UNIVERZITET U TUZLI

PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

PRIMIJENJENA BIOLOGIJA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA GENETIČKO INŽINJERSTVO I

BIOTEHNOLOGIJA

Bioreaktori

Predmetni profesor: Student:

Dr.sc.Vesna Hadžiavdić,vanr.prof Jusufović Ermina

Tuzla,Novembar 2018
 SADRŽAJ

1.BIOREAKTORI...............................................................................................3

2. BIOREAKTORI ZA MIKROBIOLOŠKE PROCESE..............................4

3.Bioreaktori sa mehaničkim mešanjem.......................................................6

4.Bioreaktori sa mehaničkim miješanjem i prinudnom aeracijom................7

5. Bioreaktori sa cirkulacijom tečnosti pomoću pumpe...................................8

6. Bioreaktori sa miješanjem i aeracijom.......................................................10

7. Površinski bioreaktori.................................................................................11

8. BIOREAKTORI ZA IZVOĐENJE BIOPROCESA POMOĆU

ANIMALNIH ĆELIJA, TKIVA I ORGANA.................................................12

9. BIOREAKTORI ZA IZVOĐENJE BIOPROCESA POMOĆU BILJNIH

ĆELIJA..............................................................................................................14

10. ENZIMSKI BIOREAKTORI....................................................................15

11.LITERATURA............................................................................................16

2
 1.BIOREAKTORI

Bioreaktor je uređaj u kome se obavlja konverzija (transformacija) sirovina

(supstrata) u željene proizvode pomoću biokatalizatora. U biotehnološkim
procesima bioreaktori su srce procesa. Svi bioreaktori od industrijskog značaja
su heterogeni sistemi koji uključuju najmanje dve, a obično više faza, zbog čega
je međufazni prenos količine kretanja, toplote i mase od presudnog uticaja na
ispunjavanje osnovnih zadataka bioreaktora u biotehnološkom procesu. Zavisno
od vrste biokatalizatora, bioreaktori se mogu podeliti u više grupa, kao, na
primer, na: – bioreaktore za mikrobiološke procese u kojima se transformacije
supstrata obavljaju pomoću živih ćelija mikroorganizama, – bioreaktore za
bioprocese sa biljnim i animalnim ćelijama i kulturom tkiva i ograna i –
bioreaktore za enzimske procese u kojima se transformacije supstrata obavljaju
pomoću enzima. Žive ćelije mikroorganizama, kao i biljne i animalne ćelije,
tkiva i organi, teže neprekidno da promenom uslova okoline postignu i
održavaju optimalne uslove za svoj rast. Ova prirodna tendencija živih ćelija,
tkiva i organa se potpomaže u bioreaktoru, da bi se ubrzalo i uvećalo nastajanje
željenog proizvoda (biomasa ili metabolit) ili izvršila biotransformacija
supstrata. Glavni zadatak bioreaktora je da osigura snabdevanje živih ćelija,
tkiva i organa neophodnim supstratima i optimalne procesne uslove
(temperatura, pH, mešanje, aeracija) za rast i produkciju metabolita. U slučaju
bioreaktora za mikrobiološke procese često se u praksi koristi naziv fermentori,
a za proces – fermentacija Transformacija supstrata u enzimskim reaktorima vrši
se enzimima, bez prisustva živih ćelija mikroorganizma. Zadatak enzimskog
bioreaktora je da obezbedi optimalne procesne uslove za aktivnost i stabilnost
enzima. Dalja podela bioreaktora moguća je prema različitim kriterijumima, i to:
– prema načinu organizacije rada, – prema načinu gajenja proizvodnog
organizma, – prema obliku biokatalizatora i – prema potrebi za prisustvo
kiseonika u toku procesa itd. Tako, prema režimu rada, biorektore je moguće
podeliti na: – diskontinualne (šaržne), – kontinualne (protočne) i –
semikontinualne (polušaržne ili poluprotočne).

3
 2. BIOREAKTORI ZA IZVOĐENJE MIKROBIOLOŠKIH PROCESA

Bioreaktori za submerzno gajenje mikroorganizama Osnovna karakteristika

ovog tipa bioreaktora je formiranje i održavanje međufazne površine gas-tečnost
dispergovanjem gasa (vazduha) u tečnosti pomoću spoljašnje energije. Prema
vrsti spoljašnje energije pomoću koje se obavlja mešanje i dispergovanje gasa,
ova vrsta bioreaktora se može podeliti u tri glavne grupe :

– bioreaktore sa mehaničkim mešanjem,

– bioreaktori sa prinudnom cirkulacijom i mešanjem tečnosti pomoću pumpe

– bioreaktori sa mešanjem aeracijom (produvavanjem vazduha).

