PRIMERI PITANJA ZA

ČETVRTU, PETU I ŠESTU VEŽBU U PRVOM CIKLUSU

Određivanje specifične toplote isparavanja vode (četvrta vežba):

1. Definisati toplotni kapacitet nekog tela (rečima)._______________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
_______________ Navesti opšti matematički izraz i mernu jedinicu za ovu veličinu ______________________________
2. Definisati (rečima) specifičnu toplotu materijala ______________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
Navesti opšti matematički izraz i mernu jedinicu za tu veličinu _____________________________________________

3. Nacrtati T-Q dijagram za vodu. Na tom dijagramu označiti fazne prelaze iz jednog agregatnog stanja u drugo
(podebljati te linije). Naznačiti kojim oblastima na dijagramu odgovaraju jednofazna stanja, a kojim – dvofazna stanja i
precizirati o kojim fazama je reč u tim oblastima. Označiti na ordinati temperaturu topljenja TT i temperaturu ključanja Tk.

4. Da li pri dovođenju toplote tokom agregatnog faznog prelaza temperatura tela raste?______________

Na šta se u tom slučaju troši dovedena količina toplote?____________________________________________

________________________________________________________________________________________

5. Napisati izraz za količinu toplote koju treba dovesti masi m date supstancije u tečnom stanju da bi ona cela isparila na
temperaturi ključanja pri datom pritisku. _________________. Pojasniti značenje veličina u tom izrazu i navesti njihove
merne jedinice______________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

6. Definisati specifičnu toplotu isparavanja (rečima)_______________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________
____________________________________________.
Navesti mernu jedinicu za tu veličinu __________.

7. Definisati specifičnu toplotu kondenzovanja (rečima)__________________________________________________

________________________________________________________________________________________________
__________________________________________
Navesti mernu jedinicu za tu veličinu __________.
8. Uporediti brojne vrednosti specifične toplote isparavanja i specifične toplote kondenzovanja.

__________________________________________________________________________

1
9. Skicirati aparaturu koja se koristi u vežbi i nabrojati koje delove sadrži kalorimetar u ovoj vežbi.

10. Napisati matematički izraz za toplotni kapacitet kalorimetra koji se koristi u ovoj vežbi (tj. za toplotni kapacitet
suda sa vodom i svim ostalim komponentama koje on sadrži).

M = ______________________________________________________________________

Pojasniti značenje veličina u tom izrazu. __________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

11. Na početku vežbe se na termometru očitava temperatura t1, koja predstavlja temperaturu
___________________________________________________________________________

12. Kada u vežbi treba otvoriti ulaz pare u kalorimetar? _________________________________

___________________________________________________________________________
13. Temperatura tk u vežbi predstavlja temperaturu_____________________________________
__________________________________________________________________________.
14. Šta je znak uspostavljanja toplotne ravnoteže između vode u kalorimetru i okoline?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________.
Šta je temperatura t2 u vežbi? __________________________________________________
__________________________________________________________________________.
15. Masa kondenzovane tečnosti u ovoj vežbi je:
a) direktno merena veličina; b) indirektno merena veličina.

16. Ukupna količina toplote oslobođena u kondenzatoru se određuje na osnovu izraza:

Q = ________________________________________________________

17. Koja količina toplote je u vežbi označena sa Q’? ___________________________________

2
 __________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

18. Na osnovu vrednosti za Q i Q’, može se odrediti specifična toplota kondenzovanja vode, prema izrazu:

Lk =

19. Na osnovu tako određene specifične toplote kondenzovanja, može se zaključiti da specifična toplota
isparavanja vode iznosi:

Li =

Q  Q
20. U izrazu Li  , koji se koristi u četvrtoj vežbi, važi:

 Li je (objasniti rečima)_________________________________________________i njena merna jedinica je_______
 Q je (objasniti rečima)__________________________________________________________________________,
i ona se određuje na osnovu izraza_____________________ , a njena merna jedinica je_______
 Q’ je (objasniti rečima)__________________________________________________________________________
_______________________________, određuje se na osnovu izraza______________________ i merna jedinica je____
 Q  Q  je __________________________________________________________ i njena merna jedinica je_____

 veličina  predstavlja _______________________________________________________i njena merna jedinica je

_______________.

21. Koje veličine se u vežbi "Određivanje specifične toplote isparavanja vode" mere direktno, a koje indirektno? ______
________________________________________________________________________________________________

22. Neka je LT – specifična toplota topljenja, Li - specifična toplota isparavanja, cL - specifična toplota leda, cV -
specifična toplota vode, a cP - specifična toplota pare. Količina toplote potrebna za prelazak leda mase m, koji se nalazi
na tački topljenja, u paru iste mase na tački ključanja je:
a) LT+100mcV b) mLT+100mcV+mLi c) mLT+100mcV d) 100mcV
Nacrtajte T-Q dijagram i šematski označite (šrafirajte) deo T-Q dijagrama koji se odnosi na ovaj celokupni proces.
Podelite taj deo dijagrama vertikalnim linijama na oblasti koje odgovaraju pojedinim sabircima u izrazu koji ste
zaokružili. Te oblasti označite rednim brojevima 1, 2, itd., prema rednom broju sabirka u izrazu koji ste zaokružili.

