УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ- ЛЕПОСАВИЋУ

WEB ПОРТАЛИ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ

РАДУ

Семинарски рад

Ментор: Студент:

Проф. др. Синиша Минић Наташа Димитријевић

Лепосавић, 2019.
 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3

1. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ..................................................................................4

1.1. Информационе технологије у настави..........................................................................6

2. WEB ПОРТАЛИ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ РАДУ................................................12

2.1. Портали за предшколску децу за математику...............................................................15

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................20
 УВОД

Претпоставка је да друштвена брига и интенције, друштвено освешћивање за

питања компјутерских писмености мале деце могу спречити да 5 млађе генерације
постепено (мада није искључен ни експоненцијални раст) постану културолошки и
социјално ускраћене по питању односа и става према животу и свету у којем одрастају, а
чији су информационо-комуникационе технологије саставни и незаменљиви део. Може се
очекивати да наша деца неће нарочито заостајати у академским способностима за децом
развијених земаља света, јер видимо да стихијно кориштење компјутерских технологија
утиче на њихов целовити развој, али ће сиромаштво искустава које наш образовни систем
пружа деци и недостатак иницијативе у образовном систему сигурно утицати на то да се
ускраћеност одражава на неуспешност у решавању проблема и хаотично схватање
збивања у свету око себе, које карактерише недостатак потребе за логичним доказивањем
и епизодично захватање у реалност.

Деца предшколског и школског узраста требају окружење где ће самостално и

вођена од стране одраслих и вршњака, своја искуства која самостално стичу, са и без
педагошке интенције, структурисати, уобличавати, градити у нова знања, логичке
структуре и појмове, развијајући ментална средстава којима ће даље сређивати и
употребљавати своја искуства. Дечји вртић је сигурно окружење за те процесе, у којима
општи образовни циљеви којима се треба тежити постају подстицање деце да развију
интерес према информатичко-комуникационим технологијама, и истовремено, критичку
свест и одговоран однос према њима, што је битније од преношења чињеница и усвајања
садржаја и њиховог претварања у знања. Поред тога, у информатичком добу, деца
истражују и стварају, развијајући способности да разликују и раздвајају оно што је
стварно, реалистично и што је немогуће у реалном животу, од онога што припада
виртуелном свету. Рано образовање је процес којим се деца подстичу да укључују
информационо-комуникационе технологије у своју игру и учење, надограђујући искуства
и знања која носе са собом из дома и другим окружењима у којима се сусрећу са
компјутерима, усавршавајући, уобличавајући, проширујући и стичући нова искуства.
3
 1. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Информациона технологија (ИТ) је појам којим описујемо дијелове (хардверску

опрему) и програме (софтвер) који нам омогућавају приступању, преузимању,
организовању, манипулирању и представљању информација електронским путем. На
пример: рачунари, скенери, базе података, експертни системи и сл. Комуникациона
технологија је појам којим описујемо телекомуникациону опрему помоћу које може мо
информације слати, примати, тражити и приступати им (телефон, модеми и др.).

Дигитални садржаји, образовни портали, он лине услуге, рачунарске мреже,

дигитална телевизија, хипермедијални програми, програмске подршке и услуге, мобилна
телефонија и други садржаји припадају данашњици и део су информационог друштва. Све
горе набројано заједно се назива информационим и комуникационим технологијама.
Глобално информационо друштво не би било комплетно без ИТ, јер оне су директно
везане за све аспекте друштвеног развоја. Већ и део информација и истраживачких радова
је доступан на страним језицима. Често су ти радови објављени на провереним званичним
страницама. Њихово кориштење је сведено на такав проценат који одговара само онима
који су информатички писмени и којима није проблем доћи до нових сазнања, на основу
тек објављених радова. Стога треба искористити прилику и у другим језичним и
културним срединама. Како? Школовање би се требало по могућности проводити
употребом савремене инфомационо комуникационе технологије, како би ученици
изласком из школе били спремни за самостално усавршавање. Још док су у основној
школи, ученици би требали савладати основна знања и упознати технолошке могућности
и стећи вештину учења али и самосталног истраживања. Знања из света готово тренутно
су доступна преко електронских медија, где је њихов садржај и количина стално у процесу
промена и нових сазнања. Стицање знања репродукције треба заменити подучавањем
вештина проналажења података уз кориштење доступних технологија и њихово
претварање у информације тј. оно што ће ученици конкретно разумети и бити у
могућности да примене. Те вештине треба применити у настави свих предмета. Да би то
успели већ се назире потреба за предметом који би имао задатак, да изучава технике

4
прикупљања података и њихове обраде, да би се те вештине могле касније искористи и
примењивати у настави осталих предмета.

