
Hodžiz je izvadio legitimaciju. Načas ju je pokazao sa strategijski
smeštenim palcem. „Detektiv Bil Hodžiz. Kako se zovete, gospodine?”
„Džemi Galison.” Posmatrao je Džeroma i Holi.
„Ja sam njegova partnerka”, reče Holi.
„ A ja njegov učenik”, reče Džerom.
Roudiji su ih posmatrali. Neki su krili cigarete koje su verovatno
sadržale nešto jače od duvana. Hodžiz je kroz otvorena vrata video hodnik
osvetljen tehničkim svetlima, pun rekvizita i kulisa.
„Imamo ozbiljan problem, gospodine Galison”, reče Hodžiz. „Morate
da mi hitno dovedete Larija Vindoma.”
„Ne čini to, Bili.” I u ovako napetom trenutku shvatio je da mu se Holi
prvi put obratila po imenu.
Pravio se da je nije čuo. „Gospodine, morate da ga pozovete.”
Galison je odmahnuo glavom. „Bezbednjaci ne nose mobilne, kad su na
Balkandownload.org
BD4YU

dužnosti, zato što su veze blokirane kad god imamo veliku predstavu za
klince, naravno. Oni nose…”
Holi je potezala Hodžiza za ruku. „Ne čini to. Uplašićeš ga, pa će je
aktivirati. Znam da neće oklevati.”
„Možda ima pravo”, reče Džerom. Zatim je (verovatno zato što se setio
da je učenik) dodao: „Gospodine.”
Galison ih je zabrinuto posmatrao. „Ko će se uplašiti? Šta će
aktivirati?”
Hodžiz je posmatrao nastojnika. „Šta nose? Voki-tokije? Bubice?”
„Slušalice. Imaju…” Povukao se za uvo. „Znate, one stvari koje liče na
slušne aparate. Kao FBI i tajna služba. Šta se dešava? Recite mi da nije
bomba.” Nije mu se dopalo ono što je video na Hodžizovom bledom i
oznojenom licu: „Hriste, ona je?”
Hodžiz je prošao pored njega u veliki skladišni prostor. Iza gomile
rekvizita, plakata i postolja za muzičare bila je stolarska radionica i
radionica za izradu kostima. Muzika je bila glasnija no ikad. Sve teže je
disao. Bol se spuštao levicom. Osećao je sve jači pritisak u grudima, ali mu
je glava bila bistra.
Brejdi se ošišao na ćelavo ili skratio i ofarbao kosu. Možda je dodao
nešto šminke da bi potamnio kožu, obojena kontaktna sočiva ili naočari. Šta
god da je učinio, još je bio usamljeni muškarac na koncertu za devojčice.
Morao je da bude primećen i da potakne sumnju nakon što je upozorio
Vindoma. Tu je i eksploziv. Holi i Džerom znaju za njega, ali je Hodžiz
upućeniji. Tu su i čelične kuglice. Nezanemarljiva količina metala. Kako je
Hartsfild, iako nije uhapšen na vratima, sve to uneo u dvoranu? Da li je
obezbeđenje zbilja tako loše?
Galison ga je uhvatio za levu ruku. Hodžiz ga je otresao sa sebe. Bol ga
je prostrelio sve do slepoočnica. „Idem sam. Reći ću prvom bezbednjaku na
kog naiđem da pozove Vindoma da dođe ovamo i da porazgovara s vama.”
„Ne”, reče Hodžiz. „Nećete to učiniti, gospodine.”
Samo je Holi Gibni jasno sagledavala situaciju. Gospodin Mercedes je
u dvorani. Ima bombu. Mogu zahvaliti svemogućem bogu što je nije
aktivirao. Prekasno je za policiju i za bezbednjake SUK-a. Prekasno je i za
njega.
Ali.
Hodžiz je seo na prazan sanduk. „Džerome. Holi. Sedite pored mene.”
Poslušali su ga. Džerom je jedva susprezao paniku. Holi je bila bleda,
Balkandownload.org
BD4YU

ali pribrana.
„Brijanje glave ne bi bilo dovoljno. Morao je da izgleda bezopasno.
Naslućujem kako je to izveo. Znaću gde je, ako imam pravo.”
„Gde je?”, pitao je Džerom. „Reci nam. Ščepaćemo ga. Hoćemo.”
„To neće biti lako. Biće izuzetno oprezan. Stalno će osmatrati okolinu.
Poznaje te, Džerome. Kupovao si sladoled iz prokletog kamiončeta
Gospodina Ukusnog. Sam si mi to rekao.”
„Bili, prodavao je sladoled hiljadama ljudi.”
„Naravno, ali koliko ima crnaca na Vest sajdu?”
Džerom je ćutao. Sad se on ujedao za usne.
„Kolika je bomba?”, pitao je Galison. „Možda mogu da aktiviram signal
za izbijanje požara?”
„Samo ako želiš da ogroman broj ljudi izgine”, reče Hodžiz. Sve teže je
govorio. „Aktiviraće eksploziv, čim oseti opasnost. Da li to želiš?”
Galison je ćutao. Hodžiz se okrenuo ka dvojici neobičnih saradnika koje
mu je bog - ili neki hir sudbine - večeras podario.
„Ne smemo da rizikujemo s tobom, Džerome. Ja ne dolazim u obzir.
Uhodio me je dugo pre nego što sam znao za njega.”
„Prići ću mu otpozadi”, reče Džerom. „Zaskočiću ga iz mrtvog ugla.
Neće me videti, zaslepljen svetlostima pozornice.”
„Takav poduhvat bi u najboljem slučaju imao polovične šanse za uspeh,
ako je tamo gde mislim da jeste. To je nedovoljno.”
Obratio se ženi sa sedinama u kosi i licem neurotične tinejdžerke. „To
moraš biti ti, Holi. Siguran sam da drži prst na obaraču. Samo ti mu možeš
prići, a da te ne prepozna.”
Pokrila je izmrcvarene usne jednom rukom, ali to nije bilo dovoljno, pa
je dodala i drugu. Krupne oči su joj se ovlažile. Bog nek nam je u pomoći,
pomislio je Hodžiz. To nije bila prva pomisao takve vrste nadahnuta
poznanstvom s Holi Gibni.
„Idem, ali samo ako pođeš sa mnom”, rekla je kroz šake. „Možda u
tom…”
„Ne mogu”, reče Hodžiz. „Doživljavam srčani udar.”
„Ma, sjajno”, prostenjao je Galison.
„Gospodine Galison, postoji li prostor za hendikepirane? Mora ga biti,
zar ne?”
„Naravno. Na polovini je dvorane.”
Ne samo da je ušao s eksplozivom, pomislio je Hodžiz. Zauzeo je
Balkandownload.org
BD4YU

savršeno mesto za nanošenje maksimalnih gubitaka.

Rekao je: „Dobro me slušajte. Ne terajte me da se ponavljam.”

Balkandownload.org
BD4YU

35 Brejdi se malo smirio, posle nastupa disk-džokeja. Karnevalsko

sranje čiji istovar je posmatrao na izviđanju nalazi se pored scene ili
visi iznad nje. Prvih četiri ili pet pesama poslužiće za zagrevanje publike.
Kulise će se zatim pojaviti sa strane ili će biti spuštene odozgo, zato što je
glavni posao benda, razlog njihovog dolaska u grad, prodaja što većeg
broja porcija najnovijih audio sranja. Kad devojčice - od kojih priličan
broj prisustvuje prvom koncertu - budu videle jarka trepćuća svetla,
panoramski točak i kulisu plaže, poludeće od oduševljenja. Tada, baš tada
će pritisnuti prekidač na Drugoj Stvari i ujahati u tamu na gigantskom
zlatnom mehuru čistog ushićenja.
Vodeći pevač, onaj s najupečatljivijom grivom, završavao je sladunjavu
baladu na kolenima. Otezao je poslednju notu, pognute glave, odašiljući
lažne emocije. Loš je pevač i verovatno na putu ka kobnom predoziranju, ali
je publika predvidljivo pobenavila kad je podigao glavu i dreknuo: „Kako
se osećate?”
Brejdi se osvrnuo oko sebe. Činio je to na svakih nekoliko sekundi, u
savršenom skladu s Hodžizovim predviđanjima. Pogled mu se zadržao na
maloj crnoj devojčici, nekoliko redova iznad njega.
Da li je poznajem?
„Koga posmatraš?”, povikala je lepa devojka štapićastih nogu, da bi
nadjačala uvod u sledeću pesmu. Jedva ju je čuo. Osmehivala mu se. Brejdi
je smatrao da je kriminalno nedolično što se devojka s takvim nogama
ičemu veseli. Svet ju je načisto sjebao, surduknuo joj ga je do balčaka.
Kako je moguće da je posle svega toga sposobna makar i na najblaži
osmejak, da i ne govorimo o ovako iskrenom i širokom osmehu. Verovatno
je ušlagirana.
„Mog prijatelja!” povikao je Brejdi.
Mislio je: Kao da ga imam.
Kao da postoji.