23. Neka je LT – specifična toplota topljenja, Li- specifična toplota isparavanja, cL - specifična toplota leda, cV -
specifična toplota vode, a cP - specifična toplota pare. Količina toplote potrebna za prelazak vode mase m, iz tečnog
stanja na t=5oC ispod tačke ključanja, u stanje pare koja se nalazi na t= 5oC iznad tačke ključanja je:

a) 10mcV b) Li+10mcV c) 5mcV+mLi+5mcP d) 5mcV+Li+5mcP

3
Nacrtajte T-Q dijagram i šematski označite (šrafirajte) deo T-Q dijagrama koji se odnosi na ovaj celokupni proces.
Podelite taj deo dijagrama vertikalnim linijama na oblasti koje odgovaraju pojedinim sabircima u izrazu koji ste
zaokružili. Te oblasti označite rednim brojevima 1, 2, itd., prema rednom broju sabirka u izrazu koji ste zaokružili.

Određivanje talasne dužine svetlosti (peta vežba):

1. Navesti opštu definiciju talasne dužine (važeću za sve vrste talasa). ________________________________________
____________________________________________________________________________________________
2. Šta je bela svetlost (kakav je to talas)? _________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
3. Spektar bele svetlosti je određen: a) jednom talasnom dužinom b) nizom različitih talasnih dužina

4. Definisati pojam transmisione optičke difrakcione rešetke i navesti primer. _________________________________

________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

5. Skicirati deo transmisione optičke difrakcione rešetke i obeležiti na slici konstantnu te rešetke.

Navesti relaciju koja konstantnu difrakcione rešetke (d) povezuje sa brojem proreza po jedinici dužine (n). ___________.

6. Ako vrednost konstante neke difrakcione rešetke iznosi d=0.01mm, koliko ta rešetka ima proreza po 1 cm (napisati
matematički izraz i izračunati)? _______________________________________________________________________

7. Ako na difrakcionoj rešetki piše da ima 300 proreza (linija) po milimetru, izračunati kolika je konstanta (korak) ove

rešetke (d=?) i izraziti je u metrima. ____________________________________________________________________

8. Napisati jednačinu transmisione optičke difrakcione rešetke, za slučaj normalnog upada svetlosti na rešetku.
_______________________. Pojasniti značenje svih veličina koje figurišu u njoj i navesti odgovarajuće merne jedinice.
________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________

Ako normalno na difrakcionu rešetku pada bela svetlost, centralni difrakcioni maksimum se vidi kao pruga ___________
boje. Kratko opisati izgled prvog, drugog i trećeg difrakcionog maksimuma. ______________________________

________________________________________________________________________________________

9. Ako je talasna dužina crvene boje u intervalu (620 nm – 760 nm), zelene u intervalu (500 nm – 570 nm), plave u
intervalu (450 nm – 500 nm), ljubičaste u intervalu (380 nm – 450 nm), žute u intervalu (570 nm – 590 nm) i narandžaste
u intervalu (590 nm – 620 nm), poređajte boje po tome kako one stoje u difrakcionom spektru istog reda (na primer prvog
reda), polazeći od boje koja se vidi pod najmanjim uglom.

1.____________2.____________3.____________4.____________5.____________6. _____________

4
10. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke, izvesti izraz po kome se izračunava talasna dužina neke boje svetlosti:

11. Ako ste u vežbi proračunom dobili da vrednost talasne dužine plave svetlosti iznosi npr. 4 ,65  10 4 mm, izrazite tu
talasnu dužinu u nm _______________________, a zatim je izrazite u m _________________________.

12. Koje veličine se u vežbi „Određivanje talasne dužine svetlosti pomoću Fraunhoferove difrakcije“ mere direktno
(navesti njihove oznake u vežbi)? ______________________________________________________________
13. Koje veličine se u vežbi „Određivanje talasne dužine svetlosti pomoću Fraunhoferove difrakcije“ mere indirektno
(navesti njihove oznake u vežbi)? _______________________________________________________________
14. Izrazite vrednost ugla od =0,1o u radijanima.
15. Normalno na optičku rešetku sa konstantom d=0,01mm pada bela svetlost. Zelena svetlost u spektru drugog reda vidi
se pod uglom =6,3o. Odrediti talasnu dužinu zelene svetlosti i izraziti je u nm. _________________________________
____________________________________________________________

16. Normalno na optičku rešetku sa konstantom d=0,01mm pada bela svetlost. Plava svetlost u spektru trećeg reda se vidi
pod uglom =7,8o. Odrediti talasnu dužinu plave svetlosti i izraziti je u nm._____________________________________
_______________________________________________________________

17. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri propuštanju bele
svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) crvena pruga videti pod većim ili manjim uglom
u odnosu na ljubičastu? Objasniti zašto. Napomena: crveno(630 - 780)nm, a ljubič( 380 - 430)nm.
________________________________________________________________________________________________

18. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri propuštanju bele
svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) žuta pruga videti pod većim ili manjim uglom u
odnosu na crvenu? Objasniti zašto. Napomena: crveno(630 - 780)nm, a žuta( 560 - 590)nm.

