Vrsta rada: SEMINARSKI RAD

Tema: Jungova ideja individuacije u

umetnosti

http://www.maturski.org

1
 Sadržaj:

UVOD.......................................................................................................................................3

SUOČAVANIE SA NESVESNIM............................................................................................4

ARHETIP...............................................................................................................................5

MANDALA...........................................................................................................................6

STVARANJE SIMBOLA...........................................................................................................8

Simboli kruga i krsta..............................................................................................................8

Moderno slikarstvo kao simbo l..........................................................................................12

PREVAZILAŽEME SUPROTNOST 1..................................................................................15

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................19

Izvori: .................................................................................................................................20

2
 UVOD

„Ne može se sigurnije pobeći od sveta nego kroz umetnost i ne može se sigurnije spojiti sa
njime nego preko umetnosti". Gete

Čovek savremenog doba bitiše u neravnoteži, odvraćajući pogled od sopstvenog unutarnjeg

života težnjom da racionalizuje i „obezduši" svoj pojmovni svet, ostavši, na taj način, gluv i
slep pred samim sobom. S druge strane, „Umetnik, za razliku od prosečnog čoveka, mnogo
jače doživljava nesaglasnost između svog realnog i idealnog bića i u stalnom je naporu da
svoju snažno doživljenu nepotpunost i manjkavost kroz stvaralaštvo upotpuni i uobliči."
(Jeotić, 1997).

Pronalaženje tla iz kojeg se razvila univerzalna klica stvaralaštva zahteva istraživanje i

tumačenje uzajamnih odnosa između Svesti i Nesvesnog, koji se ispoljavaju u vidu simbola
samog stvaralačkog čina.

Predmet ovog seminarskog rada posmatra umetničko stvaralaštvo, u skladu sa Jungovom

idejom individuacije, kao unutarnje izgrađivanje ličnosti, dok je cilj rada bio da istraži
pojedine univerzalne simbole kao neodvojive delove unutarnje dinamike ličnosti stvaraoca.

SUOČAVANJE SA NESVESNIM

Čini se istinitom stara latinska izreka koja govori da je čovekova istina uvek pretposlednja
istina. Onda se, s razlogom, postavlja pitanje kako je moguće pronaći i odgonetnuti tu
vrhovnu misteriju smislenosti i svrsishodnosti ljudskog postojanja, samim tim i simbole
njegovog stvaralačkog čina. Odgovor se ne može dobiti pukim „umovanjem", odnosno
korišćenjem isključivo intelekta kao jednog od mnogobrojnih energetskih sfera čovekove
svesti, s obzirom da je čovek kao individua integralni deo moćnijeg jedinstva. Poznato je da
tamo gde „počinje crnilo, psiha ne prestaje, već se nastavlja u nesvesnom". (Jung, 1977)

Tek, želeo, bio spreman ili ne da se upusti u izazove tumačenja i borbe sa svojim nesvesnim,
odnosno, sa samim sobom, umetnik se svakako suočava sa svojim nesvesnim, jer „ko svoju
nesvesnu stranu najmanje poznaje, najviše je pod uticajem nesvesnog." (Jung, 1977)

Područje nesvesnog je duhovni praokean čovečanstva. Ono nagoveštava neslućene

mogućnosti ljudske individue da nadvlada i prevaziđe suprotnosti i raskol u sebi. Tamo gde
prestaje moć ovozemaljskog, trodimenzionalnog i vekovima uobličavanog materijalnog
sveta, nastanjeno je nesagledivo duhovno prostranstvo, koje pripada svakome čoveku,
ponaosob. Čovek kao celovito biće sjedinjuje u sebi duhovnog sa prirodnim čovekom.
Materija i psiha su tek dva različita aspekta jedne iste stvari. Stoga, nije pogrešno reći da je
čovek biće suprotnosti, samim tim i svoj najljući neprijatelj. Pobediti u toj borbi znači

3
prepoznati, usaglasiti i prevazići oprečnosti unutar sebe, postati ucelovljen. Takav životni
poduhvat počinje suočavanjem sa sopstvenim nesvesnim.