Balkandownload.org
BD4YU

36 Galison je poveo Holi i Džeroma… pa, negde. Hodžiz je sedeo na

sanduku pognute glave, s rukama na butinama. Jedan roudi mu je
oklevajući prišao. Ponudio se da pozove hitnu pomoć. Hodžiz ga je
ljubazno odbio. Nije verovao da će Brejdi čuti sirenu hitne pomoći (ili bilo
šta drugo) od buke koju su stvarali Momci iz kraja, ali nije želeo da
rizikuje. Rizik ih je i doveo dovde, do prepune Dvorane Mingo, u kojoj su i
Džeromova majka i sestra bile smrtno ugrožene. Radije bi umro nego što bi
preuzeo još jedan rizik. Nadao se da će izdahnuti pre nego što se nađe u
prilici da objašnjava još jednu usranu katastrofu.
Samo… Džejni. Kad god bi pomislio na nju, kako se smeši i nakrivljuje
pozajmljeni šešir pod savršeno mangupskim uglom, znao je da bi, kad bi
mogao da počne sve iz početka, uradio sve na isti način.
Pa… najveći deo. Kad bi mogao da krene iz početka, možda bi
pažljivije slušao gospođu Melburn.
Ona misli da hodaju među nama, rekao je Boufinger. Bratski su se
cerekali na njen račun, ne sluteći da se život okrutno šali s njima.
Ispostavilo se da je gospođa Melburn bila u pravu. Brejdi Hartsfild je
zbilja bio tuđin. Neprestano je hodao među njima. Popravljao je kompjutere
i prodavao sladoled.
Holi i Džerom su otišli. Džerom je nosio tridesetosmicu, vlasništvo
Hodžizovog oca. Poslao je naoružanog dečaka u prepunu dvoranu, iako je
duboko sumnjao u opravdanost i izvodljivost takvog poteza. U normalnim
okolnostima on je bio divan, uravnotežen momak. Ko zna da li će biti tako
uravnotežen kad su mu mama i sestrica u opasnosti, ali Holi mora biti
zaštićena. Ne zaboravi, ti si samo podrška, rekao je dečaku pre nego što ih
je Galison poveo u unutrašnjost dvorane. Džerom nije ništa rekao. Nije znao
ni da li ga je čuo i razumeo.
Bilo kako bilo, Hodžiz je učinio sve što je mogao. Ostalo mu je samo da
sedi na sanduku, da se bori protiv bola koji je pokušavao da ga liši daha i
da čeka eksploziju, moleći se da do nje nikad ne dođe.

Balkandownload.org
BD4YU

37 Holi Gibni je dva puta u životu bila u bolnici. Jednom kao

tinejdžerka i jednom u dvadeset i nekoj. Psihijatar kog je kasnije
viđala (u takozvanom zrelom dobu) nazivao je te prinudne odmore
raskidima sa stvarnošću. Nisu bili dobri, ali su bili bolji od psihotičnih
slomova, od kojih se veliki broj ljudi nikad ne oporavi. Holi je imala
jednostavniji naziv za pomenute raskide. Zvala ih je totalnim ludilima,
nasuprot slabim ili umerenim od kojih se sastojao njen svakodnevni život.
Totalno ludilo u dvadeset i nekoj izazvao je njen šef u firmi za prodaju
nekretnina u Sinsinatiju. Zvala se Frenk Mičel - fine kuće i imanja. Njen šef,
ljubitelj fine garderobe s licem inteligentne pastrmke, zvao se Frenk Mičel
Džunior. Stalno je tvrdio da ne ostvaruje zadate ciljeve, da je kolege preziru
i da će ostati u kompaniji samo ako se on založi za nju. Bio je spreman da to
učini, ako bude spavala s njim. Holi nije htela da spava sa Frenkom
Mičelom Džuniorom, niti je htela da izgubi posao. Ako bi ga izgubila,
ostala bi bez stana, pa će morati da živi s mekušnim ocem i preterano
brižnom majkom. Razrešila je unutrašnji sukob tako što je jednog jutra došla
ranije na posao i razvašarila kancelariju Frenka Mičela Džuniora. Pronašli
su je sklupčanu, s krvavim vrhovima prstiju u uglu njenog kvadratnog
kancelarijskog odeljka. Izgrizla ih je kao životinja koja pokušava da
pobegne iz zamke.
Majk Sterdevant bio je uzrok njenog prvog totalnog ludila. On je skovao
podsmešljivi nadimak Džiba-Džiba.
Holi je u prvoj godini srednje želela samo jedno, da se negde šćućuri s
knjigama pritisnutim uz tek raspupele grudi i kosom prebačenom preko
bubuljicama išaranog lica. Još tada je imala mnogo veće probleme od
bubuljica. Vojevala je s nervozom, depresijom, nesanicom…
Drpanje je bilo najgori problem.
Drpanje se odnosilo na samostimulaciju. Izraz upućuje na masturbaciju,
iako se nije radilo o tome. To je bio niz kompulsivnih pokreta, često
praćenih isprekidanim dijalogom sa samim sobom. Grickanje noktiju i
usana bili su blaži oblici drpanja. Ozbiljniji drpatori mahali su rukama,
šamarali se po grudima i obrazima ili savijali ruke, kao da dižu nevidljive
tegove.
Sa osam godina počela je da pokriva ramena rukama i da drhti čitavim
Balkandownload.org
BD4YU

telom, mumlajući u bradu i praveći grimase. To bi trajalo pet ili deset

sekundi. Posle toga nastavila bi da radi ono što je dotad radila - čitala bi,
šila, igrala košarku na prilaznom putu s ocem. Nije ni bila svesna toga, ako
je majka ne bi vi - dela i rekla da prestane da se trese i pravi face, da ljudi
ne pomisle da ima napad.
Majk Sterdevant je bio jedan od onih društveno zaostalih muškaraca
koji srednju školu smatraju zlatnim dobom svog života. Bio je na završnoj
godini. Veoma je ličio na Kama Noulsa. Bio je božanstveno zgodan momak:
širokih ramena, uskog struka, dugih nogu i kose tako plave da je ličila na
oreol. Bio je u fudbalskom timu (naravno) i izlazio s navijačicom
(naravno). Živeo je na sasvim drugom nivou školske hijerarhije od Holi
Gibni. U normalnim okolnostima nikad ne bi privukla njegovu pažnju. Ipak
ju je primetio, zato što ju je jednog dana na putu do kafeterije spopala
drpačka epizoda.
Slučaj je hteo da se Majk Sterdevant nađe u blizini s nekoliko fudbalera.
Zastali su da bi posmatrali devojku koja je vatačila samu sebe, drhtala i
pravila grimase od kojih bi joj se usta obesila, a oči preobratile u proreze.
Kao da to nije bilo dovoljno, kroz stisnute zube cedila je niz slabih,
nerazgovetnih zvukova, koji su mogli biti reči.
„Šta blebećeš?”, pitao je Majk.
Holi je prestala da se drpa za ramena. Zaprepašćeno ga je posmatrala.
Nije znala o čemu govori. Znala je samo jedno, da zuri u nju, baš kao i
njegovi prijatelji. Cerio se.
Smeteno mu se obratila. „Šta?”
„Blebećeš!”, razdrao se Majk. „Džiba-džiba-džiba!”
Ostali su mu se pridružili. Horski su je vređali, dok je trčala ka
kafeteriji oborene glave, sudarajući se s učenicima. Holi Gibni je od tog
dana za učenike Srednje škole Volnat Hils postala Džiba-Džiba. Tako su je
zvali sve do polaska u školu posle božićnog raspusta. Tada ju je majka
pronašla sklupčanu i golu u kadi. Govorila je da nikad više neće ići u Volnat
Hils i da će se ubiti, ako majka pokuša da je natera na to.
Voila! Totalno ludilo!
Kad se (malčice) oporavila, pošla je u drugu školu, u kojoj je situacija
bila manje stresna (malo manje). Više nije morala da gleda Majka
Sterdevanta, ali je sanjala kako trči niz beskrajni hodnik srednje škole -
ponekad samo u donjem vešu - dok joj se svi smeju i pokazuju na nju,
nazivajući je Džiba-Džiba.
Balkandownload.org
BD4YU