Слика 1 – Учење 21. века

Познавање и кориштење информационо-комуникационих технологија у

савременом свету представља један од основних елемената писмености и културе човека.
Нема сумње да употреба компјутера у знатној мери олакшава учење и рад. Развој ИТ
протеклих десетак година донео је значајне промене и у образовању. Опремање школа
савременом рачунарском опремом и информатичко описмењавање представља један од
приоритета реформе образовног система. Циљ примене информационо-комуникационих
технологија није само да се оне примене у уско специјализованим ИТ предметима, већ и у
настави осталих предмета. Предности нове технологије су у томе што ће убрзо омогућити
презентацију наставног сата која се дешава на другом месту, граду или држави. Нови
програми ће олакшати рад администрацији, професорима у вођењу педагошке евиденције,
отварају се могућности за штампање сведочанстава, матичне књиге, а постојаће и база
података о ученицима, не само на нивоу школе, већ и ресорног министарства.

5
 1.1. Информационе технологије у настави

Традиционална настава базирана је на ригидном разредно-часовном систему са

фронталним обликом рада и једносмерном аудитивном комуникацијом између ученика и
наставника. Бројни недостаци оваквог наставног процеса указују на потребу да се у
наставни процес уведу савремене иновације које ће донети позитивне промене у настави и
учењу. Познато је да су од 45 минута, колико траје школски час, ђаци усредсређени само
15 минута и да им учење кроз игру, интеракције, интернет и мултимедијалне садржаје
много занимљивије и забавније од класичног, застарелог начина учења. Зато се оваква
врста учења, намеће као неминовност и у нашим школама. Као доказ датим тврдњама
створен је и законски основ за то, будући да је закон о уџбеницима прописао да су
издавачи уџбеника обавезни да уз сваки штампани уџбеник направе и електронски додак.
Саврменог ђака радије привлаче рачунари него штампане књиге па је јасно да треба
пратити савремено доба и жеље ученика како би се створила трајна и функционална
знања. „У складу са развојем технике и технологије и у циљу подизања квалитета наставе,
савремено образовање треба да садржи:

- Информисаност учитеља, наставника и осталих учесника у образовању о врстама

информационих технологија (електронски-виртуелни дневник, електронске-
паметне табле, портали за комуникацију са ученицима, учење на даљину, разни
софтвери и томе слично);
- Упознавање свих учесника у наставном процесу са могућностима које пружа нова
информациона технологија у образовању;
- Оспособљавање учесника у наставном процесу за коришћење савремених
информационих технологија;
- Увођење информационих технологија у све наставне предмете у складу са
специфичностима наставних предмета.“ (Даниловић, 2004:44)
Данашња деца су деца дигиталних технологија и неупоредиво су више
заинтересована за учење садржаја у дигиталној форми него у папирној форми. Савремене
информационе технологије које могу да пруже подршку основном образовању су:

2. Електронски (виртуелни ) дневник;

6
 3. Електронске-паметне табле (интерактивне-мултимедијалне табле);
4. Портали за комуникацију са ученицима;
5. Учење на даљину;
6. Разни образовни софтвери;
7. Интернет и друштвене мреже;
Основна функција електронског дневника јесте да посредује између родитеља и
наставника али и између ђака и наставника. Дигитализацијом класичног дневника долази
до разних иновација које нису биле могуће употребом класичног дневника. „Сви догађаји
из школских учионица уносе се у интернет апликацију и на тај начин олакшава се преглед
свакодневних догађаја. Електронски дневник обезбеђује приватност података ученика.
Корисници се могу улоговати искључиво помоћу своје шифре.“ (Влаховић, 2001: 55) На
тај начин онемогућена је свака злоупотреба података као и увид у туђе податке. (Слика 1.).