Sadržaj nesvesnog može biti lične prirode, odnosno „individualno nesvesno", koje počiva na
jednom dubljem, širem sloju „kolektivno nesvesnog". Drugim rečima, „kolektivno nesvesno"
je opšte prirode i zajedničko svim individuama kroz sadržaje i vidove koji su svuda isti, stoga
što je ono „kod svih ljudi samom sebi identično i time čini jednu, u svakom prisutnu, opštu
duševnu osnovu nadlične prirode."

ARHETIP

Zadatak prepoznavanja i „osvešćivanja" nepoznatih sadržaja nesvesnog, predstavlja čovekov

najveći i najteži izazov, probu hrabrosti na unutarnjem putu, jer što čovek njime dublje zalazi
ka sebi, time je rizik veći da se susretne sa samim sobom. „Otuda je celokupno stremljenje
čovečanstva bilo usmereno ka učvršćivanju svesti".

Simbolične slike nesvesnog jesu „arhetipovi" i oni se reprodukuju u svim vremenima i

prostiru na svim meridijanima, noseći u sebi arhaične, odnosno, „pra-slike" kao kolektivno
prisutne nesvesne uslove. Međutim, prava bit arhetipa jeste „transcendentna" i nepristupačna
je svesti, jer ono što čovek opaža svešću, jeste tek „varijacija osnovne teme". Shodno tome,
arhetip je sam po sebi neopažajan, s tim što dejstvuje na svesne sadržaje preko arhetipskih
predstava, takozvanih motiva ili „mitologema" .

Arhetip može biti imenovan i on ima „nepromenljivo jezgro značenja - ali uvek samo u
principu, nikada prema svojoj konkretnoj manifestaciji" (Jung, 2003) Na taj način, specifična
pojava nekog od arhetipova, kao što su, na primer, arhetip majke, arhetip heroja ili arhetip
deteta, ne može se izvesti samo iz arhetipa majke, heroja, odnosno deteta, već zavisi od
mnoštva drugih činilaca.

Arhetipski motivi mogu se jasno uočiti u mitovima i bajkama svetske i narodne književnosti,
zatim u slikarstvu. Isti motivi se ispoljavaju i u snovima, fantazijama, vizijama, i kod
šizofrenih stanja.

Prema mišljenju Karla Gustava Junga sve psihičke funkcije koje se u sadašnjosti javljaju kao
svesne, „nekada su bile nesvesne, a ipak su približno delovale tako kao da su bile svesne"
(Jung, 1997). Time bi se moglo reći da je sve ono što čovekova svest i psiha iznedre u obliku
psiholoških fenomena već ranije bilo prisutno u „prirodnoj nesvesnosti".

MANDALA

4
Sanskritska reč mandala u opštem smislu označava „krug". Simbol mandale pripada
najstarijim religioznim simbolima čovečanstva, dok u Jungovoj psihologiji označava simbol
sredine, cilja i Sopstva, odnosno, arhetip „celine" prisutan u čovekovom kolektivno
nesvesnom. Kao psihološki fenomeni javljaju se u snovima, određenim konfliktinim stanjima
i kod šizofrenije. Mandale najčešće sadrže četvorstvo ili višestrukost broja četiri u obliku
ravnokrakog krsta, zvezde, kvadrata ili „kvadrature kruga".

Pedstavljaju zadatak sjedinjavanja suprotnosti unutarnje i spoljašnje realnosti. U tibetanskom

budizmu ova figura ima značenje instrumenta (yantra) koji treba da podrži meditaciju i
koncentraciju tokom meditativnih stanja. U alhemiji Zapada, ova „konjukcija" suprotnosti,
odnosno „coniunctio oppositorum" izražavana je slikom u kojoj su spojeni Mesec i Sunce
(Luna i Sol) ili nekom hermafroditskom figurom, kao na primer, Merkurijem (Mercurius),
rimskim bogom mudrosti i lukavstva.

