258. Polimeri: definicija, osnovne odlike, pojam polimerizacije.

Polimeri su slozene organske supstance koje se dobijaju hem. Sintezom jednostavnih jedinjenja poznatih
pod nazivom monomeri. Polimeri se dele na prirodne I vestacke. U prirodne spadaju proteini, celuloza I jos
neka jedinjenja. Vestacki polimeri se jos nazivaju sintetickim smolama, oni se karakterisu manjom ili
vecom tvrdocom, lepljivoscu, sposobnjoscu omeksavanja na povisenim temper., odredjenim stepenom
poroznosti. Polimeri spadaju u kategoriju visokomolekularnih jedinjenja ciji se molekuli sastoje od nekoliko
stotina do nekoliko hiljada atoma povezanih valentnim vezama. Polivinilhlorid kao polimer dobija se
hemijskom sintezom monomera vinilhlorida. Ova vrsta hemijske sinteze naziva se polimerizacija, poli-
mnogo, meros-deo. Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz monomera pa vazi: n*M→Mn (
monomer→polimer). Mozemo govoriti o 2 reakcije polimerizacije: o adicionoj I kondenzacionoj
polimerizaciji. Adiciona podrazumeva cistu adiciju istih ili razlicitih monomera, pa se dobijaju formule
A+A+A…→A-A-A A+B+A+B+…→A-B-A-B.. ,u prvom slucaju radi se o polimeru homolognog tipa (o
kopolimeru).Adiciona polimerizacija se moze inicirati povisenom temper., povecanim pritiskom.
Kondenzaciona polimerizacijaje reakcija polimerizacije izmedju dva monomera pri kojoj se dobija polimer.
Osim polimera kao rezultat reakcije dobija se I voda, hlorvodonik I neka druga jedinjenja.
259.Polimeri: struktura I ponasanje polimera pri zagrevanju.
Struktura polimera je amforna. Kod polimera se kao cestice- izgradjivaci javljaju makromolekuli koji po
obliku mogu da budu linearni razgranatii mrezasti. Postoje I polimeri kod kojih jedan deo makromolekula
ima uredjen poredak pa u tim slucajevima uporedo sa amfornom strukturom javlja se I kristalna
struktura.Ovi polimeri se nazivaju I kristalni polimeri ili kristali. Polimeri koji se sastoje od linearnih
makromolekula nazivaju se linearni polimeri. Njih karakterisu slabe sile medjudejstva izmedju pojedinih
makromolekula. Ako se radi o polimerima sa mrezastim makromolekulima, odnosno o polimerima kod
kojih su linijski elementi medjusobno spojeni vezama, oni se nazivaju prostorni ili umrezeni polimeri.
260.Polimeri: termoplasticni polimeri, termomehanicka kriva.
Termoplasticni polimeri su oni koi se pri zagrevanju razmeksavaju a zatim I tope, pri cemu nakon hladjenja
ponovo ocvrscavaju I zadrzavaju osnovna svojsta. Postupak smeksavanje, stvrdnjavanje moze se ponoviti
vise puta bez opasnosti od menjanja tehnickih karakteristika..Ovakvo ponasajne imaju linearni polimeri.
Zakljucak je da polimeri zavise od temp., Pri niskim temer. Koje ne prelaze velicinu Ts polimeri se nalaze u
staklastom stanju.
Sve promene fizickih stanja polimera mogu da se posmatraju na termomehanickoj krivoj, koja daje
zavisnost temper. I dilatacije. Kriva se dobija tako sto se uzorak polimera sa stepenom polimerizacije ``n``
I molekulskom masom Mn izlozi nekom srazmerno malom naponu zatezanja, pa se podvrgne povecanju
temper., polazeci od sobne tempTọ. –podrucje Tọ-Ts, veza izmedju temp. I defom. Je linearna, to je
podrucje elasticnih Hukovskih deform./ Ts-Tt- dolazi do naglog porasta deform. Pa do njene stabilizacije
pri cemu def. ostaje konstantna do temper. Tt/ -podrucje T>Tt-deform. Vrlo brzo rastu sve do loma.
261.Mehanicka svojstva termoplasticnih polimera, radni dijagram
Za primenu u gradjev. Termoplasticni polimeri se ispituju na temperaturama od -20 do 40C.Na toj temp.,
se ispituju I mehanicke karakteristike termostabilnih polimera.Ispitivanje na zatezanje vrsi se na stapastim,
trakastim uzorcima.
