Борисав Станковић имао је изузетан значај у развоју модерне српске
књижевности на почетку 20. века. У свом стваралашту испољио је читав низ особина модерне књижевности – усмереност на психолошка запажања људских карактера, лирска усмереност на детаље (осликавање изразног понашања јунака) и осећања. Станковић је објавио три збирке приповедака: Из старог јеванђеља (1899), Стари дани (1902) и Божији људи (1902), драму Коштана (1902), роман Нечиста крв (1910) и недовршни роман Газда Младен (1927). Станковићева дела излазе из оквира традиционалне поделе на стилске формације и књижевне жанрове. Љубавна тематика приповетке «У ноћи», карактеристична је за велики број Станковићевих дела. Љубављу су надахнути и Станковићеви романи Нечиста крв и Газда Младен, драме Коштана, Ташана и Јовча, као и велики број приповедака (Увела ружа). Образложите каква је осећања и расположења у вама изазвало читање приповетке „У ноћи“. Каква питања је у вама побудила ова приповетка? Ученицима је љубавна тематика Станковићевог дела блиска и приступачна. Неостварена, али и непролазна љубав Цвете и Стојана потреса читаоица. Постојаност и дубина емоција које су приказане у делу, доказ су да је љубав један од најдоминатнијих животних испуњења, те да њена неоствареност пресудно утиче на живот човека и управља свим осталим сферама живота. Образложите какве препреке онемогућавају љубав Стојана и Цвете. Објасните зашто су те забране мотивисане сталешким, породичним и обичајним конвенцијама. Анализирајте како морал и савест јунака утичу на њихов емотивни живот. Као и већина Станковићевих дела, и радња приповетке У ноћи смештена је на југ Србије, у патријархалну средину. Љубав Цвете и Стојана, иако искрена и страсна, ситуирана је у малу и затворену заједницу у којој непоштовање обичаја и правила повлачи озбиљне последице по све чланове заједнице. Цветина и Стојанова љубав спутана је пре свега друштвеним конвенцијама које су везане за социјални статус. По тим конвенцијама Цвета има да се уда у складу са својом сиротињском судбином, а Стојан богаташицом како доликује угледу његове породице. Међутим, на јунаке делују и породичне, родитељске забране, па најзад и њихова савест која се односи на неповредивост брачне заједнице. Цвета осећа страх од Бога сваки пут када и помисли на Стојана. Због тога избегава сусрете са њим, али чак и да слуша његову песму, јер у тим тренуцима савест попушта, а љубави их заноси и наводи да сањаре. Објасните како су у приповеци сукобљена осећања јунака и њихова савест. Протумачите како се тај сукоб манифестовао у Цветиним сновима. Од чега Цвета страхује? Чиме је мотивсан њен страх од сусрета са својим потиснутим љубавним осећањима? Анализирајте чиме су мотивсана Цветина сањарења о Стојану. Сваки сусрет са Стојаном у Цвети изазива страх од осећања које је немогуће контролисати (њених и Стојанових), али и једну другу врсту страха која је више побожна и обичајна. Њена осећања нису друштвено прихватљива, те их и она доживљава као недостојна и грешна. Поред тога, Цвета страхује и брине и за Стојана, тј. његову патињу која је проузрокована њеним повлачењем и одбојношћу. Међутим, када остане сама Цвета се препушта сањарењу (тако вода намењена наводњавању заврши на другој њиви). Она машта о бекству са Стојаном, али тој маштарији изостаје стварна намера и практична компонента. Образложите шта се дешава са Цветом када је удају за Стојана. Анализирајте како су ове трагичне околности утицале на Цветино понашање и говорно изражавање. Протумачите Цветин монолог пред Господом. Цветина просидба и детаљи у вези са њеним венчањем, у приповеци дати су у врло мало детаља и стилизовани кратким реченицама. Цвета се обезнањује, а потом механички приступа свакодневном животу са мужем и раду. Неумитност догађаја приказана је без имало патетике, а ипак врло драматично и потресно. Цветино држање се, пак, променило. Она се повлачи од људи и разговора. Цвета се нарочито избегава сваки разговор са Стојаном. На известан начин Цвета се отуђује од речи, а своја осећања изражава само у монологу. Нарочито је упечатљиво што је тај монолог стилизован као исповест и обраћање Господу. ИЗГЛЕД ТАБЛЕ : „У Ноћи“ Борисав Станковић Приповетке: Из старог јеванђеља (1899) Стари дани (1902) Божји људи (1902) Драме: Коштана (1902) Ташана Романи: Нечиста крв (1910) и недовршни роман Газда Младен (1927). – Љубавна тематика; - Сталешке, породичне и обичајне забране и конвенције; - Суков осећања и саветсти, морала; - Цвета – отуђење од речи.