Arhetipski simbol mandale izražava sintezu suprotnosti unutar psihe izvirući u svest iz
dubina nesvesnog kada je stabilnost psihe poljuljana ili ugrožena stanjima psihičke
detintegracije ili dezorijentacije, kako bi svojim kompenzatorskim dejstvom formirala novo
središte ličnosti kroz „samopredstavljanje psihičkog procesa usredištavanja" (Jung, 1995)
stvarajući na taj način koncentrični poredak „Nesređenog, Mnogostranog, Suprotstavljenog i
Nespojivog" (jung, 2003).

Individualne mandale su, što se može i pretpostaviti, raznovrsne i odlikuju se svojom

osobenošću procesa uobličavanja motiva, za razliku od sadržaja „kultnih" mandala koje uvek
pokazuju poseban stil i ograničen broj simboličkih varijacija.

Mandala kao „arhetip poretka" i ukupnosti čovekove ličnosti predstavlja temelj i osnovni
princip procesa individuacije i dosezanja stanja „Sopstva". Sopstvo je kvalitet koji
objedinjuje svesni i nesvesni polaritet čovekove psihe i postojanja, transcendirajući ih do
ostvarenja „Oslobođenja".

Prema Ošovom (2005) učenju čovek je „odgođeno postojanje - nešto nedovršeno, nešto što
tek treba da bude: postojanje, ne i biće." Iz ovoga se može povući paralela Jungovog viđenja
„Sopstva" (Jung, 2003) sa Ošovim percipiranjem „Postojanja".

STVARANJE SIMBOLA
Prema Jaffeovoj, zbog svoje sklonosti ka stvaranju simbola, čovek nesvesno pretvara
predmete ili forme u simbole i izražava ih, kako i sakralnoj tako i u likovnoj umetnosti.

5
Isprepletana istorija religije i umetnosti, unazad sve do praistorijskog doba, zapis je onoga što
su čovekovi preci ostavili o simbolima, čije delovanje i danas, još uvek uzajamno živi u
religiji i umetnosti, kao što to pokazuju savremeno slikarstvo i vajarstvo.

Poznato je, na primer, da se u drevnim i primitivnim društvima čak i neklesanom kamenju

pripisivalo veliko simboličko značenje. Pozanti primerci su geomterijski razmešteni nizovi
kamenja u Bretanji i krug od kamenja u Stounhendžu. Čovek je vrlo rano u istoriji počeo da
izražava ono što je osećao kao dušu ili duh kamena tako što mu je davao prepoznatljiv oblik,
koji je, u mnogim slučajevima, nalikovao ljudskom liku (drevni menhiri sa svojim grubim
obrisima lica ili herme u drevnoj Grčkoj). Takvo oživotvorenje kamena, može se videti i u
savremenoj skulpturi. (Jaffe, 1971)

Primitivno pećinsko slkarstvo, prikazuje, s velikom umetničkom veštinom, figure ubijenih

životinja, uhvaćenih u zamku što predstavlja oblik simpatetičke magije koja se zasniva na
„stvarnosti", odnosno, ono što se desi na crtežu, desiće se i originalu. Takođe, u pećini Troa
Frer u Francuskoj, pećinski crteži prikazuju likove poluljudskih bića, prerušenih u životinje,
što prema Jaffeovoj (1971) predstavlja simboličku funkciju maske, koja, psihološki rečeno,
preobražava svog nosioca u arhetipski lik.

Simboli kruga i krsta

Krug, kao simbol Sopstva, bilo u savremenoj religiji ili kao deo primitivnog obreda
obožavanja sunca, mandala tibetanskih monaha, predstavlja obeležje celovitosti.