Prema konstrukciji bioreaktori za submerzno gajenje se mogu podeliti u dve

grupe, i to na:

– bioreaktore bez petlje i

– bioreaktore sa petljom (unutrašnjom ili spoljašnom).

Ako je odnos visine i prečnika bioreaktora manji od 3, govori se o sudu, a ako

je ovaj odnos veći od 3, onda se radi o koloni. Bioreaktori sa mehaničkim
mešanjem 1) Sudovi na mućkalici Od prvog korišćenja 1933. godine, sudovi na
mućkalici su verovatno, najrašireniji tip bioreaktora za gajenje mikrobioloških,
biljnih i animalnih ćelija. Osnovna prednost ovog tipa bioreaktora je u
mogućnosti izvođenja velikog broja eksperimenata u gotovo identičnim
uslovima narelativno jednostavan i jeftin način, što je od posebnog značaja za
primarni "screening", tj. selekciju soja, optrimizaciju hranljive podloge, ocenu
produktivnosti soja i sl. Najveća mana sudova na mućkalici je ograničena i mala
zapremina, što otežava praćenje promena parametara bioprocesa. Takođe,
prisutne su teškoće vezane za: prenos kiseonika u slučaju striktno aerobnih
mikroorganizama, dodavanje supstrata za prihranjivanje i održavanje pH u toku
gajenja.

4
Sudovi su, po pravilu, stakleni zbog niza prednosti, kao što su: niska cena,
mogućnost posmatranja rasta mikroorganizma i mešanja tečnosti, jednostavna
sterilizacija i pranje, kao i otpornost na kiseline, alkalije i toplotu. Nedostaci
staklenih sudova su: lomljivost, mikroorganizmi mogu rasti na zidovima suda i
troškovi radne snage angažovane za pranje. U nekim slučajevima, na primer,
kada se ispituje uticaj materijala suda na tok fermentacije, koriste se i sudovi od
metala (čelik, aluminijum).

Uprkos određenim pozitivnim osobinama (niska cena omogućuje jednokratnu

upotrebu, potpuna inertnost, ne inhibiraju rast, ne utiču na pH fermentacione
tečnosti, nema rasta na zidovima zbog hidrofobnosti), plastični sudovi se još
uvek komercijalno ne proizvode.

5
 3. Bioreaktori sa mehaničkim mešanjem i prinudnom aeracijom

U ovu grupu spadaju bioreaktori opremljeni sa mehaničkom mešalicom i

distributerom za produvavanje sterilnog vazduha. Najčešće korišćen tip je
klasičan bioreaktor sa mehaničkom mešalicom . Sastoji se iz cilindričnog suda sa
ravnim, eliptičnim ili polusfernim dnom i često sa 4 simetrično postavljena
odbojnika; odnos visine prečnika suda je obično 1 : 3, a širina odbojnika je
najčešće 10% od prečnika suda. Razmena toplote se vrši preko omotača i/ili
zmijastog razmenjivača toplote. Mešanje se vrši različitim tipovima mešalica,
zavisno od viskoziteta tečnosti.

Zadaci mešanja u bioreaktorima su ostvarivanje:

– homogenog sastava tečnosti, – uniformne suspenzije mikroorganizama,

– efikasnog suspendovanja čvrstih čestica,

– efikasnog dispergovanja gasa u cilju povećanja brzine prenosa mase kiseonika,

– efikasnog emulgovanja tečnosti koje se ne mešaju i

– zadovoljavajućeg prenosa toplote.

6
4. Bioreaktori sa cirkulacijom tečnosti pomoću pumpe

7
Hranljiva podloga stalno cirkuliše kroz bioreaktor pomoću spoljašnje pumpe.
Dispergovanje gasa se može izvršiti na više načina, i to:

– pomoću dvofazne mlaznice,

– pomoću mlaza i

– kombinacijom pumpe i kompresora.

U slučaju dvofazne mlaznice gas se usisava i disperguje pomoću mlaza tečnosti

sa brzinom strujanja 5 do 100 m/s. Koriste se ejektorske mlaznice, injektorske
mlaznice i mlaznice sa radijalnim strujanjem (slika 4.4). U drugom slučaju gas se
disperguje pomoću mlaza tečnosti koji (brzinom 8–12 m/s) izlazi iz mlaznice ili
proreza i udara normalno na površinu tečnosti, rasprskavajući se o površinu i
prodirući u masu tečnosti; mlaz je opkoljen gasnim omotačem, koji se
postepeno disperguje u sitne gasne mehurove koji se kreću naniže i bočno,
stvarajući "roj" mehurova. Tipični bioreaktori iz ove grupe su kolone sa udarnim
mlazom, kolone sa mlazom u centralnoj ili spoljnoj petlji, kolone sa punjenjem i
cirkulacijom, barbotažne kolone sa podovima i cirkulacijom i kolone sa
nepokretnim punjenjem .