Слика 2 – Електронски дневник

Предности електронских дневника су:

- Уштеда времена наставнику ( у електронском дневнику наставник само потврђује

унапред припремљене информације);
- Објективност у оцењивању, правдању изостанака и опхођењу према ученицима
(директор школе као и остали чланови наставног процеса имају увид у ток школске
администрације те наставници прецизније и поузданије извршавају своје радне
обавезе. Закаснела оправдања, необјективно оцењивање, неприсуствовање настави
постају видљиви свим члановима наставног процеса и родитељима).
- Евиденција оцена (оцене се уносе директно дневник који сам рачуна просек оцена.

7
 Програм електронског дневника се може подесити тако да чим просек оцена неког
ученика драстично почне да пада, систем аутоматски обавештава наставника и
разредног старешину који треба да обавесте родитеље); (Слика 2.).
- Усклађеност у раду различитих предмета (омогућује избегавање поклапања
термина контролних и писмених задатака између различитих предмета);
- Увид у успех и понашање ученика на свим школским часовима (Тачан увид у то
како се ученик понаша и какве резултате постиже на часовима).
Примена електронских интерактивних табли претвара традиционалну предавачку-
репродуктивну наставу у интерактивну наставу која одговара образовним потребама
савременог ученика и доводи до постизања жељених исхода учења који су у складу са
захтевима модерног друштва. „Употреба интерактивне табле при креирању материјала за
наставу омогућава наставнику коришћење докумената из различитих програма на радној
површини, маркирање, увећање текста и друге могућности које се користе да би се у
фокус ставили битни садржаји.“ (Божић, 2012:77) На интерактивним таблама се може
помоћу такозваних оловака или помоћу прста, заокруживати, писати или цртати
различити облици који се лако могу препознати и као правилни геометријски облици по
потреби, а једноставним покретима се лако може вршити распоређивање датих елемената
по површини, односно табли, што је нарочито корисно пре шематским приказима.

8
 Слика 3 – Електронска табла

Предности коришћења интерактивних табли у настави су:

- Омогућавају већу активност ученика у наставном процесу;

- Пружају већу разноврсност садржаја и метода у настави;
- Дају већу могућност прилагођавања ученика различитим стиловима учења;
- Омогућавају лакше разумевање компликованих задатака и то
захваљујући јаснијим, динамичнијим и ефикаснијим презентацијама;
- Помажу развијање дигиталних вештина ученика;
- Подстичу креативност и мотивацију за учење.
Портали су њеб сајтови који служе за претрагу материјала и активности који су у
вези са наставом. Портали за комуникацију са ученицима садрже следеће информације:

- „Информације о обавезама које им предстоје;

- Наставне листове за самостално учење;
- Мултимедијалне материјале за учење (текстове, фотографије, шеме, аудио
материјале, видео материјале и сл.)
- Линкове ка локацијама са садржајима који су корисни за ученике;
- Форум за размену мишљења ученика;
- Остваривање сталног контакта са школом и наставницима чак и преко распуста
ради припреме и ради допуне знања.“ (Мандић и Ристић, 2006: 109)
Слика 4 – Пример web портала

Велика предност њеб портала је у томе што руши географске баријере тако да се
њиховим посредством остварује лака и једноставна размена наставних материјала, добра и
успешна комуникација између наставника, ученика и родитеља, без обзира на време и
просторну удаљеност.Учење на даљину коришћењем компијутера, телекомуникација или

9
кабловске телевизије све се чешће примењује у образовању. Образовање на даљину
представља инструкциони начин рада са ученицима који не захтева присуство ученика и
предавача у истој просторији. „Развој образовања на даљину датира од половине прошлог
века када су коришћене радио емисије и дописна школа како би образовање било
доступно и оним ученицима који нису били у могућности да свакодневно присуствују
наставе.“ (Мандић и Ристић, 2011: 90) Истраживања показују да настава и учење на
даљину могу бити једнако успешни као и традиционална настава уколико се користе
одговарајући наставни методи и технологије и уколико постоји благовремена повратна
веза између наставника и ученика.

Слика 5 – учење на даљину

Мултимедијални дидактички материјали у дигиталној форми обезбеђују већу

очигледност, динамичност, могућност индивидуализације у складу са сопственим
интересовањем ученика. Интензиван развој телекомуникационих технологија и
рачунарских система, стална везаса интернетом и учење базирано на хипермедијалним
системима омогућило је квалитетнију примену компијутерске технологије у настави.
Овакав облик наставе обезбеђује флексибилну организацију активности, предавање и
проучавање материјала и комплексно вредновање рада ученика.