19. Polazeći od jednačine difrakcione rešetke (slučaj Fraunhoferove difrakcije), zaključiti da li će se pri propuštanju bele
svetlosti kroz difrakcionu rešetku, u spektru z-tog reda (z-ti maksimum) zelena pruga videti pod većim ili manjim uglom
u odnosu na narandžastu? Objasniti zašto. Napomena: zeleno(480 - 560)nm, a narandž( 590 - 620)nm.

20. Ako je vrednost najmanjeg podeoka na uglomeru 0,1o, proširena merna nesigurnost pri očitavanju ugla na uglomeru
( Uug ) izražena u stepenima iznosi: ______________. Prikazati kako se vrednost te merne nesigurnosti može izraziti u

radijanima: __________________________________________

5
Određivanje Ridbergove konstante za vodonikov atom (šesta vežba):
1. Spektri izolovanih atoma su: a) kontinualni b) diskretni
Spektar bele svetlosti je: a) kontinualan b) diskretan

2. Prema II Borovom postulatu, atom emituje energiju pri prelasku elektrona sa_______________orbite na
______________orbitu. Ukoliko atom apsorbuje energiju, onda elektron prelazi sa ______________________________

________________________________________ Izrazite energiju emitovanog fotona (emitovanog kvanta energije)

preko njegove frekvencije: __________ i preko njegove talasne dužine ___________. Napišite matematički izraz za II
Borov postulat. __________________________________.
3. Napišite Balmer-Ridbergovu formulu i u njoj zaokružite glavni kvantni broj nivoa koji određuje spektralnu seriju.

____________________________________, a podvucite glavni kvantni broj nivoa koji određuje liniju u spektralnoj

seriji. Pojasnite značenje ostalih veličina u toj relaciji. ________________________________________

_______________________________________________________________________________
4. Iz Borovog modela atoma sledi da kvantni broj n u Balmer-Ridbergovoj formuli predstavlja glavni kvantni
broj energetskog nivoa (orbite):
a) na koji elektron prelazi kada atom emituje foton,
b) sa kojeg elektron prelazi kada atom emituje foton.
5. Koja spektralna serija vodonikovog atoma se nalazi u vidljivoj oblasti
spektra?________________________________. Ta spektralna serija nastaje pri prelasku elektrona sa viših
nivoa na nivo određen sa n = _____.

6. Koliko iznosi m za crvenu liniju u Balmerovoj seriji spektra vodonikovog atoma? ____________

7. Koliko iznosi m za zelenu liniju u Balmerovoj seriji spektra vodonikovog atoma? ____________

8. Polazeći od Balmer-Ridbergove formule za neku spektralnu liniju, izvedite izraz za određivanje Ridbergove konstante
na osnovu poznavanja talasne dužine te linije ____________________________________________________________

9. Napišite matematičke izraze pomoću kojih se izračunava Ridbergova konstanta za vodonikov atom, pri
posmatranju sledeće dve linije u Balmerovoj seriji:
- crvene linije _____________________________

- zelene linije _____________________________

10. Koliko približno iznosi Ridbergova konstanta za atom vodonika? __________________________

11. Za vežbu koja se odnosi na određivanje Ridbergove konstante, navedite:
a) sve veličine koje ste direktno merili __________________________________________________________
b) sve veličine koje ste indirektno merili _________________________________________________________

6
12. Skicirati način dobijanja difrakcione slike u ovoj vežbi i obeležiti sve veličine na slici.

13. Napisati izraz na osnovu koga se u ovoj vežbi izračunava talasna dužina određene spektralne liinije:

Pojasnite značenje veličina u tom izrazu.________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

14. Uporedite širinu crvene pruge u spektru prvog reda kod difrakcione slike dobijene difrakcijom svetlosti iz vodonikove
(ili helijumove) lampe i kod difrakcione slike dobijene od obične bele svetlosti (za istu vrednost konstante rešetke):
a) veća je širina crvene pruge kod difrakcione slike koja potiče od svetlosti vodonikove lampe,
b) veća je širina crvene pruge kod difrakcione slike koja potiče od obične bele svetlosti,
c) nema razlike u širini crvene pruge kod ove dve difrakcione slike.

15. Uporedite širinu zelene pruge u spektru prvog reda kod difrakcione slike dobijene difrakcijom svetlosti iz vodonikove
(ili helijumove) lampe i kod difrakcione slike dobijene od obične bele svetlosti (za istu vrednost konstante rešetke):
a) veća je širina zelene pruge kod difrakcione slike koja potiče od svetlosti vodonikove lampe,
b) veća je širina zelene pruge kod difrakcione slike koja potiče od obične bele svetlosti,
c) nema razlike u širini zelene pruge kod ove dve difrakcione slike.