3 PREVOD Her pa berget

ZAJEDNICA RESENJE ILI RAJ?

Kako zive zapravo ovde u zemlji? Kroz medije covem moze neki put dobiti utisak da to
je norvesko drustvo puno resenja. Oni govore da su ljudi usamljeni I imaju mali kontakt
jedni sa drugima. Deca idu I hladnu vodu jer roditelji su zauzeti sa svojim
sopstvenim karijerama I poslom previse. Mlad nemaju uopste norme I pravila I ponasaju
se kako hoce. Mnogi zive zajdeno bez da budu vencani, I ako su oni vencani razdvajajuci
sebe svaki dan kada to postane tesko. Da ne pominjemo stare! Cesto se stice utisak da su
oni usamljeni I napusteni u tuznoj instituciji, zaboravljeni od porodice.

Sa druge strane, govori da nordijske zemlje cesto kao najuspesnije zajednice u svetu,
ujedno socijalno I ekonomski. Vise puta je FN glasao Norvesku kao najbolju svetsku
zemlju za zivot. To FN procenjuje stepen ljudskog razvoja u tim zemljama koje se porede
naglasak je na faktorima kao sto su prihod obrazovanje I zivotni vek.

SAMOSTALAN ZIVOT
Trideset godina I daleko od punoletstva, bio je naslov novinskog clanka pre nekog
vremena. Clanak je ukazao kako mladost postaje sve duza. Tipicna odlika danasnjeg
drustva je da smo mi dobili novu fazu zivota mladi-odrasli period u rasponu od kasnih
tinejdzerskih do sredine(ranih) tridesetih godina.

Tokom ovog perioda su mnogi koji su sami I oni imaju veliku slobodu da kombinuju
obrazovanje, rad I putovanja. Provodjenje vremena sa(obilazenje) prijateljima je centralni
deo zivota. To ici u grad je uobicajna aktivnost, kafici, pabovi I restorani su porasli
ogromno se povecao u poslednjoj deceniji. 1980te bilo je 400 nocnih klubova u Oslu.
Sada je to vise nego 2000. U relativno malom gradu kao sto je Tromso, nalazi se to oko
100 gde narod moze se sastati da jede i pije.

Udati se I dobiti decu ne odrazava vrh liste za mlade danasnjice. Zene postaju stalno
starije da bi dobile svoju rodjenu decu. 2006 godine prostecna starost zene na prvom
radjanju je 28,1 godina. U Oslu je to vise od polovine 30 godisnjih zena koje nisu dobile
decu.

Da bi pronasli nekog da dele zivot, da dobiju porodicu, je ipak vazno za mnoge I

postepeno uspostavljanje vecina u vezu, da li je brak ili zajednicki zivot. Ali oko 17 odsto
zive sami. To je 39 odsto od domacinstava. U ovoj grupi nalazimo mi takodje ljude koji
zive sami posle razvoda ili smrti. Za mnoge je prijateljstvo zamenilo porodicu.
Provodjenje vremena (obilazenje) prijatelja I prijateljica je dobilo centralno mesto u
zivotu. I ujedno I muskarci I zene nastavljaju prijateljstvo cak kada osnuje porodicu. Ja
sam veoma srecna sa svojim muzem ali ja cu takodje biti zajedno sa prijateljima I
prijateljicama mojim. Oni su jedan deo zivota mog I neko kome mogu verovati(mogu se
pouzdati) bez obzira sta se desava, kaze udata devojka u tom pomenutom novinskom
clanku.

1
Od onih koji zive zajedno u porodicnim odnosima je to oko jedna petina koji zive
zajedno ali cetiri petine su vencani. Kohabitacija (zajednicki zivot) je posle svega postao
prihvacen oblik zajednickog zivota. Vecina Norvezana su misljenja da vencani I oni u
nevencanoj zajednici treba da imaju ista prava I duznosti I politicari rade sa zakonom koji
ce uciniti da pravne razlike onih koji zive vanbracno I bracnih praova budu manje.
Ukoliko vanbracni par se preseli jedno od drugog, ili ako jedan umre, treba oni da imaju
propis koji osigurava oba partnera, na isti nacin kao bracne parove. Ne posebno kad
imaju decu, to je vazno.

RODITELJI I DECA

Takodje u porodicama su se desile velike promene u poslednjih nekoliko decenija.

Ekonomski prosparitet je porastao znacajno I muskarci I zene su dobili slicne uloge.
Vecina zena zeli da koristi obrazovanje svoje I da imaju zanimanje van kuce, I za mnoge
je to naravno(podrazumevano) da oba roditelja ucestvuju sasvim u radnom zivotu.