Tipični bioreaktori iz ove grupe su kolone sa udarnim mlazom, kolone sa

mlazom u centralnoj ili spoljnoj petlji, kolone sa punjenjem i cirkulacijom,

8
barbotažne kolone sa podovima i cirkulacijom i kolone sa nepokretnim
punjenjem .

5. Bioreaktori sa mešanjem i aeracijom

9
Ovoj grupi pripadaju svi bioreaktori kod kojih se komprimovani vazduh
uduvava kroz statički distributor (mlaznica, perforirani prsten, perforirana ploča,
sinterovana ploča itd.) postavljenim blizu dna bioreaktora. Formirani mehurovi
se kreću naviše kroz tečnost pod dejstvom potiska i napuštaju disperziju na
slobodnoj površini. Tipični predstavnici ove grupe bioreaktora su prikazani na
slici 4.6.

6.Površinski bioreaktori

10
Kod površinskih bioreaktora mikroorganizmi se nalaze na površini tečne
hranljive podloge ili kontinualno ovlaženoj čvrstoj površini. Snabdevanje
kiseonikom je iz okolnog vazduha, bez ili sa minimalnim ulaganjem spoljašnje
energije za obnavljanje međufazne površine. Ovo bi mogao biti ozbiljan razlog
za obnovljeno interesovanje za površinske bioreaktore u budućnosti. Tipični
predstavnici ove grupe bioreaktora dati su u tabeli 4.2

7. BIOREAKTORI ZA IZVOĐENJE BIOPROCESA POMOĆU

ANIMALNIH ĆELIJA, TKIVA I ORGANA

11
Kod homogenih bioreaktorskih sistema animalne ćelije su ili slobodno
suspendovane u tečnoj podlozi (kulture suspendovanih ćelija) ili su na površini i
unutar pora mikročestica nosača, koje su suspendovane u tečnoj podlozi (kulture
suspendovanih mikronosača). Suspenzija ćelija ili mikronosača održava se
ravnomernim mehaničkim mešanjem. Ovo omogućava da u bioreaktoru nema
gradijenata koncentracije hranljivih komponenti, kao i zona nepovoljnih uslova
okoline. Pogodni tipovi bioreaktora su:

– bioreaktor sa mehaničkim mešanjem,

– biorekator tipa barbotažne kolone i

– air-lift bioreaktor.

Najvažniji uslov koji bioreaktor mora da ispuni je da se mešanjem i aerisanjem

tečne podloge izbegne limitiranje rasta ćelija prenosom mase kiseonika. Poseban
zahtev u slučaju gajenja ćelija na suspendovanim mikronosačima je umereno
mešanje, da bi se izbeglo skidanje ćelija sa površine nosača delovanjem
smicajnih sila.

Kod heterogenih bioreaktorskih sistema animalne ćelije su uhvaćene unutar ili

imobilisane na površini biokompatibilnog materijala. U prvom slučaju, animalne
ćelije su uhvaćene unutar mikrosfera, koje su jako porozne, pa se govori o
makroporoznom mikronosaču. Hidrodinamički uslovi u bioreaktoru određuju
prostornu raspodelu koncentracije hranljivih sastojaka. Pogodni tipovi
bioreaktora su:

– bioreaktori sa fluidizovanim slojem poroznih mikro-nosača,

– keramički monoliti,

– bioreaktori sa šupljim vlaknima i dr.

Animalne ćelije se mogu gajiti u šaržnim, polušaržnim (ili poluprotočnim),

ciklično – šaržnim i protočnim bioreaktorima.

8. BIOREAKTORI ZA IZVOĐENJE BIOPROCESA POMOĆU BILJNIH

ĆELIJA

12
 U slučaju kultura biljnih ćelija ovaj zahtev može ispuniti veliki broj različitih
tipova bioreaktora, a najvažniji su prikazani na slici 4.11. Oni se mogu
klasifikovati prema načinu mešanja i aerisanja i prema tehnici gajenja biljnih
ćelija. Prema načinu mešanja i aeracije, bioreaktori za biljne ćelije se mogu
svrstati u tri grupe, i to:

– bioreaktori sa mehaničkim mešanjem i aeracijom,

– bioreaktori sa pneumatičkom aeracijom i

– bioreaktori bez mešanja.