Mislila je na te slatke srednjoškolske dane dok je sledila glavnog

nastojnika s Džeromom, kroz lavirint slabo osvetljenih prostorija ispod
Dvorane Mingo. Brejdi Hartsfild izgledaće kao Majk Sterdevant, samo što
će biti ćelav. Nadala se da je i Majk takav, ma gde sad bio. Ćelav…
debeo… pred dijabetesom… i da životari s baksuznom ženom i
nezahvalnom decom…
Džiba-Džiba, pomislila je.
Uskoro ćeš sve da mi platiš, pomislila je.
Galison ih je proveo kroz stolarsku radionicu i radionicu za izradu
kostima, pored niza garderoba, pa niz hodnik dovoljno širok za prevoz
montiranih sedišta. Hodnik se završavao teretnim liftom, s otvorenim
vratima. Vesela pop muzika orila se niz okno lifta. Pesma se ticala ljubavi i
plesa. U njoj nije bilo ničeg s čim se Holi mogla poistovetiti.
„Lift nije dobro rešenje”, reče Galison, „vodi do prostora iza scene.
Odande ne možete stići do gledališta, a da ne prođete pored benda. Slušajte,
da li taj tip zbilja ima srčani napad? Da li ste vi pravi policajci? Ne
izgledate kao policajci.” Pogledao je Džeroma. „Ti si premlad.” Usmerio je
još sumnjičaviji pogled na Holi: „ A ti si…”
„Previše otkačena?” pomogla mu je Holi.
„Nisam to hteo da kažem.” Možda i nije, ali je to mislio. Devojka koju
su nekad zvali Džiba-Džiba uvek je znala.
„Zvaću policiju”, reče Galison. „Pravu policiju. I ako je ovo neka
šala…”
„Samo napred”, reče Džerom. Razmišljao je: Zašto da ne? Nek zove i
Nacionalnu gardu, ako želi. Ovo će se za nekoliko minuta okončati, na ovaj
ili onaj način. Nije sumnjao u to, baš kao i Holi. U džepu mu je bio pištolj
dobijen od Hodžiza. Bio je težak i iznenađujuće topao. Nikad u životu nije
držao oružje izuzev vazdušne puške dobijene za deveti ili deseti rođendan
(uprkos majčinom protivljenju). Bio je tako živ na dodir.
Holi je pokazala levo od lifta. „Šta je s onim vratima?” Nastavila je,
pošto Galison nije odmah odgovorio. „Pomozite nam. Molim vas. Možda
nismo pravi policajci, možda imate pravo u vezi s tim, ali je večeras u
dvorani čovek koji je veoma opasan.”
Duboko je udahnula i izrekla reči u koje je teško mogla da poveruje,
iako je znala da su istinite. „Gospodine, mi smo sve čime raspolažete.”
Galison je razmislio i rekao: „Stepenice će vas odvesti do dvorane
levo. Čeka vas dug uspon. Na vrhu su dvoja vrata. Ona levo vode napolje,
Balkandownload.org
BD4YU

ona desno u dvoranu, ispod bine. Muzika će vam iz te blizine probiti bubne
opne.”
Džerom je pitao, milujući dršku pištolja u džepu: „A gde je prostor za
hendikepirane?”

Balkandownload.org
BD4YU

38 Brejdi ju je poznavao. Poznavao ju je.

Isprva nije mogao da se seti odakle je zna. Mučio se, kao kad mu
neka reč zapne na vrhu jezika. Setio se kad je bend započeo pesmu o
vođenju ljubavi na podijumu za igru. Živela je u kući na Tiberi lejnu, onoj u
kojoj je obitavao Hodžizov dečkić sa svojom porodicom. To je bilo gnezdo
čamuga s belačkim imenima. Svi osim psa imali su takva imena. Zvali su ga
Odel. Dobro ime za čamugu. Brejdi je hteo da ga ucmeka… samo što je
umesto njega ucmekao majku.
Setio se dana kad je čamugić pritrčao kamiončetu Gospodina Ukusnog,
članaka zelenih od šišanja travnjaka debelog bivšeg policajca. Njegova
sestra je vikala: Kupi mi čokoladu! Mooolim te!
Sestra se zvala Barbara. To je ona, velika kao život i dvostruko
zaguljenija. Sedi dva reda desno iznad njega s drugaricama i ženom koja je
sigurno njena majka. Džerom nije s njima. Brejdiju je bilo posebno drago
zbog toga. Neka ga, nek živi. Tako će biti najbolje.
Nek živi, ali bez sestre.
Ili majke.
Nek vidi kako je to.
Nije skidao pogled s Barbare Robinson, dok je prstima tražio prekidač
Druge Stvari ispod Frenkijeve fotografije. Pronašao ga je. Milovao ga je
kroz tanku tkaninu majice, onako kako mu je bilo dozvoljeno - u nekoliko
srećnih navrata - da miluje majčine bradavice. Vodeći pevač Momaka iz
kraja izveo je na sceni špagu koja je morala da mu zdrobi jajca (pod
uslovom da ih je imao) u tankim farmerkama. Skočio je na noge i prišao
ivici scene. Curice su vrištale. Posezale su za njim u želji da ga dodirnu.
Mahale su rukama. Nokti - obojeni svim devojačkim duginim bojama -
blistali su pod reflektorima.
„Hej, da li volite zabavne parkove?” razdrao se Kam.
Vrištale su da ih vole.
„Da li volite karneval?”
Vrištale su da vole karneval.
Vrisci su svedočili o potpunom delirijumu. Publika je ponovo ustala.
Snopovi svetlosti lutali su po gomili. Brejdi više nije video bend. To nije
bilo važno. Već je znao šta sledi, zato što je posmatrao istovar opreme iza
Balkandownload.org
BD4YU

dvorane.
Kam Nouls je spustio glas, da bi naglasio prisnost obraćanja: „Pa,
večeras ćete dobiti taj poljubac.”
Počela je karnevalska muzika - korg sintisajzer zasvirao je u pozadini.
Scena se kupala u vrtlogu narandžaste, plave, crvene, zelene, žute svetlosti.
Uzdah zaprepašćenja pratio je spuštanje vašarskih kulisa. Vrteška i
panoramski točak su se okretali.
„OVO JE NASLOVNA NUMERA S NOVOG ALBUMA. ZBILJA SE
NADAMO DA ĆE VAM SE DOPASTI!”, urlao je Kam. Drugi instrumenti
su se pridružili sintiju.
„Pustinja kriči u svim pravcima”, počeo je Kam Nouls. „Čitavu
večnost, bolujem od tebe.” Brejdiju je zvučao kao Džim Morison posle
lobotomije. Slavodobitno je kriknuo: „Šta će me izlečiti?”
Publika je znala odgovor. Zaurlala je refren kad je bend grunuo punom
snagom.
„DRAGA, DRAGA, IMAŠ LJUBAV KOJA MI JE POTREBNA… TI I JA,
ODISTA JE IMAMO… NE LIČI NI NA ŠTA ŠTO SAM DOSAD ISKUSIO…”
Brejdi se osmehnuo. To je bio divan osmeh nevoljama progonjenog
čoveka koji je konačno pronašao svoj mir. Spustio je pogled na žutu
lampicu. Pitao se da li će živeti dovoljno dugo da vidi njen preobražaj u
zeleno. Upro je pogled u čamugicu, koja je ustala. Tapšala je i tresla kikom.
Pogledaj me, pomislio je. Pogledaj me, Barbara. Želeo bih da budem
poslednje što ćeš videti.

Balkandownload.org
BD4YU

39 Barbara je skrenula pogled s čudesa na sceni, dovoljno dugo da vidi

da se ćelavko u invalidskim kolicima zabavlja koliko i ona. Iz njoj
nedokučivih razloga postao je njen čovek u invalidskim kolicima. Da li ju
je na nekog podsećao? To ne može biti, zar ne? Jedini invalid kog je znala
bio je Dastin Stivens iz škole, klinac iz drugog razreda. Ipak, bilo je nečeg
poznatog u vezi s hendikepiranim ćelavkom.
Čitavo veče je bilo kao san. I ono što je sada videla ličilo je na prizor
iz sna. Isprva je mislila da joj čovek u kolicima maše, ali se nije radilo o
tome. Osmehivao se… i pokazivao srednji prst. Nije mogla da veruje
rođenim očima. Ali nije bilo sumnje.
Neka žena mu se približavala. Preskakala je po dve stepenice. Gotovo
da je trčala uz njih. Za petama joj je bio… možda je sve ovo samo san, zato
što je ličio na…
„Džerom?” Barbara je cimnula majku za rukav, da bi joj skrenula pažnju
sa scene. „Mama, da li je to…”
Sve se dogodilo za tili čas.

