Борисав Станковић: „У ноћи“

 Борисав Станковић имао је изузетан значај у развоју модерне српске

књижевности на почетку 20. века.
 У свом стваралашту испољио је читав низ особина модерне књижевности
– усмереност на психолошка запажања људских карактера, лирска
усмереност на детаље (осликавање изразног понашања јунака) и
осећања.
 Станковић је објавио три збирке приповедака: Из старог јеванђеља
(1899), Стари дани (1902) и Божији људи (1902), драму Коштана (1902),
роман Нечиста крв (1910) и недовршни роман Газда Младен (1927).
 Станковићева дела излазе из оквира традиционалне поделе на стилске
формације и књижевне жанрове.
 Љубавна тематика приповетке «У ноћи», карактеристична је за велики
број Станковићевих дела. Љубављу су надахнути и Станковићеви романи
Нечиста крв и Газда Младен, драме Коштана, Ташана и Јовча, као и
велики број приповедака (Увела ружа).
 Образложите каква је осећања и расположења у вама изазвало читање
приповетке „У ноћи“.
 Каква питања је у вама побудила ова приповетка?
 Ученицима је љубавна тематика Станковићевог дела блиска и
приступачна. Неостварена, али и непролазна љубав Цвете и Стојана
потреса читаоица.
 Постојаност и дубина емоција које су приказане у делу, доказ су да је
љубав један од најдоминатнијих животних испуњења, те да њена
неоствареност пресудно утиче на живот човека и управља свим осталим
сферама живота.
 Образложите какве препреке онемогућавају љубав Стојана и Цвете.
Објасните зашто су те забране мотивисане сталешким, породичним и
обичајним конвенцијама.
 Анализирајте како морал и савест јунака утичу на њихов емотивни живот.
Као и већина Станковићевих дела, и радња приповетке У ноћи смештена
је на југ Србије, у патријархалну средину. Љубав Цвете и Стојана, иако
искрена и страсна, ситуирана је у малу и затворену заједницу у којој
непоштовање обичаја и правила повлачи озбиљне последице по све
чланове заједнице. Цветина и Стојанова љубав спутана је пре свега
друштвеним конвенцијама које су везане за социјални статус.
 По тим конвенцијама Цвета има да се уда у складу са својом
сиротињском судбином, а Стојан богаташицом како доликује угледу
његове породице. Међутим, на јунаке делују и породичне, родитељске
забране, па најзад и њихова савест која се односи на неповредивост
брачне заједнице.
 Цвета осећа страх од Бога сваки пут када и помисли на Стојана. Због тога
избегава сусрете са њим, али чак и да слуша његову песму, јер у тим
тренуцима савест попушта, а љубави их заноси и наводи да сањаре.
 Објасните како су у приповеци сукобљена осећања јунака и њихова
савест.
 Протумачите како се тај сукоб манифестовао у Цветиним сновима.
 Од чега Цвета страхује?
 Чиме је мотивсан њен страх од сусрета са својим потиснутим љубавним
осећањима?
 Анализирајте чиме су мотивсана Цветина сањарења о Стојану.
 Сваки сусрет са Стојаном у Цвети изазива страх од осећања које је
немогуће контролисати (њених и Стојанових), али и једну другу врсту
страха која је више побожна и обичајна.
 Њена осећања нису друштвено прихватљива, те их и она доживљава као
недостојна и грешна.
 Поред тога, Цвета страхује и брине и за Стојана, тј. његову патињу која је
проузрокована њеним повлачењем и одбојношћу.
 Међутим, када остане сама Цвета се препушта сањарењу (тако вода
намењена наводњавању заврши на другој њиви).
 Она машта о бекству са Стојаном, али тој маштарији изостаје стварна
намера и практична компонента.
 Образложите шта се дешава са Цветом када је удају за Стојана.
Анализирајте како су ове трагичне околности утицале на Цветино
понашање и говорно изражавање.
 Протумачите Цветин монолог пред Господом.
 Цветина просидба и детаљи у вези са њеним венчањем, у приповеци
дати су у врло мало детаља и стилизовани кратким реченицама.
 Цвета се обезнањује, а потом механички приступа свакодневном животу
са мужем и раду.
 Неумитност догађаја приказана је без имало патетике, а ипак врло
драматично и потресно. Цветино држање се, пак, променило. Она се
повлачи од људи и разговора. Цвета се нарочито избегава сваки
разговор са Стојаном. На известан начин Цвета се отуђује од речи, а
своја осећања изражава само у монологу. Нарочито је упечатљиво што је
тај монолог стилизован као исповест и обраћање Господу.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ : „У Ноћи“ Борисав Станковић Приповетке: Из старог
јеванђеља (1899) Стари дани (1902) Божји људи (1902) Драме: Коштана
(1902) Ташана Романи: Нечиста крв (1910) и недовршни роман Газда
Младен (1927). –
 Љубавна тематика; -
 Сталешке, породичне и обичајне забране и конвенције; -
 Суков осећања и саветсти, морала; -
 Цвета – отуђење од речи.