Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори

VIII/9 (2018), 73-91

УДК 811.163.4’373.2”14“

Жарко Б. Вељковић* - Анамарија Фекете**

Српски научни центар, Београд – Музеј општине Бачка Топола

Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’

(*Милохнићу) - осврт на натписе [ЖИ ̣в�� р�] рєсов��
и (?) [? првє] в�Ир�[є] р�Им[с�є] на гробници или саркофагу
Рестоја *Милохнића у раду Bono M. Vrdoljak,
„Srednjovjekovni spomenici s natpisom na Groblju
Sv. Ive u Livnu“, Starohrvatska prosvjeta III/30 (2003),
str. 239-246***

Сажетак: Tоком археолошких ископавања локалитета „Гробље Св. Иве“ у

Ливну 1990-1995, у ћириличком натпису [ЖИ�в� � / r�] рєсо / в�� // пронађено
је записано мушко лично име Рестоје. Реч је о Рестоју *Милохнићу, писа-
ру, канцелару, коморнику, протовестијару и изасланику босанских краљева
у XV в., родом из некадашњег места, данашњег топонима Бужан, између селâ
Присоје и Миши код Ливна. У раду се говори о Рестојевом животу и личности
и закључује се да је (као и његова браћа Медоје и Никола) био Србин, гово-
рио је и писао (старо)српским, писао је (српском) ћирилицом, како званично,
тако и приватно, носи српско народно име истога корена, и сродно, са крште-
ним именом Св. Саве Растко, и био је, несумњиво, католик од рођења, а своје
име Рестоје добио је можда по жељи оца/родитељâ да у животу вазда у њему
„по лат. crescat fides, ресте, односно расте (католичка и хришћанска) вера“.
Кључне речи: лично име, Рестоје ’Милохна’ (*Милохнић), Ливно, натпис,
ћирилица, Срби католици, (старо)српски језик.

Недавно ми је научну пажњу привукло једно лично име. Оно је то-
ком археолошких ископавања „Гробља Св. Иве“ у Ливну 1990-1995, за-
право средњовековнe некрополe у клоштру (унутрашњем дворишту) не-
кадашњег фрањевачког самостана Св. Ивана Крститеља у Ливну из XIV-
XV в., пронађено записано у (фрагментованом) ћириличком натпису на
уломљеном фрагменту камене плоче гробнице или саркофага. То је мушко
лично име Рестоје, а натпис у коме је оно забележено уписан је у длан људске
шаке, претходно у камен урезане, и доњег дела подлактице десне руке, на коју
су наслоњени прсти леве руке, и гласи: [ЖИ�в� � / r�] рєсо / в�� // (в. сл. 1).
∗
sapphousatthis@gmail.com
∗∗
anamariafekete@gmail.com
∗∗∗
На историјским фактима у раду, односно претрази историјске литературе и изворâ,
те систематизацији добијених података остајем захвалан колегиници - историчару и тео-
логу Анамарији Фекете. А на неколиким корисним исправкама захвалан сам и др Срђану
Рудићу, вишем научном сараднику Историјског института САНУ.
74 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

Сл. 1. Натпис [ЖИ�в�� / r�] рєсо / в�� // на уломљеном фрагменту камене

плоче гробнице или саркофага са (локалитета) „Гробља Св. Иве“ у Ливну,
из XIV-XV в. (Врдољак 2003: 242)

Сам натпис прочитао је и објавио још за време трајања поменутих ар-

хеолошких ископавања, 1994, фра Боно Мато Врдољак (1994: 115-125), а са
још два друга натписа на два друга (неуломљена, цела) фрагмента исте ка-
мене плоче гробнице или саркофага поново га је објавио 2003, уз пратећи
детаљан историјски коментар (2003: 240, 242-246). Фра Врдољак је натпис
прочитао као „A se živa / ruka Resto/je/ M...“ и превео као „Ovo je živa ruka
Restojа M..., (možda) kancelara ili komornika“, у смислу „za života kancelara
Restoja“ (2003: 240, 242, 245), са специфичним, прилошким значењем приде-
ва жив „за живота“, које проналазимо нпр. у изразу нема жива мира - „нема
мира за живота = нема никад мира“ (РМС-РМХ 1967 [2]: 32). У оваквим
употребама придев жив стоји уз „погрешну“ реч, тј. употребљен је у (син-
тактичкој) фигури званој хипалага, која се јавља у нашој народној поезији,
нпр. у стиху Жалосне га сузе прòпануле у смислу „Жалосног га сузе пòпа(ну)-
ле, спопале“ (Зима 1988: 256, 257; РМС 1971 [4]: 703, 704; 1973 [5]: 201).
А на дато читање и превод имамо - веће прецизности ради - да учини-
мо неколике исправке, колико са слике приложене уз читање можемо јасно
да прочитамо. Дакле, у првом реду не постоји  sj „Ово је...“, у трећем реду
не стоји , него се релативно јасно види в�,� а испод тога се не види икакво
m, или пак реч на m- (в. сл. 1). Овим се уклања и очита дискрепанција између
читања и превода овога натписа, да лично име у читању гласи *Restoja (с
ген. Restojē), док у преводу гласи (у ном.) Restoje. Или се, можeбити, очеки-
вало да се (!) (штокавско) лично име Рестоје, -а м., из XIV-XV в., од ког
су сачувани ном. restoe, акуз. restoy и инстр. restoem (Накаш 2011: 108, 109, 118),
мења као нпр. данашње (!) чакавско Júrе, Јúrē, Јúri m., a спор. и Juárе, Juárеta,
Juárеtu m. и у траговима *Júrе, *JuÐrеti, *JuÐrеte... лок. JuÐrеte m.? Међутим, ча-
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 75

кавско име Jure и њему слична имена мењала су се у XVI-XVII в., паралел-
но, и Јúrе, Јúrē, Júri m. и Јúrе, ЈuÐretē, JuÐreti m., док су се, пак, у XV в. (и пре)
мењала једино и само (ик.) Júre, JuÐretē, JuÐreti m., односно (ек.) Júre, JuÐreti,
JuÐrete (Бошковић 2000: 404, 405), те стога нема ни најмање могућности да се
штокавско име Рестоје у XIV-XV в. могло мењати као данашње чакавско
Júrе, Júrē. Зато натпис ваља прочитати онако како смо га горе и дали, а пре-
вести као: „(Ово је) рука - (мене) Рестоја, за живота“, односно, слободније:
„Урезах - ја, Рестоје, овде, за живота, ову своју руку“.
Овакво кориговано читање и превод без наводне речи на M-, ’Milohna’
(прецизније *Милохнић), аутоматски обара читање и превод натписа на
поменутом другом (неуломљеном, целом) фрагменту исте камене плоче
гробнице или саркофага. То је натпис прочитан као Opm и преведен као
„О. P. М.“, односно „Ovdje počiva ’Milohna’“ (Врдољак 2003: 243, 245). Све
ово тим више што је сам натпис у суштини лоше прочитан зато што пише
нешто попут OИm, тј. словâ O, И и m, а изнад тога као да стоји и неко ѳ, тј.
можда слова ѳ и (у лигатури) И и m (в. сл. 2). Но, мени се чини да овај нат-
пис није само, као горе претходни, лоше прочитан, него да није уопште по-
зитивно прочитан зато што би могло можда да пише (?) [? првє] / в�Ир�[є] /
р�Им[с�є] „римокатоличке, (? праве) вере“, као што стоји нпр. - у БиХ и век
после - на гробном натпису Михои[л]а Граховчића из Брајковићâ код Нове
Биле близу Травника, из XVI в., где се каже да је био prave v(i)re rimske „римо-
католичке, праве вере“ (Кардаш 2014: 286; Грковић 1977: 139).

Сл. 2. Натпис (?) [? првє] / в�Ир�[є] / р�Им[с�є] на другом (неуломљеном, целом)

фрагменту камене плоче гробнице или саркофага са (локалитета) „Гробља
Св. Иве“ у Ливну, из XIV-XV в. (Врдољак 2003: 243)

Фра Врдољак, након датог читања и превода горњег, Рестојевог натписа,

идентификује Рестоја као - из историјских извора познатога, скоро пунa три
десетлећа писара, канцелара, коморника, протовестијара и изасланика бо-
76 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