Мултимедијални дидактички материјали у дигиталној форми обезбеђују већу

очигледност, динамичност, могућност индивидуализације у складу са сопственим
интересовањем ученика. Интензиван развој телекомуникационих технологија и
рачунарских система, стална везаса интернетом и учење базирано на хипермедијалним
системима омогућило је квалитетнију примену компијутерске технологије у настави.
10
Овакав облик наставе обезбеђује флексибилну организацију активности, предавање и
проучавање материјала и комплексно вредновање рада ученика.

Интернет је рачунарска мрежа која обухвата цео свет и омогућава људима брз
приступинформацијама, знању, забави и мишљењима људи широм света. О интернету се
често говори као о„супербрзом аутопуту за размену информација”. Он омогућава да
велике количине информацијакруже светом, од рачунара до рачунара, омогућавајући
широкој публици лак и брз приступ до њих.

Последњих година је васпитно - образовни систем у нашој зељи ,,запљуснуо”

таласмодеризације који је произашао из научно - технолошке револуције; он захтева и
промене у свимобластима образовања. То је значајно утицало на развој, програмирање и
практично увођењесавремене - образовне технологије у свим сферама образовања. ,,Две
области модерне наукенајвише су допринеле да се развије врхунска наставна технологија:
електроника и информационатехнологија. Захваљујући овим двема научним областима,
било је могуће развијати модерну педагошку технологију (мултимедијску, телевизијску и
компјутерску) која је допринела и доприносиунапређивању наставе, мотивације ученика,
подизање квалитета учења и наставе”. (Мандић, 2003: 12) Са ширењем доступности брзог
Интернета, све је веће његово коришћење у личне и пословнесврхе, па и могућност
употребе Интернета у сврху комуникације у учењу и настави.Ученици могу да на свом
рачунару добију слике и податке из галерија, које се, на пример,налазе у Француској,
Јапану и Беликој Британији. „Могу да потраже непознате речи и историјскедатуме у
компјутеризованим референцијалним библиотекама које се налазе у било којој земљи.
Могу, исто тако, да чују снимак са неког албума, док штампају акордску пратњу на
гитари. ”(Велика енциклопедија света, 2002: 344) Значајна примена Интернета је за пренос
електронске поште (е-маил). Електронска пошта јеназив за мрежни сервис који омогућава
слање и примање порука разноврсног садржаја, слика,звучних записа итд.

11
 2. WEB ПОРТАЛИ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОМ РАДУ

У последње две године у Србији је креиран web портал за планирање,

реализацију и оптималну организацију наставе. Портал садржи материјале и за директоре
и стручне сараднике како би им олакшао планирање и реализацију њихових активности.
Портал се налази на адреси http://www.edu-soft.rs/. У свету постоје бројни дидактички
нормативи за употребу дидактичких медија и уверљиви докази шта се у настави постиже
ако се та средства доследно примењују. Васпитно-образовна вредност дидактичких медија
могла би се условно свести на ове проверене чињенице: дидактички медији омогућавају
брже и квалитетније реализовање циљева и задатака васпитања; значајна су претпоставка
модернизације и динамизирања метода и облика наставног рада; битан су чинилац за
усклађивање наставе са животом, теорије с праксом и за прилагођавање наставних
садржаја могућностима, претходним знањима, потребама и интересовањима младих и
одраслих; значајна је њихова функција у ангажовању већег броја чула, подстицању и
одржавању пажње код ученика, развијању радозналости и жеље за учењем, за активним
суделовањем у наставном процесу и своме развоју.

Захваљујући дидактичким медијима могуће је активно укључити ученике у

процесе припремања наставе, њеног реализовања и вредновања. Дидактички медији
омогућују самосталан рад ученика, трансфер знања, и његову примену у раду и
овладавање техникама самообразовања; битна су претпоставка равномернијег ангажовања
когнитивних, емоционалних и конативних снага личности у настави и учењу; значајан су
чинилац усмеравања ученичке активности у правцу истраживања, откривања, мисаоног
уобличавања онога што је истражено и откривено и изграђивања властитих концепција
мишљења; подстичу учење увиђањем, решавањем проблема и креативне активности. На
слици испод је приказан портал који садржи дидактичке ресурсе за припрему и
реализацију наставе у основној школи. Материјали су структуирани по наставним
предметима у складу са циљевима и задацима Министарства просвете. Портал садржи
методичка упутства, скице припрема, радне листове мултимедију и низ других корисних
материјала за наставнике, директоре и стручне сараднике.

