24.5.2017.

DEFINICIJA
 Afektivni poremećaji oni kod kojih
dominira poremećaj raspoloženja
Doc. dr Olivera Žikić, psihijatar
Katedra za psihijatriju
 Raspoloženje dugotrajno stanje
odredjene emocije

 Radi se o hipertimičnim poremećajima

gde imamo “u višku” dve osnovne
emocije tugu i sreću, radost

KLASIFIKACIJA POREMEĆAJA
RASPOLOŽENJA ICD-10

F30 Manična epizoda

F31 Bipolarni poremećaj
F32 Depresivna epizoda
F33 Rekurentni depresivni poremećaj
F34 Hronični poremećaji raspoloženja
F38 Drugi poremećaji raspoloženja
F39 Nespecifikovani poremećaji raspoloženja

1

DEPRESIJA
 Svetska zdravstvena organizacijea (2000) - depresija
na četvrtom mestu na listi svih oboljenja u medicini, a
po broju godina života i produktivnog rada koje osoba
izgubi zbog bolesti.
 Procene su da će 2020. godine, depresija biti na
drugom mestu, odmah iza ishemijske bolesti srca.
DIJAGNOZA ICD - 10
 A/ Opšti kriterijumi
 Depresivna epizoda treba da traje najmanje dve
nedelje;
 Bez hipomaničnih i maničnih simptoma koji mogu
da zadovolje dijagnostičke kriterijume za
hipomaničnu ili maničnu epizodu u bilo kom periodu
života;
 Ne može se bolje objasniti posledicom uzimanja
psihoaktivnih supstanci ili bilo kojom organskom
bolešću.
24.5.2017.
EPIDEMIOLOGIJA DEPRESIJE
 Depresija - relativno učestala bolest.
 U ovom trenutku od depresije boluje 2-4% opšte
populacije*.
 Životna prevalenca - oko 20% u opštoj populaciji*.
 Svetska Psihijatrijska Organizacija*
- 17,3 % od svih mentalnih poremećaja čine
depresije
- najučestalija psihijatrijska patologija
 Depresija se učestalije javlja kod žena*.
*WPA/PTD educational program on depressive disorders
DIJAGNOZA ICD - 10
 B/ Tipični simptomi
 Depresivno raspoloženje je takvog intenziteta i
kvaliteta da za osobu zasigurno predstavlja
abnormalnost, koje je prisutno tokom većeg dela
dana, skoro svakodnevno i traje najmanje dve
nedelje;
 Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u
aktivnostima koje su normalno prijatne;
 Sniženje energije ili pojačano osećanje umora.
2

DIJAGNOZA ICD - 10
 C/ Dodatni simptomi
 poremećaj koncentracije i pažnje;
 smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje;
 osećanje krivice i bezvrednosti (čak i u blagom
tipu depresije);
 sumoran i pesimistički pogled na budućnost;
 ideje o samopovređivanju ili samoubistvu;
 poremećaj sna;
 poremećaj apetita.
PODELA DEPRESIJE
 Pacijenti sa blagom depresivnom epizodom
koja se označava kao i “depresija minor”
 generalno su pritisnuti simptomi
 nastavljaju da funkcionišu na ličnom i
profesionalnom planu,
 povremeno im pričinjava teškoće.
 dva od tri glavna simptoma i bar još dva
dodatna simptoma
24.5.2017.
PODELA DEPRESIJE
 Pacijenti sa teškom depresivnom epizodom
 pod značajnim stresom uz
 izražena simptomatologija.
 Personalno i profesionalno funkcionisanje je jako limitirano.
 sva tri tipična simptoma i bar još pet dodatnih simptoma.
 Pacijenti sa umerenom depresivnom epizodom
 znatne poteškoće da održe personalno i profesionalno
funkcionisanje.
 simptoma ima brojčano manje i slabijeg su intenziteta.
 dva od tri osnovna sipmtoma i četiri dodatna simptoma.
PSIHOTIČNA DEPRESIJA
 U ovom poremećaju pored odlika teške depresivne
epizode imamo i elemente gubitka realnosti i uvida u
sopstveno stanje.
 Ove osobe mogu imati sumanute ideje koje su
kongruentne sa depresivnim osnovnim
raspoloženjem kao i halucinatorna doživljavanja
 (Veruje da je ekonomski propao – iako naravno nije, da
mu organi ne rade, da je doprineo epidemiji bolesti koja je
ugrozila ceo svet .... )
 Sadržaj sumanutih ideja i halucinacija je u skladu sa
depresivnim osnovnim raspoloženjem
 (glas mu govori da je gubitnik, niko i ništa, da dolazi
propast sveta .....).
3
 24.5.2017.