Balkandownload.org
BD4YU

40 Holina prva pomisao bila je da je Džerom mogao da ide ispred nje,

zato što ćelavko s naočarima u invalidskoj stolici nije - makar na
trenutak - gledao ka pozornici. Okrenuo se i zagledao u nekog u središnjem
delu tribina. Učinilo joj se da gnusni kurvin sin nekom pokazuje srednji prst.
Bilo je prekasno za menjanje mesta s Džeromom, iako je on imao revolver.
Ćelavkova ruka bila je ispod uramljene fotografije na krilu. Strahovito se
bojala da se sprema da aktivira eksploziv. Ako je u pravu, ostalo je samo
nekoliko sekundi.
Sreća je htela da bude u prvom redu, pomislila je.
Nije imala nikakav plan. Njeni planovi nisu se protezali dalje od izbora
grickalice za gledanje filma u večernjem televizijskom terminu. Njen
namučeni um konačno se razbistrio. Kad je stigla do čoveka za kojim su
tragah, sa usana su joj potekle savršeno odgovarajuće, božanski ispravne
reči. Morala je da se nagne i vikne, da bi je čuo preko razornog ritma benda
i delirične vriske devojčica u publici.
,Majk? Majk Stardevant, da li si to ti?‘
Iznenađeni Brejdi prenuo se iz razmišljanja o Barbari Robinson. Holi je
baš tada zamahnula zašivenom čarapom dobijenom od Bila Hodžiza,
njegovim nežnim razbijačem. Učinila je to s adrenalinom nadahnutom
snagom. Opisao je lučnu putanju i udarila u Brejdijevu ćelavu glavu odmah
iznad slepoočnice. Nije čula udarac zbog kakofonične buke benda i
obožavalaca, ali je videla kako se deo lobanje veličine tacnice uleže. Ruke
su mu poletele uvis. Ona skrivena je oborila Frenkijevu fotografiju na pod.
Staklo se polomilo pri padu. Zagledao se u nju, samo što je zakovrnuo
očima, tako da je samo donji deo dužice bio vidljiv.
Devojka sa štapićastim nogama zaprepašćeno je zurila u Holi, baš kao i
Barbara Robinson. Niko drugi nije obraćao pažnju na događaje u prostoru
za hendikepirane. Publika je bila na nogama. Svi su se njihali, tapšali i
pevali uglas.
„ŽELIM DA TE VOLIM NA MOJ NAČIN… VOZIĆEMO SE AUTO-
PUTEM PORED MORA…”
Brejdi je otvarao i zatvarao usta kao riba na suvom.
„SVANUĆE NOVI DAN… POLJUBIĆU TE NA VAŠARU!”
Džerom je spustio ruku na Holino rame. Povikao je da bi ga čula.
Balkandownload.org
BD4YU

„Holi! Šta ima ispod majice?”

Čula ga je - bio je tako blizu da je posle svake reči osećala njegov dah
na obrazu - ali je sve ličilo na iskidani posleponoćni radio-prenos, na glas
diskdžokeja ili pevača gospela u direktnom prenosu s druge strane Zemljine
kugle.
„Evo ti mali poklon od Džiba-Džibe, Majk”, rekla je, pre nego što ga je
ponovo i nešto snažnije udarila na isto mesto. Produbila je ulegnuće na
njegovoj lobanji. Tanka koža je pukla i krv je briznula, prvo u kapljicama, a
zatim u mlazu. Tekla mu je niz vrat do plave majice Momaka iz kraja. Bojila
ju je prljavopurpurnom nijansom. Brejdijeva glava je ovog puta udarila o
desno rame. Počeo je da drhti i da cima nogama. Liči na psa koji sanja da
juri zeca, pomislila je.
Džerom ju je zgrabio za ruku i okrenuo prema sebi, pre nego što je stigla
da ga ponovo udari, što je žarko želela. „Gotov je, Holi! Gotov! Šta to
radiš?”
„Ovo je terapija”, rekla je. Noge su popustile pod njom. Sela je na pod.
Ispustila je nežnog razbijača. Pao je pored patike.
Bend je nastavio da svira.

Balkandownload.org
BD4YU

41 Neko„Džerome?
ga je cimao za rame.
Džerome!”
Okrenuo se od Holi i zgurenog Brejdija Hartsfilda i ugledao sestricu.
Posmatrala ga je razrogačenim, zbunjenim očima. Majka je bila odmah iza
nje. Onako ispunjen adrenalinom nije bio nimalo iznenađen. Znao je da
opasnost nije prošla.
„Šta si učinila?”, vikala je devojka. „Šta si mu učinila?”
Džerom se okrenuo u mestu i video da devojka u invalidskim kolicima
pored Hartsfilda poseže ka njemu. Povikao je: „Holi! Ne daj joj da ga
dira!”
Holi je skočila na noge. Zateturala se i zamalo pala na Brejdija. To bi
nesumnjivo bio poslednji pad u njenom životu. Uspela je da se održi na
nogama i uhvati devojku u invalidskim kolicima za ruke. Sažalila se, kad je
shvatila koliko malo snage prebiva u njima. Nagnula se prema njoj i
kriknula, da bi je čula. „Ne diraj ga! Ima bombu, mogla bi eksplodirati
svakog časa!”
Devojka u invalidskim kolicima je uzmakla. Možda je razumela ili se
uplašila od Holi, koja je izgledala luđe no inače.
Brejdi se sve snažnije trzao i grčio. Holi se to nije dopadalo, zato što je
opazila jedva primetno žuto svetio ispod majice. Znala je da žuto
nagoveštava nevolju.
„Džerome?”, reče Tanja. „Otkud ti ovde?”
Redar im se primicao. „Sklonite se s prolaza!”, povikao je, da bi
nadjačao muziku. „Morate da se sklonite odatle!”
Džerom je uhvatio majku za ramena. Privukao ju je sebi, tako da su im
se čela dodirnuta. „Moraš da izađeš odavde, mama. Povedi devojke i kreni.
Požuri. Nek redar pođe s tobom. Kaži da je tvojoj kćerki iznenada pozlilo.
Molim te da ne postavljaš pitanja.”
Pogledala ga je u oči. Nije postavljala pitanja.
„Mama?”, poče Barbara. „Šta…” Ostatak priče se izgubio u muzici i
horskom pevanju publike. Tanja je uhvatila kćerku za ruku i prišla redaru.
Dala je znak Hildi, Dajni i Betsi da pođu za njima.
Džerom se okrenuo ka Holi, nagnutoj preko Brejdija, koji je drhtao zbog
moždane oluje koja je besnela u njegovoj glavi. Toptao je nogama, kao da je
Balkandownload.org
BD4YU

i onesvešćen pratio snažni ritam Momaka iz kraja. Besciljno je mahao

rukama. Džerom je video kako se jedna od njih ustremljuje ka jedva
vidljivom žutom svetlu ispod majice. Udario ju je, kao košarkaš koji lupa
bananu.
„Želim da odem odavde”, zavapila je devojka u invalidskim kolicima.
„Plašim se.”
Džerom ju je razumeo - i on je imao istu želju, i on se nasmrt preplašio -
ali će zasad morati da ostane na svom mestu. Nije mogla da se makne od
Brejdija. Nisu smeli da ga pomere. Ne još.
Holi je kao i obično razmišljala brže od njega. Obratila se devojci u
invalidskim kolicima: „Moraš da ostaneš tu gde si, dušice. Smiri se i uživaj
u koncertu.” Mislila je da bi sve bilo mnogo jednostavnije da je uspela da
ga ubije umesto što mu je raznela bolesni mozak. Pitala se da U će Džerom
upucati Hartsfilda, ako mu to naloži. Verovatno neće. Šteta. Pucanj bi
verovatno prošao nezapaženo usred ovolike buke.
„Da li si luda?”, pitala je devojka u invalidskim kolicima.
„Često se susrećem s tim pitanjem”, reče Holi, dok je veoma oprezno
podizala Brejdijevu majicu. „Drži ga za ruke”, rekla je Džeromu.
„Šta ako ne mogu?”
„Onda ubij mamojebca.”
Publika je bila na nogama. Njihala se i tapšala. Lopte za plažu ponovo
su letele po tribinama. Džerom je bacio pogled iza sebe. Njegova majka je
vodila curice ka izlazu. Redar ih je pratio. Konačno jedan poen za nas,
pomislio je. Posvetio se najprečem poslu. Zgrabio je Brejdija za ruke.
Sastavio ih je. Čelavkovi zglobovi bili su klizavi od znoja. Imao je osećaj
da drži dve pomahnitale ribe.
„Ne znam šta radiš, ali uradi to brzo!”, povikao je Holi.
Žuto svetio je svetlelo na plastičnoj dranguliji, sličnoj prepravljenom
daljinskom upravljaču za televizor. Umesto dugmića s brojevima imao je
veliki beli prekidač, kakvim se obično palilo i gasilo svetio u kući. Iz njega
je izlazila debela žica. Nestajala je ispod ćelavkovog dupeta.
Brejdi je zakrkljao. Oštri, kiselkasti miris nadražio im je nozdrve.
Bešika mu je popustila. Holi je pogledala vreću za mokraću na njegovom
krilu. Podigla ju je i dodala devojci u invalidskim kolicima, kad je videla
da nije pričvršćena. „Drži je.”
„Pih, to je pišaćka”, reče devojka, i odmah zatim: „Nije pišaćka. Nešto
je u njoj. Liči na glinu.”
Balkandownload.org
BD4YU