12
 Слика 6 – Образовни портал за наставника (васпитача)

Дидактички медији, настала су као резултат вишегодишњег проучавања њихове

педагошке суштине и практичне ефикасности, а нека од њих сугодинама примењивана у
нашим предшколским установама и показала су своју неоспорну вредност. То нам даје
основу за тврдњу да ће она, стручно произведена, марљиво одабрана и зналачки
примењена, утицати на то да се настава организацијски, садржински, методички и по
резултатима које даје подигне наквалитетно виши ниво; да њом, више него до сада, буду
задовољни васпитачи и ученици и да они остварују успешније оно што је предвиђено
циљевима и задацима васпитања и образовања у свим врстама образовања. Основни
принципи од којих се полази у процесу примене дидактичких медија и коришћења извора
сазнања могу се сврстати у неколико категорија од којих су, чини се, најзначајније
следеће:

1) Примена једног наставног средства или коришћење извора сазнања не искуључује

употребу других средстава и извора.
2) Неки извори сазнања или дидактички медији погоднија су од других за ученичко
разумевање наставне грађе одређене области или наставног предмета и за његово
долажење у контакт са стварношћу коју жели да изучава.
3) Дидактички медији и извори сазнања требало би да се користе као интегрални
делови наставе и учења.
4) Марљиво припремање дидактичких медија (припремају их васпитачи и ученици)
есенцијално је за њихову адекватну и ефективну употребу у настави и учењу.
5) Ученици треба да буду свесни сврхе одређеног наставног средства и да се осећају
одговорним да их у одређено време обезбеде и употребе у наставном процесу и у
процесу учења.

13
 6) Наставникова коректна употреба наставног средства и активно ученичко праћење
садржаја који се презентује, од прво разредног су значаја за токове и исходе
наставног процеса.
7) Педагошка функција дидактичких медија је, поред осталог, да супституишу
стицање знања у природним условима.
8) Дидактички медији и извори сазнања се користе да повећају квалитет
комуникације између васпитача и ученика у настави.
9) Дидактички медији могу имати предност у односу на стечено искуство јер су у
стању да дају информације које ће кориговати искуство, модификовати време,
уверљиво дати димензију простора, приказати процесе и детаље неке појаве, а све
то је значајно за разумевање те појаве и стицање квалитетних знања.
10) Материјали припремљени за активност и извори сазнања ефикасни су ако
доприносе унапређивању учења до тог степена да ученици схватају везе и односе
између предмета и појава реалног света.
У поменутом порталу Едусофт можемо да изаберемо материјале за наставнике:

Слика 7 – Материјал за наставнике

Портал садржи материјале за: планирање и реализацију наставе, вредновање рада

ученика, креативне идеје и примере из наставне праксе. Поред методичких упутстава
портал садржи велики број скица за припему наставе, мултимедијалних презентација и
радних листова који до сада нису објављивани у штампаним медијима.

14
 2.1. Портали за предшколску децу за математику

Значај игре у учењу истицан је још од античких филозофа. Игра као метод учења је
карактеристична и преовлађујућа у предшколском образовању и васпитању. У мањем
обиму она се користи и у нижим разредима основне школе, док је на каснијим узрасним
нивоима готово ишчезла. Експериментална испитивања крајем прошлог века су показала
неке предности ове методе. Сва деца имају невероватну способност разумијевања а често
ће и надмашити очекивања васпитача - под условом да истражују математику кроз игру и
на њима разумљив начин. Циљ је омогућити васпитачима да „виде“ математику у игри
деце. За такву активност у многоме помажу портали који су намењени за едукацију деце
посебно деце предшколског узраста која желе себе да унапређују као и своја знања из
области математике. Портал који заправо, то и омогућује ученицима јесте GeoGebra. На
овом порталу ученици могу и током активности у предшколским установа али и ван
установе када има слободно време, кући радити занимљиве задатке које нуди овај портал.