U podrucju I sledi Hukolv zakon I u njemu pod naponom dolazi do pojave elasticnih deform. U porducju II
kriva ima tok paralelan apscisnoj osi I nesto manji napon. Ponasanje materijala u zoni III odgovara
Hukovskoj elasticnosti. U podrucju I i III deformacije nestaju nakon delovanja opterecenja, u porducju II
one se zadrzavaju.
262.Mehanicka svojstva termostabilnih polimera, radni dijagram
σ-ε-krive za termostabilne polimere I modula elasticnosti, kao I do povecanja duktilnosti uglavnom
karakterise monotonost. Po pravilu sa povecanjem temp., moze da dodje do opadanja cvrstoce zilavosti,
263.Reoloska svojstva
Skupljanje polimera zapaza se samo u procesu njihovog dobijanja, ova pojava je prisutna samo u pocetku
zivota materijala. Skupljanje je posledica slozenih hemizama koji se odigravaju pri polimerizaciji.
Krive date odgovaraju odredjenom temperaturnom nivou. Linearni polimeri imaju vece deformacije tecenja
od umrezenih. Pri rasterecenju kod linearnih polimera uvek se moze registrovati ireverzibilni proces, tj.
Postojanje odredjene trajne deformacije, dok kod umrezenih polimera tecenje ima reverzibilan karakter.
Kod polimera sa ne umrezenom strukturom relaksacija je stoprocentna, a kod polimera sa umrezenom
strukturom uvek ima asimptotski karakter.
264.Vrste termoplasticnih polimera. :
Polieten se dobija polimerizacijom monomera etilena, mozemo govoriti o polietilenu niskog I visokog
pritiska. Poliet. Niskog pritiska odlikuje se vecom tvrdocom I manjom elasticnoscu. Polietilen je tvrd roznat
materijal bele boje. Proizvodi se u vidu granula velicine 3-5mm ili kao beli prah.Cvrstoca pri zatezanju je
12-32Mpa. Polivinilhlorid je beo ili zuckast prah bez mirisa I ukusa. Koristi se ne temp., od oko 60C.
Otporan je na dejstvo kiselina, baza, benzina, raznih ulja. Nedostatak mu je ostar pad cvrstoce na
povisenim temp.Polistirol predstavlja produkt polimerizacije stirola. Koristi se za proizvodnju plocica za
oblaganje zidova, raznih vrsta cevi. Nedostatak mi je ogranicena otpornost u odnosu na povisenu temp.
Polimetilmetakrilat je organsko stako,Polivinilacetat, poliizobutilen
265.Vrste termostabilnih polimera
Fenolaldehidi dobijaju se polimerizacijom fenola I aldehida. Epoksidi su polimeri koji sadrze formulu
eposidne grupe. On se iporucuje u tecnom stanju,a njegovo ocvrscavanje vrsi se primenom odgovarajucih
ocvrscivaca. Primenjuju se kod lepkova za drvo, beton, keramiku, staklo.Poliestri, proizvodna cena im je
niska pa zato imaju siroku primenu za izradu raznih elemenata za prekrivanje krova, sanitarno tehnicku
opremu, lepkove, fasadne boje, lakove. Poliuretani koriste se kao termoizolacioni materijali. Silicijum
organski polimeri nasli su svoju primenu za fasade, a dodaju se I betonima u cilju da betoni dobiju
hidrofobna svojstva.
266.Kaucuk I guma: def. osnovna svojstva
Kaucuk moze biti prirodni I vestacki (pripada posebnoj klasi polimera, elastomerima) Prirodni kaucuk se
dobija iz soka kaucukovog drveta, a vestacki sintetickim putem- polimerizacijom monomera izoprena,
butadiena. Pri dovoljno niskim temp. kaucuk postaje plastican, mek I lepljiv. Sinteticki kaoucuk je otporniji
od prirodnog na dejstvo svetlosti, kiseonika I ulja, koristi se u proizvodnji lepkova I mastiksa, a neophodna
je kmponenta za dobijanje materijala za zaptivanje. Guma je produkt vulkanizacije kaucuka, obicno sadrzi
punioce koji joj se dodaju u vidu praha. Vulkanizacija je proces pri kom na tem., 100 do 200C kao razultat
dejstva kaucuka I sumpora dobija se materijal sa manjom elasticnoscu I vecom otpornoscu na povisenim
temp. Koristi se kao materijal za izradu podova.