Mandala takođe igra veoma značajnu ulogu i u arhitekturi - ali tu često prođe nezapaženo.
Nalazi se u tlocrtu temelja kako sakralnih, tako i crkvenih građevina u gotovo svim
civilizacijama; ona je deo klasičnog, srednjovekovnog, pa čak i savremenog urbanisitčkog
planiranja. Svaka od pomenutih građevina, koje nosi mandalu u tlocrtu predstavlja projekciju
arhetipske slike iz unutrašnjosti ljudskog nesvesnog u spoljašnji svet. Grad, tvrđava ili hram
postaju, na taj način, simboli psihičke celovitosti.
Centralni simbol hrišćanske umetnosti nije mandala, već krst i raspeće. Može se reći da je
mandala bila posredno prisutna, ako se uzme u obzir raniji jednakokraki ili grčki krst. Tek,
latinski oblik krasta sa kocem i prečagom, simbolizovao je srednjovekovnu težnju da se
središte čoveka i njegove vere „uzdigne" do duhovne sfere. Međutim, s rađanjem renesanse,
gotkse katedrale koje streme uvis, zamenjivale su nove građevine, koje su sve češće imale
kružne tlocrte. Time je krug zamenio latinski krst.

Oko 1000. godine nove ere, alhemičari su tragali za celovitošću uma i tela, stvarajući na
hiljade simbola, od kojih se, kao centralni simbol, izdvaja quadratura circuli (kvadratura
kruga) - kao prava mandala. Jednim od najvažnijih predstavnika te vrste imaginativne
umetnosti može se smatrati Hieronymus Bosch, flamanski slikar iz 15. veka (videti sliku 1).

6
Prema Jaffeovoj (1971), Herbert Kin je pokušao da napravi razliku između onoga što se
naziva „imaginativnim" i „čulnim" umetničkim stilom u slikarstvu. Dok „čulna" umetnost
obično prikazuje neposrednu reprodukciju prirode ili predmeta slike, „Imaginativna"
umetnost predstavlja uemtnikovu maštu ili doživljaj na „nestvaran" i „apstraktan" način.
Geometrijski ili „apstraktni" simbol kruga danas ponovo ima znantu ulogu u slikarstvu, s tim
da je tradicionalni način prikazivanja danas doživeo preobražaj koji odgovara
egzistencijalnoj neodumici savremenog čoveka. Umetnik ponekad zamenjuje dominantni
položaj kruga rasutim grupom krugova.

Savremena kvadratura kruga britanskog umetnika Bena Nicholsona (videti sliku 2), strogo
geometrijska figura, prazna forma koja se odlikuje estetskim skladom i lepotom, ali ne
poseduje nikakvo simboličko značenje.

Krugovi se često javljaju u neočekivanim vezama u zagonetnim kompozicijama britanskog

umetnika Paula Nesha. Događaj na Dunama i Predeo sna (videti sliku 3).

Moderno slikarstvo kao simbol

Krug je simbol psihe, a kvadrat simbol materije povezane sa zemljom, simbol tela i
stvarnosti. Prema Jaffeovoj (1989), u bližoj savremenoj umetnosti, veza između te dve
iskonske forme se razdvaja usled psihičkog stanja savremenog čoveka kojem preti psihička
disocijacija.

Anijela Jafe (1989) naglašava da je umetnik uvek glasnik duha svoga vremena. „Veliki
umetnici ne tragaju za svojim oblicima u magli prošlosti, već istražuju i uranjaju što dublje
mogu u nepatvoreno, najdublje gravitaciono središte svog vremena."

Cilj modernog umetnika je da izrazi svoju unutrašnju viziju čoveka, duhovnu pozadinu
života i sveta. Moderno umetničko delo sasvim je naoustilo ne samo područje konkretnog,
„prirodnog", čulnog sveta, već i onog individualnog. Postalo je u velikoj meri kolektivno , te
stoga čak i u sažimanju slikovnih znakova ne dotiče samo nekolicinu, već mnoge. Ono što
ostaje individualno jeste način prikazivanja, stil i kvalitet modernog umetničkog dela.

Prvi nagoveštaji moderne umetnosti javili su se početkom 20. Veka. Jedan o

dnajupečatljivijih ličnosti te početne faze bio je Kandinsky. U svom eseju „O formi"
(Kandinsky, 1912) on piše: „Današnja umetnost otelovljuje duhovnost koja je dozrela do
tačke otkrivenja. Fotme tog otelovljenja mogu se svrstati između dva pola: (1) velike

7
apstrakcije i (2) velikog relazima. Ova dva pola ostvaruju dva puta koji, na kraju, vode do
jednog cilja. Ova dva elementa oduvek su bila prisutna u umetnosti; prvi je bio izražen u
drugom. Danas izgleda kao da oni postoje nezavisno jedan od drugog. Kao da je umetnost
stavila tačku na ugodno upotpunjavanje apstraktnog konkretnim, i obratno."