„Spusti je.” Džerom je morao da viče da bi ga čula od muzike. „Spusti

je na pod. Polako.” Zatim se obratio Holi: „Požuri, dođavola!”
Holi je proučavala žutu lampicu. I malo belo dugme na prekidaču.
Mogla je da ga pomeri napred ili nazad. Nije smela da učini ni jedno ni
drugo, zato što nije znala koji položaj isključuje uređaj, a koji aktivira
eksploziv.
Podigla je Drugu Stvar s Brejdijevog stomaka. Imala je osećaj da drži
zmiju punu smrtonosnog otrova. Prikupila je svu hrabrost. „Drži ga za ruke,
Džerome. Samo ga drži za ruke.”
„Klizav je”, prostenjao je dečak.
To me ne iznenađuje, pomislila je. Ljigavi kučkin sin. Ljigavi
mamojebač.
Obrnula je spravicu. Trudila se da joj ruke ne drhte. Pokušavala je da ne
misli na četiri hiljade ljudi koji ne znaju da im život zavisi od sirote,
sjebane Holi Gibni. Opazila je poklopac na otvoru za baterije. Zadržala je
vazduh. Skinula ga je i pustila da padne na tle.
Unutra su bile dve baterije. Zaglavila je nokat iznad jedne od njih i
pomislila: Bože, ako te ima, molim ti se da ovo upali. Nije mogla da
pomakne prst. Brejdijeva ruka se oslobodila Džeromovog stiska. Ošamarila
ju je po glavi.
Trgla se. Baterija je iskočila iz ležišta. Čekala je da svet ode u vazduh.
Okrenula je daljinski, kad se to nije desilo. Žuto svetio se ugasilo.
Zaplakala je. Zgrabila je glavnu žicu. Iščupala ju je iz Druge Stvari.
„Možeš da ga pu…”, počela je. Džerom ga je pustio. Zagrlio ju je tako
čvrsto da je jedva disala. Nije se opirala. Uzvratila mu je zagrljaj.
Publika je divlje klicala.
„Misle da kliču pesmi, iako kliču nama”, uspela je da prošapće
Džeromu u uvo. „Samo im to nije poznato. Pusti me, Džerome. Previše me
stežeš. Pusti me pre nego što se onesvestim.”

Balkandownload.org
BD4YU

42 Hodžiz je još sedeo na prevrnutom sanduku u prostoru iza bine. Nije

bio sam. Slon mu je sedeo na grudima. Nešto se dešavalo. Svet mu je
izmicao, ili je on izmicao svetu. Po svoj prilici dešavalo se ono drugo.
Imao je osećaj da je u kameri koja se kreće unazad na jednom od onih uskih
šina. Svet je bio sjajniji no ikad, ali se smanjivao. Krug tame rastao je oko
njega.
Svom snagom je nastojao da ostane pri svesti. Čekao je eksploziju ili
odsustvo eksplozije.
Zabrinuti roudi nagnuo se prema njemu. Pitao ga je da li je dobro. „Usne
su vam poplavele”, obavestio ga je. Hodžiz mu je mahnuo da se udalji.
Morao je da sluša.
Čuo je muziku, pokliče i vriske oduševljenja. Ništa drugo. Ne još.
Drži se, govorio je sebi. Drži se.
„Šta je bilo?”, pitao je roudi. Ponovo se nagnuo. „Šta je?”
„Moram da izdržim”, prošaptao je Hodžiz. Jedva je disao. Svet se sveo
na krug veličine sjajnog srebrnog dolara. Čak je i on nestao, ne zato što je
izgubio svest već zato što je neko koračao ka njemu. To je bila Džejni.
Hodala je polako i blago hramljući. Setio se onog što mu je rekla kad je
pitao zašto je bio srećan da završi u njenom krevetu: Ne žalim ni za čim…
Da li smo dovoljno razgovarali o tome?
Jakako, pomislio je. Jakako. Zažmurio je i pao sa sanduka kao Hampti
sa zida.
Roudi ga je uhvatio. Uspeo je da mu ublaži pad, ne i da ga spreči.
Njegove kolege sjatile su se oko njih.
„Ko zna da daje veštačko disanje?” pitao je onaj koji je prihvatio
Hodžiza.
Roudi s dugim konjskim repom protkanim sedinama odazvao se pozivu.
Nosio je izbledelu majicu Džudasa Kojna29. Imao je zakrvavljene oči. „Ja
znam, ali, čoveče, propisno sam ušlogiran.”
„Svejedno pokušaj.”
Roudi s konjskim repom spustio se na kolena. „Mislim da je ovaj tip
ugasio”, rekao je, ali se bacio na posao.
Momci iz kraja zapevali su novu pesmu iznad njih, praćeni cikom i
piskom obožavateljici. Devojčice će se do kraja života sećati ove noći.
Balkandownload.org
BD4YU

Muzike. Uzbuđenja. Razigranih lopti za plažu iznad zanesene, razigrane

gomile. Čitače o eksploziji koja se nije desila u novinama. Tragedije koje
se nisu dogodile za mlade su samo snovi.
Sećanja - ona su stvarnost.

Balkandownload.org
BD4YU

43 Hodžiz se probudio u bolničkoj sobi. Iznenadio se kad je shvatio da

je još živ, ali se nije iznenadio što vidi starog partnera u stolici na
sklapanje pored postelje. Prvo je pomislio da Pit - upalih očiju, neobrijan, s
neurednom kragnom - izgleda lošije no što se on oseća. Druga pomisao
ticala se Džeroma i Holi.
„Da li su je sprečili?”, prostenjao je. Grlo mu je bilo suvo kao barut.
Pokušao je da sedne. Mašine oko postelje su zapištale. Polegao je po
postelji, ali nije ispuštao lice Pita Hantlija iz vida. „Da li su?”
„Jesu”, reče Pit. „Žena se predstavlja kao Holi Gibni. Ja sam uveren da
je njeno ime Šina, kraljica džungle. Onaj tip, prekršilac…”
„Prekršitelj”, reče Hodžiz. „O sebi razmišlja kao o prekršitelju.”
„U ovom trenutku ne razmišlja ni o čemu. Doktori kažu da su njegovi
svesni dani verovatno odbrojani. Gibnijeva ga je žestoko udesila. U
dubokoj je komi, u stanju minimalne moždane aktivnosti. Možeš da ga
obiđeš, kad se osoviš na noge. Nije daleko. Treća vrata niz hodnik.”
„Gde sam? U oblasnoj?”
„U Kinetu. Na intenzivnoj.”
„Gde su Džerom i Holi?”
„U stanici su. Odgovaraju na gomilu pitanja. Šinina majka jurca okolo i
preti užasnim krvoprolićem, ako ne prestanemo da maltretiramo njenu kći.”
Pojavila se bolničarka, da bi obavestila Pita da mora da ode. Pozvala
se na doktorovo naređenje i ispričala nešto o Hodžizovim vitalnim
pokazateljima. Bolesnik je podigao ruku, da bije zaustavio. Jedva da je
imao snage za taj pokret.
„Džerom je maloletnik, a Holi ima… probleme. Toliko od mene, Pite.”
„To nam je poznato”, reče Pit. „Naravno da nam je poznato. To daje
potpuno drugi smisao njihovom vršljanju van rezervata. Šta si, za ime božje,
ti mislio da radiš, Bili?”
„Davao sam sve od sebe”, rekao je i sklopio oči.
Počeo je da se udaljava. Mislio je na mnoštvo mladih glasova koji su
pevali zajedno s bendom. Vratili su se kući. Živi su i zdravi. Držao se te
misli, dok ga san nije savladao.