AKUTNA ILI EPIZODIČNA

 Depresivne epizode u sklopu  Može biti jedna ili više epizoda

 Unipolarne depresije
 Ako je jedna = Depresivna epizoda (F32)
 Bipolarne depresije
 Ako je više epizoda = Rekurentni depresivni
poremećaj (F33)
 Oblici unipolarne depresije (Gelenberg, 2006)
 Izmedju epizoda najmanje mesec dana REMISIJE
 Epizodični (akutni) oblik (depresivna epizoda,
rekurentna depresivna epizoda, rekurentna
kratka depresija)  Sa poreastom broja epizoda RASTE verovatnoća
pojave nove epizode (nakon 3. epizode verovatnoća
da će osoba imati sledeću epizodi je poreko 90%)
 Hronični oblik (distimija, depresivna epizoda sa
nekompletnim oporavkom, dupla depresija)

Major Depression
Single Episode or Recurrent
HRONIČNA
 traje minimum dve godine bez perioda od
najmanje dva meseca bez simptoma,
odnosno pune remisije

 Tu spadaju

○ Distimija (F34)

○ Major depresivna epizoda sa nekompletnim

oporavkom

Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology

4
 24.5.2017.

DISTIMIJA DISTIMIJA

 Distimija je

 hronično (sub)depresivno raspoloženje

 niskog intenziteta,
 prisutno dve ili više godine,
 sa povremenim periodima „dobrog zdravlja“ koji
retko traju duže od nekoliko nedelja zaredom.

 Osim sniženog raspoloženja, moraju biti prisutna

još najmanje tri simptoma.

 Distimija koja je praćena major depresivnom

epizodom se često naziva dupla depresija. 2+ years

Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology

ETIOLOGIJA
DUPLA DEPRESIJA

 Biološke teorije
 Monoaminska teorija
 Genetske studije
 Hormonalni disbalans
 Anatomske izmene
 Drugi organski faktori – inflamacija, oksidativni stres...

 Psihosocijalne teorije
 Kognitivno bihejvioralne teorije
 Psihoanalitičke teorije

2+ years 6-24 months

 Evolucione teorije
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology

5
 24.5.2017.

MONOAMINSKA TEORIJA GENETSKA TEORIJA

 Gen za protein koji služi da ponovo
vrati serotonin u presinaptički neuron
iz sinaptičke pukotine

 Kraća i duža verzija gena

 Oni koji imaju obe kraće verzije će

imati veliku šansu da razviju
depresiju nakon stresnog dogadjaja

 Osobe sa jednom kraćom i jednom

dužom varijantom gena imaće
umerenu verovatnoću

 Individue sa obe duže varijante će se

ponašati kao i da se stres nije
dogodio (Duenwald, 2003).

MODEL STRESS VULNERABILNOST ANATOMSKE FUNKCIONALNE IZMENE

 Depresija

 dominira promena u
DESNOM
prefrontalnom delu u
smislu aktivacije

6
 24.5.2017.

ANATOMSKE ORGANSKE IZMENE HORMONSKE IZMENE

 Hiperaktivnost osovine
hipotalamus – hipofiza –
kora nadbubrega

 Suprimiran imunološki
odgovor

SEKUNDARNA DEPRESIJA TERAPIJA DEPRESIVNE EPIZODE

 Metabolički i endokrini poremećaji (Adisonova  Medikamentozna terapija

bolest, diabetes, Kušingov sindrom,
hiperparatireoidizam, hipertireoidizam, hipokalcemija,
hiponatremija, hipotireoza, disfunkcija jetre, porfirija,
uremija, Vilsonova bolest i td);
 Antidepresivi
○ Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)
(Zoloft, Cipralex, Seroxat, Flunirin, Citalex)
○ Sa dualnim dejstvom ( Remeron, Venlafaksin, Wellbutrin.....)
○ Triciklični antidepresivi (Anafranil, Maprotilin, Amyzol...)

 Infektivne bolesti (encefalitis, endokarditis, hepatitis,  Anksiolitici

○ Bromazepam, Benzedin, Lorazepam, Xalol......
mononukleoza, tuberkuloza i sl);
 Degenerativni poremećaji (Alchajmerova bolest,
 Hipnotici
Huntingtonova bolest, multipla skleroza, Parkinsonova ○ Benzodiazepinski (Flormidal)
bolest i sl); ○ Nebenzodiazepinski (Zan)

 Drugi somatski poremećaji (karcinom, hronični  Antipsihotici

○ Bazalni neuroleptici (Nozinan)
pijelonefritis, lupus eritematodes i sl). ○ Atipični neuroleptici (Seroquel, Rispolept, Leponex)

7
 24.5.2017.