санских краљева Стипана/Стифана/Штефана Твртка II Твртковића у другој

владавини (1420/21-1443) и Штифана/Штепана/Штефана/Стефана Томаша
Остојића1 (1443-1461) - Рестоја ’Милохну’ (прецизније *Милохнића), ро-
дом из Ливна (прецизније из/од Ливна), и који је у Ливну боравио 1444. и
1446. с краљем Томашем Остојићем, који је одатле водио државне послове
(Врдољак 2003: 244, 245).
Ову фра Врдољакову идeнтификацију ми можемо прихватити из три
разлога. Први је тај што је Рестоје ’Милохнa’ (*Милохнић) био не само ро-
дом из/од Ливна већ и католик од рођења, и то такав да је веома учинио
за католичку ствар у средњовековној Босни, те му је један папа дао потпу-
но разрешење од грехова, а други га узео под заштиту своју и Свете столи-
це. Други је разлог то да је Рестоје ’Милохнa’ (*Милохнић) био краљев п и -
с а р (шпац. Ж. В.), па нпр. 1422. у Високом исписује својом руком (у пре-
воду на лат. manū) повељу - међудржавни трговачки споразум босанског
краља Твртка II Твртковића и Млечана, и управо је том истом руком уре-
зао Рестоје своју шаку и доњи део подлактице у камену плочу своје будуће
гробнице или саркофага, и у длану те шаке записао да је то његова рука, да
је то он, Рестоје, и да то чини (обележавајући свој будући гроб) за живота
(Врдољак 2003: 244, 245; Љубић 1886: 202, 205, 206). А трећи је разлог то што
се особа с титулом, свима позната, може међу људима помињати и само по
имену, без патронима (презимена по oцу) или презимена, па чак и без ти-
туле, упореди у разговору Александар и краљ Александар за краљ Алексан-
дар Карађорђевић, а и таква особа може и саму себе тако потписивати, нпр.
краљ Александар Карађорђевић потписивао се и само са Аleksanɗar"K.2 На
тај начин се и поменути Рестоје ’Милохнa’ (*Милохнић), који се у повељама
босанских краљева титулише или потписује као slMga i komorqnikq na[q kneзq
restoe, na[ega kraláevqstva protobistar kneзq restoe з bratqewmq, (]) restoe protobistarq,
protobistarq kneзq restoe з bratqiomq, (pisa) protobistarq restoe - (у преводу на
латински) vir sapiens Restoe cancellarius... serenissimi domini regis - „*slMga
i logofetq kraláevqstva mi restoe“ - (у преводу на латински) vir sapiens Restoe
Milochna cancel[l]arius... serenissimi domini regis - „*slMga i logofetq kraláevqstva
mi restoe ’Milochna’“, тј. као слуга његовог величанства, коморник, кнез,
протовестијар и логотет (Накаш 2011: 44, 54, 57, 61, 66, 72, 84, 108, 109, 118;
Љубић 1886: 206, 217) - у једној повељи ословљава и само као restoe (Накаш
2011: 108), а на свом будућем гробу потписује себе само као rjsoF-.
А што се тиче Рестојевог патронима (презимена по оцу), он нипошто
није могао гласити ’Милохна’, како се то код нас у историјској литератури
уобичајило (Рудић 2009: 173, 174, 176; Врдољак 2003: 244, 245) према преводу
1 Имена босанских краљева доносим у оним облицима у којима се у повељама јављају
(Накаш 2011: 69-71, 84, 86, 87, 95, 96, 100, 101, 108-112, 116-118, 124), стављајући - природ-
но - на прво место икавски облик титуларног имена Стипан/Стифан/Степан/Стефан/
Штипан/Штифан/Штепан/Штефан. У даљем тексту ово титуларно име - не понављам.

2 Видети: (Милошевић-Јончић 2012: 44).

 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 77

његовог патронима на латински 1423. Milochna (в. горе) (Љубић 1886: 217),
него је морао гласити - *Милохнић. Из два разлога. Први је да се Рестоје у
повељи мађарског/угарског краља Зигмунда Луксембуршког из 1436. у Се-
кешфехервару (Сто[ј]ном Београду) именује као Resteye filius Mylohnae, тј.
„Рестоје, син Милохне“ (Рудић 2009: 173-176), а други je да повеља босан-
ског краља Стипана/Степана/Стефана Остоје из 1400. у „Сутисци“ (Кра-
љевој Сутјесци), која регулише имовинске односе управо у Ливну и околи-
ни, помиње породицу са патронимом или презименом Војихнић (Накаш
2011: 67, 68), што значи да им се отац или предак звао Војихна. Тако исто, и
„Рестоје, син Милохне“ може бити једино и само - *Милохнић.
Надаље, размишљамо и о имену Рестоје. Његов носилац, речени Ре-
стоје *Милохнић, поменут је у домаћим повељама босанских краљева ско-
ро увек као restoe (в. горе), а у једној латинској повељи босанскога краља као
*Hristoje, у облику аблатива Hristojā, док је у латинским повељама страних
краљева и држава скоро увек поменут као Restoe, односно једанпут Restoye/
Resteye, а једном и као Restor (Ферменџин 1892: 69 [Hervoye, Hervojā], 118, 151,
183, 185, 207, 214; Љубић 1886: 206, 217; Рудић 2009: 174, 177). Судећи по овом
Hristojā и по hapax-у legomenon-у hqärestova „Христов(ог)а“ у дубровачком
препису повеље бана Кулина (Накаш 2011: 24), могло би се помислити да је
Рестоје *Милохнић заправо *Хрестоје *Милохнић. Међутим, у повељама
босанских владара 1189-1493. сачувани су скоро само облици са примарним
hr-: hraniti, hranislavq, hran], hrani:q/hranikáq, hranidrou/ikáq, hra{ane, hrqbo;ani,
hrebeláanq, hrebel]novi:q/hrebel]novikáq/hrebeláanovikáq, hreláa, hreláikáq, hreláko, hripavci,
hristosq, hrista/hrysta/hrqsta/h(risto)sa, hrqstM[q, hrqsti:q, hrqnáakq, hrqvate/hrvate,
hrqvatqski, hrqvatinq, hrqvatini:q/hrqvatinikáq, hrqvoe/hrqvoE/hrvoE, и један облик са
секундарним r- уместо hr-, ripi{a (1446, у близини Кључа) (Накаш 2011: 23,
110, 139, 1097-1122, 2999-3168). Исто тако, и у босанским средњовековним
натписима од најранијих времена до XVIII в. сачувани су скоро само обли-
ци са примарним hr-: hrabrenq, hramq/hramx, hramxko, hrame, hrelá(a), h(risto)s(q),
h(rist)M, hrist(])ni, hrqvatinq, hr(/)i;i:q, и један облик са секундарним r- уме-
сто hr-, rabrenq (после 1496, Проклетница на планини Височици) (Кардаш
2014: 5, 78, 79, 208-218). Примећујемо да се губљење х- одвијало од око 1450.
па надаље, што се поклапа с тим да Јован Вуковић напомиње како (спора-
дичног) губљења х има и у XV в. (1974: 190), док Александар Белић одређује
како се (општи) процес губљења х вршио најгенералније од краја XVI до
средине XVIII в. (1976: 106). Будући да је Рестоје *Милохнић рођен у Ливну
или околини крајем XIV в. (Врдољак 2003: 244), а да се у поменутој повељи
босанског краља Остоје из 1400. у „Сутисци“ (Краљевој Сутјесци), која ре-
гулише имовинске односе управо у Ливну и околини, помињу са hC- град
hlivno, са -hC- име vM;ihna и презиме vojihni:q, а са -VhV- презиме Mtih[i]r;i:q
и село ;ihovi:i (Накаш 2011: 67, 68; Вељковић 2018: 289-291), можемо поузда-
но закључити како Рестоје *Милохнић никако није могао бити *Хрестоје,
тим више што да је и био *Хрестоје *Милохнић, са губљењем х очекива-
ли бисмо да буде вероватно Рестоје *Милонић, а то - није тако. Стога по-
мен Рестоја *Милохнића у једној латинској повељи босанскога краља као
*Hristoje у облику аблатива Hristojā може само указивати на његов нади-
78 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