Balkandownload.org
BD4YU

P ROGLAS

Balkandownload.org
BD4YU

GRADONAČELNIKOVA KANCELARIJA
BUDUĆI DA SU Holi Rejčel Gibni i Džerom Piter Robinson otkrili
zaveru smišljenu radi izvođenja terorističkog čina u Dvorani Mingo, delu
Srednjozapadnog kulturnog i umetničkog kompleksa;
i
BUDUĆI DA SU shvatili da bi obaveštavanjem bezbednosnog personala
SUK-a mogli nagnati pomenutog teroristu da aktivira eksplozivnu napravu
velike razorne moći, opremljenu s nekoliko kilograma metalnih šrapnela,
pohitali su u Dvoranu Mingo; i
BUDUĆI DA SU se sukobili s pomenutim teroristom, izlažući se
najvećem ličnom riziku;
i
BUDUĆI DA SU savladali pomenutog teroristu i sprečili gubitak
velikog broja ljudskih života i nastanak još većeg broja po život opasnih,
najtežih ozleda;
i
BUDUĆI DA SU ovom gradu učinili neizmernu herojsku uslugu,
SHODNO TOME ja, Ričard M. Tjuki, gradonačelnik, odlikujem Holi
Rejčel Gibni i Džeroma Pitera Robinsona Medaljom za časnu službu,
najvišim gradskim odličjem, i objavljujem da će moći da koriste sve
gradske usluge besplatno u periodu od deset (10) godina;
i
SHODNO TOME zahvaljujem im se iz sveg srca, svestan da su njihove
zasluge tako velike da ćemo im večito ostati dužni.
Stavljam moj potpis i gradski pečat na ovu odluku.

Ričard M. Tjuki Gradonačelnik

Balkandownload.org
BD4YU

P LAVI M ERCEDES

Balkandownload.org
BD4YU

1 Limuzina marke mercedes zaustavila se toplog sunčanog dana

krajem oktobra 2010. na gotovo praznom parkiralištu kod Makginis
parka, u kom je Brejdi Hartsfild ne tako davno prodavao sladoled
klincima iz lige u bejzbolu. Parkirala se pored slatkog malog prijusa. Sivi
mercedes je sad bio svetloplav. Majstori su otklonili oštećenje na levoj
strani, nastalo kad se Džerom uvezao u prostor za istovar iza Dvorane
Mingo, pre nego što su se vrata u potpunosti otvorila.
Holi je sedela za volanom. Izgledala je deset godina mlađe. Nekada
zapuštena kosa, protkana sedinama, postala je raskošni crni zastor
zahvaljujući uslugama prvorazrednog salona lepote, za koji se odlučila po
preporuci Tanje Robinson. Mahnula je vlasniku prijusa, koji je sedeo za
stolom za piknik, nedaleko od igrališta za bejzbol.
Džerom je izašao iz mercedesa, otvorio prtljažnik i izvadio izletničku
korpu. „Isuse Hriste, Holi”, rekao je. „Čega sve ovde nema? Da li je unutra
večera za Dan zahvalnosti?”
„Htela sam da budem sigurna da će biti dovoljno hrane za sve.”
„Poznato ti je da je na strogoj dijeti, zar ne?”
„On jeste, ali ti nisi”, rekla je. „Još rasteš. Pazi kako je nosiš, u njoj je
boca šampanjca.”
Izvadila je paklicu antinikotinskih guma za žvakanje. Ubacila je jednu u
usta. „Kako napreduješ s tim?” pitao je Džerom, dok su se spuštali niz
nagib. „Trudim se”, rekla je. „Hipnoza mi pomaže više od žvakaćih guma.”
„Šta ako ti tip kaže da si pile i ako te natera da trčiš po ordinaciji
pijučući?” „Kao prvo, moj psihijatar je ženskog roda. Kao drugo, ne bi to
učinila.” „Otkud znaš da ne bi?”, pitao je Džerom. „I otkud znaš šta radi kad
si hipnotisana?”
„Ti si idiot, Džerome. Samo bi idiot hteo da dođe ovamo autobusom, sa
svom tom hranom.”
„Besplatno se vozim zahvaljujući gradonačelnikovom proglasu. Volim
da koristim besplatne usluge.”
Hodžiz je prišao da ih pozdravi u jutrošnjem odelu (kravatu je strpao u
džep). Išao je polako. Nije osećao pejsmejker koji mu je kuckao u grudima -
rekli su mu da su danas veoma mali - ali je osećao njegovo prisustvo.
Ponekad ga je zamišljao. U mislima mu je uvek izgledao kao umanjena
Balkandownload.org
BD4YU

verzija Hartsfildove spravice, samo što je ova sprečavala eksploziju,

umesto da je izaziva.
„Klinci”, rekao je. Holi nije bila klinka, ali je gotovo dve decenije bila
mlađa od njega. Zbog toga je za Hodžiza donekle to i bila. Posegnuo je za
izletničkom korpom. Džerom mu je nije dao.
„Ne, ne”, rekao je. „Ja ću je nositi. Ne zaboravi na pumpicu.”
„Mojoj pumpici ništa ne fali”, reče Hodžiz. Doktori su mu to govorili na
kontrolama, iako još nije mogao da veruje u to. Ne bi se iznenadio kad bi
saznao da su svi koji su pretrpeli srčani udar razmišljali na sličan način.
„Dobro izgledaš”, reče Džerom.
„Da”, složila se Holi. „Hvala bogu što si nabavio novu odeću. Poslednji
put si ličio na strašilo. Koliko kilograma si izgubio?”
„Šesnaest”, reče Hodžiz. Pomislio je: Voleo bih da Džejni može da me
vidi. Elektronski nadzirano srce zabolelo ga je od te pomisli.
„Dosta priče o dijetama”, reče Džerom. „Holi je donela šampanjac.
Hoću da znam imam li razloga da ga pijem. Šta je bilo jutros?”
„Državni tužilac neće pokretati nikakav postupak protiv mene. Sve
optužbe su odbačene. Bili Hodžiz je slobodan kao ptica na grani.”
Holi ga je čvrsto zagrlila. Hodžiz joj je uzvratio istom merom. Poljubio
ju je u obraz. Nije mogao znati da joj kratka kosa po prvi put od detinjstva
otkriva lice. Nova frizura omogućavala mu je da vidi koliko liči na Džejni.
Ta spoznaja je izazivala protivrečna osećanja, tugu i radost.
Oduševljeni Džerom posegnuo je za Tajronom Filgudom Dilajtom.
„Masa Hodžiz, konačno si slobodan! Konačno si slobodan! Svemogući
bože, ponovo si slobodan!”
„Prestani s izmotavanjem, Džerome”, reče Holi. „Ponašaš se
detinjasto.” Izvadila je bocu šampanjca i tri plastične čaše iz izletničke
korpe.
„Oblasni tužilac dopratio me je do odaja sudije Danijela Silvera, koji je
mnogo puta slušao moja svedočenja, dok sam bio u službi”, reče Hodžiz.
„Desetak minuta mi je žestoko ribao uši. Rekao mi je da sam
nepromišljenim ponašanjem ugrozio četiri hiljade života.”
To je razgnevilo Džeroma. „Sram ga bilo! Ti ljudi su živi, tebi
zahvaljujući.”
„Grešiš”, tiho će Hodžiz. „Živi su zahvaljujući Holi i tebi.”
„Da Hartsfild nije stupio u kontakt s tobom, pajkani ne bi ni znali da
postoji. I svi oni ljudi bi izginuli.”
Balkandownload.org
BD4YU