Садржај овог портала из области математике је:

- Бројеви од нуле до шест,

- Учимо да бројимо од 0 до 10,
- Број елемента скупа,
- Поређење – кога има више, стубичасти графикон,
- Кога има више – једноставан „Пита“ графикон,
- Обрасци – (patterns),
- Обрасци – (patterns) – три боје
- Сортирање објеката по облику,
- Сортирање објеката по величини,
- У продавници (рачун до 10)
- Равнотежа и мерење.

15
 Слика 8 – Формирање броја 4

Слика 8 – број елемената скупа

Слика 9 – кога има више – поређење

16
Слика 10 - Обрасци – (patterns)

Слика 11 – Сортирање по облику

Слика 12 – Сортирање до боји

17
 Слика 13 – Сортирање по величини

Слика 14 – У продавници (бројеви до 10)

Слика 15 – равнотежа и мерење

18
 ЗАКЉУЧАК

Заштита деце на Интернету подразумева физичку, психичку и моралну безбедност

малолетнихлица током обављања свакодневних активности на Интернету (сурфовање,
четовање, коришцењедруштвено - социјалних мрежа, онлине игрице). Циљ је заштити
децу од непримерених садржаја,негативних ефеката коришћења Интернета и подићи ниво
знања и свести о томе на који начин виртуелнастварност утиче на децу и докле смеју да се
упуштају у дигитални свет, а да то буде безбедно и без последица. Без обзира на узраст у
коме дете почиње да користи Интернет, мора се водити рачуна о прилагођености садржаја
његовом узрасту. Јасно је да родитељи морају бити укључени у то. Другим речима, ма
када се одлучили за упознавање са Интернетом, сваки родитељ би требало да
поведерачуна о томе да дете користи само програме намењене свом узрасту. Имајући у
виду да технологија сваким даном постаје све већи део свакодневног живота, немогуће је
игнорисати је и нереално очекивати да ћемо дете бити у стању да држимо даље
одкомпјутера дужи временски период. Са друге стране, питање позитивних или
негативних ефеката којекоришћење компјутера у раном узрасту је још увек нешто о чему
не постоје дефинитивни ставови и препоруке стручњака. Дидактички медији, настала су
као резултат вишегодишњег проучавања њихове педагошке суштине и практичне
ефикасности, а нека од њих су годинама примењивана у нашим школама и показала су
своју неоспорну вредност. То нам даје основу за тврдњу да ће она, стручно произведена,
марљиво одабрана и зналачки примењена, утицати на то да се настава организацијски,
садржински, методички и по резултатима које даје подигне на квалитетно виши ниво.

Савремене информационе технологије игри као методи учења дају нову димензију
и широку примењивост. Један од програмских пакета који је у последње време стекао
велику популарност у настави математике је Геогебра. Геометријске трансформације,
креирање случајних бројева и динамичке функције програма могу се ефикасно применити
у креирању разних комбинаторних и логичких проблема и игара за разне нивое
школовања. Саставни део овог пакета су база радова и форум на којима корисници могу
објавити своје радове и разменити искуства.

19
 ЛИТЕРАТУРА

1. Божић, А. (2012): Примена информационих технологија у основној школи,

Чачак: Факултет техничких наука, Интегрисане академске студије Технике и
информатике.
2. Влаховић М. Б. (2001). Путеви иновација у образовању. Београд: Стручна
књига.
3. Група аутора, (2012): Велика енциклопедија света, Нови Сад: Змај.
4. Даниловић, М. (2004): Утицај и могућности информационо – комуникационих
медија и технологија у реализацији савремених облика учења и наставе,
Јагодина-Београд: Учитељски факултет у Јагодини и Институт за педагошка
истраживања у Београду.
5. Мандић, Д. (2003): Дидактичко-информатичке иновације у образовању,
Медиаграф, Београд.
6. Мандић, Д., Ристић М.(2006): Web портали и образовање на даљину у функцији
подизања квалитета наставе, Медиаграф, Београд.
7. Мандић П. Д. , Ристић М. , (2011): Интернет технологије, Београд.
8. http://www.edu-soft.rs/
9. https://www.geogebra.org/

20