мак *Христоје, што би могло бити у складу са тим да га је, како поменусмо,
зарад великих заслуга за католичку ствар у средњовековној Босни, лично
папа узео под заштиту своју и Свете столице.
На овом месту можемо се запитати носе ли у средњовековној Босни
они који су од рођења католици више календарска (црквена) имена, или
више народна имена, као управо Рестоје *Милохнић:
• Босански бан и краљ Стефан Твртко I (1353-1391, краљ од 1377) и његов
брат Вук (синови Владислава и католкиње Јелене Шубић) можда су били од
рођења католици (Ћирковић 1964а: 139, 387; Ћоровић 1925: 29-31).
• Рођени брат управо Рестоја *Милохнића, Медоје *Милохнић, био је
од рођења католик, а њихов вероватно брат од стрица Никола вероватно од
рођења католик (Рудић 2009: 176, 177).
• Братанац војводе Хрвоја Вукчића (који се 1403. и 1413. заноси мишљу
да пређе у католичанство зарад политичких поена), Јурај „Војсаљић“ (син
Војсављев), и његови синови Петар Војсаљић и Јурај Војсаљић можда су
били од рођења католици (Ћирковић 1964а: 286, 287, 389; Накаш 2011: 97, 98).
• На горепоменутом гробном натпису Михои[л]а Граховчића из Брај-
ковићâ код Нове Биле близу Травника, из XVI в., стоји да је био prave v(i)re
rimske „римокатоличке, праве вере“, што значи да је вероватно био од рође-
ња католик (Кардаш 2014: 286).
Одговор је, дакле, да у средњовековној Босни они који су од рођења ка-
толици носе генерално календарска (црквена) имена, али у мањем проценту
носе и народна имена. Шта бих још могао да приметим? - Можда је, подвла-
чим, давање народних уместо календарских (црквених) имена на рођењу ка-
толицима у средњовековној Босни имало извесну католичку и хришћанску
симболику, нпр. Твртко, односно Тврдько је своје име могао добити по жељи
оца/родитељâ да у животу буде „по лат. in fide firmus, тврд у (католичкој и
хришћанској) вери“ (Кауп 2017: 293), Вук по жељи оца/родитељâ да у живо-
ту има „тaкву (католичку и хришћанску) веру као Св. (Бл.) Августин, који је
вером припитомио и губијског вука / вука из Губја“ (Хаус 2003: 181), Медоје
по жељи оца/родитељâ да у животу буде „у вери (католичкој и хришћанској)
као Св. Амброзије, чија је свака реч вере била слатка као мед“ (Catholicism.
org 2014) или сл. Такође, можда је једним делом давање народних уместо ка-
лендарских (црквених) имена на рођењу католицима у средњовековној Бо-
сни било именска навика оца/родитељâ конвертита у католичанство, при
чему су већ унуци и унуке добијали календарска (црквена) имена, или пак и
даље народна имена с извесном католичком или хришћанском симболиком.
Шта даље примећујемо? - У овом имену Рестоје уочавамо корен
рест-, који Петар Скок у свом етимолошком речнику означује као секун-
дарни вид корена раст- настао преласком ра- > ре- у икавскошћакавским
(дијалекатским) говорима штокавског, и (каткада) у чакавском (EРХСЈ 1973
[3]: 110; Пецо 1980: 117-119, 121, 148), а Ливно и његова околина спадају у
икавскошћакавске говоре, прецизније у икавскошћакавски западнобосан-
ски говор (Пецо 1980: 115). Овај прелазак ра- > ре- је најобичнији у речи-
ма расти, врабац, граÐб и изведеницама, па тако имамо: икшћак. у Имот.
крајини и Бекији реáст, рéбац, jaрéбац, јарéбак, икшћак. јуждалм. греб, на
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 79

гребин, ресло, икшћак. буњев. у залеђу Сења греб, вребац/ребац, рести,

икшћак. буњев. у Бачкој (в)ребац, и чак. (у Брињу) riebaác (< *rēbaác) (Пецо
1980: 117-119, 121, 148). Мислим да међу њих - као могућу потврду - могу
убројати и име (данас непознатог) села (на вису) grebqci у поменутој повељи
босанског краља Остоје из 1400. у „Сутисци“ (Краљевој Сутјесци), која ре-
гулише имовинске односе управо у Ливну и околини (Вељковић 2018: 290).
Наиме, оно би се у духу свега изреченог можда могло повезати са речју диј.
*grebqcq, тј. *grabqcq „мали, ситни граÐб“, поред тога што би се могло пове-
зати са grebqcq „који гребе, тј. граби, *скупља сено“, евентуално са *grebqcq
„мали, ситни гребен (јсл. grebX)“ или пак са (*)grebqcq „мали, у земљу упао
греÐб, тј. гроÐб“ (ЭССЯ 1980 [7]: 109, 112, 113; РСАНУ 1965 [3]: 600, 601, 614
[греб1, грéбак, грèбак, гребац, грепсти]). Ако би, пак, ко посумњао да је вре-
ме рођења Рестоја *Милохнића, тj. крај XIV в., прерано време за штокавске
дијалекатске промене попут ра- > ре-, ваља истаћи да је Рестоје родом не
баш из Ливна, него из околине Ливна, прецизније из места које је 1436. за-
писано као Bogonynagora, а име му личи на посед Buczmyryno, такође у око-
лини Ливна, чије је (дотадашње наследно и породично) уживање Рестоју
и његовој браћи те исте, 1436. године потврдио мађарски/угарски краљ.
То је место данашњи топоним - име брдске косе БуÐжāн, старије можда
Бужанин-град, између селâ Присоје и Миши код Ливна (Рудић 2009: 173, 174,
178; Клаић 1928: 15; Информатор 1), што је некадашње село (у мн.) Божāне
или Бужāне, забележено 1470-1476, са чим се онда повезује и топоним
- назив предела уз Ливањско поље БуÐшкō блаÐто (Петрић 1961: 32, 33, 35;
Вељковић 2018: 290; Клаић 1928: 15, 24; РЈАЗУ 1880 [I]: 748). У њима свима ми
примећујемо (дијалекатски) икавскошћакавски западнобосански прелаз
дугог ō > уō, док у оближњем говору Имотске крајине и Бекије имамо прелаз
(дугог или кратког, свеједно) н > уâн, нпр. икшћак. запбос. нуоáж, и икшћак.
у Имот. крајини и Бекији уáн, ỳнa, уÐндā, ýнден, уÐндалē(н) (Пецо 1980: 115, 117).
На тај начин, име места Bogonynagora треба читати као boâ/aÐnina (boÍ/anina)
gora, што би значило „село у шуми која припада БōжаÐни/*Бóжани“, одакле
млађе *Бóжанин-град, односно (*)Буóжанин-град, а испадањем управне речи
град добило се *Буóжанин, што је, пак, једно време схваћено као име села по
становницима у множини, те одатле и име села (у мн.) Буóжāне са секундар-
ним топонимом *Буoáг и пратећим придевом (*)буoáшкп, откуда (с краћењем
и уопштавањем акцента) данашњи преобличени топоним БуоÐжāн, и то-
поним БуоÐшкō блаÐто (уп. Лома 2013: 272). Ипак, овде није реч ни о каквој
Божани, него је реч о преосмишљењу (према локалној легенди о извесној
краљици) изворног облика *boá/qmirqno, односно bMoá/qmirqno (?) brdo „(?) брдо
које припада човеку по имену *Бoáжмир, односно *Буoáжмир“, записано као
Buczmyryno (Бошковић 2000: 354, 382, 390; Грковић 1977: 40; Клаић 1928: 15).3
3 У смислу изнесенога, опсервације Алојзијуса/Вјекослава Клаића да топоним - име
брдске косе БуÐжāн између селâ Присоје и Миши код Ливна и топоним - назив предела
уз Ливањско поље БуÐшкō блаÐто треба повезати са легендарном хрватском краљицом Бу-
гом (Клаић 1928: 14, 15) - потпуно су промашене. Локална ливањска легенда о извесној
краљици јесте постојала, у то не треба имати сумње (Клаић 1928: 15), али је реч о краљици
*Бóжани, односно *Буóжани, у локалној легенди Бужанки (Клаић 1928: 15) - а не о хрватској
краљици Буги!
80 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

А да је сáмо име Рестоје претходно морало гласити Растоје и да, онда, ве-
роватно негде друго и гласи Растоје, потврђује Речник личних имена код
Срба Милице Грковић, који наводи српско име Растоје међу именима Срба
на земљи манастира Дечани, забележеним у Дечанским хрисовуљама из
1330, те међу српским именима (препорученимa) за новорођенчад у Месе-
цослову СПЦ из 1898. г. (Грковић 1977: 11, 13, 171).
Како је ово име Растојe, диј. Рестојe грађено? - Речник личних име-
на код Срба наводи да је грађено од првог корена двоосновинских на-
родних српских имена на (императивно) Расти- од глагола расти, попут
Растис(л)ав, Растимир и сл., и (сложеног) суфикса -оје (Грковић 1977: 170,
171; Бошковић 2000: 352, 354, 358, 359). Истога је корена и сродно са такође
српским именима Растан, Растић, Растко (!), односно (од окрњеног коре-
на Раст-) Рас, Расић, Раско, Расо, Расоје и Расоња (Грковић 1977: 171), а нека
од овде набројаних имена могла би - у светлу горњег дублета Растојe, диј.
Рестојe - да буду изворни облици српских имена Ресник (можда старије
*Рестник), односно (од окрњеног корена Рест-) Реса, Ресоје и Ресан, која
се генерално етимологишу од календарског (црквеног) српског имена
Арсеније, односно од њега изведеног хипокористика Реса (Грковић 1977:
172). А на овом месту можемо помислити није ли можда Рестоје своје име
добио по жељи оца/родитељâ да у животу вазда у њему „по лат. crescat fides,
ресте, односно расте (католичка и хришћанска) вера“ (Ристуча 2018: 206).
Поред горенабројаних, Речник личних имена код Срба наводи и следећа
српска народна имена грађена (сложеним) суфиксом -оје (међу којима и
име рођеног Рестојевог брата Медоја!), грађена и од првог корена народ-
них двоосновинских имена, и на још других начина: Антоје, Башоје, Белоје
и ијек. Бјелоје, Бероје, ијек. Бјегоје, Благоје, Богдоје, Богоје, Бојкоје, Бољоје,
Бороје, Браноје, Братоје, Брзоје, Будоје, Буноје, Васоје, Велоје, Видоје, Висоје,
Витоје, Владоје, Власоје, Влахоје, Враноје, Вратоје, Вукоје, Вучоје, Гигоје,
Гледоје, Годоје, Голоје, Гороје, Гроздоје, Грубоје, Дабоје, Даноје, Дароје, Дедоје,
Десоје, Дехоје, Дивоје, Доброје, Драгоје, Дражоје, Држоје, Другоје, Дружоје,
Дукоје, Духоје, Душоје, Ђуроје, Живоје, Златоје, Ивкоје, Ивоје, Јакоје, Јароје,
Косоје, Крагоје, Красоје, Кресоје, Кркоје, Крстоје, Лагоје, Лалоје, Лепоје,
Лисоје, Лулоје, Љубоје, Љутоје, Малоје, Маноје, Мароје, Медоје, Мигоје,
Микоје, Милоје, Мироје, Михоје, Младоје, Мркоје, Негоје и ијек. Његоје,
Негроје, Недоје, Неноје, Никоје, Ниноје, Оброје, Озроје, Окоје, Пероје, Петоје,
Петроје, Планоје, Поброје, Полоје, Правоје, Првоје, Предоје, Прибоје, Радоје,
Ратоје, Рахоје, Рашоје, Родоје, Сароје, Свилоје, Светоје, Сидоје, Силоје,
Ситоје, Скороје, Славоје, Сладоје, Слатоје, Спасоје, Спироје, Србоје, Срдоје,
Средоје, Срезоје, Сретоје, Стадоје, Станоје, Степоје, Страхоје, Стрезоје,
Талоје, Тврдоје, Техоје, Тихоје, Тодоје, Толоје, Тошоје, Трипоје, Ушоје, Филоје,
Хвалоје, Хлапоје, Ходоје и Одоје, Храноје, Хрвоје, Хрсоје, Хубоје, Цветкоје и
ијек. Цвјеткоје, Цветоје и ијек. диј. Ћетоје, Црноје, Чикоје, Чичоје, Шишоје
(Грковић 1977: 29, 34-40, 42, 43, 45-48, 50, 51, 53-57, 60, 61, 64-66, 69, 71, 73-
75, 78, 81, 83-86, 90, 93, 96, 98, 102, 103, 113-115, 117-120, 123, 124, 126, 128, 129,
130, 131, 134, 137, 139-141, 144-147, 149, 151, 156-161, 166, 171, 172, 173, 176-184,
186, 187, 190-197, 200-205, 207-209, 212).
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 81