Hodžiz nije mogao biti siguran u to, ali nije krio zadovoljstvo zbog onog
što se desilo u dvorani. Ono čime nije bio zadovoljan - niti će ikad biti -
bila je Džejni. Silver ga je optužio da je odigrao „glavnu ulogu” u njenoj
pogibiji. To je moglo biti tačno. Nije sumnjao da bi Hartsfild pokušao da
ubije još ljudi, ako ne na koncertu ili na Karijernim danima ispred Embasi
apartmana, onda na nekom drugom mestu. Navadio se na krv. To ga je
suočavalo sa sledećom paklenom jednačinom: Džejnin život u zamenu za
živote velikog broja hipotetičkih žrtava. Da se to desilo na koncertu, u toj
alternativnoj (ali veoma mogućoj) realnosti, Džeromova majka i sestra
sigurno bi stradale.
„Šta si mu rekao?”, zanimala se Holi. „Šta su mi rekao?”
„Ništa. Kad te odvedu u šupu, najbolje čemu se možeš nadati je da ćutke
podneseš udarce.”
„Zbog toga nisi bio s nama da primiš medalju, zar ne?”, pitala je. „I
zbog toga nisi bio na proglašavanju. Nitkovi su te kažnjavali.”
„Otprilike”, reče Hodžiz, iako su se glavešine prevarile, ako su to
smatrale kaznom. Nije hteo medijsku pažnju i priznanja gradskih vlasti.
Četrdeset godina je radio kao pajkan. Veće priznanje nije mogao dobiti.
„Sramota”, reče Džerom. „Nikad nećeš moći da se džabe voziš
autobusom.”
„Šta se dešava na Lejk aveniji, Holi? Da li se prašina sleže?”
„Bolje je”, reče Holi. Hirurškom preciznošću izvadila je zapušač iz
boce šampanjca. „Ponovo spavam po čitavu noć. Dva puta nedeljno viđam
doktorku Libovic. Mnogo mi pomaže.”
„Kako stoje stvari s tvojom majkom?” Znao je da je to osetljiva tema.
Morao je da je pomene, makar jednom. „Da li te još zove pet puta dnevno,
moleći te da se vratiš u Sinsinati?”
„Sad me zove dva puta dnevno”, reče Holi. „Ujutru i uveče. Usamljena
je. Mislim da se više plaši za sebe, nego za mene. Teško je pod stare dane
menjati život.”
Pričaj mi o tome, pomislio je Hodžiz. „To je veoma važan uvid, Holi.”
„Doktorka Libovic kaže da se navike teško napuštaju. Teško mi je da
ostavim pušenje, baš kao što je mami teško da se navikne da živi sama.
Najteže mi pada saznanje da ne moram doveka da budem
četrnaestogodišnjakinja, sklupčana u kadi.”
Neko vreme su ćutali. Vrana se dokopala gumenog belega sa igrališta za
bejzbol. Pobedonosno je graktala.
Balkandownload.org
BD4YU

Džejnin testament je omogućio Holino razdvajanje od majke. Najveći

deo imetka - koje je Džejni pripao posle smrti još jedne od žrtava Brejdija
Hartsfilda - dopao je šaka ujka Henriju Seroau i tetka Šarloti Gibni. Džejni
je ostavila pola miliona dolara Holi. Taj fond je poveren na upravljanje
gospodinu Džordžu Šronu, advokatu koga je Džejni nasledila od Olivije.
Hodžiz nije znao kad je i zašto Džejni to učinila. Nije verovao u
predskazanja, ali…
Ali.
Šarlota se snažno suprotstavila Holinom iseljenju. Tvrdila je da njena
kćerka nije spremna za samostalan život. Pošto se Holi bližila pedesetoj, to
je značilo da nikad i neće biti. Holi je verovala da jeste. Uz Hodžizovu
pomoć ubedila je Šrona da će sve biti u redu.
Novostečeni ugled heroine, intervjuisane na svim televizijama, nije joj
odmogao u razgovorima s advokatom, ali joj nije pomogao u odnosima s
majkom. Staroj gospođi je kćerkin status nacionalne heroine iz nekog
razloga veoma smetao. Nikako nije mogla da prihvati ideju da je njena
psihološki krhka kćerka odigrala ključnu (verovatno najvažniju) ulogu u
sprečavanju stravičnog pokolja.
Džejnin testament predviđao je da luksuzni apartman s čudesnim
pogledom na jezero bude u zajedničkom vlasništvu tetka Šarlote i ujka
Henrija. Šarlota je bez oklevanja žustro odbila Holinu molbu da makar u
početku živi u njemu. Ni brat nije mogao da je nagovori da promeni
mišljenje. Holi je to pošlo za rukom. Rekla je da namerava da ostane u
gradu i da će pronaći stan u Loutaunu, ako majka ne bude želela da joj
prepusti onaj u centru.
„Nastaniću se u najzloglasnijem delu Loutauna”, rekla je. „I sve ću
plaćati gotovinom. Stalno ću se razmetati zelembaćima.”
To je upalilo.
Holin život u gradu - prvo duže razdvajanje od majke - nije bio lak.
Dobila je veliku podršku od psihijatra. Hodžiz ju je često posećivao.
Najviše su joj pomogle Džeromove posete i još češća gostovanja u domu
Robinsonovih na Tiberi lejnu. Hodžiz je čvrsto verovao da je to bio pravi
uzrok izlečenja, a ne ono što se zbivalo u ordinaciji doktorke Libovic.
Barbara je počela da je zove tetka Holi.
„Šta se dešava s tobom, Bili?”, pitao je Džerom. „Imaš li planove?”
„Pa”, rekao je sa osmehom, „ponudili su mi posao u Vidžilant gard
servisu. Šta kažete na to?”
Balkandownload.org
BD4YU

Holi se obradovala kao dete. Skupila je ruke i poskočila na klupi za

piknik. „Hoćeš li ga prihvatiti?”
„Neću”, reče Hodžiz.
„Zbog srca?”, pitao je Džerom.
„Jok. Moram biti registrovan, da bih ga obavljao. Sudija Silver mi je
jutros poverio da su moje šanse za to jednake onima da se Jevreji i
Palestinci udruže i naprave prvu međuversku vasionsku stanicu. Moje šanse
za dobijanje dozvole za privatnu detektivsku praksu jednako su nepostojeće.
Dugogodišnji poznanik koji pozajmljuje novac za kaucije ponudio mi je
posao s polovinom radnog vremena. Moći ću da jurim begunce iz kuće,
uglavnom kompjuterom, i ne moram da budem registrovan.”
„Mogu da ti pomognem”, reče Holi, „oko kompjutera. Ne bih želela da
ikoga gonim na terenu. Jednom mi je bilo dovoljno.”
„Šta je bilo s Hartsfildom?”, zanimao se Džerom. „Ima li novosti, ili mu
je stanje nepromenjeno?”
„Isto je”, reče Hodžiz.
„Baš me briga za njega”, reče Holi. Zvučala je prkosno, ali se prvi put
od dolaska u park ugrizla za usne. „Učinila bih to ponovo.” Stisnula je
pesnice. „Ponovo, ponovo, ponovo!”
Hodžiz ju je uhvatio za pesnicu. Polako ju je otvorio. Džerom je to
učinio s drugom.
„Naravno da bi”, reče Hodžiz, „gradonačelnik ti je zbog toga i dodelio
medalju.”
„Da i ne pominjemo besplatne vožnje autobusom i posete muzejima”,
dodao je Džerom.
Polako se smirila. „Zašto bih se vozila autobusom, Džerome? Imam
mnogo novca u fondu. Imam mercedes rođake Olivije. To je divan
automobil. I malo je prešao!”
„U njemu nema duhova?”, pitao je Hodžiz. Nije se šalio. Bio je iskreno
zainteresovan.
Dugo nije odgovorila. Ćutke je posmatrala veliku nemačku limuzinu
parkiranu pored Hodžizovog japanca. Prestala je da grize usne.
„Isprva ih je bilo. Mislila sam da ću ga prodati. Prefarbala sam ga. To
je bila moja ideja, a ne doktorke Libovic.” Posmatrala ih je s ponosom.
„Nisam je ni pitala.”
„Kako je sada?” Džerom ju je još držao za ruku. Zavoleo ju je, iako je
bila veoma zahtevna. Obojica su je zavoleli.
Balkandownload.org
BD4YU

„Plavo je boja zaborava”, rekla je. „Pročitala sam to u jednoj pesmi.”

Nastavila je posle kraće pauze. „Bili, zašto plačeš? Da li misliš na
Džejni?”
Da. Ne. I jedno i drugo.
„Plačem zato što smo ovde”, rekao je. „I što uživamo u divnom
jesenjem danu, koji podseća na leto.”
„Doktorka Libovic kaže da je plakanje zdravo”, razložno će Holi.
„Kaže da suze peru osećanja.”
„Verovatno ima pravo, u tom pogledu.” Hodžiz je zamišljao kako Džejni
nosi njegov šešir. Kako ga savršeno namešta na glavu. „Hoćemo li popiti
nešto od tog šampanjca ili nećemo?”
Džerom je držao bocu, dok je Holi sipala. Podigli su čaše.
„Za nas”, reče Hodžiz.
Ponovili su njegove reči i ispili šampanjac.

