MATEMATIČKI FAKULTET

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Тема:

ŽIVOT I DELO G. V. LAJBNICA

P
rofesor: Student:
Zoran Lučić Gordana Kostadinović
бр.инд.281/97

jul 2007

1
 Biografija

Gotfrid Vilhem Lajbnic

(Gottfried Leibniz,1646-1716)
bio je Nemac, slovenskog
porekla, od Lužičkih Srba. Kao
predvodnik u naprednom
intelektualnom i naučnom
mišljenju, Lajbnic je zasenio
nemačke prosvetitelje. Mada su
njegove matematičke teorije
poštovane od strane savremenika,
sve do XIX i XX veka nije
spoznat njihov značaj.

Može se reći da je Lajbnic živeo nekoliko života. Kao diplomata,

istoričar, filozof i matematičar on je učinio na svakom području
dovoljno za jedan radni život.Rodio se u Lajpcigu (Leipzig)
1.07.1646 i živeo je sedamdeset godina, umro je u Hanoveru
14.11.1716. Otac mu je bio profesor moralne filozofije i poticao je
iz ugledne porodice koja je kroz tri generacije služila saksonsku
vladu. Tako su Lajbnicove najranije godine prošle u atmosferi škole
pomešane sa politikom.

U šestoj godini izgubio je oca, ali je pre toga od njega nasledio

ljubav za istoriju. Iako je pohađao školu u Lajpcigu, uglavnom je
bio samouk. Latinski jezik je počeo da uči u osmoj godini, a u
dvanaestoj je dovoljno znao taj jezik da je mogao pisati stihove na
latinskom.Sa latinskog je prešao na grčki koji je takođe uglavnom
sam naučio.

2
 U petnaestoj godini Lajbnic se upisao na Lajpciški univerzitet
kao student prava. Međutim, tokom prve dve godine studija on je
mnogo čitao i filozofiju i prvi put je postao svestan novog sveta koji
su otkrili moderni filozofi Kepler, Galilej i Dekart.Uvidevši da ovu
najnoviju filozofiju može razumeti samo onaj ko poznaje
matematiku, Lajbnic je u leto 1663. god. prešao na Jenski
univerzitet, gde sluša matematička predavanja Vegela (Erhard
Weigel).

Vrativši se u Lajpcig, potpuno se posvetio pravu.Godine 1666. je

bio potpuno spreman za titulu doktora prava, ali je Lajpciško
sveučilište odbilo njegov doktorat zbog ,,njegove mladosti”.
Razočaran napušta svoj rodni grad i odlazi u Nirnberg, gde
5.11.1666 na tamošnjem univerzitetu dobija ne samo doktorsku
titulu već i mesto profesora.Ali on odbija tu ponudu jer ,,ima sasvim
druge ambicije”.

Njegov pravi matematički razvoj

počinje kada mu je bilo 26. god. pod
uticajem Hajgensa (Huygens) koga je sreo
u Parizu na jednom od diplomatskih
putovanja.U Parizu ostaje godinu dana gde
mu Hajgens daje časove matematike, a
potom odlazi u London gde je bio izaslanik
izbornog kneza. Hajgens je Lajbnicu
poklonio kopiju svog matematičkog rada o
klatnu.

Posle smrti izbornog kneza 1673. godine Lajbnic prelazi u službu

vojvode od Brunswick-a i preostalih 40. godina je služio tri gazde
kao bibliotekar, istoričar i savetnik porodice.