На овом месту треба споменути једну занимљиву опсервацију. У раду о

миграцијама у Сињску крајину на прелазу XVII у XVIII в. и о консеквентно
етничким променама становништва, до дан-данас највећи познавалац про-
шлости Сиња, Ливна, Дувна, сињског, ливањског, дувањског, рамског, ку-
прешког и ракитног краја, фра Јосип Анте Солдо, говорећи о становништву
Бителића и Ведринâ код Сиња, које се ту доселило из места „’Gian’ (? Sarp)“,
тј. Срб, односно из Пољицâ и Ракитна, он неколико локалних имена забеле-
жених на крају XVII в. препознаје експлицитно као „pravoslavna“, односно
„vlaška, tj. vjerojatno pravoslavna“, а међу њима и једно име грађено (сложе-
ним) суфиксом -оје са горњег списка српских народних имена - Драгоје. Та
имена код фра Солда су: Радивоје, Јован, Милиша, Лазар, Драгиша, Вук, Ву-
косав, Новица, Радоја, Вукоја, Драгоје, Радаш, Радула, Вукадин, Радица, Вуко
и Цвитко (Солдо 1989: 83, 100, 112, 122, 125), а ми их све одреда проналазимо у
Речнику личних имена код Срба (Грковић 1977: 59, 60, 81, 106, 117, 133, 148, 164,
165, 166, 168, 206 [Цветко], 207 [Цвјетко]), те их одређујемо најпрецизније
као - српска. Притом, значење фра Солдове одреднице влашки/правосла-
ван, односно Влах/православац, на босанскохерцеговачком терену се може
одредити из нпр. теренских истраживања 1960-их по западној Босни етно-
лога Миленка С. Филиповића, који износи податак да чак и 1961. муслима-
ни у Ливну и Ливањском пољу и Србе православце, и католике, тј. Хрва-
те, називају Власима (Филиповић 1967: 309), из чега извлачимо закључак
да Влах православац и влашкоправославни најпрецизније може значити
једино и само „Србин православац“ и „српски“. С тих разлога су, једнако
као и за Речник личних имена код Срба, и за фра Солда сва ова имена за-
право с р п с к а (шпац. Ж. В.), а међу њима и једно име грађено (сложеним)
суфиксом -оје, Драгоје, те бисмо на тај начин могли посредно закључити
да је за фра Солда и (сложени) суфикс -оје типичан знак српске припадно-
сти имена у ком се овај суфикс садржи, што уосталом посредно потврђује
и Речник личних имена код Срба на свим местима где наводи српска народ-
на имена на -оје, напомињући да су грађена (онда, српским) суфиксом -оје.
Наставимо даље. Је ли, онда, и носилац овог српског народног имена
Рестоје са, да тако кажемо, типично српским (сложеним) суфиксом -оје,
поменути Рестоје *Милохнић (као, онда, и његов рођени брат Медоје!) -
Србин?
Будући да је Рестоје *Милохнић, како горе рекосмо, рођен у некада-
шњем месту *bo/qmirqno/bMo/qmirqno (?) brdo, односно bo/anina gora, тј. на да-
нашњем топониму - имену брдске косе Бужан између селâ Присоје и Миши
код Ливна, крајем XIV в., анализирајмо шта Рестојевом рођењу савремени
највиши државни акти - владарске повеље, из друге половине XIV в., наво-
де као етнос у средњовековној Босни, те у области званој Западни крајеви,4
у којој је тада било Ливно и ливањски крај:
4 У науци се уврежило мишљење да су области Западни крајеви и Завршје синоними,
и да се односе на територију три жупе - Ливно, Гламоч и Дувно. Међутим, те три жупе су
искључиво Западни крајеви, док се Завршје односи на територију четири жупе - Треботић,
Соли [требало би рећи Со!], Усора и Земуник (Благојевић 1979: 129, 143; Накаш 2011: 3340-
3343 [wt soli, gdnq mnogimq зemláamq bosny i soli...]; Ћирковић 1964а: 59 [даровао Босну, Со];
Лома 1999/2000: 115 [Solь]).
82 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

