Десанка Максимовић (1898–1993) писала је за децу и за одрасле.

Објавила је
неколико књига за младе: Врт детињства, Патуљкова љуљашка, Ветрова
успаванка, Ако је веровати мојој баки, Ђачко срце, Орашчићи палчићи итд.
Осим песама, прича и загонетки, она је писала и бајке за децу. Новим
генерацијама пред крај свог живота поручила је следеће: „Прво бих молила
оне који су се тек родили и тек почели да расту да гледају да буду здрави.
Порука прва да се сачува здравље. Друга би порука била да се стекне што
више знања, да се има радозналости за сав живот око себе, и опипљив и
видљив и психички. Да се сазна шта је било пре нас, дакле пре тог детета, па
према томе да се управља шта ће после бити. Па бих поручила да наравно
воле цео свет, све људе, али понајвише да воле своју домовину, да се
сећају увек ко је за ту домовину умро, ко је све изгинуо и да не можемо ми њу харчити онако како је
нама воља, него отприлике према идејама оних који су за њу умирали. Рекох ли знања много да стекну,
да читају пуно. Свака књига доноси једну нову област знања. Па забога, ова једна шетња по овој порти и
мени самој која сам петсто пута овде била донела је нека знања, а камоли детету.Све чега се дотакнемо и што
погледамо, доноси нам знања, али ја само младе људе опомињем. Ја сам се старала да тако радим, не знам
јесам ли успела, други ће о томе казати...“

Десанка Максимовић (1898–1993) писала је за децу и за одрасле. Објавила је

неколико књига за младе: Врт детињства, Патуљкова љуљашка, Ветрова
успаванка, Ако је веровати мојој баки, Ђачко срце, Орашчићи палчићи итд.
Осим песама, прича и загонетки, она је писала и бајке за децу. Новим
генерацијама пред крај свог живота поручила је следеће: „Прво бих молила
оне који су се тек родили и тек почели да расту да гледају да буду здрави.
Порука прва да се сачува здравље. Друга би порука била да се стекне што
више знања, да се има радозналости за сав живот око себе, и опипљив и
видљив и психички. Да се сазна шта је било пре нас, дакле пре тог детета, па
према томе да се управља шта ће после бити. Па бих поручила да наравно
воле цео свет, све људе, али понајвише да воле своју домовину, да се
сећају увек ко је за ту домовину умро, ко је све изгинуо и да не можемо ми њу харчити онако како је
нама воља, него отприлике према идејама оних који су за њу умирали. Рекох ли знања много да стекну,
да читају пуно. Свака књига доноси једну нову област знања. Па забога, ова једна шетња по овој порти и
мени самој која сам петсто пута овде била донела је нека знања, а камоли детету.Све чега се дотакнемо и што
погледамо, доноси нам знања, али ја само младе људе опомињем. Ја сам се старала да тако радим, не знам
јесам ли успела, други ће о томе казати...“

Десанка Максимовић (1898–1993) писала је за децу и за одрасле. Објавила је

неколико књига за младе: Врт детињства, Патуљкова љуљашка, Ветрова
успаванка, Ако је веровати мојој баки, Ђачко срце, Орашчићи палчићи итд.
Осим песама, прича и загонетки, она је писала и бајке за децу. Новим
генерацијама пред крај свог живота поручила је следеће: „Прво бих молила
оне који су се тек родили и тек почели да расту да гледају да буду здрави.
Порука прва да се сачува здравље. Друга би порука била да се стекне што
више знања, да се има радозналости за сав живот око себе, и опипљив и
видљив и психички. Да се сазна шта је било пре нас, дакле пре тог детета, па
према томе да се управља шта ће после бити. Па бих поручила да наравно
воле цео свет, све људе, али понајвише да воле своју домовину, да се
сећају увек ко је за ту домовину умро, ко је све изгинуо и да не можемо ми њу харчити онако како је
нама воља, него отприлике према идејама оних који су за њу умирали. Рекох ли знања много да стекну,
да читају пуно. Свака књига доноси једну нову област знања. Па забога, ова једна шетња по овој порти и
мени самој која сам петсто пута овде била донела је нека знања, а камоли детету.Све чега се дотакнемо и што
погледамо, доноси нам знања, али ја само младе људе опомињем. Ја сам се старала да тако радим, не знам
јесам ли успела, други ће о томе казати...“