3
 Stvaralaštvo

,,Jack svih zanata, a majstor nijednog”-poslovica je koja ima svoj

izuzetak, a Lajbnic je jedan od njih.Matematika je samo jedna od
mnogih oblasti u kojima je Lajbnic pokazao izvanrednu genijalnost:
pravo, vera, diplomatija, istorija, književnist, logika, metafizika i
filozofija.
Osnovna pokretačka snaga u njegovom životu bilo je traženje
univerzalne metode za ovladavanje naukom, dolaženje do novih
pronalazaka i shvatanja suštine jedinstva Vasione. Univerzalna
nauka (Scientia univerzalis), koju je on pokušao da stvori, imala je
više aspekata, a neki od njih doveli su Lajbnica do matematičkih
otkrića. Njegova traženja ,, opštih karakteristika'' dovela su ga do
permutacija, kombinacija i simboličke logike. Traženja
,,univerzalnog jezika'' u kojem bi se sve greške u mišljenju
ispoljavale kao greške izračunavanja dovela su ga ne samo do
simboličke logike već i do mnogih novina u matematičkim
označavanjima. Lajbnic je jedan od najplodnijih pronalazača
matematičkih simbola. Bilo je veoma naučnika koji su tako dobro
shvatali jedinstvo forme i sadržaja. Ako se ima u vidu filozofska
pozadina, onda se može razumeti kako je Lajbnic pronašao analizu.
To je bio rezultat njegovih traženja ,,univerzalnog jezika'', konkretno
jezika koji će izražavati promene i kretanje.
Naše oznake u analizi kao i nazivi ''diferencijalni račun'' i
''integralni račun'' potiču od Lajbnica. Zahvaljujući njegovom
uticaju, počeli su se upotrebljavati znači ''='' za jednakost i tačka za
množenje . Od Lajbnica potiču i termini funkcija i koordinate, kao i
interesantan termin oskulirajući (oni koji se ljube)

4
Redovi
π 1 1 1 1 1 x3 x5
4
=1- 3
+5 - +
7 9
- 11 +... arctgx=x-
3
+ 5
-...

nazvani su njegovim imenom, mada ih nije on prvi otkrio. (То је

najverovatnije učinio škotski matematičar Džejms Gregori,koji je
pokušao takode da dokaže nemogućnost kvadrature kruga pomoću
šestara i lenjira).

Lajbnic je takođe pokušao da izgradi mašinu koja misli u obliku

računske mašine. Bles Paskal je 1642. godine učinio prvi korak ka
istinski automatskoj mašini. On je konstruisao mašinu za sabiranje i
oduzimanje u decimalnoj logici. Mašina se sastojala od niza točkića
međusobno povezanih zupčanicima. Kada je prvi točkić - za jedinice
- okrenut deset zubaca na svoju poziciju nula, drugi točkić se okreće
za jedan zubac na broj 1, tako da su dva točkića pokazivala broj 10.
Kada je točak za desetice dostigao 0, treći točak se okrenuo za jedan
zubac napred pokazujući 100, i tako dalje. Godine 1674. Lajbnic je
učinio korak dalje i rasporedio točkiće i zupčanike tako da su se
množenje i deljenje mogli vršiti isto tako automatski i lako kao i
sabiranje i oduzimanje.

5
 Binarni sistem
Lajbnic je smislio takozvani binarni brojni sistem, koji koristi dve
cifre umesto deset, ali inače u svemu sledi principe decimalnog
sistema. Dve cifre su 0 i 1.
Ideju za sopstveni binarni sistem Lajbnic prepoznaje u dijagramu
Sao Junga, velikog majstora Sung konfučijanizma. Binarna notacija
izražava sve brojeve u smislu stepena broja dva. Tako je broj 1 = 20,
broj 2 = 21, broj 3 = 21 + 20 , broj 4 = 22 i tako dalje. Sao Jungov
kvadratni raspored heksagrama u Lajbnicovoj binarnoj notaciji ima
sledeći oblik:

111 111 111 110 111 101 111 100 111 011 111 010 111 001 111 000
110 111 110 110 110 101 110 100 110 011 110 010 110 001 110 000
101 111 101 110 101 101 101 100 101 011 101 010 101 001 101 000
100 111 100 110 100 101 100 100 100 011 100 010 100 001 100 000
011 111 011 110 011 101 011 100 011 011 011 010 011 001 011 000
010 111 010 110 010 101 010 100 010 011 010 010 010 001 010 000
001 111 001 110 001 101 001 100 001 011 001 010 001 001 001 000
000 111 000 110 000 101 000 100 000 011 000 010 000 001 000 000