• 1378. краљ Твртко I: kral} srqblEmq i bosny i pomori} i зapadnimq stranamq

- „краљ Срба и Босне и Поморја и Западних крајева“ (превод Ж. Б. В., и
даље).5
5 На овом месту, неко би се могао запитати зашто не преводим као „краљ ’Србља’,
тј. ’Српске земље’ или Србије, (и) Босне, (и) Поморја итд.“ Наиме, у науци се уврежило
мишљење да се датив (множине) srqblEmq/srqbláemq/srqblEm/srqbláem/srqbqláem/srblEм/srblEm/srbláemq
(Накаш 2011: 3351-3354) у краљевској титули средњовековне Босне сматра не (обичном)
множином именице srqbláinq, srqblái „Срб(љ)и“, већ деперсонализованом множином те исте
именице (с акузативом у функцији номинатива) srqblE у значењу „’Србље’, тј. (тамо где)
Срб(љ)и станују, Србија“ (Бошковић 2000: 416, 417), дакле синонимом са синтагмом srqbqska/
srqpska зeml] „’Српска земља’, тј. земља Срба, Србија“ (Ћирковић 1964а: 137, 138; Ћирковић
1964б: 353, 354; РКСС 1864 [3]: 151, 152). Ми ову напоредност појмова ’Србље’/Србија и
Босна, (и) Поморје итд. у краљевској титули средњовековне Босне не можемо прихватити,
и то из пет разлога. Први је да се у повељама босанских краљева јавља само и једино облик
srqblEmq, рекосмо, датив (множине), а од њега - једнако - номинатив (множине) може
бити и srqblái „Срб(љ)и“ и srqblE „’Србље’/Србија“ (Бошковић 2000: 416). Други је разлог
да је босански бан па краљ Твртко I - као настављач Српског царства - начинио своју
и босанску краљевску титулу (Сима Ћирковић вели: механички) према царској титули
српског цара Душана carq i samodrq/qcq srqblEmq i grqkomq i blqgaromq (Ћирковић 1964а: 137;
Ћирковић 1964б: 353; РКСС 1864 [3]: 148), у којој Рјечник из књижевних старина српских
и његов састављач, Ђура Даничић, не проналази значење „’Српска земља’ / Србија“, него
„Срб(љ)и“, дакле „цар и самодржац Срб(аљ)а, (и) Гркâ и Бугара“ (РКСС 1864 [3]: 148).
И у томе јесте у праву пошто је цар Душан начинио своју и српску царску титулу према
царској титули ромејских/византијских царева βασιλευÏς καιÏ αυÑτοκράτωρ ØΡωμαίων „цар и
самодржавни император Ромејâ“ (ИСН 1981 [I]: 526, 531; ODB 1991: 1950, 1951; Острогорски
1969: 123), у чему множина Ромеји означава примарно етнички саме „Ромеје/Византинце“,
а - тек секундарно - географски „земљу Ромејâ, тј. Ромејско царство / Византију“. За ово
упоредити како и данас нпр. председник свих Срба значи примарно етнички управо то што
пише, „председник свих Срба (оÐдрēда)“, а - тек секундарно - географски „председник
цел(окупн)е земље Србије“. Трећи је разлог тај да се између смрти српског цара Уроша
(1371) и крунисања (1377) бана Твртка I за босанског краља, године 1373, у једној повељи
Ђурђа Балшића (издатој у Дубровнику) појављује реченица ako tko bMde carq gospodinq Srbláemq
i vlastelomq i зemlái srpskoi (Миклошич 1858: 183, 184), где јасно видимо да уз реч carq датив
(множине) srbláemq означава примарно етнички „Срб(љ)е“, а - тек секундарно - географски
„земљу Срб(аљ)a, тј. Србију“, тј. да је srbláemq примарно етничка одредница, док је зeml] srp-
ska, односно srpska зeml] географска одредница. На тај исти начин, и краљ Твртко I у својој
и босанској краљевској титули (коју је он и створио) употребљава srqblEmq као примарно
етничку одредницу, а srqbqska/srqpska зeml] као географску одредницу, нпр. управо у овој
горњој повељи из 1378. он каже паралелно и да је kralá[q] srqblEmq i bosny i pomori} i зapad-
nimq stranamq „краљ Срба и Босне и Поморја и Западних крајева“ и да заузима краљевски
prystolq srqbqskiE зemlE „престо ’Српске земље’ / Србије“ (Накаш 2011: 42, 43). Ово све тим
више што у истој овој повељи краљ Твртко I употребљава и географску одредницу зeml]
bosna „земља Босна“ (Накаш 2011: 42) - те што онда не стави и *kralá[q] srqbqskiE зemlE
„краљ ’Српске земље’ / Србије“? Четврти је разлог тај да се у повељама босанских краљева
Томаша Остојића 1444, 1446, 1451. и Стипана/Степана/Штефана/Степана Томашевића 1461,
уз горње да су краљеви Срба, уз свако помињање да су краљеви Далмације, додаје - као
додатно објашњење - напомена тј. Хрватâ (kraláq... dalqm[a]ci h[e]rqvatomq, kraláq... dalqmacii
hrqvatomq), а уместо краљ Далмације стоји, по једном, и краљ Хрватâ Далмације (kraláq...
dalmaciE hrqvatomq, генитив!), односно - писарским изостављањем речи Далмације -
краљ (области) Хрватâ (kraláq... hrqvatomq) (Вељковић 2018: 288; Накаш 2011: 108, 109, 110,
116, 118, 125). Напослетку, пети је разлог тај да заправо Рјечник из књижевних старина
српских и његов састављач, Ђура Даничић, за значење „’Српска земља’ / Србија“ даје једино
(очите) примере са предлозима по и у, уз одредницу у целом свету и близу речи земља,
као и уз глаголе кретања, те уз глаголе са значењем „добити у власт“ и „пљачкати“, попут:
po srqblEhq i po romanJi (’Романији’, тј. Ромејском царству / Византији), minM} (прелазе) M
srqblE, M srqbláihq / M srqblEhq ili M dMbrovnikM, M srqbláehq M arqbanasehq, po[li M srqblE, M srqblEhq
i vsemq svytM, da prog} M (кроз) srqblE, da posilate (да пошаљете)... M srqblE, se... kMpe M (окупљају
се и спремају у) srqblE, po bMgarqskoi i po vla[koi зemlái po srqbláehq po arbanasehq, po blqgarqskoi
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 83

• 1380. краљ Твртко I: kraláq srqblEmq bosni primori} hlqmqsci зemlái dolqnáimq
kraemq зapadnimq stranamq Msori soli podryni} i k tomM - „краљ Срба Босне,
Поморја, Захумља, Доњих крајева, Западних крајева, Усоре, Соли, Подриња
итд.“
• 1395. краљ Штипан/Стифан/Стефан Дабиша: kralá srqbláemq bosny primori}
hlqmqscy зemlái dolqnáimq kraemq зapadnymq stranamq Msory soli i podrini} - „краљ
Срба Босне, Поморја, Захумља, Доњих крајева, Западних крајева, Усоре,
Соли и Подриња“.
• 1395. краљ Дабиша: kraláq srqbláem bosni prymory} hlqmqsci зemlái dolqnáimq
kraemq зapadqnimq stranamq Msory soli i podryni} - „исто“.
• 1397. краљица Јелина/Јелена: kraláica srqbláemq bosne i prymorq} i зapadnemq
stranamq i k tomM - „краљица Срба Босне [генитив!], као и Поморја и Запад-
них крајева итд.“
• 1398. краљ Остоја: kraláq srqbláemq bosny prymori} hMmqsci зemlái зapadqnymq
stranamq donáimq kraemq Msori soli podrini} i k tomM - „краљ Срба Босне, Поморја,
Захумља, Западних крајева, Доњих крајева, Усоре, Соли, Подриња итд.“
• 1399. краљ Остоја: kraláM srqbláemq bosni i primori} i vsimq зapadqnimq
stranamq - „краљ Срба Босне и Поморја, као и на целој територији Запад-
них крајева“.
• 1400. краљ Остоја: kraláq srqbláemq bosni i prymor} hMmsci зemlái dolnáimq
kraEmq зapadnimq stranamq Msory i soli i podryn} i kq tomM - „краљ Срба Босне,
као и Поморја, Захумља, Доњих крајева, Западних крајева, Усоре и Соли,
исто тако и Подриња итд.“ (Накаш 2011: 42, 43, 45, 56, 57, 58, 61, 62, 67).
- Видимо да као етнос наводе Србље, тј. Србе, при чему подвлачи-
мо изјаву босанског краља Остоје из 1399. да је он краљ Срба и на целој
зemlái i po srqbláyhq, pleni[e (опљачкаше) tourci srqblE, primi (доби у власт) despotq srqblE - и
никад као део краљевске или царске титуле (РКСС 1864 [3]: 148, 149). Такође, превођење у
краљевској титули средњовековне Босне датива (множине) srqblEmq уз наредну реч bosny/
bosni као латинско Rassie, Bosne у напоредном смислу „(краљ) ’Рашке земље’ / Србије, (и)
Босне, (и) итд.“ (Ћирковић 1964б: 354) - није аргумент против свега изнесеног! Наиме,
првобитно латинско титулисање, у Венецији и Дубровнику, босанског краља Твртка I као
rex Rassie „краљ ’Рашке земље’ / Србије“, па чак једанпут (1378) и називање краљевине Босне
„краљевина ’Рашке земље’ / краљевина Србија“ (Ћирковић 1964а: 138), убачено је потом
- не разумевајући баш (старо)српски оригинал - у латински превод/верзију Тврткове
(новостворене) босанске краљевске титуле, вероватно зато што у самом оригиналу након
речи „краљ“ иде датив за дативом. Међутим, да srqblEmq bosny/bosni није значило „(краљ)
’Србља’, тј. ’Српске земље’ или Србије, (и) Босне, (и) итд.“, него просто „(краљ) Срб(аљ)а
(и) Босне, (и) итд.“, сведочи нам повеља босанске краљице Јелине/Јелене из 1397. (в. доле), у
којој каже да је kraláica srqbláemq bosne „краљица Срб(аљ)а Босне“, управо са генитивом bosne. А
то хоће рећи да је најбуквалнији превод у краљевској титули средњовековне Босне датива
(множине) srqblEmq уз наредну реч bosny/bosni „(краљ) Срб(аљ)а, тј. (и) Босне, (и) итд.“, за
шта упоредити - обрнутим редом - како се у две повеље босанског краља Томаша Остојића
из 1444. и 1446. (види горе) каже да је он kraláq... dalqm[a]ci h[e]rqvatomq / kraláq... dalqmacii
hrqvatomq „краљ Далмације, тј. Хрватâ“, док се - паралелно с горе поменутом повељом
краљице Јелине - у повељи босанског краља Стипана Томашевића из 1461. (в. горе) каже
да је он kraláq... dalmaciE hrqvatomq „краљ Хрватâ Далмације“, управо са генитивом dalmaciE.
Можда је, у смислу овде изнесенога најбуквалнијег превода, требало да преведемо горе нпр.
„краљ Срба, тј. и Босне и Поморја и Западних крајева“, али сам се - према горе поменутој
повељи краљице Јелине - ипак одлучио за свима разумљиву формулацију „краљ Срба и
Босне и Поморја и Западних крајева“. Стога, из свих наведених разлога, горњи став сматрам
- неутемељеним, и тиме погрешним.
84 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