Balkandownload.org
BD4YU

2 Bolničarka je, kišom natopljene noći novembra 2011, žurila

hodnikom Klinike za moždane traume Okruga Lejk, u najvećoj
gradskoj bolnici, Džon M. Kiner memorijal. Na klinici je bilo šest
dobrotvornih slučajeva, uključujući i zloglasnog pacijenta… iako je
njegova zlokobna slava sve više bledela.
Bolničarka se uplašila da je glavni neurolog otišao. Zatekla ga je u
prostoriji za doktore. Pregledao je kartone.
„Verujem da će vas ovo zanimati, doktore Babino”, rekla je. „U pitanju
je gospodin Hartsfild. Probudio se.” Vest ga je nagnala da digne glavu sa
spisa. Ono što je zatim čuo ga je nagnalo da ustane. „Obratio mi se”, rekla
mu je sestra „Posle sedamnaest meseci? Zbilja neobično. Da li ste sigurni?”
Bolničarka se zacrvenela od uzbuđenja. „Da, doktore, sasvim.”
„Šta je rekao?”
„Rekao je da ima glavobolju. Pitao je za majku.”
14. septembar 2013. godine

- KRAJ -

Balkandownload.org
BD4YU

BELEŠKA AUTORA

Stvarčica poput „provale bez tragova” stvarno postoji (baš kao i PUBK),
ali ne bi mogla da omogući provalu ni u jedna kola pomenuta u knjizi,
uključujući i mercedes benc SL500, načinjen tokom elektronske epohe.
Pomenuti model, kao i svi mercedesi, vrhunski je automobil opremljen
najkvalitetnijim sigurnosnim sistemima.
Zahvaljujem se Rasu Doru i Dejvu Higinsu, na pomoći pri istraživanju.
Takođe i mojoj supruzi Tahiti, koja zna više o mobilnim telefonima od
mene, i mom sinu, romanopiscu Džou Hilu, koji mi je pomogao da rešim
probleme na koje mi je ukazala Tabi. Ako sam ih rešio, zasluge pripadaju
grupi za podršku. Ako nisam, pripišite to mojoj nesposobnosti da ih
razumem.
Nen Grejam iz Skribnera je na uobičajeno veličanstven način obavila
urednički posao, a moj sin Oven dao je vredan doprinos drugim čitanjem.
Moj agent Čak Veril navijač je Jenkija, ali ga i pored toga volim.

Balkandownload.org
 BD4YU

1)
Dust Bowl - izraz koji se koristi za seriju peščanih oluja koje su tridesetih godina dvadesetog veka
pogodile preriju u srednjem delu SAD i Kanade. U sadejstvu s dugotrajnom sušom učinile su dotad
plodno tie neobradivim. Ovi prirodni fenomeni prisilili su stanovništvo na iseljavanje iz svojih domova.
(Prim, prev.) <<<
2)
Joseph Aloysius Wambaugh, Jr (1937), pisac romana o policajcima. (Prim, prev.) <<<
3)
James B. Patterson (1947), američki pisac specijalizovan za omladinske romane i trilere. Najpoznatiji
po serijalu o psihologu Aleksu Krosu. (Prim, prev.) <<<
4)
Andrew Newell Wyeth (1917-2009), američki likovni umetnik Realista, slikar predda i ljudi. (Prim,
prev.) <<<
5)
Misli se na crtanu seriju CBS-a Deputy Dawg prikazivanu 1962-63. (Prim, prev.) <<<
6)
Smatra ga nesrećnim izborom, zato što ga deli s čuvenim žapcem iz Mapet šoua. (Prim, prev.)
<<<
7)
Reči na engleskom: pitcher (bacač u bejzbolu), picture (slika), pitcher (bokal). U ovom
dijalekatskom izgovoru reči picture izostavlja se glas k, te zvuči kao druge dve, stoga zabuna u
pisanju. (Prim, prev.) <<<
8)
Picture show. <<<
9)
Frenklin Džunior (57 godina). Još čeka početak suđenja. (Prim, prev.) <<<
10)
Dorothy Parker (1893-1967), američka pesnikinja, pisac kratkih priča, scenaristkinja, kritičarka i
satiričarka najpoznatija po vickastim, mudrim komentarima na temu savremenog života. Zbog
levičarskih pogleda završila je na holivudskoj Crnoj listi. (Prim, prev.) <<<
11)
Netflix i Redbox - sajtovi za gledanje programa preko interneta. (Prim, prev.) <<<
12)
Euell Theophilus Gibbons (1911 -1975), ljubitelj prirode i zagovornik prirodne ishrane iz šezdesetih
godina 20. veka. U mladosti, za vreme Velike depresije, odrastao je u brdovitim predelima Nju
Meksika. Majka ga je naučila da pronalazi i koristi hranu u divljini. (Prim, prev.) <<<
13)
Igra reči: Tittle liči na Titties - sise. (Prim, prev.) <<<
14)
Church Lady je lik koji se od 1986. do 1990. pojavljivao u američkoj humorističkoj seriji Subotom
uveče uživo. Pojavljivala se i 1996, 2000. i 2011. (Prim, prev.) <<<
15)
Hair and spair - U srednjem veku samo je najstariji sin nasleđivao krunu, ali su kraljevski parovi
nastojali da imaju bar još jednog sina, za svaki slučaj. (Prim, prev.) <<<
16)
Rock - ulično ime za kokain obrađen za pušenje. (Prim, prev.) <<<
17)
Varijanta američkog engleskog, kojim se mahom služe Afroamerikanci. (Prim, prev.) <<<
18)
Condition Yellow - relaksirani oprez. Nema određenih pretnji. Vaš stav je „danas ću možda morati
da se branim” Svesni ste da je svet potencijalno neprijateljsko mesto i da ste spremni da se
Balkandownload.org
 BD4YU

odbranite, ako to bude neophodno. Prethodi joj bela faza. Sledeće je narandžasta. Skala je delo
Džona Dina Džefa Kupera (1920-2006). (Prim, prev.) <<<
19)
Philip Milton Roth (1933), američki romanopisac. Jedan od najnagrađivanijih pisaca svoje generacije.
(Prim, prev.) <<<
20)
Jim Grant (1954), poznatiji kao Lee Child, britanski pisac trilera. (Prim, prev.) <<<
21)
Proizvođač sladoleda Ben & Jerry je 1987. godine na tržište izbacio džeri garsija sladoled, imenovan
po čuvenom gitaristi Grejtful Deda. (Prim, prev.) <<<
22)
U originalu valet key - ključ koji otvara vrata i pokreće motor. Ne otvara prtljažnik i pregradak za
rukavice. Tako se zove zato Što se daje poslužiocima (valet) na parkiralištima da parkiraju
automobil. (Prim, prev.) <<<
23)
Jeffrey Lee Jeff Probst (1961), američki voditelj rijaliti emisija i producent. Dobitnik nagrade Emi za
Survajvera. (Prim, prev.) <<<
24)
Kyle Busch (1985) američki vozač trkačkih automobila i vlasnik trkačkog tima u NASCAR-il (Prim,
prev.) <<<
25)
Citizens United - konzervativna neprofitna organizacija. Udruženje se po sopstvenim recima zalaže
za „povraćaj vlasti u Sjedinjenim Državama građanima i jačanje američkih vrednosti: ograničene
vlade, slobode preduzetništva, snažne porodice i nacionalnog suvereniteta i bezbednostf. (Prim,
prev.) <<<
26)
Bureau of Alcohol, Tobacco, Firearms and Explosives - Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i
eksploziv. Američka federalna organizacija, u okviru ministarstva pravde. (Prim, prev.) <<<
27)
Black Friday - prvi petak posle Dana zahvalnosti, predstavlja početak sezone božičnih raspodaja u
Sjedinjenim Državama. Prodavnice se tada otvaraju vrlo rano, nudeći velike popuste. (Prim, prev.)
<<<
28)
Romper-Stomper - australijski film iz 1992. godine. Bavi se neonacistima, skinhedsima. Pun je
nasilja. Predstavio je Rasela Kroua međunarodnoj filmskoj publici (Prim, prev.) <<<
29)
Judas Coyne - lik iz romana Kutija u obliku srca, autora Džoa Hila (što je pseudonim Kingovog
sina Džozefa Hilstroma Kinga). (Prim, prev.) <<<

Balkandownload.org