U decimalnoj notaciji to je niz prirodnih brojeva od 0-63:

63 62 61 60 59 58 57 56
55 54 53 52 51 50 49 48
47 46 45 44 43 42 41 40
39 38 37 36 35 34 33 32
31 30 29 28 27 26 25 24
23 22 21 20 19 18 17 16
15 14 13 12 11 10 9 8
7 6 5 4 3 2 1 0

6
 Lajbnicov binarni sistem je bio od velikog značaja jer se
pokazalo da je moguće realizovati digitalni računar zasnovan na
ovom sistemu. Lajbnicov naslednik bio je Džordz Bul ( 1815 -
1864 ), engleski matematičar i logičar. Pokušao je da matematički
ozakoni logičke procese. Posledica toga je zasnivanje Bulove
algebre, matematičke logike koja uvodi u skup čiji elementi mogu
biti samo vrednosti 0 i 1 i tri osnovne operacije: AND ( množenje ),
OR ( sabiranje ) i NOT ( negiranje ), za koje važe zakoni komutacije,
asocijacije i distribucije.

7
 Diferencijalni račun
Lajbnic je svoj novi račun pronašao 1675. godine i to pod
neposrednim uticajem Hajgensa, a i tokom izučavanja Dekarta i
Paskala.Naročito ga je podsticalo to sto je znao da je Njutn ovladao
sličnom metodom. Njutnov prilaz bio je u osnovi kinematički, a
Lajbnicov prilaz je geometrijski. On je mislio u terminima
"каrакtеrističnоg trоuglа" (dx, dy, ds), koji se pojavljivao u nekim
drugim radovima, konkretno kod Paskala. Analiza, na način kako ju
je postavio Lajbnic, prvi put se pojavila 1684. godine u
matematičkom časopisu Acta Eruditorum, koji je imao šest strana.
Taj časopis je osnovao Lajbnic 1682. godine. Karakterističan je
naslov tog članka: Nova metoda za maksimume i minimume, kao i
za tangente, gde razlomljene i iracionalne količine nisu prepreka, i
naročiti vid izračunavanja toga (Nova methodus pro maximis et
minimis, itemque tangentibus quae nec fractas nec irrationales
quantitates, et singulare pro illis calculi genus).

Način izlaganja je težak i nejasan, ali članak sadrži naše simbole dx

i dy i pravila diferenciranja, uključujući d(uv)=udv+vdu,
diferenciranja razlomaka, kao i uslove dy=0 za екstrеmnе vrednosti
i d2y=0 zа prevojne tačkе.

Posle tog članka 1686. godine pojavio se drugi članak, koji je

sadržao pravila integralnog računa i simbol integrala (članak je bio
napisan u obliku recenzije). Jednačina cikloide bila je data u obliku
dx
y= 2x − x 2 +∫ 2x − x 2

8
Pojavom tih članaka počeo je izuzetno plodan period matematičke
delatnosti. Posle 1687. godine Lajbnicu su se pridruzila braća
Bernuli, koji su oduševljeno
prihvatali njegove metode. Još
u periodu pre 1700. godine
njih trojica su otkrili značajan
deo našeg osnovnog kursa
analize i nekoliko značajnih
delova u komplikovanijim
oblastima, uključujući tu i
rešavanje nekoliko zadataka
varijacionog računa. U 1696.
godini pojavio se prvi
udžbenik iz oblasti analize.
Njega je napisao markiz
Lopital, učenik Johana
Bernulija. Lopital je u Analizi
beskonačno malih(Analyse
des infiniment petitis) objavio
predavanja svoga učitelja iz
diferencijalnog računa. U toj
knjizi nalazimo tzv.''Lopitalovo pravilo'' za nalaženje granične
vrednosti razlomka kada oba člana teže nuli.