Medjutim kada veliki deo odraslog stanovnistva je zaposleno van zemlje, dobija to
posledice na ostatak drustva. Ovde u zemlji je javnost sasvim ili delimicno preuzela
mnoge poslove(zadatke) koji su ranije bili resavani u porodici. Pre svega vezano je to za
cuvanje dece. To je politicki cilj, izgraditi obdanista tava da svako dete moze dobiti
mesto, I to je tendencija da deca sto vise vremena provode u skoli. Takodje kada dolazi
do brige za bolesne I stare ocekujemo mi da javnost preuzme odgovornost I pomazu
onima koji imaju potrebu za tim.

Preko polovine porodica imaju sada jedno ili dva deteta. Mi zaista nismo zavisni da
imamo decu da se staraju o nama ako mi postajemo stari I bolesni. Ipak Norveska je
izmedju evropskih zemalja gde postaje rodjena vecina dece. Ovde u zmelji dobije svaka
zena u proseku 1,9 dece. Island I Irska nalaze sa malo vise, ali prosek u Evropi nalazi se
oko 1,5 dece. U mediteranskim zemljama, Italiji, Grckoj i Spaniji je cifra oko 1,3.

Jedan razlog zasto postaje rodjeno vise dece u Norveskoj nego u drugim evropskim
zemljama moze biti da smo mi dobili dopustanje za roditelje dece. Roditelji mogu dobiti
jednu godinu dozvole za platu u vezi sa rodjenjem, I osim toga je to moguce dobiti neku
finansijsku pomoc ako roditelji izaberu da budu kuci jednu ili dve godine jos.

Ovaj trend(razvoj) sa manje dece u porodicama vidimo mi u sve vecem broju zemalja
sirom sveta. To je pozeljan razvoj da se izbegne pretrpanost u svetu ali politicari u
zemljama sa niskim stopama nataliteta su ipak zabrinuti. Oni strahuju da moze postati
mali broj ljudi da obavljaju neophodne radove u zajednici u buducnosti. Nista manje
moze postati tesko da se obezbedi dovoljno brige za taj veliki broj starih koji ce doci u
mnogim zemljama u narednim decenijama.

STARI

U novinama citamo mi cesto o starijima koji nisu dobili usluge nege I koji imaju potrebu
za to. Neki ne dobijaju mesto u starackom domu kada oni apsolutno trebaju to, drugi ne

2
dobijaju tako mnogo pomoci kuci, koju bi mozda trebali. U mnogim komunama zale se
oni takodje imaju nedovoljno resursa,posle svega, kao sto broj starih u opstini povecava.
Ali iako mnogo teba poboljsati brigu o starima, to moze biti zaista nijansirati sliku
odnosa za stare u dobrom delu.

Sve vise cuva zdravlje u visokim(starim) godinama I zivotni vek raste. 2005 je bilo
registrovano vise ocekivan zivotni vek nego neki put pre ovde u zemji. 77 godina za
muskarce 82,5 godina za zene. U jednom istrazivanju o stresu bila starija grupa koja
najmanje verovatno oseca sebe umorno I stresirano. Mnogo strih ima takodje relativno
dobru ekonomiju. Oni imaju priliku da se bave aktivnostima koje ih interesuju. Osim toga
su sasvim mnogi zauzeti kontaktom sa unucima svojim. Istrazivanje u deset evropskih
zemalja, pokazuje da norveske bake I deke su medju onima koji imaju najvise kontakta sa
svojim unucima. Narocita baka ima centralno mesto u decijem zivotu. Trend agencije su
primetili u proslosti, da deda I baba uzimaju jedno ili vise unucadi sa sobom na odmor
van zemlje(inostranstvo). Na taj nacin rasterecuju oni zaposlene (ubrzane) roditelje I deda
I baba I unuci dobijaju priliku da postanu dobro upoznati jedni s druima.

Vecina starih zivi u svojoj sopstvenoj kuci I vole(preferiraju) to. Velika vecina uspeva
srediti sebe, ali kako se njihovo zdravlje pogorsava, zele oni vise pomoci kuci. Prvo kada
to postane tesko da srede sebe, to je aktuelno sa mestom u instituciji.

Kada se javi potreba za pomoc, ili je kucna nega ili mesto u instituciji, varira to prilicno
mnogo od opstine do opstine koliko dobru ponudu stari dobiju. U medijima je to pravo
kao to primeri da opstine popustaju stare. Ipak pokazuje studija, pokazuje da je vecina
sasvim zadovoljna sa pomoci koju dobijaju od javnosti. Vecina dobija u dodatku podrsku
od svoje sopstvene porodice. 87 odsto starih preko 75 godina dobija razlicite tipove
pomoci I podrsku od svoje sopstvene dece.