територији Западних крајева! Стога, из угла наведеног етноса средњовеков-

не Босне и области Западни крајеви, у којој је тад било Ливно и ливањски
крај, Рестоје *Милохнић је једино и само могао бити, и био је - Србин.
A шта Рестојевом рођењу савремени највиши државни акти - владар-
ске повеље, из друге половине XIV в., наводе као етнос у Ливну и ливањском
крају? Овде поменута и горе помињана повеља босанског краља Остоје из
1400. у „Сутисци“ (Краљевој Сутјесци), која регулише имовинске односе
управо у Ливну и околини, не само да каже на свом почетку (в. горе) да је он,
stipanq osto] (Стипан Остоја), „краљ Срба Босне, као и Поморја, Захумља,
Доњих крајева, Западних крајева, Усоре и Соли, исто тако и Подриња итд.“,
него и у средњем делу повеље краљ Остоја експлицитно помиње hlivno (Лив-
но), такође и редом села у околини Ливна, од којих данашња Завођани, По-
точани (тј. можда топоним Варда у њему), Добро, Миши, Вржерала, Ор-
гуз, Каблићи, Загоричани, Смричани, Трибић, Лиштани, Сајковић, можда
Рујани, Луснић и можда Врбица (Накаш 2011: 67, 68; Вељковић 2018: 288-291;
Петрић 1961: 71), које све по етничком одређењу на почетку ове повеље може-
мо одредити као део српског етнoca, тј. као град и редом села у његовој око-
лини, насељене Србима! Стога, и из угла наведеног етноса средњовековног
Ливна и ливањског краја, Рестоје *Милохнић је једино и само могао бити, и
био је - Србин.
A шта Рестојевом животу савремени највиши државни акти - владар-
ске повеље, из XV в., наводе као етнос за њега лично:
• 1444. краљ Томаш Остојић (на крају повеље): kraláq... srqbláemq bosnI
prImorI} homqscI зemláI dalqm[a]ci h[e]rqvatomq donáImq kraemq зapadn’mq stran’mq
i k tomM - „краљ... Срба Босне, Поморја, Захумља, те краљ Далмације, тј.
Хрватâ, потом (Срба) Доњих крајева и Западних крајева итд.“, а у средњем
делу повеље краљ Томаш Остојић експлицитно набраја ко су му rotqnici i
svidoci (сузаклетници и сведоци) повеље, а међу њима и na[ega kraláevqstva
protobistar kneзq restoe з bratqewmq - „протовестијар нашег краљевског вели-
чанства кнез Рестоје са својом браћом“ (превод Ж. Б. В., и даље).
• 1451. краљ Томаш Остојић: kraláq srqbláemq bosni primori} hMmqsci зemlái
donáimq kraemq Mswri soli podrinq} зapadnimq stranamq i ve:e - „краљ Срба Босне,
Поморја, Захумља, Доњих крајева, Усоре, Соли, Подриња, Западних крајева
итд.“, и (на крају повеље): kraláq srqbláemq bosni primori} hMmqsci зemlái hrqvatomq
donáimq kraemq - „краљ Срба Босне, Поморја, Захумља, те краљ (области)
Хрватâ, као и (Срба) Доњих крајева“, а у средњем делу повеље краљ Томаш
Остојић експлицитно набраја ко су му svidoci vlastele kraláevqstva mi (власте-
оски сведоци нашег краљевског величанства) за ову повељу, а међу њима
и protobistarq kneзq restoe з bratqiomq - „протовестијар кнез Рестоје са својом
браћом“ (Накаш 2011: 108, 109, 116, 118; Вељковић 2018: 288).
- Видимо, Рестоја (али и његову браћу, поменутог Медоја и Николу!)
по етничком одређењу на почетку и крају ових повеља можемо одреди-
ти као део српског етнoca. Стога, и из угла наведеног етноса за њега лич-
но, Рестоје *Милохнић је једино и само могао бити, и био је (као, онда, и
његова браћа Медоје и Никола!) - Србин.
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 85

Онда, у одговор на горње питање, можемо закључити да је из угла (у

владарским повељама) наведеног етноса средњовековне Босне и области
Западни крајеви, у којој је тад било Ливно и ливањски крај, и из угла (у вла-
дарским повељама) наведеног етноса средњовековног Ливна и ливањског
краја, и из угла (у владарским повељама) наведеног етноса за њега лично,
Рестоје *Милохнић једино и само могао бити, и био је (као и његова браћа
Медоје и Никола!) - Србин.
Можемо додати и очит факат да је Рестоје *Милохнић писао ћирили-
цом, како званично (као писар, manū ’својом руком’, повељâ), тако и приват-
но (обележавајући свој будући гроб урезивањем своје шаке, и уписивањем
у њу да је то његова рука, свога имена, те да то чини за живота). Он користи
ћирилицу исто као и - век после њега, у XVI в. - Михои[л]о Граховчић из
Брајковићâ код Нове Биле близу Травника, на свом гробном натпису, где се
каже да је био prave v(i)re rimske „римокатоличке, праве вере“. Једнако као и
- два века после њега, 1611 - фра Матије Дивковић, који свој катехизис за
босанскохерцеговачке католике Наук крстјански за народ словински штам-
па на ћирилици, која му се у самој књизи (у допуштењу за штампу) зове по
итал. carattere Illirico „илирско писмо“, а у преводу (допуштења) slo srpsk
„српско писмо“. Штавише, и саáм папа Грегориo (Гргур) XIII, 1582, ћирилицу
у БиХ зове по итал. carattere Serviano - „српско писмо“ (Вељковић 2018:
286, 287).
А којим је језиком Рестојe *Милохнић говорио и писао? Очекивано
- (старо)српским, али проверимо. Анализирајмо шта Рестојевом рођењу
и животу савремени највиши државни акти - владарске повеље, из дру-
ге половине XIV в. и XV в., наводе као језик у средњовековној Босни (којој
су, иначе, Западни крајеви, заједно са Захумљем и Доњим крајевима,
прикључени 1324-1326) (Ћирковић 1964а: 162):
• (Постоји само за мало пре друге половине XIV в.) 1333. бан Стипан/
Стефан Котроманић: mi gospodinq stefanq po milosti bo/ioi banq bosni i Msori
i soli i gospodinq homskoi зemlái... - „Ми, господин Стефан, по милости Божјој
бан Босне, као и Усоре и Соли, те господар Захумља...“, и (на крају повеље):
... stavl} ] gospodinq banq stefanq svo} зlatM pe;atq da E verovano svaki da зnaEtq i
vidi istinM a tomMi sM 0d0 povelle 2a- dvie latinsci a dvi srqpscie a sve sM pe;akáene
зlatiemi pe;ati dvie sta povelle M gospodina bana stefana a dvie povelle M dMbrovnici
- „... ја, господин бан Стефан, стављам (овде) свој златни печат да (повеља)
буде правно валидна, и да свако препозна и увиди веродостојност (њене
садржине / мојих речи); а с тим циљем је (ова) повеља (и) издата у чети-
ри примерка, у два на латинском, и два на (старо)српском, сва четири са
(мојим) златним печатима. (Писарова напомена:) Два (примерка) повеље
остају (овде), код господина бана Стефана, а (друга) два (примерка) повеље
(имају остати) у Дубровнику“ (Накаш 2011: 36, 37) (превод Ж. Б. В., и даље).
• (Постоји само у преводу на латински и препричавању на латинском)
1422. краљ Твртко II Твртковић: Nos Stephanus Th[v]erticus [D]ei gratia Rassie,
Bossine [P]artiumque maritimarum rex etc. ... & ... dominum dominum Stephanum
Th[v]erticum [D]ei gratia Rassie, Bossine [P]artiumque maritimarum regem etc.
и (на крају повеље): Nos Stephanus Th[v]erticus [D]ei gratia Rassie, Bossine
86 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