9
 Infinitezimalni račun

Može se slobodno tvrditi, da nema teorije koja je odmah posle

prve svoje pojave učinila takav i toliki pomak u matematici i ostalim
naukama kao što je to bio slučaj sa Lajbnicovim infinitezimalnim
računom (razlažući veličine u proučavanim pojavama na njene
beskonačno mnoge i beskonačno male sastojke, rastvarajući ih tako
na njihove atome, on upoznaje njihovu unutrašnjost, njihov sklop i
zakone, kojima se one pokoravaju).
Principi, na kojima je Lajbnic podigao svoj novi račun, jesu:
Beskonačno male količine ,mogu se u infinitezimalnim računima
zanemarivati naspram konačnih veličina, a tako isto i beskonačno male
količine viših redova naspram beskonačno malih količina nižih redova.
Na osnovu tih principa Lajbnic je sebi dopuštao, da krive linije
smatra kao poligone sa beskonačno velikim brojem beskonačno malih
pljosni, promenjiva kretanja kao beskonačni niz jednakih kretanja,
izvršenih u uzastopnim beskonačno kratkim razmacima vremena itd.
U Lajbnicovom infinitezimalnom računu izgleda kao da se čine
greške a medutim zna se, da rezultati računa ispadaju tačni. Ovo na
prvi mah izgleda zaista čudno, jer logično razmišljanje dovodi do
zaključka da tačnog rezultata može biti samo tamo gde se za vreme
računanja nije ništa proizvoljno ni dodalo ni oduzelo, tj. gde se za
vreme računanja nije učinila nikakva pogreška. Prema tome ne treba se
čuditi, sto je Lajbnicov infinitezimalni račun odmah posle prve pojave
postao predmet najžešćih napada od strane mnogih naučnika.
Dok su se Lajbnicovi sledbenici starali, da principe na kojima se
njegova metoda zasnivala, sto bolje rasvetle i opravdaju, protivnici te
metode latili su se Njutnove metode granica. Kod te metode granica
mesto Lajbnicovih beskonačno malih količina uvlače se u račun kao
pomoćne količine druge količine.

10
 To su granice, kojima teže količnici ili razmere naraštaja prvobitnih
količina, koje se u proučavanoj pojavi javljaju. Kako se kod ove
metode ima posla ne sa samim naraštajima količina, nego sa granicama
njenih razmera, to je onda jasno, da se naraštaj svake količine može i
sme smeniti ma kakvom drugom prostijom količinom, ako samo
količnik izmedu toga naraštaja i količine kojom se on smenjuje, teži
jedinici.

Od prvog postanka Lajbnicove metode pa sve do danas njena je

vladavina u skoro svim primenama bila neograničena, apsolutna,
isključiva, i zahvaljujući njoj su sve opštije teorije u geometriji, mehanici
itd., dostigle onaj visoki stupanj savršenstva i lepote, na kome se sada
nalaze. Sva naprezanja i usiljavanja, da se ona svrgne sa svog uzvišenog
prestola, bila su uzaludna i učinila su samo i jedino to, da se još bolje
oseti njena prava moć. Treba spomenuti još jednu odliku Lajbnicove
infinitezimalne metode, a to je savršena i potpuna opštost
infinitezimalnog zakona. Tako na primer pomoću jednog istog obrasca
nalazimo dirke za sve linije, pomoću drugog njene normale, pomoću
trećeg njene površine itd.
Koristeći se tesnom vezom između pojmova beskonačno malog i
granice, noviji matematičari su uspeli da odrede do tada nejasni pojam
beskonačno maloga.Na osnovu tih principa smene granice zbirova i
razmera beskonačno malih količina ostaju iste i posto se članovi tih
zbirova i tih razmera smene drugim beskonačno malim količinama, ako
je usput ispunjen zahtev, da je razlika izmedu prvih količina i onih,
kojima se one smenjuju, naspram njih beskonačno mala. I odatle sledi da
se u infinitezimalnom računu u toku rada smeju zanemariti beskonačno
male količine naspram konačnih.