Bioreaktori sa mehaničkim mešanjem i aeracijom mogu imati razne tipove i

geometrije mešalica. Mešalica treba da obezbedi efektivno mešanje,
dispergovanje vazduha, suspendovanje ćelija i da spreči nastajanje velikih
agregata ćelija u suspendovanoj kulturi. Različiti tipovi mešalica mogu da
ispune ove zahteve, ali se najčešće koriste mešalice sa lopaticama i spiralne
mešalice, kao i vibracione mešalice sa perforiranim pločama. Mešalice sa
velikim lopaticama mogu da obezbede dobro mešanje i pri maloj brzini obrtanja.
Upotreba turbinskih mešalica se izbegava zbog postojanja zona jakih smicajnih
sila

Prema načinu gajenja biljnih ćelija, bioreaktori se mogu, takođe, podeliti u tri
grupe:

– bioreaktori za suspendovane kulture,

– bioreaktori za imobilisane biljne ćelije i

– bioreaktori za kulture biljnih tkiva i organa.

Bioreaktori za suspendovane kulture. Kulture slobodno suspendovanih ćelija

(tzv. suspendovane kulture) su vrlo bliske mikrobnim kulturama, pa se mogu
koristiti znanja o bioreaktorskim sistemima iz postojećih biotehnologija, uz
uvažavanje specifičnosti biljnih ćelija, pre svega sa gledišta adekvatnog
mešanja, kao što se može zaključiti iz tabele 4.6. Za gajenje slobodno
suspendovanih biljnih ćelija koriste se bioreaktori sa mehaničkim mešanjem i/ili
pneumatičkom aeracijom (slika 42a-d), da bi se obezbedila mešanje, cirkulacija i
aeracija tečne podloge. Za sada, bioreaktori tipa barbotažne kolone i air-lifta, a u
manjem stepenu i sudovi sa mešalicama, imaju najširu primenu za gajenje
suspendovanih kultura. Bioreaktori za imobilisane biljne ćelije. Osnovni cilj

13
gajenja biljnih ćelija nije biljna biomasa nego dobijanje vrednih sekundarnih
meabolita. Na ovoj činjenici zasniva se primena imobilisanih biljnih ćelija, gde
je cilj držati biljne ćelije u produktivnom, ali nerastućem stanju u dužem
vremenskom periodu. Imobilisanjem biljnih ćelija na ili unutar polimernog
nosača utiče na diferencijaciju ćelija, što često dovodi do veće proizvodnosti u
odnosu na suspendovane kulture. U praksi se korsiti više načina imobilizacije
biljnih ćelija. Agegacija pojedinačnih biljnih ćelija se često posmatra kao
samoimobilisanje ćelija. Za gajenje imobilisanih biljnih ćelija primenjuju se
uglavnom bioreaktori bez mešanja, a najčešće (slika 4.11, f i g):

– bioreaktori sa pakovanim slojem,

– bioreaktori sa fluidizovanim slojem i

– membranski bioreaktori.

9.ENZIMSKI BIOREAKTORI

Bioreaktori u kojima se odigravaju reakcije katalizovane enzimima treba da

obezbede optimalne uslove (temperatura, pH) za maksimalnu aktivnost i
14
stabilnost enzima, čime se ostvaruje maksimalna proizvodnost takvih
bioreaktora. U bioreaktorima se mogu odigravati enzimski procesi pomoću
slobodno suspednovanih ili imobilisanih enzima. Kod procesa koji se odvijaju u
bioreaktorima imobilisani enzimi imaju određene prednosti i nedostatke.
Prednosti su: – zadržavanje izolovanog enzima u bioreaktoru, – sprečavanje
gubitaka skupog enzima, – pojednostavljenje postupka izolovanja proizvoda i –
održavanje enzimske aktivnosti u dužem vremenskom periodu. Nedostaci
bioreaktora sa imobilisanim enzimima su uglavnom dufuziona ograničenja, koja
usporavaju transport supstrata do enzima i proizvoda u sredinu. Bioreaktori u
kojima se odigravaju reakcije sa imobilisanim enzimima mogu biti sa
pakovanim ili fluidizovanim slojem (slika 4.12)

10.LITERATURA

http://ims.tmf.bg.ac.rs/files/OSNOVI_BIOPROCESNOG_INZENJERSTVA.pd
f

https://www.scribd.com/document/187568071/63361131-bioreaktori-
seminarski-Autosaved
15
https://www.scribd.com/document/187568071/63361131-bioreaktori-seminarski

http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=7751

16