BIPOLARNI POREMEĆAJ
 Bipolarni poremećaj tip 1

 Bipolarni poremećaj tip 2

 Ciklotimija

BIPOLARNI POREMEĆAJ TIP 1 BIPOLARNI POREMEĆAJ TIP 2

 Glavni simptom  Za postavljanje
MANIČNA EPIZODA dijagnoze neophodno
je da bude prisutna
bar jedna
 Uz nju potrebno je HIPOMANIČNA
da bude i bar jedna EPIZODA
DEPRESIVNA
EPIZODA
 Mora da bude prisutna
i bar jedna
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology DEPRESIVNA
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology
EPIZODA

8
 24.5.2017.

CIKLOTIMIJA BRZOCIKLIRAJUĆI OBLIK

 Stalna smena
HIPOMANIČNIH i  U roku od godinu
SUBDEPRESIVNIH dana najmanje 4
stanja - hronično epizode manije i
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology
depresije
 Učestalije
hipomanične i
iritabilnost

 Hronični poremećaj
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology koji u značajnom
procentu može da
predje u bipolarni
poremećaj

HIPOMANIČNA EPIZODA HIPOMANIČNA EPIZODA

 Hipomanija (F30.0) se karakteriše  Nije toliko izraženo da dovodi do težik poremećaja
 Blago povišenim raspoloženjem, koje traje u profesionalnom funkcionisanju ili socijalnom
najmanje nekoliko dana odbacivanju
 Povećanje energije i aktivnosti
 osećanje dobrog stanja i mentalne i fizičke  Nema halucinacija i sumanutih ideja
efikasnosti
 NEKARAKTERISTIČNO ZA OSOBU I
NESRAZMERNO SA DOGADJAJIMA

 Povišena sociabilnost, pričljivost, prisnost,

seksualna energija

 Snižena potreba za snom

9

MANIČNA EPIZODA
 Trajanje tegoba bar 1 nedelju
 Raspoloženje je povišeno i nije u skladu sa
okolnostima i može da varira od dobrog,
bezbrižnog raspoloženja do nekonrolisanog
uzbudjenja (besa, agitacije)
 Povećanje energetskih kapaciteta koje rezultira u
prekomernoj aktivnosti, ubrzanim i prekomernim
govorom i sniženjem potrebe za snom
MEŠOVITA EPIZODA
 U isto vreme depresivni i manični
simptomi
 Nije jasan koncept
 Agitirana depresija
24.5.2017.
MANIČNA EPIZODA
 Gubi se normalna socijalna inhibicija, pažnju teško
održavaju, veoma često značajan pad koncentracije
 Povišenog su samopouzdanja, mogu biti prisutne ideje
veličine ili prekomerno optimistične ideje
 Mogu se javiti i perceptualni poremećaji
 Prekomerno planiranje i pokušaji realizacije većeg broja
planova u isto vreme, često ekonomski rizičnih
 Mogu biti ekstravagantnog ponašanja, da troše dosta
novca, da ulaze u rizično ponašanje ili da postanu
agresivni, erotizovani .....
BRZOCIKLIRAJUĆI OBLIK
Stephen M. Stahl, Essential Psychopharmacology
10
 24.5.2017.

TRETMAN BIPOLARNOG POREMEĆAJA

Etiologija
 Stabilizatori raspoloženja
 litijum (0.6—1.2 mEq/L)
 Dopaminergički sistem – manija  carbamazepine (6—12 mg/L)
 valproati (50—125 mg/L)
 lamotrigin
 Bipolarni poremećaj – značajna
 Antidepresivi u depresivnoj fazi ZAJEDNO sa
genetska opterećenost afektivnim stabilizatorima
 Antipsihotici – kada imamo maničnu
 Sekundarno – psihoaktivne supstance, simptomatologiju, agitaciju i psihotičnu kliničku sliku
 Za maniju – haloperidol, risperidon
lekovi, telesne bolesti (hipertireoza)...  Za psihotičnu depresiju – quantiapine, olanzapin, leponex,
– potrebna jasna diferencijalna rispolept

dijagnoza  Benzodiazepini – anksiolitici i hipnotici

benzodiazepini – po mogućstvu kraće od 3 meseca

SLAVNE LIČNOSTI SA
DEPRESIJOM
 Treba biti oprezan jer je bipolarni poremećaj često
povezan sa naglom smrću bez jasnog etiološkog
faktora.

 Često je u komorbiditetu sa somatskim

poremećajima, poput hipertenzije, infarkta,
gojaznosti, ulkusa....

 Često u komorbiditetu sa psihijatrijskim

poremećajima – panični poremećaj, poremećaj
kontrole impulsa

Eminem, Angelina Jolie, Hugh Laurie .....

11
 24.5.2017.

SLAVNE LIČNOSTI SA
BIPOLARNIM POREMEĆAJEM

Beethoven, Edgar Allen Poe, Vincent van Gogh

12