Na Picassovoj skulpturi (videti sliku 4) obični predmeti - lišće - pre su deo teme nego
materijala.

Kazimir Maljevič (videti sliku 5) naslikao je sliku 1913. godine, koja je prikazivala samo crni
kvadrat na beloj pozadini. To je možda bila prva čisto „apstraktna" lsika ikada naslikana.
Maljevič je o njoj napisao: „U svojoj očajničkoj borbi da umetnost oslobodim tereta sveta
predmeta, našao sam utočište u firmi kvadrata (Aniela Jaffe, 1971)."

Pretvaranje materije u „apstraktnu" kompoziciju, postaje simbolički izraz „magičnog

predmeta". Nesveso, umetnici su, poput nekadašnjih alhemičara, projektovali deo svoje psihe
u materiju ili nežive stvari. italijanski slikar Carlo Carra, zapisao je: „Upravo obične stvari
otkrivaju forme jednostavnoti pomoću kojih možemo da shvatimo ono više, značajnije stanje
bića u kojem počiva sva veličanstvenost umetnosti. (Aniela Jaffe, 1971 "

Oživljavanje „duha materije", prema Jungu (2005), s psihološkog stanovišta, označava

nesvesno koje se očituje kada svest ili racionalno zannje dostignu svoje granice i kada kada
počinje tajna, jer čovek teži da ono neobjašnjivo i tajanstveno ispuni sadržajima svoga
nesvesnog.

PREVAZILAŽENJE SUPROTNOSTI

Tokom pažljivijeg posmatranja i tumačenja sadejstvenosti nesvesnog i svesnog, ne može se

zaobići ideja ucelovljenja odnosno Jedinstva. Dinamičke energetske sile svesnog i
nesvesnog, tek i samo kada su udružene, čine jedinstvenu energiju. Jedna cirkuliše uzvodnim,
druga nizvodnim strujama toka svesti.

8
Dakle, energija je jedna, samo se njeni polariteti kreću suprotnim smerovima, dok se
istovremeno ne susretnu u jednoj tački „uzemljenja" odnosno „zenita". Međutim, da bi se
dosegnule „dubine visina" i „visine dubina" u jednoj tački usredištenja potreban je duhovni
preobražaj koji se temelji na promeni svesti, odnosno, na spajanju svesnih i nesvesnih
sadržaja ljudske psihe, što jeste preduslov za „Oslobođenje" i prevazilaženje Suprotnosti.

Tako na primer, parovi suprotnosti - sila života i sila smrti - svesno i nesvesno - svetlost i
tama - dobro i zlo - materija i duh - tek ujedinjeni sačinjavaju neodvojivu Celinu.
Razjedinjeni, oni gube svoje prvobitno svojstvo celokupnosti i neutralnosti usled narušene
ravnoteže.

Energija smrti, kao ni životna energija, same po sebi, nisu „dobre" ni „loše", svrstavanje ovih
energija pod pojmove „dobrog" i „lošeg" koje se odvija u čovekovom umu, odnosno gledište
uma pri kojem se vrši separacija Celine jeste prepreka duhovnom preobražaju. Upravo to
deljenje i raskol između svesnog i nesvesnog, duha i materije, jeste ono što predstavlja
prepreku ovozemaljskom biću da dosegne svoju prvobitnu „prirodu" Celine i Jedinstva.

Iz tog razloga Ošo govori da je čovek nepotpun, nedovršen i da kao takav predstavlja tek
„odgođeno postojanje". Čini se da je samoostvarenje nesvesnog, iako već samo po sebi
izuzetno težak i za mnoge nedostižan podvig, po svoj prilici, tek samo jedan od stepenika
koji vode do beskonačnosti postojanja s obzirom da samoostvarenje nesvesnog, kao
preduslov za ponovno uspostavljenje Jedinstva, kao svog para, iziskuje: punu svesnost, moć
življenja u „sadašnjem trenutku" što predstavlja kvalitet duhovnog savršenstva.