267. Plasticne mase: pojam sastav osnovna svojstva
Polimeri se isporucuju u tecnom stanju a njihovo ocvrscavanje je obezbedjenoupotrebom ocvrscivaca. Na
ovaj nacin se smanjuje potreba za skupim materijalima a postizu posebni zahtevi I to kako u odnosu na
neocvrsli tako I u odnosu na ocvrsli materijal. Modifikovanjem polimera dobijaju se plasticne mase u koje
ulaze vise komponenti kao sto su veziva, punioci ( mogu da budu praskasti, vlaknasti I listasti, oni
smanjuju sadrzaj polimera u masi I smanjuju cenu), plastifikatori( oni mesavinama daju vecu plasticnost na
normalnim tem., olaksavaju preradu plasticnih masa), katalizatori (oni po f-ji odgovaraju ocvrscivacima I
njihovim koriscenjem se smanjuje vreme ocvrscavanja plasticne mase), boje.Plasticne mase se odlikuju
niskom toplotom provodljivoscu. Odlikuju se visokim vrednostima term. Koeficijenata I linearnog sirenja.
Cvrstoca plasticnih masa moze da bude vrlo velika. Cvstoca na zatezanje I savijanje su vrlo bliske.. Modul
elasticnosti je nizi nego kod drugih materijala. Najveci broj plasticnih masa je otporan na dejstvo vode I na
dejstvo kiselina, baza I soli rastvorljivih u vodi. . Mnoge plasticne mase su lako rastvorljive I bubre.
Plasticne mase nisu postojane na viskim temperaturama, najveci broj podnosi temp. 100-200C
268. Plasticne mase: proizvodi koji se koriste u grdj.,
mogu da se podele u 4 grupe:- plasticne mase bez punilaca, - porozne plsticne mase,- plasticne mase sa
zrnastim puniocima, -plastixne mas sastavljene od nekoliko razlicitih makrostrukturnih komponenti.
Plasticne mase sa staklenim vlaknima: dobijaju se natapanjem staklenih vlakana I staklene tkanine.
Staklena vlakna ima ulogu armature. Od njih se izradjuju ravne ili talasaste poluprozirne ploce za
pokrivanje krovova, cevi, fazonski komadi. Materijal za pokrivanje podova.: izradjuje se na bazi
polivinilacetata I epoksida. Jedan od ovih materijala je linoleum, isporucuje se u rolnama I moze da bude
armiran I nearmiran. Podovi od linoleuma mogu da budu razlicitih boja.. Termoizolacioni materijali na bazi
polimera, proizvode se na bazi polivinil hlorida, polistirola. Hidroizolacioni materijali I hermetici: su na bazi
sintetickih polimera. Koriste se za zatvaranje spojnica fasadnih elemenata koji postoje u montaznim
zgradama, za ispunjavanje dilatacionih spojnica, za ispunjavanje medjurazmaka, kolektora, rezervoara..
Hermetici treba da ispune 2 uslova da budu elasticni I da budu vodonepropustivi. Materijali za oblaganje I
unutrasnju dekoraciju : kaonajvazniji ubrajaju se: ploce za oblaganje zidova, ploce I table vecih dim., za
oblaganje zidova I plafona., matarijale u rolnama za oblaganje zidova ( tapeti). Cevi I sanitarna
oprema:proizvode se od polivinilhlorida, polietena,, polistirola. Lepkovi : koriste se za spajanje
konstruktivnih elemenata od drveta, betona, stakla, celika..Oni treba da imaju visoku adheziju u odnosu na
materijal koji lepe.. Prema vrsti visokomolekularnih jedinjenja razlikuju se: lepkovi koji ocvrscavaju putem
adicione polimerizacije, lepkovi koji ocvrscavaju usled kondenzione polimerizacije. Najvecu primenu imaju
lepkovi na bazi epoksida.
269> Polimerbetoni I betonpolimeri
Polimer betoni su betoni kod kojih se kao veziva koriste razliciti termostabilni polimeri, pri cemu se obicno
koriste pesak, sljunak I drobljen kamen. Sadrzaj polimera moze I negativno da utice na svojstva
polimerbetona. Sa povecanjem kolicine polimera raste deformabilnost materijala, smanjuje se modul elst.,
a povecava tecenje. Bitna karakter. Polimerbetona je otpornost prema hemijskoj agresiji. Betonpolimeri se
dobijaju natapanjem elemenata od obicnih betona izvesnim monomerima koji kasnije u masi betona
prolaze kroz polimerizaciju. Tehnicki proces proizvodnje betonpolimera: -faze susenja ili vakuumiranja
betoskih proizvoda, -faze natapanja monomera 5-6h,- izlaganje elemenata potopljenog u monomer
povecanom pritisku, odlezavanje elementa radi zavrsetka polimerizacije..Betonpolimeri se odlikuju malom
potrosnjom polimera