Школа

Наставни предмет Филозофија

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 94

Наставна тема Савремена филозофија
Наставна јединица Четврти тест
Тип часа Проверавање
Циљ часа Провера разумевања, анализе, примене и вредновања наставних
садржаја из нововековне и савремене филозофије
Образовни задаци (Само)провера знања из савремене филозофије
Функционални Провера вештине презентације знања у писменој форми
задаци
Васпитни задаци Развијање личне одговорности
Кључни појмови
Образовни исходи Ученици показују разумевање, примену, анализу, вредновање и
креативност у реконструкцији филозофских аргумената.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Метода писмених радова
Наставна средства Тест
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Природне науке, историја, српски језик и књижевност
Литература и  М. Јеремић, Филозофија – уџбеник за четврти разред гимназије
додатни материјал за и средње стручне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
наставнике  М. Јеремић, Хрестоматија филозофских текстова уз уџбеник
Филозофија за четврти разред гимназије и средње стручне
школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
 Lorin W. Anderson, David R. Krathwohl, A Taxonomy for Learning,
Teaching, and Assessing: A Revision of Bloom’s Taxonomy of
Educational Objectives, Abridged Edition, Pearson, 2000.
Литература и  М. Јеремић, Филозофија – уџбеник за четврти разред гимназије
додатни материјал за и средње стручне школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2012.
ученике  М. Јеремић, Хрестоматија филозофских текстова уз уџбеник
 Филозофија за четврти разред гимназије и средње стручне
школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
Напомене

ТОК ЧАСА
Активности наставника Активности ученика
Уводни део часа Дели тестове ученицима и Попуњавају тражене податке и
(4 минута) наглашава им да пажљиво читају постављају питања.
текст, потпишу изјаву части и
напишу своје име, презиме,
разред, одељење и датум.
Главни део часа Прати да ученици не преписују и Решавају тест.
(40 минута) по потреби даје техничка
објашњења.
Завршни део часа Захваљује на сарадњи.
(1 минут)

ПРИЛОЗИ

Име и презиме Број поена

Разред и одељење Оцена
Датум

Трећи тест из филозофије

Попуни личне податке и потпиши „Изјаву части”. Употреба мобилних телефона, литературе,
интернета и преписивање од других ученика нису дозвољени. Поред сваког питања, у загради,
наведен је број поена. Желим ти пријатан и успешан рад!

ИЗЈАВА ЧАСТИ
Потписујући ову изјаву гарантујем својом чашћу да ћу овај тест урадити самостално.
___________________________________
(потпис)

1. Повежи филозофе с њиховим епистемолошким схватањима уписујући на линију

одговарајући број: (3)
Артур Шопенхауер 1 рационализам
Рене Декарт 2 емпиризам
Мориц Шлик 3 интуиционизам
Џорџ Беркли
Џон Лок

2. Повежи филозофе и њихова филозофска дела: (4)

1 Фридрих Ниче Бивствовање и време
2 Карл Маркс Логичка истраживања
3 Лудвиг Витгенштајн Логичко-филозофски
трактат
4 Мартин Хајдегер Логика научног открића
Одбрана здравог разума
Капитал
Тако је говорио Заратустра

3. Заокружи све што је исправно. (4)

Према Ничеовом схватању:
А) декаденција је потискивање дионизијске природе,
Б) морал је противприродан,
В) бог је мртав,
Г) човек је по природи разумно биће,
Д) ништа од наведеног.

4. Заокружи све што је исправно. (4)

Према Поперовом схватању:
А) све научне теорије су привремене,
Б) потпуна верификација је могућа,
В) марксизам је квазитеорија,
Г) треба бити толерантан и према нетолеранцији,
Д) ништа од наведеног.

5. Заокружи све што је исправно. (4)

Према Марксовом схватању:
А) свест људи одређује њихово друштвено биће,
Б) историја је одређена класним борбама,
В) профит је резултат непријатељске борбе радника и капиталисте,
Г) јака и тоталитарна држава је гарант комунизма,
Д) ништа од наведеног.