[P]artiumque maritimarum rex etc. - „*aзq stipanq tvrqt’kow [tvrqtkovi:q] po

milosti gda bgäa [moega] kraláq srqbláemq bosni primorq} [hMmci зemlái donáimq kraemq
Msoryi soli podrynq} зapadnimq stranamq] i k tom} (тако Твртко II Твртковић
1405, с пуном интитулацијом)“ - ’[Ј]а, Стипан Твртко II Твртковић, по
милости Господа Бога мога краљ Срба Босне, Поморја, Захумља, Доњих
крајева, Усоре, Соли, Подриња, Западних крајева итд.’, такође и (на крају
повеље): ... Quas lit[t]eras fieri fecimus per duas manus, prout inferius continetur;
unam videlicet in idiomate [S]chiavo scripta manu viri sapientis Restoe cancellarii
prefati serenissimi domini regis, et alteram scriptam manu Johannis de Bonisio
notarii nostri lit[t]erali sermone, uniusmet tenoris et substantie (да свако увиди
валидност [повеље] и веродостојност садржине) - „*tomMi sM... две... povelle
2a-... једна [je] srqpskа, написана руком слуге и логотета нашег величанства,
Рестоја (в. горе), a једна [je] књижевноlatinskа, написана руком нашег нота-
ра Ђованија де Бонизија... da E verovano svaki da зnaEtq i vidi istinM“ (в. горе
образац из 1333; намерно остављам оригиналне речи и делове оригиналних
речи из горенаведеног обрасца, како би се видело и шта чему одговара, и
шта је у односу на образац додато).
• (Постоји само у преводу на латински и препричавању на латинском)
1423. краљ Твртко II Твртковић: Nos Stefanus Th[v]erticus [D]ei gratia Rassie,
Bossine [P]artiumque maritimarum rex etc. ... & ... dominum dominum Stephanum
Th[v]erticum [D]ei gratia Rassie, Bossine [P]artiumque maritimarum regem etc.
и (на крају повеље): Nos Stephanus Th[v]erticus [D]ei gratia Rassie, Bossine [P]
artiumque maritimarum rex etc. - „*aзq stipanq tvrqt’kow [tvrqtkovi:q] po milosti
gda bgäa [moega] kraláq srqbláemq bosni primorq} [hMmci зemlái donáimq kraemq Msoryi soli
podrynq} зapadnimq stranamq] i k tom} (в. горе)“ - ’исто’, такође и (на крају
повеље): ... Quas quidem fieri fecimus per duas manus uniusmet sostantie et effectus
(да свако увиди валидност [повеље] и [њену] извршност), unam videlicet in
ydiomate [S]chiavo per manum viri sapientis Restoe Milochna cancel[l]arii dicti
serenissimi domini regis, alteram lit[t]erali sermone per Johannem de Bonisio
notarium nostrum - „*tomMi sM... две... povelle 2a-... da E verovano svaki da зnaEtq
i vidi... једна [je] srqpskа, написана руком слуге и логотета нашег величан-
ства, Рестоја *Милохнића (в. горе), a једна [je] књижевноlatinskа, написа-
на од стране нашег нотара Ђованија де Бонизија“ (в. горе образац из 1333)
(Љубић 1886: 202, 205, 206, 215, 217; Накаш 2011: 36 [da зnaE vsaki], 69; Lexicon
LMAI 1973 [I]: 404 [efficacia]; 1973 [II]: 1176, 1141; Нирмајер 1976: 1018 [tenere]).6
6 Постоје још два навода, мaда не спадају у највише државне акте - владарске повеље.
Први навод јесте изјава 1407. у Дубровнику Прибислава Похвалића, писара и дипломатског
представника босанског великог војводе Сандаља Хранића Косаче, да су му он, његова жена
Катерина/Катарина, рођ. Вуковић Хрватинић, и њена мајка Анка издиктирали, својеручно
потписали и оверили три писмене изјаве за кнеза и властелу Дубровника, од којих су две
sr(q)pske (на [старо]српском): ... poslaniemq gospoe banice anke i gdna voevode sandaláa i gospoe ka-
terine sandaláevice i w„ re;ennihq donáihq kneзM i vlastelemq dMbrova;cimq tri náihq listove virovane
i svidokM} ere wvq listq bliзM wvogai moga pisany M semq tetragM i s drMзimq listomq srqpscimq koi
зa wvimq listomq M semq tetragM prqvi da esM wba lista M tretii listq ispisana... estq wvq listq
pisanq... drMgi listq koi зa wvimei ide srpski estq pisanq... - „... по (том) послу госпође банице
Анке, господина војводе Сандаља (Хранића), (као) и госпође Катерине, жене Сандаља
(Хранића), и од поменуте (господе) донео сам кнезу и властели Дубровника (лично)
њихове три писмене изјаве (које су својеручно потписали, ставили печат и тиме) оверили
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 87

- Видимо, као језик наводи се (старо)српски (а у преводу на итал.-

-лат. idioma Schiavum), при чему наглашавам детаље изјаве босанског бана
Стипана Котроманића (једнако и краља Твртка II Твртковића) „да свако
препозна и увиди веродостојност (садржине повеље / мојих речи); а с тим
циљем је (ова) повеља (и) издата у четири/два примерка; два/један на (ста-
ро)српском“, што указује на то да је (старо)српски главни језик комуника-
ције свих у држави под његовом влашћу, Босни! Стога, из угла наведеног је-
зика средњовековне Босне (којој су у време навода Западни крајеви, у који-
ма је тад било Ливно и ливањски крај, већ били прикључени), Рестоје *Ми-
лохнић је једино и само могао говорити и писати, и говорио је и писао -
(старо)српским.
Стога, можемо коначно закључити да је Рестоје *Милохнић једино и
само могао бити, и био је (као и његова браћа Медоје и Никола!) - Србин.
Исто тако, једино и само могао је говорити и писати, и говорио је и писао
- (старо)српским. Очит је факат да је писао - ћирилицом, како званично,
тако и приватно, оном истом ћирилицом која се - два века после њега, 1611
- у БиХ (и) код католикâ зове slo srpsk „српско писмо“, и коју и саáм папа
Грегориo (Гргур) XIII, 1582, зове по итал. carattere Serviano „српско писмо“.
Носи српско народно име са, како смо формулисали, типично српским (сло-
женим) суфиксом -оје, Рестоје, у изворном облику Растоје, које се јавља
међу именима Срба на земљи манастира Дечани, забележеним у Дечанским
хрисовуљама из 1330, а истога је корена, и сродно, са крштеним именом Св.
Саве, Растко. И био је, несумњиво - католик од рођења, и то такав да је ве-
ома учинио за католичку ствар у средњовековној Босни, а своје име Рестоје
добио је можда по жељи оца/родитељâ да у животу вазда у њему „по лат.
crescat fides, ресте, односно расте (католичка и хришћанска) вера“.
За саáм крај, запитајмо се има ли и данас и је ли од Рестоја *Милохнића
до данас било Срба који говоре и говорили су овим Рестојевим западнобо-
санским говором икавскошћакавског штокавског, који се говори у Ливну и
ливањском крају (Пецо 1980: 115, 116). Дијалектолог Милош Окука каже да
данас овим говором говоре:
1) Хрвати (католици) (иначе, пре рата 1992-1995. у Ливну и ливањском
крају локално звани и Буњевци, Шокци, Власи, прецизира етнолог Фи-
липовић);
и - како се (њихова прва) писмена изјава ([?] на латинском налази) пред (мојим очима) у
омоту за документа (такође) пред (мојим очима, а) поред ове белешке коју (сад) пишем,
и (то скупа) с (њиховом) другом писменом изјавом на (старо)српском, која (следи) одмах
након ове (прве) писмене изјаве у овом омоту за документа - (ја) одговорно тврдим да су
(њихове) обе писмене изјаве верно пренесене у (њиховој) трећој писменој изјави... (њихова
прва) писмена изјава ([?] на латинском, сада) пред (мојим очима) састављена је (на дан)...
(а њихова) друга писмена изјава која следи након ове (прве писмене изјаве у овом омоту за
документа) састављена је на (старо)српском (на дан)...“ (Стојановић 1929: 337; Ћирковић
1964а: 388, 389; Накаш 2011: 73) (превод Ж. Б. В.). Други навод јесте писмена белешка на
латинском млетачког амбасадора Ђованија Ђорђија (Johannes Georgio) на полеђини повеље
- трговачког споразума босанског великог војводе Сандаља Хранића Косаче и Млечана,
из 1423, у Благају (на Буни), где каже да је privilegium (повеља) est in lingua Serviana scriptum
„написана на (старо)српском“, а да је traductum in linguam nostram vernaculam „преведенa
на наш домаћи (венецијански) говор“ (Накаш 2011: 89, 90; Миклошич 1858: 325, 328, 329;
Љубић 1886: 290, 299).
88 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

2) Бошњаци (муслимани) (иначе, пре рата 1992-1995. под тим етнич-

ким именом непостојећи, и у Ливну и ливањском крају локално звани Му-
слимани, муслимани, прецизира Филиповић);
3) Срби (православци) (иначе, пре рата 1992-1995. у Ливну и ливањском
крају локално звани и Раци, Власи, прецизира Филиповић) - до рата 1992-
1995.7 сви, а данас у траговима/остацима, на простору самога говора (Оку-
ка 2008: 288; Филиповић 1967: 309).
Надаље, Марио Петрић, велики познавалац прошлости ливањског кра-
ја, 1961. г. наводи 72 рода (6,5%) Срба (тј. према Филиповићу Рацâ, Влахâ)
православаца икаваца у 16 села у Ливањском пољу / ливањском крају, од
чега 1 род староседелаца, 3 рода из локалних сеоба и 7 родова непознатог по-
рекла, при чему је Срба (тј. према Филиповићу Рацâ, Влахâ) православаца
икаваца до Другог светског рата и страдања (под НДХ) било у још три села
- Голињеву, Горњим Рујанима и Присоју. За Хрвате (тј. према Филиповићу
Буњевце, Шокце, Влахе) католике икавце наводи 790 родова (72,1%) у 65 селâ
у Ливањском пољу / ливањском крају, од чега 169 родова староседелаца, 47
родова из локалних сеоба и 102 рода непознатог порекла. За Муслимане
(икавце) наводи 57 родова (5,2%) у 17 села у Ливањском пољу / ливањском
крају, од чега 13 родова староседелаца, 10 родова из локалних сеоба и 19 ро-
дова непознатог порекла (Петрић 1961: 34, 36, 38, 40).
На основу свега у чланку горе изнесеног - а комбинујући са поме-
нутим (до рата 1992-1995) у Ливну и ливањском крају локалним називи-
ма за Хрвате (католике) - Буњевци, Шокци, Власи, и за Србе (православ-
це) - Раци, Власи, ми можемо закључити да се у Ливну и ливањском крају
ради једино и само о Србима, званим касније и „Власима“, православне,
католичке или муслиманске вере, (етнички) свеједно. А веру јеретичких
„крстјана“ и не помињемо пошто они у Ливну и ливањском крају нису за-
бележени ни у средњовековним историјским изворима, ни у турским по-
писима (Ћирковић 1964а: 284). Притом, да су Србин, „Влах“ и Рац синони-
ми, сведочи нам средином XVI в., 1538, писмо (владара Хрватске) цара и
краља Фердинанда I хрватском бану (и чакавцу) Петру Кегљевићу од Бужи-
на/Бужима, у ком каже: Rasciani sive Serviani atque Valachi, quos vulgo Zrbschy
vocant - „Раци или Срби (букв. ’Србљани’), односно ’Власи’, који се на на-
родном језику кажу ’српски’“ (Шишић 1908: 164).