S razlogom se tada postavlja pitanje: Kako čovek može doneti konačan sud o sebi i o svom
životu, kada on sam predstavlja psihički proces kojim ne upravlja ili to ostvaruje delimično?
„Na jednoj strani, čovek podleže nagonima, dok na drugoj, nastoji da njima nadvlada" (Jung,
2003) produbljujući tako jaz između ega i nesvesnog.
„Integracija nesvesnih sadržaja u svest jeste preduslov daljeg razvitka čovečanstva, s obzirom
da promena svesti zavisi od sposobnosti razvitka ljudske psihe" (Jung, 1977) ali i od toga da
li je neko vreme zrelo ili nije zrelo za promenu.

Slobodno se može reći da opšta kulturna svest o postojanju psihičkog života koji se sastoji iz
dve oprečne krajnosti još uvek ostaje zadatak budućnosti.

Kada govori o stvaranju i stvaraocu, Jung (1977) piše: „Postoji pogrešno mišljenje da
savršeno umetničko delo uslovljava savršeno psihičko savršenstvo njegovog tvorca. Da bi to
bio slučaj, potrebno bi bilo da umetnik slike, simbole i vizije iz svog nesvesnog aktivno
prihvati, doživi, razume i integriše. Umesto toga, mnogo češće, umetnik se odnosi prema
ovom sadržaju pasivo, kao posmatrač."

„Kao da je svako stvaranje, počevši od onog Božijeg, pa do umetnikovog nezamislivo bez

žrtve i žrtvovanja. Otud se može reći da je stvaranje, s jedne strane borba protiv ograničenja i
granica koje su čoveku postavljene od strane porodice, društva, nacije i rase; s druge strane to

9
je borba protiv svoje prirode, pa i prirode Boga uopšte. U isto vreme, stvaranje je i
veličanstvena sinteza, ponovno upostavljanje Celine, ne raspravljajući dalje sporno pitanje da
li je ova Celina metafizičke, odnosno transcedentalne prirode, ili biološko-psihološke prirode
(Jerotić, 1996107)."

10
11
 ZAKLJUČAK

Nesvesno predstavlja rizik unutarnjeg iskustava i zahteva hrabro poniranje u njegove dubine,
čini se da je takav avanturizam duha, od svih ljudi, najsvojstveniji umetnicima. Stvaralaštvo
postaje okosnica sveta čije se granice neprestano šire.

Umetnik, na usamljeničkom putu individuacije, mora biti spreman da se suoči sa najdubljim

slojevima svoga bića. Ukoliko pokušamo „prepoznati" jezik kojim se on obraća svetu, neće
nam biti potrebne samo „oči razuma", već i „oči uobrazilje", s obzirom da se skrivena
„stvarnost" simbola može spoznati samo putevima koji prevazilaze tu istu stvarnost.

Zašto i kako umetnik stvara i dalje ostaje nepoznato. Prema rečima Junga (1977): „Tajna
stvaralačkog je, kao i problem slobode volje, jedan transcendentan problem na koji
psihologija nije u stanju da da odgovor, nego može samo da ga opiše. Na isti način je i čovek-
stvaralac jedna tajna, koja će i pored svih i raznovrsnih pokušaja, teško moći biti rešena."

Literatura

1. Jaffe, A., From the Life and Work of C. G. Jung, Daimon Verlag Einsiedeln, 1971.

2. Jaffe, A., The Myth of Meaning in the Work of C.G. Jung, Daimon Verlag
Einsiedeln, 1986.

3. Jerotić, V., Psihološko i religiozno biće čoveka, Beseda, Novi Sad,

1996.

4. Jerotić, V., Jung između Istoka i Zapada, Prosveta, 1990.

5. Jerotić, V., Čovek i njegov identitet, Medicinska knjiga, Beograd,

1988.

6. Jung, K. G. V., Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Atos, Beograd,

2003.

12
 7. Jung, K. G. V., Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga, Beograd,
1996.