11
 Filozofija
Lajbnic je primer razložnog i umerenog filozofa čije učenje
nastoji da pomiri suprostavljena stanovišta. Ipak je baš njegova ideja
o najboljem od svih svetova doživela oštru kritiku u Volterovom
delu Kandid . Lajbnicova filozofija se ne može objasniti bez
pozivanja na drugi pravac u modernoj filozofiji - empirizam, koji se
razvijao paralelno sa racionalizmom. Iako ćemo lako uočiti njihove
razlike - recimo, racionalizam veruje da postoje urođene ideje,
empirizam ne - ovi pravci dele isti duh vremena i iste osnovne
principe. I racionalisti i empiristi pokušavaju da opišu čoveka,
smeste ga u prirodni svet, i reše stare probleme na, da tako kažemo,
demokratskiji način. Sada kriterijumi istine moraju biti takvi da su u
principu dostupni svima.

Citati:Monadologija
1. Monada, o kojoj ćemo ovde govoriti, nije ništa drugo do prosta
supstancija koja ulazi u sastave (les composes), prosta, što će reći
bez delova.
2. A treba da ima tu prostih supstancija, pošto ima sastava; jer sastav
nije ništa drugo do skup ili algregatum prostih.
3. A onde gde nema delova, nema ni protežnosti, ni oblika, ni moguće
deljivosti. Ove monade su istinski atomi prirode, elementi stvari.
4. Nema tu ni bojazni od raspadanja, i nema pojmljiva načina na koji
bi prosta supstanca mogla prirodno uginuti.
5. Sa istog razloga, nikakva načina nema na koji bi neka prosta
supstancija mogla prirodno uginuti.
6. Tako se može reći da Monade ne bi mogle početi, ni skončati
drukčije nego odjednom tj. ne bi mogle početi drugačije do
stvaranjem , i skončati drugačije do uništenjem, dok ono što je
sastavljeno nastaje iz delova i raspada se u delove.
7. Takođe nema načina na koji bi se objasnilo kako bi se monada

12
mogla podrugojačiti ili promenuti u svojoj unutrašnjosti dejstvom
kakvog drugog stvorenja, pošto se u njoj ne bi moglo ništa pomeriti,
niti se u njoj može pojmiti kakvo unutrašnje kretanje koje bi se moglo
tu unutra izazvati, upravljati, povećati ili smanjiti, kao što je to moguće
u sastavima, gde postoje promene među delovima. Monade nemaju
prozora, kroz koje bi moglo nešto u njih ući ili iz njih izaći.
31. Naša umovanja počivaju na dva velika principa, na principu
protivrečnosti, po kojem sudimo da je lažno ono što u sebi
protivrečnost nosi i da je istinito ono što se protivstavlja i protivreči
lažnom.
32. I princip dovoljnog razloga, po kojem smatramo da se nijedna
činjenica ne bi mogla naći istinitom ili postojećom, niti bi se mogao
naći jedan istinski iskaz a da u njima ne bude dovoljnog razloga zašto
je to tako a ne drugačije. Iako nam ti razlozi najčešće nikako ne mogu
poznati.
33. Ima dve vrste istina, istine Umovanja (veritas de Raisonnement) i
istine činjenica (veritas de Fait). Istine umovanja nužne su i protivstav
im je nemoguć, a istine činjenica su kontigentne (contigentes) i
protivstav im je moguć. Kad je neka istina nužna, razlog joj se
analizom može naći, njenim razlučivanjem na prostije ideje i istine,
sve dok se ne dođe do prvobitnih.

13
 Literaturа:

-Lajbnicova infinitezimalna metoda-Dimitrije Nesic, Аrhimedes, Beograd 1996

- Kratak pregled istorije matematike-Dirk J. Strojk, BGZ, Beograd 1969

-Lajbnic i opste dobro- Radmila Sajkovic, Prosvetа, Beograd 1975

- http://org/math /srpski /ching /ching.html, Milan. Milanovic

14