Цитирана литература
Белић 1976: Александар Белић, Основи историје српскохрватског језика: фоне-
тика, Београд: Научна књига.
Благојевић 1979: Милош Благојевић, „Босанско Завршје“, Зборник Филозофског
факултета XIV-1, Београд, 129-144.
Бошковић 2000: Радосав Бошковић, Основи упоредне граматике словенских језика,
Београд: Требник.
7 Прецизности ради - до одсељења или бега/протеривања услед ратних дејстава 1992-
1995.
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 89

Вељковић 2018: Жарко Б. Вељковић, „Још једном о натпису попа Тѣходрага из

Лиштанâ код Ливна“, Теолошки погледи LI, 2, Београд, 275-316.
Врдољак 1994: Bono M. Vrdoljak, „Franjevački samostan sv. Ive u Livnu tijekom
14. i 15. stoljeća“, u: Livanjski kraj u povijesti, Split: Мuzej hrvatskih arheoloških
spomenika; Livno: Općinsko HVO - Livno, 115-125.
Врдољак 2003: Bono M. Vrdoljak, „Srednjovjekovni spomenici s natpisom na Groblju
Sv. Ive u Livnu“, Starohrvatska prosvjeta III/30, Split, 239-246.
Вуковић 1974: Jovan Vuković, Istorija srpskohrvatskog jezika: fonetika, Beograd: Na-
učna knjiga.
Грковић 1977: Милица Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд: „Вук
Караџић“.
ЕРХСЈ 1971-1973 [1-3]: Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga
jezika 1-3, Zagreb: JAZU.
Зима 1988: Luka Zima, Figure u našem narodnom pjesništvu s njihovom teorijom
[Zagreb 1880], Zagreb: Globus, 1988.
Информатор 1: В. К., рођ. 1968, Ливно.
ИСН 1981-1993 [I-VI]: Радован Самарџић и др., Историја српског народа I-VI,
Београд: СКЗ.
Кардаш 2014: Mehmed Kardaš, Konkordancijski rječnik ćiriličnih natpisa srednjovje-
kovne Bosne, Sarajevo: Institut za jezik.
Кауп 2017: Matthias Kaup, John of Rupescissa’s “Vade mecum in tribulacione” (1356),
New York: Routledge.
Клаић 1928: Vjekoslav Klaić, „Građa za topografiju i historiju Hlivanjske županije i
grada Hlivna“, Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu 1, 13-24.
Лома 1999/2000: Aleksandar Loma, „Serbisches und Kroatisches Sprachgut bei
Konstantin Porphyrogennetos“, Зборник радова Византолошког института
XXXVIII, Београд, 87-161.
Лома 2013: Александар Лома, Топонимија Бањске хрисовуље, Београд: САНУ.
Љубић 1886: Sime Ljubić, Listine o odnošajih između južnoga Slavenstva i Mletačke
republike VIII (1420-1424), Zagreb: JAZU.
Миклошич 1858: Fr(anz). Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Ser-
biae, Bosnae, Ragusii, Vienna (Wien): Guilelmus (Wilhelm) Braumüller.
Милошевић-Јончић 2012: Миладин Милошевић, Душан Јончић, Јован Дучић у
дипломатији: каталог изложбе, Београд: Архив Југославије.
Накаш 2011: Lejla Nakaš, Konkordancijski rječnik ćirilskih povelja srednjovjekovne
Bosne, Sarajevo: Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije.
Нирмајер 1976: J. F. Niermeyer, Mediae latinitatis lexicon minus, Leiden: E. J. Brill.
Окука 2008: Miloš Okuka, Srpski dijalekti, Zagreb: SKD Prosvjeta.
Острогорски 1969: Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд: Про-
света.
Петрић 1961: Mario Petrić, „Porijeklo stanovništva Livanjskog polja“, Glasnik ZM
BiH u Sarajevu - Etnologija XV-XVI, 31-89.
Пецо 1980: Asim Peco, Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Beograd: Naučna knjiga.
Ристуча 2018: Nathan J. Ristuccia, Christianization and commonwealth in early Me-
dieval Europe, Oxford: Oxford UP.
РЈАЗУ 1880-1976 [I-XXIII]: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-XXIII, Zagreb:
JAZU.
90 Жарко Б. Вељковић – Анамарија Фекете

РКСС 1863-1864 [1-3]: Ђура Даничић, Рјечник из књижевних старина српских

1-3, Биоград (Београд): Државна штампарија.
РМС-РМХ 1967-1976 [1-6]: Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6,
Нови Сад: Матица српска (књ. 1-6); Загреб: Матица хрватска (књ. 1-3).
РСАНУ 1959- [1-]: Речник српскохрватског књижевног и народног језика 1-,
Београд: ИСЈ САНУ.
Рудић 2009: Срђан Рудић, „Неколико нових података о Рестоју Милохни“,
Историјски часопис LVII, Београд, 173-180.
Солдо 1989: Josip Soldo, „Etničke promjene i migracije stanovništva u Sinjskoj krajini
krajem 17. i početkom 18. stoljeća“, Zbornik Cetinske krajine 4, Sinj: KD Cetinjanin,
81-133.
Стојановић 1929: Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд
- Сремски Карловци: СКА.
Ћирковић 1964а: Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе,
Београд: СКЗ.
Ћирковић 1964б: Сима Ћирковић, „Сугуби венац“, Зборник Филозофског факул-
тета у Београду 8/1, 343-370.
Ћоровић 1925: Владимир Ћоровић, Краљ Твртко I Котроманић, Београд - Зе-
мун: СКА.
Ферменџин 1892: Eusebius P. Fermendžin, Acta Bosnae potissimum ecclesiastica 925-
1752, Zagrabia (Zagreb): ASASM (JAZU).
Филиповић 1967: Миленко С. Филиповић, „Етнолошки записи с пута по западној
Босни“, Различита етнолошка грађа (Српски етнографски зборник 5), Београд:
САНУ, 285-333.
Хаус 2003: Adrian House, Francis of Assisi, USA, Mahwah, New Jersey: Paulist press.
Шишић 1908: Ferdo Šišić, Hrvatska povijest. Dio II: od godine 1526. do godine 1790,
Zagreb: Matica hrvatska.
ЭССЯ 1974- [1-]: Этимологический словар славянских яыков 1-, Москва: Наука.
Catholicism.org: André Marie, The bee is a symbol of Our Lady, Catholicism.org, 2014,
http://catholicism.org/the-bee-is-a-symbol-of-our-lady.html (приступљено 24. 9.
2018).
Lexicon LMAI 1973 [I-II]: Lexicon Latinitatis medii aevi Iugoslaviae I-II, Zagrabia
(Zagreb): ASASM (JAZU).
ODB 1991: Oxford dictionary of Byzantium, Oxford: Oxford UP.

Žarko B. Veljković - Anamarija Fekete

Once More on the Personal Name Restoje and the Clerk Restoje ‘Milohna’
(*Milohnić)
Summary
During the archeological excavations 1990-1995. of the site “St. John’s cemetery”
(“Groblje Sv. Ive”) in Livno, Bosnia and Herzegovina, in the Cyrillic inscription
[ЖИ�в�� / r�] рєсо / в�� // it’s been found written the masculine personal name
Restoje. It is Restoje *Milohnić, the 15th century clerk, chancellor, courtier,
protovestiarios and deputy of Bosnian kings, born in former inhabitated place,
 Још једном о имену Рестоје и Рестоју ’Милохни’ (*Милохнићу) 91

today’s toponyme Bužan between the villages of Prisoje and Miši in vicinity
of Livno. In this article it is about the Restoje’s life and personal details, giving
conclusion that he was (as well as his brothers Medoje and Nikola) a Serb, he spoke
and wrote (Old) Serbian language, and wrote in Medieval (Serbian) Cyrillic script,
formally and privatelly, and he was the bearer of a Serbian folk name, corradical
and cognate with the baptismal name of Serbian St. Sabbas, Rastko, and, finally, he
was undoubtely Catholic by birth, and he was given his own name Restoje perhaps
in accordance to his father’s/parents’ wish that during all his life in his very self
“(in Latin) crescat fides, (in Serbian) reste, i.e. raste (katolička i hrišćanska) vera,
(Catholic and Christian) faith grow”.
Key words: personal name, Restoje ‘Milohna’ (*Milohnić), Livno, inscription, Cyrillic
script, Serbs of Catholic faith, (Old) Serbian language.