8. Jung, K. G. V., Sabrana dela - Dinamika nesvesnog, Matica srpska, Novi Sad,
1977.

9. Jung, K. G. V., Sećanja, snovi, razmišljanja, Atos, Beograd, 1995.

10. Ošo, Vrhovna alhemija - II tom, Esotheria, Beograd, 2005. Izvori:

1. The Artchive. (2005). Pronađeno 17.01.2009. na internetu:

http://www.artchive.com/artchive/M/malevich/b_square.jpg.html

2. Life. (2008). Pronađeno 18.01.2009. na internetu:

http://images.google.com/hosted/life/l7 imgurl=c896a68a1601880e&q=picasso%20sculpture
%20an
%20lieves&prev=/images%3Fq%3Dpicasso%2Bsculpture%2Ban
%2Blieves%26gbv%3D2%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-a%26rls
%3Dorg.mozilla:en-GB:official%26sa%3DG

3. www.nationalgalleries.org. (2009). Pronađeno 19.01.2009. na internetu:

http://images.google.com/imgres7
imgurl=http://www.nationalgalleries.org/media_collection/6/GMA
%25202149.jpg&imgrefurl=http://www.nationalgalleries.org/collecti
on/online_az/4:322/result/0/734%3Finitial%3DN%26artistId
%3D3627%26artistName%3DBen%2520Nicholson%26submit
%o3D1&usg=_3ioQMAFzehDJlrnjckgpFYckwBVw=&h=447&w=540&s
z=30&hl=en&start=4&sig2=B-
FZNoM9nYGka6ZhxL16VA&um = 1&tbnid=MoRS-
GUwIsQmiM:&tbnh=109&tbnw=132&ei=Lbp7SbTIAd-
zjAfo9YC6AQ&prev=/images%3Fq%3DBen%2BNicholson%26um
%3D1%26hl%3Den%26rls%3Dorg.mozilla:en-GB:official%26sa%3DG

4. NarcissusWorks (2005). Pronađeno 20.01.2009. na internetu:

http://images.google.com/imgres7
imgurl = http://bp1.blogger.com/_E0gQXfpUHFA/RgUsAYH5CJI/AAAAAAAAAE
I/UHkqoTNDJIw/s320/BoschStJohnTheEvangelistOnPatmosReverse.jpg&img
refurl=http://annyballardini.blogspot.com/2007/03/hieronymus-
bosch.html&usg=_mVouwKNxV6nzX1DhKvv3ZQZ6Cpc=&h=320&w=317
&sz=26&hl=en&start=10&sig2=PpqhLsKV4ovb4RjuaktHQg&tbnid=wtgoA

13
 87NL2AKdM:&tbnh = 118&tbnw=117&ei = U7F7SdWKDsfBjAel7tCqAQ&prev
=/images%3Fq%3DHieronymus%2BBosch%2Bwikipedia%26gbv
%3D2%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-a%26rls%3Dorg.mozilla:en-
GB:official%26sa%3DG

5. www.tate.org.uk. (2009). Pronađeno 19.01.2009. na internetu:

http://images.google.com/imgres7
imgurl=http://www.tate.org.uk/collection/N/N05/N05667_9.jpg&imgr
efurl=http://www.tate.org.uk/servlet/ViewWork%3Fworkid
%3D10544%26tabview
%3Dimage&usg=______O1dFLmzhVNegtnIx_a_SABw-
tsk=&h=343&w=512&sz=27&hl=en&start=1&sig2=dtYWPGV9JIdJfj
mfy6CeVw&um=1&tbnid=VCZu_6RXlGbGM:&tbnh=88&tbnw=131
&ei=lLR7SZLGNYHEjAffq4WzAQ&prev=/images%3Fq%3Dpaul
%2Bnash%2Bdream%26um%3D1%26hl%3Den%26client
%3Dfirefox-a%26channel%3Ds%26rls%3Dorg.mozilla:en-GB:official
%26hs%3DOcY%26sa%3DG

6. Wikipedia, Carlo Carra (2009).

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Funeraloftheanarchistgalli.jpg

http://www.maturski.org

14
15