Усековање главе Јована Претече

Највећи злочин после Божијег распећа, говори Јустин Ћелијски,

јесте убиство највећег икада рођеног од жене (Мт. 11,11). Данашњи дан
јесте сведочанство велике жалости и силног греха у свету, али пре
свега сведочанство Божије моћи. Колико год Усековањe јесте тужан
догађај, Бог показа да је сваки празник посвећен Јовану Претечи на
корист Цркви и читавом свету. Ко је заправо овај човек? Зашто
празнујемо овај дан?
Писма су испрепрлетана пророштвима о доласку Спаситеља.
Пророци никада нису говорили сами од себе већ оно што им Бог каза.
Пророштва су тако започињали: рече Бог или говори Господ. Пророци
чуше Бога, али нико од њих не виде Бога. Јован је наставак вековне
линије пророка, али пре свега сведок испуњења пророштва. Он је први
пророк који угледа Бога и који се удостоји да крсти Спаситеља. Јован је
такође мученик који заједно са осталим посведочи веру у Бога до
смрти. Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Небеско говори
нам Јеванђелист Лука показујући да овај свет није свет награда, него
борба за живот – борба за вечни живот (Тим. 6, 12). У овом свету нема
награде за праведнике макар био највећи рођен од жене. Зли не трпи
добро него стално устаје против добра, против Христа и Христових
пријатеља. Јован је истински пријатељ Божији и сведок злог у свету.
Усековање Јована међутим, не показује само снагу злог и греха већ
снагу радости.
На икони празника видимо Јована са две уписане главе. Једна је
на тањиру и показује догађај из прошлости односно колико се зло
одомаћило у човеку баш као на Велики Петак. Друга глава на
раменима, пак открива Јована преображеног који долази из будућег
века где нема греха нити злог. Сваки празник посвећен Јовану је извор
Божије силе за све верне који му се моле, јер кроз молитве светом
задобијамо моћ Божијег Царства. Јован је преображен као и овај
жалосни догађај који постаје радостан. Радостан зато што је већ
стварност Божијег Царства. Црквени иконопис представља Јована
Божијом стварношћу а не као слику сећања на прошлост страдања и
смрти.
Ипак, тешко је претрпети до краја и добити награду. Муке
појединих светаца бејаху кратке а у многим случајевима нарочито
данас, страдања трају данима па и годинама. Страдање за Христа
свакодневно је пут свих верујућих. Али, када се страда у овом свету за
мало добра, сетимо се драги моји, Јовановог живота. Да ли смо ми већи
од највећег у људском роду? Живот у чистоти и испуњавању заповести
неизбежно пролази кроз страдање. Ако се догоди да страдање прође
поред нас, сетимо се опет ближњих који неправедно страдају. Сетимо
се увек Божијих мученика. Можда страдају због нашег неса-
страдавања.
Не заборавимо драги моји, да Јован Претеча долази из Божијег
Царства и зато се опет помолимо пријатељу Божијем да нам опрости
што не тражимо његову помоћ. Помолимо се Претечи који се заједно
Мајком Божијом моли у име свих за спасење свих. Амин.