6. Пажљиво прочитај текст, а онда уради задатке.

Сасвим грубо узето, филозофија увек циља на прве и последње разлоге онога што бива, и то тако
да, при томе, и сам човек на наглашен начин разабира неко тумачење и постављење циља у
погледу човештва. Полазећи одатле, тада се лако шири изглед да би филозофија могла и морала да
изнађе образложење за свако дато и будуће историјско опстајање и раздобље некога народа, на
коме би, онда, требало да се изграђује култура. Али се са таквим очекивањима и изискивањима
ипак претерује у захтевима у погледу моћи и суштине филозофије. Већином се то претеривање у
захтевима показује у облику неког налажења недостатака филозофије. Каже се, на пример: пошто
метафизика није садејствовала у припремању револуције, њу стога ваља одбацити. То је исто
толико духовито као када би неко хтео да каже: пошто се помоћу столарске тезге не може летети,
њу би стога ваљало одстранити. Филозофија никада не може непосредно пристављати снаге,
одређивати начине деловања и стварати прилике које доводе до неког историјског стања, и то не
може већ само стога што се она непосредно тиче увек неколицине. Које неколицине? Оних који
стваралачки преображавају, који преобраћају. Тек посредно и околишним путевима, којима се
никада не може управљати, она себе исткива у неку ширину да би се коначно било када, и тада
одавна већ заборављена као изворна филозофија, срозала до неке саморазумљивости опстајања.
Оно што, напротив, филозофија по својој суштини може и мора да буде, то је: неко мислилачко
отварање путања-и-даљина-виђења знања које одређује положај и меру, знања у којему и из којега
неки народ поима и доводи до испуњења своје опстајање у историјско-духовноме свету, оног
знања које разгорева, и угрожава, и нагнава свако испитивање и оцењивање.
Друго погрешно тумачење које помињемо јесте неко извртање смисла остваривања филозофије.
Када она већ није у стању да оствари постављање темеља неке културе, онда она, тако се мисли,
ипак доприноси олакшавању њиховог изграђивања било тиме што целину онога што бива сређује у
прегледе и системе, и припрема за употребу неку слику света, такорећи неку карту света, разних
могућих ствари и стварних подручја, те тако омогућава неко опште и равномерно оријентисање,
било тиме што посебно наукама одузима посао на тај начин што врши разматрање њихових
претпоставки, основних појмова и основних принципа. Од филозофије се очекује неко
унапређивање и чак убрзавање практично-техничког погона културе у смислу неког олакшавања.
Али филозофија по својој суштини не чини ствари никада лакшима, него само тежима. И то не
узгредно, пошто врста њеног саопштавања изгледа свакидашњем разуму чудна или чак померена.
Отежавање историјског опстајања, и тиме у основи бића, јесте просто напросто чак прави смисао
остваривања филозофије. Отежавање повраћа стварима, ономе што бива, тежину. А зашто то? Зато
што је отежавање један од битних основних услова за настајање свега великога, у шта ми рачунамо
пре свега судбину неког историјског народа и његових дела. Али судбина је само тамо где влада
неко истинско знање о стварима опстајања. А путање и видике таквога знања отвара филозофија.
(Мартин Хајдегер, „Увод у метафизику”)
А) Напиши у једној реченици о чему говори текст. (2)

_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________

Б) Напиши у једној реченици која погрешна тумачења филозофије наводи Хајдегер. (2)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________
В) Шта значи став: „филозофија по својој суштини не чини ствари никада лакшима, него
само тежима”? (4)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________________________________
___________________________
Г) Шта је то што је, према Хајдегеровом схватању, задатак филозофије? Наведи аргумент
за свој став. (4)
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________
Критеријум: 15 – недовољан (1), 16–19 – довољан (2), 20–23 – добар (3), 24–28 – врло добар (4), 29–
31 – одличан (5)